Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija po inflaciji peta u Evropi: Rastu cena najviše doprineli spoljni šokovi

U februaru ove u odnosu na februar prošle godine inflacija u Srbiji je dostigla 8,8 odsto i najviša je još od juna 2013. godine

Published

on

foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

Upravo je hrana koja je za 15,2 odsto bila skuplja nego u februaru prošle godine najviše doprinela ukupnoj inflaciji, a unutar nje povrće sa rastom od 31,7 odsto, ulje od 21 odsto i meso od 16 odsto. Pored toga i gorivo je skuplje za 21 odsto prema podacima Zavoda za statistiku.

Ovo ne samo da je najveća inflacija u Srbiji u poslednjih skoro devet godina, već i peta po visini inflacija u Evropi.

Međugodišnje, u februaru najveći rast cena zabeležen je u Litvaniji, čak 14 odsto. Estonija je odmah iza sa 11 odsto, Češka sa 10 i Belgija sa 9,5 odsto.

U regionu smo lideri po visini inflacije, a najbliži su nam Mađarska i Bugarska sa 8,4 odsto.

Poslednji skok cena, smatra Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, posledica je skoka cena na svetskom tržištu, ali svoj doprinos dali su i monetarna i fiskalna ekspanzija.

„S druge strane inflacija bi bila još veća da nisu zamrznute cene energenata i nekih namirnica, kao i da NBS ne održava fiksni devizni kurs. Ovo bi moglo da se promeni na leto kada budemo ugovarali nove cene gasa i verovatno će biti mnogo veće nego sadašnje. Takođe, kada istekne period zamrzavanja cena može se očekivati da se one vrate na tržišni nivo. Koji je to nivo, to će zavisiti od toga kolike cene nafte budu u trenutku kada se cene odmrznu. Treba reći i da se to zamrzavanje cena odražava na javne finansije tako što se gomilaju gubici u javnim preduzećima, ali moralo je da se bira između dva zla“, objašnjava Arsić.

Narodna banka je u svojoj projekciji ocenila da će od drugog tromesečja cene krenuti da padaju, ali sa eskalacijom rata u Ukrajini i sankcijama Zapada prema Rusiji i obrnuto, zabranama izvoza pojedinih sirovina Arsić očekuje dalji rast cena u drugom tromesečju i prelazak 10 odsto.

„Neće biti mnogo iznad, ali izvesno je da će preći u dvocifrenu zonu. Može se eći da je visoka inflacija druga strana visokih fiskalnih stimulansa i velikog rasta kreditne aktivnosti“, zaključuje Arsić.

U februaru je iznos odobrenih kredita bio za 10,6 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine. Sa ovako visokom inflacijom kamatne stope na kredite postale su negativne. Drugim rečima, u slučaju kratkoročnih kredita, banci se realno vraća manje novca nego što se uzme.

Šta će biti narednih meseci ili čak nedelja, prema mipljenju Mihaila Gajića, ekonomiste Libeka, najviše zavisi od toga koliko će trajati rat u Ukrajini.

„Sve zavisi kako će se nastaviti situacija u Ukrajini. Ako se obustave ratna dejstva, i normalizuju odnosi Rusije i Zapada, doći će do ublažavanja sankcija. Međutim, sada imamo situaciju da su međunarodne finansijske institucije počele da revidiraju naniže procene globalnog rasta. To može da utiče na nešto nižu inflaciju“, napominje Gajić dodajući da je pored šokova na strani ponude benzin na vatru dolila i ekspanzivna monetarna i fiskalna politika u prethodnom periodu.

„FED je krenuo sa povećanjem kamatnih stopa, a očekuje se i Evropska centralna banka da reaguje. Ekspanzivna monetarna i fiskalna politika su sigurno jedan od najvećih faktora rasta inflacije. FED je za 17 odsto BDP-a povećao količinu dolara kako bi podstakao tražnju, ali ti programi su trajali nešto duže i bili nešto velikodušniji nego što je trebalo. I ECB je od 2014. godine ušla u štampanje novca. Do sada taj novac se nije odrazio na rast potrošačkih cena, ali taj novac je završavao u nekretninama, kriptovalutama ili akcijama tehnoloških kompanija“, kaže Gajić.

U Srbiji je iz budžeta u poslednje dve godine potrošeno više od osam milijardi evra u nekoliko paketa antipandemijske pomoći privredi i građanima. Gajić ističe da to svakako nije odmoglo inflaciji.

„Kada imate privrednu ekspanziju i rast od 7,4 odsto prošle godine uz smanjenje nezaposlenosti i veliki rast plata i realno i nominalno, nije dobra ideja da imate buždetski deficit, jer to pokreće inflaciju. Mada, najveći rast cena je u sektoru hrane i energije. Ne bi me čudilo da inflacija dođe do 10 odsto, s obzirom da je već sad blizu devet odsto. Važno je samo da kurs bude relativno stabilan, jer imamo veliki efekat uvoznih cena na domaće cene preko kursa, ali NBS drži fiksni kurs“, zaključuje Gajić.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srbija-po-inflaciji-peta-u-evropi-rastu-cena-najvise-doprineli-spoljni-sokovi/

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje

Published

on

By

Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.

Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.

Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.

Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.

Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbija-mora-da-radi-sve-suprotno-od-vulinovih-ideja-i-uspece-kao-drzava/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR02BnEtD-TaHGQ0v66bxK3nrJjkFS8FjcpnS4fvnOIVmHooFEV5KdoDd9Y_aem_gcb1ImB804mgvxFU4vft6Q

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno

Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.

Published

on

By

Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.

„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.

„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.

„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.

Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.

„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.

Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.

izvor: https://n1info.rs/biznis/koliko-ce-nas-kostati-susa-i-sta-cemo-jesti-poljoprivrednici-kazu-stanje-je-katastrofalno/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.

Published

on

By

Dopis prenosimo u celosti.

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Grad Zrenjanin
Gradonačelnik

ZAHTEV

Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.

OBRAZLOŽENJE:

Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.

Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.

Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.

U Zrenjaninu 4.9.2024.godine

Odbornička grupa
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Sekretarijat za informisanje
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

foto: list Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-trazi-smenu-pomocnice-gradonacelnika-zrenjanina/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ćerka Jorgovanke Tabaković nova direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine, smenjen Petrović

Milena Tabaković, ćerka guvernerke Jorgovanke Tabaković, nova je v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine

Published

on

By

Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.

Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas

U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.

Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora. 

Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta. 

Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo. 

Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.

Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.

Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.

Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom. 

Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/386500/Cerka-Jorgovanke-Tabakovic-nova-direktorka-Instituta-za-javno-zdravlje-Vojvodine-smenjen-Petrovic.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Published

on

By

Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.

izvoz: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/386403/Statistika-koja-se-ne-menja-Vojvodina-najvise-izvozi-a-Beograd-uvozi.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

KFOR pojačao prisustvo na mostu preko Ibra

Mirovna misija Sjevernoatlantskog saveza na Kosovu (KFOR) pojačala je svoju prisutnost na glavnom mostu preko reke Ibar

Published

on

By

Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.

Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.

Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.

Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.

Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.

Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.

KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.

NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.

KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kfor-ibar-mitrovica-most-kosovo-srbija/33100698.html

Continue Reading

Trending