Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Šta Srbija može očekivati od formiranja Makronove Evropske političke zajednice?

Evropska politička zajednica, kako se predlaže, imala bi formu lagane pravne strukture sa mogućnošću odlučivanja, uz poštovanje autonomije odlučivanja EU i svake države članice i sastajala bi se nekoliko puta godišnje na nivou šefova država, ili vlada kao i na ministarskom nivou.

Published

on

“Ideja (geo)političke zajednice, u koju bi ušle sve države Evrope koje nisu članice, bez obzira da li to žele, ili ne žele da postanu, nudi šansu da se stvari pomere sa mrtve tačke i da proširenje postane prevashodno politički proces, a ne samo tehnokratska noćna mora, u šta se pretvorio”, kaže za Danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, komentarišući predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice.

Evropska politička zajednica, kako se predlaže, imala bi formu lagane pravne strukture sa mogućnošću odlučivanja, uz poštovanje autonomije odlučivanja EU i svake države članice i sastajala bi se nekoliko puta godišnje na nivou šefova država, ili vlada kao i na ministarskom nivou.

To ne bi bila alternativa članstvu u EU, ni zamena za proces proširenja već naprotiv, jer bi evropskim državama koje žele da se pridruže Uniji omogućila jačanje veza sa državama članicama EU pre pristupanja, kako u političkom, tako i u smislu pratećeg učešća u određenim politikama EU, uključujući, gde je to prikladno, kroz postepenu integraciju u unutrašnje tržište EU, pojašanjava se u francuskom predlogu.

O Makronovoj ideji Evropske političke zajednice raspravljaće se na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. juna u Briselu. A o tome šta ona predstavlja, Makron je zemlje članice EU obavestio kroz non pejper, u kome je istakao da politika proširenja, neophodnih reformi i trajanja koje nužno sledi, “ne nudi danas neophodni politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizlaze iz rata protiv Ukrajine”.

Postavlja se pitanje da li bi ova nova organizacija država bila zamena za članstvo u EU, koje se kada je reč o Srbiji ni ne nazire, ili bi, naprotiv, mogla da ubrza srpske evrointegracije.

Grubješić smatra da politika proširenja, kakvu poznajemo više je izvor frustracija, a ne nade, prevashodno zbog stava nekih zemalja članica EU. Kaže i da ukoliko želi da zaista postane geopolitička Unija, proširenje mora da postane njen glavni strateški projekat.

“Predlažu se konkretni i opipljivi koraci koji bi čvrsto vezali zemlje koje to žele sa EU u vreme dok ne postanu članice. I za to je potrebna jasna mapa puta pristupanja jedinstvenom tržištu EU uz značajnu podršku iz evropskih fondova, uključivanje u evropske politike, posebno u energetsku i klimatsku, ali i u zajedničku spoljnu i bezbednosnu, učešće u političkim institucijama, itd”, kaže sagovornica Danasa.

Napominje i da bi, u suštini, pristupanje išlo prema obrascu datom u novoj metodologiji, kroz faznu horizontalnu integraciju.

“O tom Makronovom predlogu će se raspravljati na junskom samitu, ali već sada možemo da vidimo rezervisanost nekih članica, kojima je možda ideja prihvatljiva, ali ne i predlagač”, ističe Grubješić.

Aleksandar Ivković, istraživač European Western Balkans, kaže za Danas da iz pisanja Jutarnjeg lista nismo saznali mnogo šta novo o francuskom predlogu.

“Znalo se da će se na sastanku Evropskog saveta (predsednika i premijera EU) sledeće nedelje pričati, između ostalog, o Evropskoj političkoj zajednici, koju je predsednik Makron prvi put predložio 9. maja u govoru pred Evropskim parlamentom. Iz ovog teksta čak smo dobili manje detalja o sadržaju te strukture, nego iz Makronovog govora. On je nabrojao neke konkretne oblasti saradnje koje bi bile uključene: odbrana, energetika, mobilnost mladih i slično. Naravno, to otvara brojna tehnička pitanja koja tek treba razjasniti. Iz pisanja Jutarnjeg lista, međutim, vidimo samo da bi ona bila otvorena evropskim zemljama koje dele iste vrednosti, što je vrlo uopšteno, i da bi uključivala redovne sastanke”, kaže Ivković.

Kada se prvi put čulo za ovu ideju u maju, ona je u Srbiji, prema njegovim rečima, protumačena kao „čekaonica“ za naš region.

“Ispostavilo se, međutim, da je to pre svega „čekaonica“ za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, koje su se nadavno prijavile za članstvo u EU. Francuska od tad pokušava da naglasi da ova inicijativa nije zamena za proces pristupanja za Zapadni Balkan. Ipak, imajući u vidu prethodne stavove predsednika Makrona, mislim da postoji rizik da bi on svakako želeo da zemlje Zapadnog Balkana provedu što duže vremena u ovoj organizaciji, a ne u EU. A čini se i da neki lideri našeg regiona ne bi imali ništa protiv toga”, objašnjava Ivković.

Napominje da treba prvo videti koliko ima podrške za ovu ideju, što je i dalje vrlo maglovito. Verovatno je da će se istočne članice EU usprotiviti, jer će videti to kao zamenu za članstvo Ukrajine, za koje se zalažu. Takođe je treba razlikovati od ideje faznog pristupanja EU koje su predložile Austrija i Šarl Mišel, koja se odnosi prvenstveno na Zapadni Balkan.

“Ideja o političkom udruživanju zemalja EU sa zemljama koje ne mogu postati članice EU zbog geografske ograničenosti određene Lisabonskim ugovorom odavno postoji. Tako EU redovno komunicira s zemljama Afrike. Politički sastanci u okviru samita EU i Afričke unije imaju za cilj da povećaju solidarnost, bezbednost i mir, kao i da pospeše održivi razvoj i prosperitet”, kaže za Danas Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, komentarišući predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice.

Beširi podseća da je ovakav vid dijaloga imao ograničene efekte, jer zemljama članicama AU nema obećane šargarepe, kao što je članstvo u EU.

“Nova je ideja o političkoj uniji sa zemljama koje su kandidati za članstvo ili pretenduju da budu. Poruka koja se šalje je da su zemlje, okorele u korupciji, organizovanom kriminalu, slabih ekonomija i loše infrastrukture koje kontinuirano biraju loše političke elite, potpuno nespremne da postanu punopravne članice najrazvijenijeg bloka na planeti. Makron nema nikakve zadrške da Island, konsolidovana demokratija s liberalnom ekonomijom, zasnovanom na vladavini prava, sutra postane članica Unije. On i mnogi drugi imaju problem s autoritarnim režimima, državnim lopovlukom i prosečnom platom od 300 evra, iznos jednak polovini džeparca prosečnog tinejdžera u razvijenoj EU zemlji, napominje sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, Makronov predlog je model političkog organizovanja i reakcija na neočekivano dug period zemalja Zapadnog Balkana i istočne Evrope da se reformišu. Dugo su se i mnogi nadali da članstvo u okviru bogatog i demokratskog bloka je motivacija sama po sebi da se sprovedu teške i dugotrajne reforme i novi predlog je rezultat otrežnjenja.

“EU pravi grešku najavljenim davanjem statusa kandidata Ukrajini. Jasno je da je standard građana Ukrajine duplo slabiji nego građana Srbije, da je infrastrktura dosta nerazvijena, a korupcija i organizovani kriminal značajno rasprostranjeni i pre rata. To će voditi dugoričnim razočarenjem zbog trajanja procesa priključivanja. Decenije će biti potrebne da se Ukrajina oporavi od rata kome se ne nazire kraj, a ona kreće ceo proces kroz koji Srbija prolazi već osam godina”, objašnjava Beširi.

Sve zemlje kandidati, kaže Beširi, i oni potencijalni koji bi bili deo te političke zajednice, na različitom nivou su razvijenosti, ali je svima zajedničko da su slabe države. Ako Srbija deset godina od kandidature nije ni na pola puta, Ukrajina još nije počela

Druga škola mišljenja je da se reforme bolje sprovode kada se nalazite pod kišobranom EU. To je tačno ukoliko u zemlji kandidatu postoji društveni konsenzus za članstvom i dovoljno sredstava i ljudskih kapaciteta da se reforme sprovedu.

“Srbija je primer kandidata koji se ponaša kao loš učenik. Deset godina ubedljive vlasti SNS-a i predsednika Vučića i potpune kontrole nad polugama moći nije značajno približilo Srbiju članstvu. Vidljivo je odsustvo političkog konsenzusa, ali i nazadovanje u određenim poljima, pre svega u slobodi medija i nezavisnosti institucija. Ipak, bolje je imati lidere za stolom i redovno komunicirati u okviru političkog dijaloga, jer je tad veća verovatnoća da dojuče zaraćene strane neće ponovo ući u oružane sukobe”, objašnjava za Danas direktor Instituta za evropske poslove.

Napominje da nova politička zajednica izgleda da prvenstveno želi da očuva mir u Evropi, jer je ruska agresija u Ukrajini podsetila ušuškane demokratije da mir nije garancija i da ga granice ne garantuju.

M.R.Milenković

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-srbija-moze-ocekivati-od-formiranja-makronove-evropske-politicke-zajednice/

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje

Published

on

By

Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.

Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.

Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.

Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.

Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbija-mora-da-radi-sve-suprotno-od-vulinovih-ideja-i-uspece-kao-drzava/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR02BnEtD-TaHGQ0v66bxK3nrJjkFS8FjcpnS4fvnOIVmHooFEV5KdoDd9Y_aem_gcb1ImB804mgvxFU4vft6Q

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno

Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.

Published

on

By

Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.

„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.

„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.

„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.

Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.

„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.

Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.

izvor: https://n1info.rs/biznis/koliko-ce-nas-kostati-susa-i-sta-cemo-jesti-poljoprivrednici-kazu-stanje-je-katastrofalno/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.

Published

on

By

Dopis prenosimo u celosti.

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Grad Zrenjanin
Gradonačelnik

ZAHTEV

Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.

OBRAZLOŽENJE:

Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.

Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.

Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.

U Zrenjaninu 4.9.2024.godine

Odbornička grupa
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Sekretarijat za informisanje
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

foto: list Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-trazi-smenu-pomocnice-gradonacelnika-zrenjanina/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ćerka Jorgovanke Tabaković nova direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine, smenjen Petrović

Milena Tabaković, ćerka guvernerke Jorgovanke Tabaković, nova je v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine

Published

on

By

Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.

Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas

U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.

Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora. 

Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta. 

Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo. 

Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.

Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.

Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.

Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom. 

Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/386500/Cerka-Jorgovanke-Tabakovic-nova-direktorka-Instituta-za-javno-zdravlje-Vojvodine-smenjen-Petrovic.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Published

on

By

Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.

izvoz: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/386403/Statistika-koja-se-ne-menja-Vojvodina-najvise-izvozi-a-Beograd-uvozi.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

KFOR pojačao prisustvo na mostu preko Ibra

Mirovna misija Sjevernoatlantskog saveza na Kosovu (KFOR) pojačala je svoju prisutnost na glavnom mostu preko reke Ibar

Published

on

By

Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.

Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.

Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.

Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.

Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.

Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.

KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.

NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.

KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kfor-ibar-mitrovica-most-kosovo-srbija/33100698.html

Continue Reading

Trending