Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija i poljoprivreda: Obustava blokada puteva, poljoprivrednici i vlada postigli „delimičan dogovor“

Devetog dana protesta, poljoprivrednici su postigli „delimični dogovor“ sa Vladom Srbije, koji podrazumeva i da će obustaviti blokade pojedinih saobraćajnica, ali su rekli i da će „ostati pored drumova“

Published

on

Poljoprivrednici, koji su prethodno tražili da od države da im omogući kupovina goriva bez plaćanja naknade za akcize i Poreza na dodatu vrednost, saopštili su da su njihovi zahtevi „delimično ispunjeni“, ali detalji dogovora za sada nisu poznati.

„Protesti će biti relaksirani, što znači da ćemo obustaviti blokade, ali ćemo ostati pored puteva i bićemo spremni da ponovo izvezemo traktore na njih“, rekao je poljoprivrednik Mileta Slankamenac posle dvočasovnih pregovora sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić.

Ovo su bili prvi pregovori vlasti i poljoprivrednika koji protestuju i vlasti višednevnih međusobnih poziva da razgovaraju, što su obe strane odbijale.

Blokade saobraćajnica u Srbiji, mahom u Vojvodini, trajale su od ponedeljka, 13. novembra.

Nastavak pregovora očekuje se u nedelju, a kako je najavljeno, biće održani u vojvođanskom selu Kisač, nedaleko od Novog Sada, gde su poljoprivrednici u prethodnim danima već pozvali predstavnike vlasti na pregovore, ali oni tada nisu održani.

brnabić i poljoprivrednici

Zašto su poljoprivrednici protestovali?

Nezadovoljni su jer, kažu, vlada nije potpuno ispunila prethodni dogovor iz maja, a najviši predstavnici vlasti ih kritikuju, tvrdeći da su dobili sve i da je reč o politički motivisanom protestu pred izbore.

Posle međusobnih poziva na pregovore – kojih do sada nije bilo – poljoprivrednici su od petka, 17. novembra radikalizovali protest, proširujući blokade na nove gradove i saobraćajnice.

Iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice prethodno su rekli da je njihova borba „ljudska, građanska i seljačka, bez ‘vođe’, bez predstavnika i bez ikakve političke konotacije“, navode u saopštenju u koje je BBC imao uvid.

Zahtevaju i subvencije po hektaru od 300 evra, „plavi dizel“ bez akcize za 100 litara po hektaru, odnosno da dizel na svim pumpama bude bez akcize plus PDV od 1. januara.

Traže i uređenje tržišta prometa i robne berze što su, kako su istakli, dogovorili još u maju.

Ministarstvu poljoprivrede su dostavili i listu zahteva za 2024. godinu, koja uključuje subvencije i podsticaje.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, prethodno je tvrdila da je ispunjeno sve što je dogovoreno.

Poljoprivrednici su tada ponovili da, iako prethodno dogovoreno, u međuvremenu „nije uređeno tržište“, a nisu ispunjeni ni dogovori u vezi sa plavim dizelom i odvodnjavanjem.

Šta je rekao Vučić?

Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije rekao je ranije da je protest paora politički motivisan.

„Sa većinom ljudi se rešenje uvek pronađe, stvarno mi je odvratno da gledam pred svake izbore, bukvalno pred svake, da svi misle da vas ucene i da vam traže šta hoće“, rekao je on.redsednik Srbije

Dodaje da država pomaže poljoprivrednicima, ali je pojedine nazvao „prevarantima“.

„Kada donesu račun da su platili ‘plavi dizel’, to (država) plati, a oni se bore da dođu na pumpu da ne plate, pa to je da srušite sistem ili da ne tražimo novac od onih koji su lagali da su gajili pšenicu i repu, a tamo je bila šuma“, rekao je Vučić.

Nastavio je: „Država sa satelitskih snimaka vidi gde je bila šuma, a novac hoće da daje stvarnim poljoprivrednicima i seljacima, a ne prevarantima“.

„Kada pogledate brojeve, kada sagledate činjenice da vidite koliko je novca uloženo, a da li je dovoljno, pa nije, život poljoprivrednika nije lak“, rekao je predsednik Srbije.

Kada je počeo protest i šta je bilo blokirano?

Od ponedeljka, 13. novembra ratari su blokirali niz puteva i lokalnih puteva u Vojvodini, a rasporedili su i traktore i druga vozila pred ulazom u novosadsku rafineriju.

Predstavnik jednog udruženja Mileta Slankamenac kaže za novosadski Radio 021 da je to urađeno simbolično – zbog 50 dinara nametnute akcize.

Povodom zahteva poljoprivrednika koji se odnose na plavi dizel, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je da se paorima novac vraća.

„Poljoprivrednici dobijaju fiskalni račun koji samo slikaju, i pošalju, i odmah dobiju novac – 50 dinara.

„Svi poljoprivrednici koji imaju poljoprivredne kartice će na NIS-ovim pumpama plaćati dizel 179 dinara po litri, a onda će dobiti povraćaj od 50 dinara, na osnovu akcize o kojoj pričamo“, rekla je ministarka za RTS.

poljoprivrednici, protest
Poljoprivrednici iz udruženja Složni Pidikanci iz Bavaništa blokirali su 13. novembra stari put iz tog sela ka Pančevu, zahtevajući od Vlade Srbije potpuno ispunjenje svih potpisanih zahteva

Novosadski portal 021 prenosi da u protestu učestvuju „Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije“, „Naše mleko“, „Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice“, „Spas i opstanak stočara Zapadne Srbije“, „Savez udruženja poljoprivrednika Banata“, „Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja“ i „Udruženje poljoprivrednika Aradac.“

Proteste je podržalo više opozicionih partija, kao i Udruženi sindikat Sloga.

poljoprivrednici, protest

Protest poljoprivrednika podržala je i proslavljena glumica Svetlana Bojković koja je ih posetila prvog dana blokade u mestu Čenta.

„Poljoprivrednici protestuju zato što im je dogorelo“, rekla je ona za Televiziju N1.

Svetlana Bojković je politički aktivna dugi niz godina i često učestvuje u raznim protestima.

Tako je poznata i njena reakcija tokom ekološkog protesta u bari Reva nadomak Beograda – podsetite se toga u ovom videu.


Šta traže poljoprivrednici za 2024?

poljoprivrednici, protest
  • Subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju – 35.000 dinara, najkasnije do 31. marta tekuće godine;
  • Premija za mleko 19 dinara po litri;
  • Subvencionisani krediti u toku cele 2024. godine sa kamatom od jedan odsto kojim se mogu i refinansirati postojeći krediti;
  • Brisanje poljoprivrednika iz kreditnog biroa;
  • Podsticaji za priplodne mlečne krave – 40.000 dinara po grlu;
  • Jednokratna stimulacija za odgoj junica na prelasku u kategoriju priplodne krave – 100.000 dinara;
  • Ukidanje ograničenja od 19 grla goveda za konkurs nabavke opreme za stočarsku proizvodnju;
  • Stimulacija za odgoj tova junadi domaćih rasa (ne iz uvoza) – 25.000 dinara po grlu;
  • Rešavanje problematike dugova i nalaženje rešenja za izmenu Zakona PIO za poljoprivrednika.

Marko Gabrić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice za BBC


Prethodni protest

Poljoprivrednici su prethodno protestovali u maju kada su takođe blokirali puteve širom Srbije.

Protesti su okončani posle višednevnih pregovora sa vladom.

poljoprivrednici, protest
Poljoprivrednici iz Bavaništa traktorima su blokirali stari put koji vodi ka Pančevu u maju 2023.

Poljoprivrednici su tada tražili povećanje subvencija po hektaru obradive površine, da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara, kao i da minimalna otkupna cena mleka bude od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV).

Traženo je i da se na dizel gorivo ne obračunavaju akciza i porez na dodatnu vrednost (PDV), da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija).

Traženo je i da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković tada je rekla da je „ispunjeno apsolutno sve sa spiska zahteva poljoprivrednika, osim davanja od 300 evra po hektaru“, za koji je navela da zakonski nije izvodljiv.

Ona je u sredu, 15. novembra, rekla i da će subvencije za 2024. godinu biti 100 milijardi dinara, pozivajući udruženja poljoprivrednika da iznesu predloge o raspodeli novca.

izvor: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/srbija-i-poljoprivreda-obustava-blokada-puteva-poljoprivrednici-i-vlada-postigli-delimican-dogovor/

SLOBODNA VOJVODINA

Tri godine od smrti Đorđa Balaševića: Seća li se Novi Sad?

Na današnji dan, 19. februara, pre tri godine, preminuo je novosadski i jugoslovenski kantautor Đorđe Balašević

Published

on

By

Balašević je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, u 67. godini. 

Iznenadna smrt voljenog kantautora potresla je brojne ljude u svim zemljama koje su nekada činila Jugoslaviju. Oni su se danima opraštali od muzičara koji je bio saputnik nekoliko generacija, dok je u Novom Sadu proglašen dan žalosti.

Život je proveo u novosadskoj ulici Jovana Cvijića, a na koncertima je neretko pričao o porodičnoj istoriji i događajima sa Salajke. 

Muzičku karijeru započeo je u grupi Žetva i pesmom “U razdeljak te ljubim” koja je odmah postala hit. Usledile su pesme koje su nadmašile prvi hit. “Računajte na nas” postala je generacijska pesma, a tu je i “Prva ljubav”.

Sa grupom Rani mrza snima tri albuma i na svakom od njih su našle su se pesme koje su postale evergrinovi – “Priča o Vasi Ladačkom”, “Panonski mornar”, “Odlazi cirkus”, “Život je more”, “Neki novi klinci”…

Od osamdesetih pa do kraja svoje karijere Balašević je nastupao samostalno. Imao je prateći bend u kojem su se članovi smenjivali, ali je jedan član bio konstanta – u pitanju je Aleksandar Dujin. Samo ime pratećeg benda se menjalo, a nazivi su uvek bili šaljivi, poput Nenadjebivih ili Ujedinjenih mangupa Vojvodine.

Balašević je kantautor koji je otpevao najviše nečiji omiljenih pesama. “Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'”, “Nikad kao Bane”, “Neko to od gore vidi sve”, “Noć kad sam preplivao Dunav”, “Olivera”, “Slovenska”, “Ne lomite mi bagrenje”, “Ne volim januar”, “Jednom…”, samo su neke od tih pesama, a otpevane su tokom osamdesetih.

Balaševićevi koncerti u Sava centru tokom devedesetih bilo je namenjeno “izbeglicama iz besmisla”, podsetnik da normalna strana postoji. To nisu zaboravili ni ljudi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji… svi oni su ga toplo dočekali nakon ratnih zbivanja. 

Devedesetih je objavio albume “Marim ja”, “Jedan od onih života”, “Naposletku”, a tačku na priču o nesrećnoj deceniji stavio je albumom koji je nazvao upravo po njoj, poručivši: “Ma, jebite se devedesete”.

U novom veku Balašević nije često objavljivao, ali ostaju pesme poput “Jaroslava” (“Princezo, javi se”), “Ljerka” (“Korzo”), “Eleonora” (“Na Bogojavljensku noć”), “Anđela” (“Moja je draga veštica”), “Ja Vas, kanda, znam?”, “Tvoj neko”, “Galicia”, “Lađarska serenata”, “Čivutski vrt”, “Maliganska”, “Dno dna”, “Duet”, “Unikatna”…

Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?

“U nama još ima stare slave, drži se stari grade. Ima u tebi još uvek mirisa one stare varoši kojoj su svi zavideli, u kojoj su se svi osećali pomalo neprijatno koliko je bila bolja od drugih gradova. Dobro jutro Novi Sade, imamo mi još uvek fore da se vratimo na puteve stare slave”, govorio je Balašević na Radiju 021 uoči petooktobarskih promena.

Novi Sad je jedna od brojnih tema Balaševićevih pesama, ali verovatno ne postoji pojedinac koji je više doprineo tome da ljudi van Srbije zamišljaju ovaj grad kao nešto specijalno samo zbog nečijih stihova. 

U nekim pesmama Balaševića naziru se tragovi Novog Sada, a neke su posvećene direktno gradu u kom se rodio. Tu je famoznih “tih 206 koraka” Dositejevom ulicom, prosipanje koraka ko što pijan prosipa dinare “od Mičurinove do Detelinare” ili pak podsećane na bend Neoplanti. 

Dve od tri najznačajnije i najdirektnije pesme o Novom Sadu nisu objavljene na nekom albumu, dok ćete jednu od uz nešto više truda pronaći na internetu. U pitanju su “Dok gori nebo nad Novim Sadom”, “Novi Sad” i poslednje otpevana “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad”. 

“Dok gori nebo nad Novim Sadom” našla se na albumu “Devedesete” i kod mnogih Novosađana izazvaće gorak ukus sećanja na martovske, aprilske, majske i junske dane s kraja prošlog veka. Bilo je to grozno vreme i zaista “rat je kao pijan svat prošao poljem, šenlučio celu noć”. Novi Sad je ostao bez mostova, pa i Balašević konstatuje za jednog od njih da on i nije baš bio most da bi se u njega gledalo, već da bi se sa njega gledalo (i pod njim prvi put ljubilo).

Pesma “Novi Sad” otpevana je pre nekih dvadesetak godina na melodiju numere “Noć kad sam preplivao Dunav”. Krstare pesmom toponimi poput sokaka Zlatne grede, dok se nad kanalom ljulja klisanski bus, Salajka drema, tu su “dečaci Detelinarci” i tu je Telep.

Već tada je Balaševiću bilo jasno da su na ulicama grada bitange i da tek kad se one sklone Novi Sad se “podseti da je grad”. Nije to više isti onaj sjaj koji je imao nekad, ali, ipak, “zablista ponekad, kad šest raznih crkava uglas zazvone”. Multikulturalnost Novog Sada ostaje glavna Balaševićeva ideja vodilja o gradu u kojem je rođen. Grad je to u kojem razlike ne samo da se priznaju, nego se i uvažavaju i poštuju. 

U svojoj poslednjoj pesmi o Novom Sadu, kantautor poručuje da je grad “zaposednut i poražen”, pa peva: “Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?” I onda se ponovo vraća na multikulturalnost, na potrebu za razumevanjem jedni drugih, na tu večitu (malograđansku) podelu na dođoše, koji su “uništili” sve, i laloše kojima je i Dunav u Novom Sadu dođoš i kojima su za svu bedu krivi, normalno, oni koji su odnekud došli.

Ovu pesmu Balašević je izvodio na svoja poslednja dva koncerta u Novom Sadu. Na poslednjem je dodao i novu strofu: “Čuvaj mi, Bože, ovaj grad/ Nas mirene i svađane/ Čuvaj mi, Bože, moje Novosađane”.

Poslednji koncert završio je porukom: “Ne dajte se barabama, ne dajte se kad do sad niste”.

Delovao protiv svoje popularnosti

Balašević je preminuo 19. februara 2021. godine. Objavljivanje ove vesti izazvalo je lavinu oproštaja od velikog kantautora najpre na društvenim mrežama, a potom i na trgovima gradova širom Jugoslavije. 

Ljudi su izašli na ulice, i od novosadskog kantautora opraštali su se uz paljenje sveća i njegovu muziku – od Ljubljane do Skoplja. I to je trajalo danima.

“Jedini on, među svim pop zvijezdama, djelovao je i nastupao protiv svoje popularnosti. Zamjerao se većini u korist manjine, vlasti u korist opozicije, Srbima u korist Bošnjaka, Hrvata, Slovenaca… I u tome nije bilo baš nikakvog komercijalnog plana. Radio je ono u što je vjerovao, pjevao je za publiku s kojom je očito htio imati nešto zajedničko, i pritom je nedvosmisleno i trajno odbijao onu drugu, potencijalno brojniju, a svakako moćniju publiku s kojom nije htio imati ništa”, zapisao je Miljenko Jergović o Balaševiću.

Balašević je sahranjen u Novom Sadu, 21. februara, uz prisustvo porodice i tamburaša.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367689/Tri-godine-od-smrti-Djordja-Balasevica-Seca-li-se-Novi-Sad.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gruhonjić o reakcijama režima na smrt Alekseja Navaljnog: Srbija nastavlja da glavinja lavirintima ovozemaljskog pakla

Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i profesor na Novosadskom univerzitetu Dinko Gruhonjić izjavio je, povodom reakcija režima u Srbiji na smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, da “Srbija nastavlja da glavinja lavirintima ovozemaljskog pakla”

Published

on

By

“Aleksandar Vučić jednostavno nije u stanju da razlikuje dobro i zlo, celi svoj život to nije bio u stanju, jer zašto bi u suprotnom kao mladić postao član Srpske radikalne stranke, te zločinačke organizacije, a potom i njen generalni sekretar”, rekao je Gruhonjić za beogradski Danas.

Podsetio je da Vučić priča “o nekakvoj istrazi koja će, kao, otkriti uzrok smrti Navaljnog” i upitao: “Ko će sprovesti tu istragu? Inspektori iz Putinovih gulaga?”

“Kao i njegovi idoli iz Drugog svetskog rata – četnici – tako je i Aleksandar Vučić nepogrešivo na pogrešnoj strani istorije, odnosno na strani putinovskog neonacizma. S obzirom da je predsednik Srbije izašao iz devedesetih godina 20. veka, dakle iz nacionalsocijalističkog režima Slobodana Miloševića, čiji je bio ministar ratne propagande, njegov izbor je logičan i ‘dosledan’“, kazao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što su i Vučić, kao i mnogi drugi političari i pripadnici intelektualne i ostalih „elita“ gorih od rulje u Srbiji, natopili zemlju “nekakvom tobožnjom rusofilijom, koja nije ništa drugo nego obožavanje smrti, obožavanje krilatice ‘jedan narod, jedna država, jedan vođa’“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić nazvala je juče pojedine medije “lešinarima na smrti” zato što su uočili da je predsednik Srbije tokom prekjučerašnjeg obraćanja supruge preminulog Alekseja Navaljnog na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu izbegao da aplauzom pozdravi Juliju Navaljnu.

“Ali, Rusija je suština i sad ovo posle smrti (Alekseja) Navaljnog, to je užasno teška situacija i naravno tragedija i loša vest za ceo svet, za svakog normalnog čoveka je užasno kada čujete da je neko preminuo. Da li je preminuo iz ovog ili iz onog razloga, to će istraga bilo čija da ustanovi, ali svakako loša vest koja doprinosi još težoj atmosferi“, rekao je Vučić.

Navaljni je preminuo u zatvoru za najteže prestupnike, u blizini Arktičkog kruga, gde ga je režim Vladimira Putina zatočio kao političkog zatvorenika.

(Autonomija, foto: N1)

izvor: https://autonomija.info/gruhonjic-o-reakcijama-rezima-na-smrt-alekseja-navaljnog-srbija-nastavlja-da-glavinja-lavirintima-ovozemaljskog-pakla/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Smrt Navaljnog još jedna slika „zločinačkog i staljinističkog karaktera“ vlasti u Kremlju

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton istakao je danas da je smrt lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog “u Putonovom gulagu” samo još jedna slika “zločinačkog i staljinističkog karaktera” vlasti u Kremlju

Published

on

By

Marton je u saopštenju ocenio da će za buduće generacije ostati „sramota upisana u istoriji“ da vlast u Srbiji nijednim svojim potezom nije osudila nečovečna mučenja kojima je bio izložen Navaljni što je dovelo do njegove smrti.

„Koja je tačno poruka koju nam time šalje Aleksandar Vučić? Da je najveća evropska kukavica koja u strahu od Putina ne sme da osudi zversko ubistvo neistomišljenika ili da podržava taj zločin i zamišlja Srbiju u gulag poretku koji je optuženi ratni zločinac Putin napravio u Rusiji“, napisao je Marton.

Naveo je da su „Vučićev režim i njegov šef tajne policije (Alkesandar) Vulin“, u Putinovu Rusiju isporučivali ruske opozicione političare koji su spas od represivnog režima potražili u Srbiji, čime su postali „direktni saučesnici u Putinovim ubistvima političkih neistomišljenika“.

„Jedino što Srbija ovih dana mora da uradi je da se nakloni Alekseju Navaljnom i da konačno uvede sankcije staljinističkom i duboko zločinačkom režimu Vladimira Putina“, poručio je Marton.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-smrt-navaljnog-jos-jedna-slika-zlocinackog-i-staljinistickog-karaktera-vlasti-u-kremlju/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veliki broj hapšenja u Rusiji na skupovima za Navaljnog, nepoznati ljudi tokom noći odneli cveće

Oko 100 ljudi uhapšeno je tokom više skupova u Rusiji u znak sećanja na opozicionara Alekseja Navaljnog koji je juče umro u zatvoru, javila je nevladina organizacija OVD-Info

Published

on

By

Prema podacima objavljenim jutros na portalu organizacije koja prati političku represiju u Rusiji, „više od 101 osoba uhapšena je u deset gradova“ uglavnom u velikim urbanim centrima.

Najveći broj, njih oko 60 je privedeno u Sankt Peterburgu, oko 15 o Nižnjem Novgorodu i desetak u Moskvi.

Opozicionar Aleksej Navaljni, glavni protivnik predsednika Vladimira Putina, umro je u petak u ruskom arktičkom zatvoru gde je izdržavao 19-godišnju zatvorsku kaznu.

Već od petka popodne vlasti Moskve, glavnog grada Rusije, upozorile su građane da nisu odobrene bilo kakve manifestacije, posle objave smrti opozicionara.

Međutim tokom večeri ljudi su čekali u redovima da polože cveće u više ruskih gradova kod spomenika u sećanje na političke disidente, i već je tada javljeno da ima privođenja.

Cveće koje je položeno za Navaljnog sklonile su tokom noći grupe nepoznatih ljudi dok je policija to mirno posmatrala, pokazuju video snimci objavljeni na ruskim društvenim mrežama, prenosi agencija AP.

Danas je policija blokirala pristup memorijalu u Novosibirsku, i privelo nekoliko ljudi, javila je OVD-Info.

Video snimci i slike deljene na društvenim mrežama pokazale su kako se sklanja cveće ispred spomenika žrtvama represije za vreme sovjetske ere, a to se dešavalo širom Rusije.

Aleksej Navaljni (47) izdržavao je zatvorsku kaznu od 19 godina, zbog „ekstremizma“, u kaznenoj koloniji u Arktiku, koja važi za najstroži zatvor u Rusiji gde se šalju samo osuđeni na najteže zločine.

Njegova smrt posle trovanja za koje je optužio Kremlj i nakon tri godine provedenog u zatvoru, oduzima već bledoj opoziciji vodeću figuru, na mesec dana od predsedničkih izbora na kojima će, kako se očekuje, ponovo biti učvršćena vlast Vladimira Putina.

izvor: https://n1info.rs/svet/nvo-oko-100-ljudi-u-rusiji-uhapseno-tokom-okupljanja-u-znak-secanja-na-navaljnog/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Po dvanaesti put Prvoje u svom Tarašu

Prvoje po dvanaesti put zaredom stiže u svoj Taraš, a ove godine je zabeležen njegov najraniji dolazak, 15. februara

Published

on

By

Najraniji dolazak Prvoja je zabeležen prošle godine kada se u Taraš vratio 16. februara, a ove godine je stigao i dan pre, dok je ranijih godina period za vraćanje u Taraš bio krajem frberuara.

izvor: https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/dvanaesti-put-prvoje-u-tarasu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Preskup vatromet u Novom Sadu još jedan primer bahatosti i bezobrazluka gradske vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI poručuje novosadskoj gradskoj vlasti da je licemerna i da ne vodi računa o interesima građana Novog Sada.

Published

on

By

Sinoć su Novosađani svedočili preglasnom i preskupom vatrometu u čast dana državnosti, a samo pre samo dva meseca je gradonačelnik Milan Đurić saopštio da u Novom Sadu za doček Nove godine neće biti vatrometa te da će novac predviđen za to biti uplaćen u humanitarne svrhe.
I onda, samo 60 dana kasnije, vatromet kakav imaju nabogatije države.

Za vatromet očito ima para, a za školske udžbenike nema? Jesmo li izlečili svu bolesnu decu, pa više nema potrebe novac uplaćivati za to?

Licemerju i bahatosti ove vlasti nema kraja.

Rešenje je njihov poraz i pobeda modernog i građanskog Novog Sada na predstojećim lokalnim izborima.

Maja Mrnuštik

Predsednik gradskog odbora LSV Vojvođani Novi Sad

Continue Reading

Trending