SLOBODNA VOJVODINA
Šta sledi nakon Vučićevog dogovora o gasu sa Putinom?
Ishod razgovora predsednika Srbije i Rusije telefonom nam je jasno stavio do znanja da je ovde reč o lekaru ili dileru Vladimiru Putinu prema narkonanu koji je došao do ovisnosti od droge
Ishod razgovora predsednika Srbije i Rusije telefonom nam je jasno stavio do znanja da je ovde reč o lekaru ili dileru Vladimiru Putinu prema narkonanu koji je došao do ovisnosti od droge.
Putin će tom narkomanu, naravno, jeftino, i po najboljjoj ceni, ali po nekoj srednjoj, i dalje davati kokain ne bi li ga održao u stanju zavisnosti – kaže za Danas Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose.
Naš sagovornik je komentarisao politički ugao jučerašnjeg nastupa predsednika Srbije na konfereciji za novinare, nakon razgovora telefonom sa predsednikom Ruke Federacije, gde je, između ostalog istakao da je dogovorio izuzetno povoljnu cenu gasa za Srbiju.
– Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, obavestio javnost da su dogovoreni elementi novog gasnog sporazuma na tri godine, a ne na mesec dana kao što se spekulisalo. I to po najnižoj ceni u Evropi. To je svakako dobra vest za građane Srbije ali postavlja se pitanje što je traženo za uzvrat. O tome će verovatno biti reči kad Sergej Lavrov dođe u Beograd – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je imao vrlo dobar telefonski razgovor sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom sa kojim je, kako je istakao, dogovorio izuzetno povoljnu cenu gasa za Srbiju.
Vučić je nakon obilaska skladišta robnih rezervi u Beogradu, novinarima rekao da najvažnija tema današnjeg razgovora sa Putinom bila istek gasnog spporazuma, posle desetogodišnjeg trajanja, 31. maja.
– I ono što mogu da vam kažem je da smo dogovorili glavne elemente koji su veoma povoljni po Srbiju. Dogovorili smo se da ćemo potpisati ugovor na tri godine, to je prvi element ugovora, i mislim da izuzetno odgovara srpskoj strani. Drugi važan element je da će formula koju koristimo ostati ista (naftna formula), tako da će cena biti veoma povoljna za našu zemlju – kazao je Vučić.
Imajući u vidu da zapad, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države očekuju od Srbije da uvede sankcije Rusije zbog agresije na Ukrajinu, Dušan Janjić kaže da je ovaj razgovor i informacije koje su rečene u javnosti, zapravo kupovina vremena za tri godine pod nekoliko problematičnih pretpostavki.
– Prva je da će Rusija zaista završiti rat za gtri godine. Druga, da će Evropa dozvoliti maltretiranje Srbije tri godine. I; treća da će Rusija zaista pobedii u tom ratu. mDakle, besmislica. Pragmatično je kupovati vreme jer je naš energetski sistem kao Hirošima. Nije problem da se plaća taj gas ali je problem ako se iz političkih razloga bude povećavala gasifikacija koja je kod nas koruptivni posao. Pravi se čitava nacionalna infrastruktura a reč o privatnim licima kojima je to alternativno grejanje. Vrlo malo kompanija – ističe naš sagovornik.
U gasnu igru je Srbija upala, napominje on, zbog političkih razloga i ruskih jasnih strateških namera.
– Rusiju nemamo šta da krivimo, Putin od kada je došao na vlast putem fosilnih goriva, nafte… stvara narkomane i ovisnike, a onda to koristi protiv njih jer je svestan da nema drugo oružje odbrane od tehnologije i NATO. Sad zaista nisam siguran da Vučić vodi Srbiju u njenom interesu, nisam siguran da uopšte zna gde ide, ali znam da uvlači Srbiju u vreme kada je Srbijom vladao Slobodana Miloševića – Vučić uvlači Srbiju u spoljnu i samoizolaciju. To je opasno do bola. A to jeste interes Rusije, a ne Srbije – zaključuje Dušan Janjić.
Vučić je juče, između ostalog rekao i da je predsedniku Putinu preneo stav Srbije da želi da se što pre uspostavi mir u Ukrajini.
– Rekao mi je da postoji ponuđeni sporazum, ugovor, sa kojim su upoznati, koji je na stolu u Moskvi, Kijevu, i u drugim centrima Zapada – kazao je Vučić.
Dodao je i da je čuo neke elemente tog sporazuma, ali da je Srbija mala zemlja da bi rešavala te probleme, i da se „samo nada da će se uspostaviti mir“.
Nije lako reći do kada ćemo moći da vodimo samostalnu politiku Vučić je rekao i da „nije lako reći“ do kada će Srbija moći da vodi samostalnu, nezavisnu i suverenu politiku.
– Nije to bilo lako reći ni pre 90 dana, a posle 90 dana uspeli smo da zadržimo svoj stav koji smo imali prvog dana od otpočinjanja sukoba na teritoriji Ukrajine – rekao je Vučić.
Prema rečima Sonje Biserko, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Vladimirom Putinom, obavestio javnost da su dogovoreni elementi novog gasnog sporazuma na tri godine, a ne na mesec dana kao što se spekulisalo.
– I to po najnižoj ceni u Evropi. To je svakako dobra vest za građane Srbije ali postavlja se pitanje što je traženo za uzvrat. O tome će verovatno biti reči kad Sergej Lavrov dođe u Beograd – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Drugo, napominje naša sagovornica, važna informacija je da je Putin u razgovoru pomenuo, kada je reč o Ukrajini, da postoji sporazum koji je na stolu u Kijevu i u Moskvi.
– Uočljivo je, naročito posle Foruma u Davosu, da svet traži izlaznu strategiju iz ukrajinskog rata koji se protegao i koji je naneno nesagledive posledice na međunarodni poredak, izazvao krizu gladi i još uvek može da isprovocira upotrebu nuklearnog oružja. U tome je najeksplicitniji bio Henri Kisindžer koji je na Forumu sugerisao da bi Ukrajina i Rusija trebalo da počnu mirovne pregovore u naredna dva meseca. Umesto da je Ukrajina postala most između Evrope i Rusije, Rusija je zbog agresije potpuno izolovana što, smatra Kisindžer, se ne sme dozvoliti. Čini se i da Francuska i Nemačka razmišljaju na istim linijama jer se rat produžio i direktno ugrozio i samu Evropu jer za alternativne izvore energije treba vremena. Očigledno je da i Rusija traži izlaznu strategiju jer je od od prvog dana rata na gubitku, pre svega moralnom, političkom i ekonomskom – kaže Biserko.
Prema njenim rečima, predsednik Vučić je takodje pomenuo da se na njega vrši pritisak zbog Kosova.
– Zapad će sigurno tražiti ustupke na Balkanu kako bi zatvorio sva otvorena pitanja, pre svega, Kosova. To je pomenuo i predsednik. Kandidatura Kosova za Savet Evrope a verovatno i za druge organizacije ojačaće suverenitet Kosova a to će doprineti i poboljšanju položaja srpske zajednice na Kosovu – zaključuje Sonja Biserko.
Razgovori sa Varheljijem i Fon Kramon
Vučić je juče rekao i da ga narednih dana očekuju važni razgovori sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, koji dolazi u Srbiju i da će razgovarati i sa poslanicom Evropskom parlamenta Violom fon Kramon.
On je istakao da će to biti razgovori, što znači da „nije pitanje“ samo šta će predstavnici EU da traže.
– Razmena mišljenja je uvek dobrodošla. Srbija se nalazi na evropskom putu i dobro je da čujemo šta misli gospođa Fon Kramon i šta misli, mnogo više od toga, komesar, jer on predstavlja izvršne organe EU – naveo je Vučić.
Snežana Čongradin
izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-sledi-nakon-vucicevog-dogovora-o-gasu-sa-putinom/
SLOBODNA VOJVODINA
U Srbiji na transplantaciju organa čeka 2.000 pacijenata, najviše osoba nada se bubregu
Na transplataciju organa, u Srbiji čeka oko 2.000 pacijenata.
Na toj listi najviše je osoba koje se nadaju bubregu
SLOBODNA VOJVODINA
Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?
Pravosnažnom presudom Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, bivšim funkcionerima Službe državne bezbednosti, pre dva dana okončana je jedna era. Oni su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora, odlučilo je Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu. Bio je to poslednji sudski postupak pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji
SLOBODNA VOJVODINA
Usijana diplomatija u cilju smirivanja tenzija na severu Kosova: Da li će zahtevi evropskih lidera biti ispunjeni?
Održavanje novih izbora na severu Kosova, obezbeđivanje učešća Srba na njima i započinjanje rada na uspostavljanju Zajednice srpskih opština – to su tri zahteva koja su evropski zvaničnici izneli u Moldaviji u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom predsednicom Vjosom Osmani. U cilju smirivanja tenzija u Beograd i Prištinu dolaze specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i američki izasalanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Analitičari ističu da je pojačana diplomatska aktivnost oko Kosova nastavak francusko-nemačkog plana i ukazuju na reakcije Amerike prema Prištini, za koje kažu da su novina, ali ne i neočekivane.
Osim rata u Ukrajini i političkih tenzija u Moldaviji, jedna od tema Samita Evropske političke zajednice bila je kriza na severu Kosova i Metohije. To je bila prilika da se najviši evropski zvaničnici sastanu sa predstavnicima Beograda i Prištine, a čini se da su naročito bili aktivni predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.
“Naši zahtevi prema obe uključene strane su jednostavni, angažovanje Kosova da organizuje nove izbore u četiri opštine, učešće Srba na ovim izborima i da se Kosovo bavi primenom Zajednice srpskih opština. Jednostavno rečeno, to su zahtevi koje smo postavili”, naveo je Makron.
Nemački kancelar Olaf Šolc je istakao da on zajedno sa francuskim predsednikom i visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom ulaže velike napore da se obezbede uslovi za deeskalaciju krize na Kosovu.
“I to je zadatak kojem smo veoma posvećeni, naravno, jer smo sada veoma blizu pronalaženja veoma strukturalnog i trajnog rešenja za sukob između Kosova i Srbije. Uz dogovorene sporazume, sve to treba da se sprovede”, poručio je Šolc.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je razgovor sa dvojicom kormilara EU bio težak, ali i da je uloga Srbije u očuvanju mira u regionu ključna.
“Znate da nisam optimista, skoro nikako, ali verujem da ljudi sada imaju pravu sliku o tome šta se dešava na Balkanu što je važno i nije bitno da li su neke zemlje priznale ili nisu priznale Kosovo. Verujem da je sasvim jasno da ne postoji samo krivac koji je uvek bio obeležen, kao što je to bila Srbija, već je to mnogo komplikovanija situacija, ali neću da kažem da je sasvim drugačija situacija. Ali verujem da postoji više razumevanja stvarnih pitanja i stvarnih događaja koji su se nedavno desili na Kosovu, posebno na severu Kosova”, istakao je Aleksandar Vučić.
Za to vreme, predsednica Kosova, Vjosa Osmani, nastavila je sa diskreditovanjem Srbije, označavajući Srbe sa severa Kosova kao “krimnalne bande”. Ona je navela da Srbiji nije mesto među evropskim narodima, ali da će razmotriti zahtev francusko-nemačkog dvojca o održavanju novih izbora u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije.
Raste pritisak stranih diplomata da situacija deeskalira
Zbog dešavanja na severu Kosova kada je došlo do sukoba predstavnika KFOR-a i Srba u Zvečanu, koji su protestovali zato što je albanski gradonačelnik, uprkos njihovom protivljenju, ušao u zgradu opštine u tom gradu, i prethodnih dana stizale su reakcije iz EU, ali i zemalja Kvinte i SAD, čije su poruke bile najoštrije do sada, kako su ocenjivali stručnjaci.
SAD su osim osude prištinskih vlasti zbog nasilnog upada u zgrade opština sa srpskom većinom, isključile Kosovo sa vežbi “Branilac Evrope 2023”.
Međunarodna diplomatija usmerena na smirivanje tenzija na Kosovu nastaviće se i početkom sledeće nedelje kada su Beogradu i Prištini predviđene posete predstavnika i SAD i EU. Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Miroslav Lajčak i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kako je najavljeno, doputovaće u ponedeljak i utorak, 5. i 6. juna.
Milan Igrutnović, saradnik Instituta ta evropske studije za Euronews Srbija kaže da je pojačana diplomatska aktivnost nastavak francusko-nemačkog plana koji je postao plan cele EU.
“Ova ekscesna situacija na severu im je poslužila da reafirmišu svoje zahteve kojima je pridodato očekivanje da će biti makar novi lokalni izbori na Kosovu na kojima bi imali učešće srpske zajednice i da bi se postigao jedan demokratski legitimitet za nove lokalne vlasti”, rekao je Igrutinović za Euronews Srbija.
Dodaje da je ipak zanimljiviji nastup Amerike koja se postavlja prema prištinskoj vladi dosta oštro, i da su potezi koje su SAD povukli prema kosovskim vlastima novina, ali da nisu neočekivani.
Prema njegovoj oceni, ovo je za Beograd neka vrsta taktičke pobede i ističe da postoji prostor za manevar.
“S obzirom na stanje na severu Kosova i tenzije koje su narasale i strah od specijalnih jedinica, dole je jedna loša i tenzična situacija. Svakako nema tu puno dobitaka za narod na sveru Kosova. U slučaju da se dese neki novi lokalni izbori to bi možda bio nekakav pozitivan ishod, ali oni su u lošoj poziciji koja već dugo vremena traje”, kaže on.
Igrutinović smatra i da je logično očekivanje da se kosovski specijalci povuku sa severa, da se održe lokalni izbori i da se Srbi vrate u institucije.
“Biće velika očekivanja od Beograda”
Na pitanje da li veruje u povratak Srba u institucije kaže da veruje da će biti velika očekivanja od Beograda da pošalje taj signal.
“To je naredni spoljopolitički korak u tom smeru i onda Beograd ima veću spremnost da to uradi jer oseća jednu taktičku pobedu i da onda izađe u susret spoljnopolitičkim događajima i dinimaci koja se dešava kako bi zadržao oreol pouzdanog partnera. Iz perspektive Beograda to bi više bio ustupak zapadu u diplomatskoj igrici koja se ove nedelje odigrala nego Prištini”, zaključuje on.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da je opšti zaključak svih učesnika Samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu da je za situaciju na severu Kosova najodgovornija Prištinska administracija.
“Pre svega to je zaključak najvećih partnera kosovske države. I SAD koje nisu bile tu prisutne, ali i ključnih evropskih zemalja. I nemački kancelar Šolc i francuski predsednik Makron i ostale članice EU su pravilno pokazale i ukazale na onoga ko je odgovoran za stanje na severu Kosova”, rekla je Grubješić za Tanjug.
Istakla je da su predstavnici evropskih zemalja na samitu dali predloge kako da do deeskalacije na severu dođe, ali da je problem u tome što Aljbin Kurti za sada odbija da te predloge i primeni.
“I Kurti i kosovska predsednica za sada odbijaju. Ali ja mislim da oni nemaju izbora nego da postupe onako kako se od njih zahteva. A to je da se najpre ukloni specijalna policija i snage koje inače nemaju pravo ni po kosovskim zakonima da borave na severu, a ne samo u opštinskim zgradama”, navela je Grubješić.
Istakla je da zbog sprovođenja Kurtijeve politike Priština gubi poverenje svog glavnog saveznika – SAD.
“To ne ide jedno s drugim. Protivljenje i teranje inata SAD-u i ostanak na vlasti. Kako će se to rasplesti i kakva će politička sudbina Kurtijeva biti mi ne znamo. Spominju se izbori i smena bez izbora”, navela je Grubješić
izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/89276/usijana-diplomatija-u-cilju-smirivanja-tenzija-na-severu-kosova-da-li-ce-zahtevi-evropskih-lidera-biti-ispunjeni/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Borel zatražio nove izbore u opštinama na severu Kosova
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel zatražio je takođe raspisivanje novih lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova, učešće Srba u tom izbornom procesu i početak rada na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom
SLOBODNA VOJVODINA
LSV-VOJVOĐANI: Pastor i Bakić da zabrane nastup šovinističkog pevača u Novom Žedniku
Subotica, 2. jun 2023 – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine-VOJVOĐANI u Subotici zahteva da se zabrani koncert Baje Malog Knindže, pevača čiji je repertoar prepun pesama koje raspiruju etničku i versku mržnju, zakazan za 4. jun u Novom Žedniku kod Subotice
SLOBODNA VOJVODINA
Protest “Vojvođani protiv nasilja” održan pred zgradom RTV u Novom Sadu
Na protestnom skupu “Vojvođani protiv nasilja” koji je danas održan ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu, okupilo se više stotina nezadovoljnih građanina.
U Srbiji na transplantaciju organa čeka 2.000 pacijenata, najviše osoba nada se bubregu
Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?
Usijana diplomatija u cilju smirivanja tenzija na severu Kosova: Da li će zahtevi evropskih lidera biti ispunjeni?
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
Sterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA12 meseci agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA12 meseci agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA9 meseci agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoPREMINUO ISTAKNUTI ČLAN LSV MILOŠ ŠIBUL