Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Šta je dovelo do disbalansa u broju učenika u školama u Srbiji – jedne prenatrpane, druge pred gašenjem

Razlike u broju učenika u osnovnim pškolama su postale toliko velike da to postaje jedan od gorućih problema obrazovnog sistema. Statistika kaže da u 60 odsto škola u Srbiji ide 5 odsto učenika, a da sa druge strane u pet odsto škola ide 20 odsto učenika

Published

on

Autor: Dragana Savić, Slavica Tuvić

Razlike u broju učenika u osnovnim pškolama su postale toliko velike da to postaje jedan od gorućih problema obrazovnog sistema. Statistika kaže da u 60 odsto škola u Srbiji ide 5 odsto učenika, a da sa druge strane u pet odsto škola ide 20 odsto učenika.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković kaže da je disparitet u broju učenika, posebno u osnovnim školama, sada ogroman, a da se tim probemom niko ozbiljno ne bavi. Imali smo neke osnovne škole u Beogradu koje su ugašene, jer su upisivale mali broj učenika.

“Imamo danas škole koje su krcate, imaju u odeljenju 30 i više đaka, a na drugoj strani samo 300 do 400 metara dalje škole koje moraju da traže odobrenje da upišu u odeljenju 15 učenika”, navela je Janković za Euronews Srbija.

Škole se bore za đake

Razlozi su brojni, ali jedan od faktora je i biranje “škola na glasu”. Nekada su rodite isključivo upisivali decu u najbližu školu i vadili se logikom da je “najbolja škola, najbliža škola”, ali to pravilo odavno više ne važi. Sve češće se dešava da decu svako jutro voze i po 10 do 15 kilometara od kuće. Ima primera da porodica živi na periferiji, a decu vode u školu u centru grada, jer, na primer, tu rade.

Sve to je dovelo do ogromnog dispariteta te su neke škole u gradovima prenatrpane, dok su druge poluprazne. Ranije su roditelji morali da upisuju decu u škole kojima teritorijalno pripadaju. Međutim, sve se promenilo kada je roditeljima zakonski dozvoljeno da upisuju decu u škole koje žele.

Do dizbalansa u broju učenika u školama u gradovima došlo je, kako navodi, zakonskim promenama posle 2000. godine gde je definisano da deca mogu da se upišu u bilo koju školu na teritoriju grada, a ne kao do tada isključivo u one kojima teritorijalno pripada.

 

“Ranije su škole mogle da naprave plan, planiraju broj odeljenja, a sada se bore za učenike. Međutim, naše škole se ne bore kvalitetom, već se bore povlađivanjem đacima, roditeljima. Pitanje je da li su škole u “krugu dvojke” na glasu zato što su bolje opremljene ili su na glasu zato što imaju kvalitetne učitelje, nastavnike… Sve te izvikane škole su iste kao i one druge, samo što roditelji vođeni modom žele da im deca idu u te škole. Posle promene zakona napravio se ne samo dizbalans, već nejasan sistem upisa. Sve se svodi samo na želju i volju”, navela je Janković.

Sve više “patuljastih škola”

Smatra da tim problemom mora neko ozbiljno da se pozabavi, da u gradovima može da se napravi preraspodela i tako ublaži dizbalans. I tu se javlja drugi važan faktor koji je doveo do dispariteta u broju učenika u školama je demografija. Negativan prirodni priraštaj, ali i migracije stanovništva iz sela u gradove doveli su do toga da danas  seoske osnovne škole imaju po desetak učenika, dok pojedine u gradskim sredinama imaju i do 2.000 đaka.

Zbog toga se opravdano postavlja pitanje šta je seoskim školama koje nestaju? Kako u njima održati nastavu kada je broj učenika svake godine sve manji?

“Imamo veliki broj takozvanih malih škola sa manje od 50 učenika. Tako da u Srbiji imate 60 odsto škola u koje ukupno ide 5 odsto učenika, a imate i škole sa ogromnim brojem učenika u urbanism sredinama, pre svega misilim na Beograd, Novi Sad i Niš, gde imate u 5 odsto škola 20 odsto učenika”, navela je Dragica Pavlović Babić sa Filološkog fakulteta.

Koliko je situacija dramatična u malim, ruralnim sredinama najbolje oslikavaju statistički podaci gde je u period od 2002. do 2020. godine za 18 odsto smanjen broj đaka osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što znači da smo izgubili svakog  petog učenika.

 

Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u Srbiji je 1995. godine bilo 1,114 miliona učenika osnovnih i srednjih škola, 2008. godine taj broj je pao na 936.000, da bi 2021. godine imali 850.000 đaka.

“Patuljastih škola” sve je više, posebno u seoskim sredinama. Često se postavlja pitanje opravdanosti njihovog postojanja, ekonomske isplativosti. Međutim, svi su svesni da čim se ugasi škola gasi se i selo, te dok ima i jednog učenika škola mora da opstane.

Marina Jovanović, učiteljica OŠ “Đura Jakšić” u Svircu seća se da je ta škola ranije bila puna đaka, a da sada broji tek 11 učenika.

“Ranije je broj učenika u ovom odeljenju bio čak i trostruko veći, međutim iz godine u godinu se broj učenika sve više smanjuje, tako da smo mi danas došli do svega 11 učenika u sva četiri razreda”, kaže ona.

Demografski trendovi utiču na nastavnike

I za jedne i za druge – problem je organizacija nastave, a demografski trendovi ne utiču samo na đake, već i na nastavni kadar koji je u nekim sredinama nedovoljan, a u drugim – suvišan.

“Kada se broj dece smanjuje i kada dođe do organizacije nastave u kombinaciji ili u nepodeljenoj školi, naravno da je rad u takvim uslovima znatno teži. U kombinaciji se radi sa po dva razreda, u nepodeljenoj školi sa po 4 razreda u isto vreme, što je za nastavnika dodatno opterećenje. S druge strane, kako se broj učenika smanjuje, tako se i potreba za nastavnim kadrom smanjuje. Tako da svake godine imamo pojavu tehnoloških viškova”, kaže učiteljica Jovanović.

S obzirom na to da se negativni demografski trendovi teško mogu zaustaviti, bar u skorijoj budućnosti, stručnjaci se zalažu za reformu obrazovnog sistema.

“Pogotovu u tim sredinama, koje su siromašne, gde imamo mali broj učenika, gde su nastavnici demotivisani da idu da rade – tamo je posebno važno da nam kvalitet obrazovanja bude bolji, da dostupnost škola bude bolja, da se gradi mreža lokalnih puteva, da se učenici stipendiraju”, navela je Babić.

 

Na zahteve sindikata da se u prenatrpanim školama grupe smanje sa 30 na 20 učenika u odeljenju i da se napravi bolja preraspodela iz Ministarstva prosvete stigao im je odgovor da bi to moglo da se uradi samo u 20 do 30 odsto škola u smislu infrastrukture, ljudskih resursa.

“Mi smo predlagali da se smanji broj učenika u odeljenjima, a iz Ministarstva prosvete prošle godine stigao je Pravilnik, bez saglasnosti sindikata, da može i u višim razredima osnovne škole da se formiraju kombinovana odeljenja. Mi smo pokušali da kroz Kolektivni ugovor damo neke benefite za nastavnike koji rade u dve, tri i više škola da dobijaju 10 odsto na platu. Zatim, da 10 odsto na platu dobijaju i ljudi koji rade u seoskim školam iznad 800 metara nadmorske visine”, kaže za Euronews Srbija Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovnja Srbije.

Napominje i da razvoj pojedinih naselja, dolazak investitora i otvaranje proizvodnih pogona nije pratilo otvaranje škola.

Kvalitet obrazovanja je, kako pokazuju brojna nacionalna i međunarodna testiranja, ispod  zadovoljavajućeg nivoa. Svaki treći učenik petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno je nepismen, a za vršnjacima iz drugih evropskih zemalja  kaskaju više od jedne školske godine, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja iz 2018 godine.

Autor: Dragana Savić, Slavica Tuvić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/45514/sta-je-dovelo-do-disbalansa-u-broju-ucenika-u-skolama-u-srbiji-jedne-prenatrpane-druge-pred-gasenjem/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje

Published

on

By

Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.

Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.

Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.

Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.

Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbija-mora-da-radi-sve-suprotno-od-vulinovih-ideja-i-uspece-kao-drzava/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR02BnEtD-TaHGQ0v66bxK3nrJjkFS8FjcpnS4fvnOIVmHooFEV5KdoDd9Y_aem_gcb1ImB804mgvxFU4vft6Q

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno

Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.

Published

on

By

Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.

„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.

„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.

„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.

Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.

„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.

Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.

izvor: https://n1info.rs/biznis/koliko-ce-nas-kostati-susa-i-sta-cemo-jesti-poljoprivrednici-kazu-stanje-je-katastrofalno/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.

Published

on

By

Dopis prenosimo u celosti.

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Grad Zrenjanin
Gradonačelnik

ZAHTEV

Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.

OBRAZLOŽENJE:

Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.

Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.

Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.

U Zrenjaninu 4.9.2024.godine

Odbornička grupa
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Sekretarijat za informisanje
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

foto: list Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-trazi-smenu-pomocnice-gradonacelnika-zrenjanina/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ćerka Jorgovanke Tabaković nova direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine, smenjen Petrović

Milena Tabaković, ćerka guvernerke Jorgovanke Tabaković, nova je v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine

Published

on

By

Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.

Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas

U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.

Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora. 

Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta. 

Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo. 

Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.

Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.

Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.

Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom. 

Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/386500/Cerka-Jorgovanke-Tabakovic-nova-direktorka-Instituta-za-javno-zdravlje-Vojvodine-smenjen-Petrovic.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Published

on

By

Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.

izvoz: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/386403/Statistika-koja-se-ne-menja-Vojvodina-najvise-izvozi-a-Beograd-uvozi.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

KFOR pojačao prisustvo na mostu preko Ibra

Mirovna misija Sjevernoatlantskog saveza na Kosovu (KFOR) pojačala je svoju prisutnost na glavnom mostu preko reke Ibar

Published

on

By

Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.

Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.

Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.

Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.

Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.

Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.

KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.

NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.

KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kfor-ibar-mitrovica-most-kosovo-srbija/33100698.html

Continue Reading

Trending