Novosadska racija je deo pogroma koji su u Bačkoj, u januaru 1942. godine, sprovele mađarske okupacione vlasti. Povod za masovni zločin nad Srbima, Romima i Jevrejima, poznat kao “racija”, pronađen je u otkrivanju Šajkaškog partizanskog odreda, na salašu kod Žablja. Zapravo, cilj je bio etničko čišćenje.

Tokom racije su mađarske trupe klale, streljale, probadale bajonetima, a u selima kraj Tise i bacale žive i ranjene ljude pod led, uključujući i decu. Zvanično, ubijeno je 3.809 civila u Čurugu, Šajkašu, Titelu, Temerinu, Srbobranu, Mošorinu, Loku, Žablju, Đurđevu, Gospođincima, Gardinovcima, Vilovu, Bečeju i Novom Sadu. Nezvanično – preko 5.000 ljudi.

‘Miješanje kostiju žrtve i dželata’

Racija je u Novom Sadu počela 21. januara ujutro. Masovna egzekucija je sprovedena na gradskim ulicama, u kasarni 16. bataljona pograničnih lovaca, na Uspenskom groblju, na igralištu, keju i javnoj plaži – Štrandu. Ne zna se tačan broj ubijenih u Novosadskoj raciji koja je trajala do 23. januara. Samo na Štrandu zvanično je streljano i, kroz rupu napravljenu u ledu, u Dunav bačeno 1.246 tela.

Spisak nevinih žrtava koji je sastavni deo odluke o podizanju spomenika sadrži, kako je preneo Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE), imena Nađ Mikloša, gradonačelnika Novog Sada tokom okupacije, Zombori Đule, upravnika okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u organizovanju i sprovođenju racije, Balog Imrea, koji je tokom racije ubijao decu bajonetom, Tot Janoša, učesnika u ubistvu devet članova porodice Kolarov-Mašin iz Rumenačke ulice. Postavljanje spomenika su građani, antifašističke i druge organizacije u okviru inicijative “Digni gard, odbrani grad” uspeli da zaustave, ali privremeno, jer iz gradske uprave Novog Sada kažu da od spomenika neće odustati.

“Novosadski antifašisti organizovali su polaganje venaca i javni čas dan pre zvanične komemoracije žrtvama Novosadske racije, kako bi pokazali da ne pristaju na grozno licemerje ’miksanja kostiju’ žrtava i dželata. Naime, gradska vlast zajedno s popovima svake godine nariče nad žrtvama Novosadske racije, dok istovremeno, koji kilometar dalje, pokušava podići spomenik ’nevinim žrtvama’ s kraja Drugog svetskog rata, što im antifašisti neće dopustiti“, kaže Dinko Gruhonjić, antifašista i glavni i odgovorni urednik centra VOICE.

Do sada, Antifašistički front 23. oktobar je identifikovao najmanje 20 ratnih zločinaca čija se imena nalaze na spisku onih kojima bi spomenik trebalo da bude posvećen, a otkrivanjem povezanosti tzv. nevinih žrtava sa počinjenim ratnim zločinima bave se i druge antifašističke organizacije. Problematični spisak je sačinila Državna komisija za tajne grobnice pobijenih od septembra 1944, koju je Vlada Republike Srbije formirala 2009. godine, sa ciljem da se rasvetle “zločini oslobodilaca”. Zapravo, formiranje ove komisije je ideološki motivisano i, zajedno sa Zakonom o rehabilitaciji i Zakonom o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida i njihovih porodica, predstavlja deo procesa kojim je u Srbiji legitimizovana državna revizionistička politika. Političko-ideološki proces kojim se briše istorijski kontinuitet sa socijalizmom traje i dalje, tako da postavljanje spomenika sa imenima kolaboracionista treba gledati kao nastojanje da se smanji, a vremenom i izbriše, istorijski balast kolaboracionističkih snaga iz perioda Drugog svetskog rata. Pri tom, konačan broj žrtava kvislinškog terora u Drugog svetskom ratu, na tlu Srbije, nikada nije utvrđen.

Rat protiv činjenica

“Nakon sloma evropskog komunizma/socijalizma, značajno je uzdrmana i antifašistička kultura sećanja, što mi na postjugoslovenskom prostoru veoma dobro vidimo i osećamo, kroz nacionalistički istorijski revizionizam u kojem se rehabilituju ustaše, četnici i ostali zločinački i kvislinški pokreti iz Drugog svetskog rata. Tako deca u, na primer, Srbiji danas odrastaju u falsifikovanom i užasavajućem ubeđenju da je Draža Mihailović bio antifašista, a u Hrvatskoj kliču ’Za dom spremni!’”, kaže Gruhonjić.

Izražavajući žaljenje što je istorijski revizionizam potvrđen čak i kroz rezolucije Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, u kojima su praktično izjednačeni nacizam i komunizam, što je “van svake sumnje doprinos desničarskom ratu protiv činjenica”, Gruhonjić kaže da je “antifašizam 21. veka, kao i uvek, sušta suprotnost nacionalizmu, jer promoviše ideju ravnopravnosti ljudi i tako delegitimizuje nacionalizam, koji počiva na principu ekskluzivnosti, to jest isključivanja drugog i drugačijeg”.

“Kultura sećanja je deo opšte kulture, samim tim u lošem stanju”, kaže Marija Vasić, sociološkinja i potpredsednica Saveza antifašista Vojvodine, jedne od organizacija koje su ove godine organizovale javni čas tokom obeležavanja godišnjice Novosadske racije 1942.

“I dalje sam ubeđena da je edukacija jedini pravi put u borbi protiv nacifašizma. Javni čas na ulicama Novog Sada je istovremeno i edukacija i komemoracija, jer smo stajali na mestima stradanja Novosađana, tačno 81 godinu kasnije. U toj turi smo prošli i pored ’Crnog ovna’, koji je već niz godina meta otvorenih nacističkih napada. Novi Sad se brani na takvim mestima, kao i na Šodrošu i na Limanu, gde žele da postave sramni spomenik takozvanim nevinim žrtvama ’44. i ’45. Neće proći”, kaže Vasićeva.

Novi oblik fašizma

“Crni ovan” u fizičkom smislu jeste jedan od brojnih novosadskih barova, ali je daleko značajnije to što se u njemu okupljaju antifašisti, koji su u velikom broju slučajeva i aktivisti koji se bore za urbanistički i ekološki uređeniji Novi Sad. Sredinom januara je maskirana, nožem, palicom i bokserom naoružana i nacističkim simbolima okićena grupa ljudi, po četvrti put u poslednjih godinu dana napala “Crni ovan”. Napadu je prethodilo pitanje: “Gde su vam srpske zastave?”. Povređeni su vlasnik i jedan od gostiju, koji su telima branili ulaz u lokal. Garanciju da će ubuduće gosti i zaposleni biti bezbedni, vlasnik “Crnog ovna” Bojan Šovljanski od policije nije dobio. Čak je nakon davanja izjave u policiji saznao da će napadači isto veče biti pušteni, jer je reč o “mladićima koji nemaju istoriju nasilja”.

“Fašizam je promenio oblik, ali je i dalje prisutan. Naše je i moralno pravo i obaveza da ga prepoznamo i da mu se suprotstavimo, jer će pobediti ako dobar čovek ne uradi ništa. Juče su meta bili naši sugrađani, danas mi, sutra to možete biti vi i svako drugi koji ne razmišlja ili se ne krsti ‘pravilno’ ili je drugačije boje kože i nacije”, kaže Šovljanski. Objašnjava i da temelji ideje na kojoj stoji “Crni ovan” jesu antifašističke tekovine, uz svest da se sadašnja društveno-politička i ekonomska klima dosta razlikuje od one pre 80 godina.

“Danas se borimo za prava žena, prava ljudi da ne ostanu bez krova nad glavom, bez obroka, bez vode. Borimo se da migracija bude osnovno ljudsko pravo. Čitave porodice, životi tih ljudi koji godinama prolaze kroz užasan teror i iskustvo, nalaze se u kampovima u našoj okolini”.

Najsnažnija antifašistička scena u Srbiji

Iako godinama unazad izložen konstantnim napadima ekstremističkih organizacija, Novi Sad, glavni grad Vojvodine i evropska prestonica kulture 2022, i dalje ima najsnažniju antifašističku scenu u Srbiji. Ili, možda baš jačanje fašističkih tendencija budi otpor u građanima Novog Sada. U nadi da je novosadska antifašistička scena i dalje najjača, Gruhonjić ima utisak da je među mlađim pokolenjima premalo onih koji su spremni da izađu na crtu fašistima.

“Nikako nije slučajno što su baš Novi Sad i Vojvodina na meti tih ekstremističkih grupa, koje podržavaju ‘duboka država’ i Srpska pravoslavna crkva. Reč je o procesu ‘posrbljavanja’ Vojvodine i uništavanja njenog multikulturalnog identiteta, čiji je antifašizam – prirodno i logično – značajan deo, kao suprotnost vladajućem militantnom nacionalizmu. Ali, mi u Novom Sadu još uvek imamo barem toliko snage da im upropastimo grafite u slavu Ratka Mladića, koji se u antifašističkoj reinterpretaciji fašističkog grafita na jednoj fasadi zove adekvatnim imenom – ‘Sraćko Mladić’. A u Beogradu je mural Ratku Mladiću postao turistička atrakcija čak i na Google mapama. Ne bih voleo da živim u gradu sa takvim ’turističkim potencijalom’”, kaže Gruhonjić.

Marija Vasić smatra da je antifašizam odraz emancipacije od etnocentrizma.

“To je borba za socijalnu pravdu i zaštitu slabijih, pravedno društvo i solidarnost. Svega toga ima toliko malo u ludilu neoliberalnog kapitalizma da mlađim generacijama sigurno delujemo naivno”, kaže Vasić, ponosno ističući da je njen otac “oslobodio Novi Sad, ušavši u njega 23. oktobra 1944. sa Novosadskim partizanskim odredom”.

“Od porodičnog nakita posedujem njegov orden za hrabrost, koji svake godine stavljam na grudi kada za Dan oslobođenja grada idem na posao”.

Iz Antifašističkog fronta 23. oktobar upozoravaju da smo, kao društvo, dopustili da nas vode oni koji ne mare za sećanje na stradale u Novosadskoj raciji i svim ostalim zločinima izvršenim nad nedužnim civilnim stanovništvom.

“Svako ubijanje sećanja na zlo dovodi do mogućnosti da se zlo ponovi. Ulicama našeg grada gmižu oni koji otvoreno šire ideologiju fašizma i u njegovo ime povređuju druge i napadaju naše kuće. Mi imamo dužnost, i prema žrtvama Novosadske racije, ali i prema generacijama koje tek dolaze, da se ovim neljudima suprotstavimo”, poručuju iz Antifašističkog fronta 23. oktobar.

Za ljude koji stoje iza ideje “Crnog ovna” nema sumnje da je novosadski antifašizam stvar kućnog vaspitanja.

“Mi negujemo tradiciju multinacionalne, multikulturalne Vojvodine, Novog Sada i Srbije. Na meti smo kako institucija, tako i neofašističkih grupa koje se trude da vladavina nasilja i straha pobedi solidarnost, jednakost i toleranciju. Bitno je da javnost shvati da napadi upereni na nas, jesu napadi upereni na svakog slobodnog građanina ove zemlje i da mi ovde ne branimo samo naše živote, kakav je bio slučaj pre neki dan, već i pravo svakoga da drugačije misli, drugačije se izražava, živi slobodno i bez straha”, poručuje Šovljanski.

Biti antifašista, za Gruhonjića znači da “ne pristaješ na to da te razne bitange nekažnjeno maltretiraju, dok država ćuti”.

“Antifašizam znači adekvatan odgovor, jedinim jezikom koji fašisti razumeju: nećemo na šamar odgovarati hrišćanski, nego partizanski. Fašizam se hrani strahom i ukoliko smo uplašeni, oni će nas podaviti u mraku. Nema tolerancije za netolerantne, nema slobode za neprijatelje slobode”, zaključuje Gruhonjić.

(Al Jazeera, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/stari-problemi-u-novom-sadu-mijesanje-kostiju-zrtava-i-dzelata/