Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija i u skladištenju gasa zavisna od Rusije, rešenje traži u Mađarskoj

Srbija je potpisivanjem gasnog sporazuma sa Mađarskom obezbedila dodatni prostor za skladištenje gasa za predstojeću zimu

Published

on

Srbija je potpisivanjem gasnog sporazuma sa Mađarskom obezbedila dodatni prostor za skladištenje gasa za predstojeću zimu.

Sporazum su u Beogradu 10. juna potpisali ministar finansija Srbije Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora.

Proširenje jedinog skladišta na teritoriji Srbije Banatski Dvor zvaničnici najavljuju godinama unazad, ali projekat nije završen.

Istovremeno Srbija ne koristi ni ceo kapacitet svog skladišta, jer polovinu vlasništva drži ruski Gasprom.

‘Zimnica’ pod nepoznatim uslovima

Na koji period će Srbija iznajmiti deo skladišta u Mađarskoj i po kojoj ceni, detalji su koje zvaničnici dve zemlje ne otkrivaju.

Ministarstvo finansija Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) tim povodom.

Jedina poznata brojka od onih koje su pred predstojeću zimu iznosili srpski zvaničnici, jeste količina gasa koju će Srbija za hladnije dane čuvati u ostavi u Mađarskoj – 500 miliona kubnih metara.

To je nešto više od onoga što je Srbija u stanju da skladišti na svojoj teritoriji.

Jedino podzemno skladište gasa Banatski Dvor, inače srpsko-ruski projekat, ima kapacitet od 450 miliona kubnih metara.

Međutim Srbija koristi tek pola tog rezervoara, jer je preostala polovina u vlasništvu ruskog Gasproma.

Dugoročno rešenje izgradnja novog skladišta

Ministarstvo energetike i rudarstva navodi u odgovoru na upit RSE da bi najbolje rešenje bila izgradnja novog skladišta gasa, u stopostotonom vlasništvu Srbije.

“Za Srbiju je mnogo bolje da izgradi novo skladište koje će u potpunosti biti u našem vlasništvu, U tom smislu, plan je da se izgradi novo sopstveno podzemno skladište gasa u Itebeju, u Vojvodini”, navode u ministarstvu.

Dodaju da bi planirani kapacitet tog skladišta bio milijardu kubnih metara, dok bi sa izgradnjom moglo da se krene početkom 2023. godine.

Na pitanje šta se dešava sa ruskim delom skladišta Banatski Dvor, u ministarstvu navode da Gasprom tamo skladišti svoju “komercijalnu robu”.

“Sve odluke o raspolaganju sa datom količinom prirodnog gasa su u rukama Gazproma”, pojašnjavaju u ministarstvu.

Dodaju da bi Srbija u slučaju potrebe mogla da otkupi te količine, ako bi se postigao dogovor.

Kada je reč o iznajmljivanju te polovine skladišta, u ministarstvu navode da o tome takođe odlučuje Gasprom.

O izgradnji novog skladišta u Itebeju na 40 kilometara od Zrenjanina govori se od 2010. kada je državno preduzeće Srbijagas za tu namenu uzelo kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ni taj projekat do danas nije završen

U sedam godina tri sporazuma za proširenje skladišta

Srbijagas i Gasprom su od 2015. potpisali tri sporazuma o proširenju Banatskog Dvora koji bi sa sadašnjih 450 trebalo da se poveća na milijardu kubnih metara.

• 25.10.2015. Sporazum o proširenju Banatskog Dvora u Moskvi potpisali su predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, u prisustvu tadašnjeg premijera, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

• 25.3.2016. Bajatović i Miler u Beogradu potpisuju Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji koji predviđa proširenje Banatskog Dvora.

• 17.1.2019. Proširenje skladišta je dogovoreno treći put sa Gaspromom tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji. Potpisnici memoranduma Bajatović i Miler.

Ipak, projekat proširenja do danas nije završen.

Javno preduzeće “Srbijagas”, u čijoj je nadležnosti Banatski Dvor nije odgovorilo na pitanje RSE kada će skladište biti prošireno.

To preduzeće, kako je u više navrata upozoravao Sekretarijat Energetske zajednice, kao regulatorno telo Evropske unije u oblasti energetike, drži monopol na srpskom tržištu gasa zajedno sa ruskim Gaspromom.

‘Skladištenje gasa odličan biznis’

Miloš Zdravković, ekspert za energetiku iz Beograda u razgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da je sporazum sa Mađarskom dobra vest, ali ne i dugoročno rešenje.

“Da li je to dobra vest, jeste dobra vest. Da li u potpunosti možemo da se obezbedimo, u potpunosti ne”, navodi Zdravković.

On ukazuje da je Srbija u prethodnih par godina napravila dve ključne greške.

“Prva naša greška je što nismo proširili kapacitete Banatskog Dvora na milijardu kubika, koliko je moglo. Druga što nismo napravili još jedno gasno skladište u Itebeju”, kaže Zdravković.

On ističe i da je skladištenje gasa, pored toga što se time obezbeđuje energetska sigurnost unosan posao:I onda vi kupite kad je gas jeftin, a onda ga prodate u nekom zimskom periodu, kad su špicevi po ne znam kojim cenama.

Kao primer za to navodi slučaj Holandije.

“Holandija, iako je najveći proizvođač i izvoznik, ona je bila posle Nemačke i najveći kupac ruskog gasa, zato što je imala skladišta. Onda je skladištila taj gas i čuvala ga za kritične trenutke”, ukazuje Zdravković.

I Mađarska, u kojoj će Srbija čuvati gas, poseduje značajne kapacitete za skladištenje tog energenta i to više od šest milijardi kubnih metara, prema rečima ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta.

Nedostaje 800 miliona kubnih metara za sigurno snabdevanje

Nakon što je poslednjeg dana 2021. istekao desetogodišnji ugovor koji je Srbija imala sa Rusijom o isporukama gasa, predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin su u telefonskom razgovoru krajem maja postigli novi dogovor.

Sporazumom koji će trajati tri godine, Rusija će Srbiji isporučivati 2,2 milijarde kubnih metara godišnje po ceni od 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

“S obzirom da godišnje Srbija troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, razlika će se obezbediti jednim delom iz gasnog skladišta u Mađarskoj, delom iz gasnog skladišta u Banatskom Dvoru”, navode u resornom ministarstvu za RSE.

“Iduće godine, kad bude završena izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad, imaćemo mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo ovim gasovodom, od drugih snabdevača”, dodaje Ministarstvo rudarstva i energetike.

Dogovor Vučić-Putin je postigut u jeku zahteva da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji.

Upravo je zavisnost Srbije od Rusije u energetici jedan od ključnih argumenata, koje zvanični Beograd navodi kao razlog što se nije pridružio evropskim sankcijama.

Potpuna zavisnost od Rusije u vreme evropskih sankcija

Invazija na Ukrajinu koju je 24. februara pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju je zatekla u potpunoj zavisnosti od gasa iz Rusije.

Na rizike koje nosi snabdevanje energentima iz samo jednog izvora, srpske zvaničnike godinama unazad je upozoravala Energetska zajednica.

Iako je Srbija preduzela korake ka tome da gas kupuje i od drugih dobavljača i drugim rutama, prvi takav projekat – gasni interkonektor sa Bugarskom, koji će Srbiju povezati sa terminalom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Grčkoj, biće gotov u oktorbu naredne godine.

Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži, uvela je niz sankcija prema Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, između ostalog i ruskim energetskim kompanijama.

Ruski državni gigant Gasprom nije obuhvaćen postojećim sankcijama.

Ruski gas se do Srbije iz Rusije doprema Turskim tokom preko Bugarske, koja je članica EU.

Resorno ministarstvo energetike najavilo je u aprilu da će Srbija ukoliko dođe do prekida isporuke preko Bugarske, pokrenuti krizni plan “kako bi obezbedila stabilno snabdevanje srpskog tržišta”.

Mađarsko ‘njet’ evropskim sankcijama na gas i naftu

Mađarska se kao članica EU pridružila sankcijama protiv Rusije.

Ipak, zbog svog snažnog protivljenja embargu na uvoz ruske nafte i gasa, Mađarska je zajedno sa Slovačkom i Češkom izuzeta iz poslednjeg paketa evropskih sankcija prema Rusiji, koje podrazumevaju zabranu uvoza ruske nafte u EU.

To znači da te zemlje mogu da nastave da uvoze taj emergent iz Rusije.

Mađarska u velikoj meri u odnosu na druge evropske države zavisi od Rusije u energetskom smislu.

U aprilu ove godine Budimpešta je pristala na ultimatum Moskve da plaća gas u rubljama, pa se tako isporuke do te evropske države nastavljaju nesmetano.

Rusija je do sada zaustavila isporuku gasa Bugarskoj, Poljskoj, Danskoj, Finskoj i Holandiji, koje nisu pristale na taj uslov.

Evropa, koja 40 odsto svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije i pre rata u Ukrajini počela je sa energetskom diverzifikacijom kako bi smanjila svoju zavisnost.

Ruska invazija na Ukrajinu samo je ubrzala taj proces.

Mila Đurđević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-skladiste-gas-rusija/31892547.html

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

Trending