Šta su decentralizovane finansije, i da li to znači kraj banaka kakve poznajemo?

Reč “DeFi”, skraćenica je za “decentralizovane finansije”. Ušla je u naše rečnike zajedno sa bitkoinima, kriptovalutama, NFT, blokčejnom i metaverzumom. Ali, šta DeFi zapravo znači?

Danas je većina finansijskih transakcija u privredi digitalna. Fizički novac se i dalje koristi, ali znatno ređe nego ranije.

Logično je da se ove, uglavnom digitalne finansije, razvijaju na decentralizovan način, rekao je za Euronews Next Mark Zeler iz kompanije “Aave”.

Pristalice DeFi smatraju da novi sistem uklanja u potpunosti potrebu za bankama i tradicionalnim finansijskim “trećim stranama” koje obrađuju bilo kakve transakcije. Međutim, da bismo zaista objasnili šta je ovaj novi sistem i kako funkcioniše, moramo da se vratimo do porekla kriptovaluta.

Bitkoin i eterijum

U početku je postojao bitkoin. Napravljen je 2008. godine, a njegov tvorac (ili više njih) anoniman je, i poznat pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Ove prva kriptovaluta nastala je zajedno sa obećanjima da će banke revolucionarno biti “odbačene”, kao i ostale finansijske institucije koje koriste provizije i drže nadzor nad finansijskim aktivnostima korisnika.

Posle 13 godina, bitkoin i decentralizovana blokčejn tehnologija koja čini njegovu osnovu, iznedrili su ne samo 8.000 drugih kriptovaluta već i sveobuhvatnu industriju koja uključuje kripto novčanike, berze kriptovaluta, NFT tržišta, virtuelna zemljišta kao i decentralizovane autonomne organizacije i fondove.

Jedna od inovacija koja se razvila na ovom talasu bio je i eterijum. Platformu je 2013. godine osmislio mladi Vitalik Buterin, a krenula je sa radom 2015. Eterijum platforma došla je sa sopstvenim blokčejnom, tokenom (eter) i sopstvenim kodnim jezikom, pod nazivom “Solidity”.

euronews