Oroz puške koja preti osamostaljivanjem Republike Srpske nije u ruci Milorada Dodika, već Moskve, ali se ne bih kladio da će ona to „oružje“ tako lako i jednostavno upotrebiti, izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar i bivši ambasador u SAD Milan St.Protić i procenio da predstoji američka diplomatska ofanziva na Balkanu.

Kako je objasnio u serijalu Kvaka 23, Moskvi ne odgovaraju ozbiljni poremećaji ni u ovom trenutku, ni u bliskoj budućnosti, već joj odgovara situacija kakva je sada.

Da se ni na koji način, ili na minimalan način zamera Zapadu, a sa druge strane da ima svoj dominantan uticaj i u Srbiji i u Republici Srpskoj i sa tom činjenicom zapadni akteri moraju da vode računa, poručio je Protić.

On misli da se to se dobro vidi i po nedavnom izveštaju Evropske komisije koji je blagonaklon prema ovdašnjim vlastima „upravo zbog toga što se ruski uticaj na Balkanu veoma proširio“.

Upitan o ocenama da je ruski uticaj na Dodika veći nego uticaj na Vučića, on je odgovorio da i njemu tako izgleda i konstatovao da „ovaj u Srbiji voli da igra na nekoliko karata, što nije samo njegova karakteristika, jer smo i ranije imali predsednike koji su vodili takvu spoljnu politiku“.

„Ona je možda manje avanturistička, ali je osuđena na neuspeh“, uveren je Protić, koji smatra da spoljna politika Srbije u proteklih 20 godina tapka u mestu.

S druge strane, prvi čovek Republike Srpske je „dosta uprošćenog pogleda na svet, uprošćenog shvatanja politike i uprošćenog shvatanja diplomatije“, ukazao je Protić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je objasnio, „najjednostavnije mu je da ima jednog zaštitnika, da se u njega uzda više nego što je to pametno i mudro, jer nikad nije sasvim pouzdano kako će velika sila i u kojem trenutku da se pokrene“.

Prema Protićevom viđenju, karakteri Dodika i Vučića su takvi da među njima „neminovno mora da ima trzavica i nepoverenja, verovatno i rivalstva“.

On pretpostavlja da Dodiku ne prija ta „uloga prišipetlje“ i da bi mnogo radije da bude na glavnoj sceni, ali mu odnos snaga između Beograda i Banjaluke to ne dozvoljava.

„S druge strane, ovaj što je zaseo na grbaču nama ovde u Srbiji takođe je čovek nezdravih ambicija, koje nisu u skladu sa njegovim sposobnostima i kapacitetima. U tom pogledu, njih dvojica su slični“, protumačio je Protić.

On je precizirao da su po svemu drugom različiti, ali su „po tim ograničenim mogućnostima za razumevanje i spoljašnjih i unutrašnjih odnosa veoma slični“.

To što radi Dodik i na unutrašnjem planu, u samoj Republici Srpskoj, ali i to kako se ponaša u odnosu na svoje neminovne partnere u Bosni i Hercegovini, nije korisno za Republiku Srpsku, ukazao je Protić.

To što je Republika Srpska u pogledu demokratskih sloboda na nivou na kojem je Srbija, to je najniže u regionu i, osim Belorusije, verovatno najniže u celoj Evropi, prema njegovom viđenju, nije vrlina koja će od Republike Srpske da stvori jaku i prosperitetnu zajednicu.

„To oni tamo ne razumeju, kao što ne razumeju ni ovi u Beogradu“, izjavio je Protić i predočio da „svaki kratkotalasan, kratkovid političar, opterećen sopstvenom bolesnom ambicijom, teži ka autokratiji“.

„Onaj tamo, a ovaj ovde. To šteti nama i kao zemlji i kao narodu na obe strane Drine“, objasnio je on, ali je napomenuo i da nije opravdavno da se za nefukcionalnost Bosne i Hercegovine kao države, fakture ispostavljaju samo Banjaluci i Beogradu.

„Onaj koji je smislio Dejtonski sporazum trebalo je da ima u vidu da je stvorio tvorevinu koja neće biti efikasna. To je bilo jasno od prvog trenutka“, rekao je Protić.

Prema njegovom mišljenju, Amerikanci su kao arhitekte tog sporazuma potcenili problem, razmišljajući samo „od danas do sutra“ kako da se zaustavi rat i da se to pitanje nekako razreši, makar privremeno.

Na pitanje o dolasku Kristofera Hila za novog ambasadora SAD u Srbiji i imenovanju Gabrijela Eskobara za američkog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, on je procenio da politika Vašingtona neće biti nova.

Kako je objasnio, „američka politika prema Balkanu nikad se nije ni menjala, od početka devedesetih godina do danas, možda se nekom pričinilo da se nešto menja, ali se nije menjala“.

Nekadašnji ambasador u Vašingtonu ima, međutim, utisak da Bajdenova administracija pitanju Balkana daje veći značaj nego one prethodne, ne samo Trampova, nego i Obamina, pa možda čak i Bušova, bar u kasnijoj fazi.

On predviđa da možemo da očekujemo „američku diplomatsku ofanzivu“ i napominje da su Hil i Eskobar veoma potkovani „jaki ljudi“ sa mnogo iskustva, koji „ovaj teren“ dobro poznaju i „neverovatno se dopunjuju“.

Stvari neće ostati na onome gde su danas. Da li će to dati rezultat i kakav će dati rezultat, Protić ne može da predvidi, ali misli da glavnim političkim akterima na Balkanu neće biti lako ni sa jednim, ni sa drugim, još „ako je tu u senci i Džim O’Brajan, neka im je Bog u pomoći“.

Upitan da li su krize na Kosovu i u BiH međusobno povezane i da li naizmenično eskaliraju po principu spojenih sudova, on je odgovorio da tu sigurno ima sinhronizacije, možda spontane, a možda i orkestrirane.

„I jedan i drugi problem stoje nerešeni ili su u vazduhu. Nijedno od tih pitanja nije stavljeno ad akta, nego tinja već decenijama i stvara metastazu i na jednoj i na drugoj strani“, upozorio je Protić.

Prema njegovoj oceni, „niti su Srbi i Albanci danas bliži tome da se međusobno iskreno pogledaju u oči, isto kao što Srbi i Bošnjaci i Hrvati u Bosni i Hercegovini nisu ništa u međuvremenu napredovali u tom smislu“.

I onda političari, kako je rekao, „pogotovo ove autokrate, ovi populisti kako ih danas zovu“, u tome nalaze vrlo plodno tle za svoje manipulacije koje treba da privuku „njihov narod, njihove glasače, uvek na istoj osnovi etničkog kolektivnog identiteta“.

„Te krize ili krizice se pojavljuju s vremena na vreme kada je potrebno da se sopstvena nacija homogenizuje i stane iza jednog neprikosnovenog lidera, svejedno na kojoj strani“, rekao je Protić, koji misli da je tako bilo i devedesetih i da „ni u tom pogledu nismo daleko iskoračili“.

Na pitanje da li građani i građanke Srbije od Vučića uopšte očekuju da bude demokrata, on je uzvratio da „sve manje ljudi to očekuje i sve manje ljudi u Srbiji prepoznaje vrednosti demokratije“.

Naopako rasuđuju da autokratska nekontrolisana vlast može da vam donese veće dobro nego kontrolisana, „što znači da niste ništa naučili i da idete, ne pogrešnim, nego pogubnim putem“, ukazao je Protić.

Prema njegovim rečima, ovde svako ko dođe na vlast misli da će da vlada večno, svako bi hteo da ima što slabiju opoziciju, „a ovi bi najsrećniji bili kada opozicije uopšte ne bi bilo“.

Zato oni sve to gaze. Gaze institucije, gaze nezavisna tela koja bi trebalo da ih kontrolišu, smeta im svaka kritička reč, „ne dozvoljavaju da se išta od toga čuje, pa onda preko njih govore gluposti i trućaju besmislice“, obrazlaže Protić i napominje da je to „pravac koji se skupo plaća“.

Upitan da li usled zanemarivanja ili zatiranja demokratije o kojima govori, ideju vlasti o „srpskom svetu“ treba posmatrati kao neku vrstu kompenzacije, on je poručio da je to „jedna budalaština“, koja dolazi od ljudi koji o „srpstvu apsolutno pojma nemaju“.

To ne znači ništa, to je praznoslovlje koje služi da se ljudi još više „omađijaju“, rekao je Protić, koji jedini izlaz vidi u nacionalnoj emancipaciji.

Po njemu, taj proces trebalo je da počne 2000. godine i da je počeo i nastavio da se razvija do danas, „mi bismo donekle odmakli na tom putu ukupne emancipacije, ali nismo, zadržali smo se u začaranom krugu“.

Drugi su se u tome bolje snašli. One zemlje regiona koje su ušle u Evropsku uniju su u tom pogledu napravile ozbiljan skok napred u odnosu na prethodno doba, dok mi evo već 21 godinu tapkamo u mraku, ne znamo kuda ćemo i ne znamo šta nam je cilj, konstatovao je Protić.

Kako je zaključio, toliko nam dece odlazi da je pitanje koliko ovde uopšte ima ljudi sposobnih i spremnih za suštinsku promenu te paradigme.

(FoNet, foto: N1)