Kako se navodi na sajtu Evropskog saveta, odluka o novom paketu sankcija donesena je s obzirom na “eskalaciju ozbiljnih kršenja ljudskih prava u Belorusiji i nasilnu represiju nad civilnim društvom, demokratskom opozicijom i novinarima”.

Paket je usvojen 21. juna, odnosno nakon skoro dva meseca od prinudnog sletanja aviona “Rajanera”, a iako je Srbija u načelu podržavala odluke Saveta koje se tiču događaja u Belorusiji od avgusta prošle godine, naša zemlja je izostala sa jednog spiska “trećih zemalja” koje su pružile podršku odluci.

Šta podrazumeva novi paket?

Evropski savet odlučio je 21. juna ove godine da uvede restriktivne mere protiv 78 pojedinaca iz Belorusije i osam entiteta. Odluka je donesena s obzirom na “eskalaciju ozbiljnih kršenja ljudskih prava u Belorusiji i nasilnu represiju nad civilnim društvom, demokratskom opozicijom i novinarima”.

Na sajtu Saveta se navodi da su sedam pojedinaca i jedan entitet, koji su podvrgnuti ovoj novoj rundi restriktivnih mera, imenovani u vezi sa “prisilnim i nezakonitim” sletanjem aviona “Rajanera”, ugrožavanjem vazduhoplovne bezbednosti i hapšenjem novinara Romana Protaševiča i Sofije Sapege.

“Među njima je nekoliko istaknutih poslovnih ličnosti koje podržavaju i imaju koristi od Lukašenkovog režima. Ove sankcije stoga šalju dodatni snažan signal pristalicama režima da njihova stalna podrška Aleksandru Lukašenku dolazi uz troškove”, navodi se u saopštenju.

“EU ne stoji sama u svom odgovoru na krizu u Belorusiji, ujedinjeni smo u našoj akciji sa našim istomišljenicima”, dodaje se.

Šta zapravo Srbija podržava?

Srbija je jedina od zemalja kandidata za članstvo u EU koja se nije u potpunosti saglasila sa ovim poslednjim paketom sankcija.

Sudeći prema objavi na sajtu Evropskog saveta, u kom se pozdravlja odluka “trećih zemalja” da pruže podršku odluci EU o uvođenju kaznenih mera protiv 78 beloruskih državljana i sedam entiteta, Srbije na tom spisku nema.

“Zemlje kandidati za članstvo Republika Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i članice EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu) Island, Lihtenštajn i Norveška pridružuju se odluci Evropskog saveta”, navodi se u saopštenju.

Srbija, sa druge strane, jeste podržala drugi deo ovog paketa sankcija, kojom je još jedan entitet dodat na listu osoba i entiteta kojima su uvedene sankcije.

U pitanju je državno preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.

“Zemlje kandidati Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija i zemlje članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog prostora, pridružuju se ovoj Odluci Saveta. Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. EU prima na znanje ovu obavezu i pozdravlja je”, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

U tom saopštenju Evropskog saveta od 6. jula, u kom se navodi Srbija, pominje se odluka Saveta (CFSP) 2021/1001. U tom delu pomenute odluke se navodi državna kompanija “Belaeronavigatsia”, a navodi se kao odgovorna za kontrolu beloruskog vazdušnog prostora.

“S obzirom na to snosi odgovornost za preusmeravanje putničkog leta FR4978 na aerodrom u Minsku bez adekvatnog opravdanja 23. maja 2021. Ova politički motivisana odluka bila je usmerena na hapšenje opozicionog novinara Romana Protaševiča i Sofije Sapege i predstavlja represiju protiv civilnog društva i opozicije u Belorusiji. Belaeronavigatsia, državna kompanija, je stoga odgovorna za represiju civilnog društva i unutašnje opozicije”, navodi se u odluci od 21. juna.

Šta se očekuje od Srbije?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je 26. maja da EU očekuje da će zemlje kandidati za članstvo i potencijalni kandidati uskladiti sopstvenu politiku sa politikom EU kada je reč o Belorusiji.

Srbija jeste ranije podržala odluku Saveta EU, donetu 4. juna, o pooštravanju postojećih kaznenih mera uvođenjem zabrane letenja svim beloruskim avio prevoznicima kroz vazdušni prostor EU i zabrane pristupa aerodromima EU. Takođe, i nakon održavanja predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine, Srbija se pridružila deklaraciji Evropske unije o predsedničkim izborima, u kojoj je ocenjeno da izbori u toj zemlji “nisu bili ni slobodni, ni fer”.

Ipak, samo nekoliko dana pre nego što je usvojen najnoviji paket sankcija, Srbija je 19. juna, uprkos kritikama Evropskog parlamenta, učestvovala na vojnoj vežbi “Slovensko bratstvo” zajedno sa vojnicima iz Rusije i Belorusije.

Bilčik je tim povodom izjavio da zajedničke vojne vežbe ne pomažu napretku Srbije na putu evrointegracija.

“Evropska perspektiva se ogleda i u jasnim izborima u okviru spoljne politike, posebno u današnjim geopoliitčkim uslovima”, naveo je on tada.

Kako piše “Radio Slobodna Evropa”, prema procedurama EU, svaki put kada postoji odluka Saveta EU o restriktivnim merama postoji i proces usklađivanja kada pridružene zemlje mogu da se usklade.

Ipak, da Srbija i dalje “vaga” kada je u pitanju usklađivanje politike sa spoljnom politikom EU govori upravo i ova nedavna podrška samo jednom delu sankcija Evropske unije prema Belorusiji.

Ko je sve obuhvaćen sankcijama?

Da podsetimo, Belorus Roman Protaševič i njegova devojka Ruskinja Sofija Sapega bili su 23. maja ove godine na letu “Rajanera” iz Atine u Vilnjus. Avion je zbog navodne pretnje bombom preusmeren u Minsk, a tom prilikom su oboje uhapšeni.

Protaševič je bio urednik kanala “Neksta”, na platformi “Telegram”, koji je pratio događaje u vezi sa predsedničkim izborima održanim 2020. godine. Taj kanal bio je ključan u mobilizaciji demonstranata na masovnim protestima koji su organizovani nakon izbora u avgustu prošle godine. Napustio je Belorusiju 2019. godine, a optužen je u toj zemlji za terorizam i podsticanje nereda.

Evropski savet je 24. i 25. maja 2021. godine usvojio zaključke u kojima najoštrije osuđuje prinudno sletanje aviona i pozvao je Savet da što pre usvoji dodatne spiskove lica i entiteta na osnovu relevantnog okvira sankcija. Savet je 4. juna odlučio da uvede zabranu preleta vazdušnog prostora EU i pristupa aerodromima EU beloruskim prevoznicima svih vrsta, sa čim se kasnije saglasila i Srbija.

Potezi Brisela

24. maj – EU usvaja Deklaraciju u kojima najoštrije osuđuje prinudno sletanje aviona. Sa ovom dekaracijom se uskladila i Srbija

4. jun – EU donosi odluku o zabrani letova i koriščenju aerodroma

21. jun –  Savet objavljuje da su se sa deklaracijom o letovima uskladile i zemlje koje nisu članice, uključujući Srbiju

21. jun – Usvojen novi paket sankcija

6. jul – Savet objavljuje da su se sa novim paketom sankcija uskladile i zemlje koje nisu članice, ali na spisku u vezi sa 78 pojedinaca i sedam entiteta nema Srbije

“Cilj ovih sankcija je pritisak na belorusko političko rukovostvo da pokrene istinski i inkluzivni nacionalni dijalog sa širim društvom i da izbegne dalju represiju. EU je spremna da podrži mirnu, demokratsku traziciju raznim instrumentima, uključujući sveobuhvatan plan ekonomske podrške demokratskoj Belorusiji. Takođe smo spremni da usvojimo dalje mere, uključujući i ostale ekonomske aktere, ako se situacija u Belorusiji ne popravi”, navodi se u saopštenju Saveta od 21. juna.

Među pojedincima kojima su uvedene sankcije u okviru poslednjeg, četvrtog paketa, je veliki broj sudija i tužilaca “odgovornih za brojne politički motivisane presude novinarima, aktivistima i demonstrantima”.

Na meti je nekoliko novinara prorežimskih medija, rektori više univerziteta zbog izbacivanja studenata koji su učestvovali u protestima i brojni biznismeni zbog bliskih veza sa Lukašenkovim režimom.

I Lukašenkov sin Dmitrij i supruga njegovog najstarijeg sina Lilija, takođe su na spisku zbog “koristi i podrške režimu”.

Treći paket sankcija protiv Belorusije usvojen je 17. decembra prošle godine kao odgovor na “brutalnost belourskih vlasti i podršku demokratskim pravima beloruskog naroda”. Tom prilikom je na spisak stavljeno dodatnih 36 osoba i entiteta.

Uključujući poslednji paket sankcija u vezi sa Belorusijom, one se sada odnose na ukupno 166 osoba i 15 entiteta. Oni koji su imenovani podležu zamrzavanju imovine, a građanima i kompanijama EU zabranjeno je stavljanje sredstava na raspolaganje onima koji su navedeni. Fizička lica dodatno podležu zabrani putovanja koja im onemogućava ulazak ili tranzit preko teritorija EU, navodi se u saopštenju Evropskog saveta.

Kao glavni razlog za navođenje pojedinih firmi koje su obuhvaćene ovim poslednjim paketom navode se njihovi direktni benefiti od Lukašenkovog režima. Među firmama koje su uključene ovim poslednjim paketom navode se “Sohra Group”, koja je u vlasništvu Aleksandra Zaitsaua, jednog od najuticajnijih biznismena u Belorusiji i osoba sa bliskim vezama beloruskom političkom establišmentu i blizak prijatelj Lukašenkovog sina Viktora. Firma promoviše beloruske industrijske proizvode u Africi i na Bliskom istoku. 

Kao firma koja takođe prima državnu podršku navodi se “Bremino Group”, koja navodno ima direktne benefite od Lukašenkovog režima. Dalje se pominju “Globalcustom Management”, kompanija uključena u navodno krijumčarenje robe u Rusiju, te “Belarusski Avtomobilniy Zavod”, jedna od vodećih državnih kompanija i jedan od najvećih proizvođača velikih kamiona i kamiona za smeće na svetu. Među kompanijama je i “Minskii Avtomobilniyi Zavod”.

“Logex” je firma povezana sa Alekandrom Šakutsinom, biznismenom bliskim Lukašenkovom režimu, a na spisku je i NNK odnosno “Novia naftaviaia kompania”.

Izvor: euronews.rs