Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Šta Srbija može očekivati od formiranja Makronove Evropske političke zajednice?

Evropska politička zajednica, kako se predlaže, imala bi formu lagane pravne strukture sa mogućnošću odlučivanja, uz poštovanje autonomije odlučivanja EU i svake države članice i sastajala bi se nekoliko puta godišnje na nivou šefova država, ili vlada kao i na ministarskom nivou.

Published

on

“Ideja (geo)političke zajednice, u koju bi ušle sve države Evrope koje nisu članice, bez obzira da li to žele, ili ne žele da postanu, nudi šansu da se stvari pomere sa mrtve tačke i da proširenje postane prevashodno politički proces, a ne samo tehnokratska noćna mora, u šta se pretvorio”, kaže za Danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, komentarišući predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice.

Evropska politička zajednica, kako se predlaže, imala bi formu lagane pravne strukture sa mogućnošću odlučivanja, uz poštovanje autonomije odlučivanja EU i svake države članice i sastajala bi se nekoliko puta godišnje na nivou šefova država, ili vlada kao i na ministarskom nivou.

To ne bi bila alternativa članstvu u EU, ni zamena za proces proširenja već naprotiv, jer bi evropskim državama koje žele da se pridruže Uniji omogućila jačanje veza sa državama članicama EU pre pristupanja, kako u političkom, tako i u smislu pratećeg učešća u određenim politikama EU, uključujući, gde je to prikladno, kroz postepenu integraciju u unutrašnje tržište EU, pojašanjava se u francuskom predlogu.

O Makronovoj ideji Evropske političke zajednice raspravljaće se na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. juna u Briselu. A o tome šta ona predstavlja, Makron je zemlje članice EU obavestio kroz non pejper, u kome je istakao da politika proširenja, neophodnih reformi i trajanja koje nužno sledi, “ne nudi danas neophodni politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizlaze iz rata protiv Ukrajine”.

Postavlja se pitanje da li bi ova nova organizacija država bila zamena za članstvo u EU, koje se kada je reč o Srbiji ni ne nazire, ili bi, naprotiv, mogla da ubrza srpske evrointegracije.

Grubješić smatra da politika proširenja, kakvu poznajemo više je izvor frustracija, a ne nade, prevashodno zbog stava nekih zemalja članica EU. Kaže i da ukoliko želi da zaista postane geopolitička Unija, proširenje mora da postane njen glavni strateški projekat.

“Predlažu se konkretni i opipljivi koraci koji bi čvrsto vezali zemlje koje to žele sa EU u vreme dok ne postanu članice. I za to je potrebna jasna mapa puta pristupanja jedinstvenom tržištu EU uz značajnu podršku iz evropskih fondova, uključivanje u evropske politike, posebno u energetsku i klimatsku, ali i u zajedničku spoljnu i bezbednosnu, učešće u političkim institucijama, itd”, kaže sagovornica Danasa.

Napominje i da bi, u suštini, pristupanje išlo prema obrascu datom u novoj metodologiji, kroz faznu horizontalnu integraciju.

“O tom Makronovom predlogu će se raspravljati na junskom samitu, ali već sada možemo da vidimo rezervisanost nekih članica, kojima je možda ideja prihvatljiva, ali ne i predlagač”, ističe Grubješić.

Aleksandar Ivković, istraživač European Western Balkans, kaže za Danas da iz pisanja Jutarnjeg lista nismo saznali mnogo šta novo o francuskom predlogu.

“Znalo se da će se na sastanku Evropskog saveta (predsednika i premijera EU) sledeće nedelje pričati, između ostalog, o Evropskoj političkoj zajednici, koju je predsednik Makron prvi put predložio 9. maja u govoru pred Evropskim parlamentom. Iz ovog teksta čak smo dobili manje detalja o sadržaju te strukture, nego iz Makronovog govora. On je nabrojao neke konkretne oblasti saradnje koje bi bile uključene: odbrana, energetika, mobilnost mladih i slično. Naravno, to otvara brojna tehnička pitanja koja tek treba razjasniti. Iz pisanja Jutarnjeg lista, međutim, vidimo samo da bi ona bila otvorena evropskim zemljama koje dele iste vrednosti, što je vrlo uopšteno, i da bi uključivala redovne sastanke”, kaže Ivković.

Kada se prvi put čulo za ovu ideju u maju, ona je u Srbiji, prema njegovim rečima, protumačena kao „čekaonica“ za naš region.

“Ispostavilo se, međutim, da je to pre svega „čekaonica“ za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, koje su se nadavno prijavile za članstvo u EU. Francuska od tad pokušava da naglasi da ova inicijativa nije zamena za proces pristupanja za Zapadni Balkan. Ipak, imajući u vidu prethodne stavove predsednika Makrona, mislim da postoji rizik da bi on svakako želeo da zemlje Zapadnog Balkana provedu što duže vremena u ovoj organizaciji, a ne u EU. A čini se i da neki lideri našeg regiona ne bi imali ništa protiv toga”, objašnjava Ivković.

Napominje da treba prvo videti koliko ima podrške za ovu ideju, što je i dalje vrlo maglovito. Verovatno je da će se istočne članice EU usprotiviti, jer će videti to kao zamenu za članstvo Ukrajine, za koje se zalažu. Takođe je treba razlikovati od ideje faznog pristupanja EU koje su predložile Austrija i Šarl Mišel, koja se odnosi prvenstveno na Zapadni Balkan.

“Ideja o političkom udruživanju zemalja EU sa zemljama koje ne mogu postati članice EU zbog geografske ograničenosti određene Lisabonskim ugovorom odavno postoji. Tako EU redovno komunicira s zemljama Afrike. Politički sastanci u okviru samita EU i Afričke unije imaju za cilj da povećaju solidarnost, bezbednost i mir, kao i da pospeše održivi razvoj i prosperitet”, kaže za Danas Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, komentarišući predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice.

Beširi podseća da je ovakav vid dijaloga imao ograničene efekte, jer zemljama članicama AU nema obećane šargarepe, kao što je članstvo u EU.

“Nova je ideja o političkoj uniji sa zemljama koje su kandidati za članstvo ili pretenduju da budu. Poruka koja se šalje je da su zemlje, okorele u korupciji, organizovanom kriminalu, slabih ekonomija i loše infrastrukture koje kontinuirano biraju loše političke elite, potpuno nespremne da postanu punopravne članice najrazvijenijeg bloka na planeti. Makron nema nikakve zadrške da Island, konsolidovana demokratija s liberalnom ekonomijom, zasnovanom na vladavini prava, sutra postane članica Unije. On i mnogi drugi imaju problem s autoritarnim režimima, državnim lopovlukom i prosečnom platom od 300 evra, iznos jednak polovini džeparca prosečnog tinejdžera u razvijenoj EU zemlji, napominje sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, Makronov predlog je model političkog organizovanja i reakcija na neočekivano dug period zemalja Zapadnog Balkana i istočne Evrope da se reformišu. Dugo su se i mnogi nadali da članstvo u okviru bogatog i demokratskog bloka je motivacija sama po sebi da se sprovedu teške i dugotrajne reforme i novi predlog je rezultat otrežnjenja.

“EU pravi grešku najavljenim davanjem statusa kandidata Ukrajini. Jasno je da je standard građana Ukrajine duplo slabiji nego građana Srbije, da je infrastrktura dosta nerazvijena, a korupcija i organizovani kriminal značajno rasprostranjeni i pre rata. To će voditi dugoričnim razočarenjem zbog trajanja procesa priključivanja. Decenije će biti potrebne da se Ukrajina oporavi od rata kome se ne nazire kraj, a ona kreće ceo proces kroz koji Srbija prolazi već osam godina”, objašnjava Beširi.

Sve zemlje kandidati, kaže Beširi, i oni potencijalni koji bi bili deo te političke zajednice, na različitom nivou su razvijenosti, ali je svima zajedničko da su slabe države. Ako Srbija deset godina od kandidature nije ni na pola puta, Ukrajina još nije počela

Druga škola mišljenja je da se reforme bolje sprovode kada se nalazite pod kišobranom EU. To je tačno ukoliko u zemlji kandidatu postoji društveni konsenzus za članstvom i dovoljno sredstava i ljudskih kapaciteta da se reforme sprovedu.

“Srbija je primer kandidata koji se ponaša kao loš učenik. Deset godina ubedljive vlasti SNS-a i predsednika Vučića i potpune kontrole nad polugama moći nije značajno približilo Srbiju članstvu. Vidljivo je odsustvo političkog konsenzusa, ali i nazadovanje u određenim poljima, pre svega u slobodi medija i nezavisnosti institucija. Ipak, bolje je imati lidere za stolom i redovno komunicirati u okviru političkog dijaloga, jer je tad veća verovatnoća da dojuče zaraćene strane neće ponovo ući u oružane sukobe”, objašnjava za Danas direktor Instituta za evropske poslove.

Napominje da nova politička zajednica izgleda da prvenstveno želi da očuva mir u Evropi, jer je ruska agresija u Ukrajini podsetila ušuškane demokratije da mir nije garancija i da ga granice ne garantuju.

M.R.Milenković

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-srbija-moze-ocekivati-od-formiranja-makronove-evropske-politicke-zajednice/

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending