Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Sporne sadržaje na društvenim mrežama uklanjaju fektčekeri i veštačka inteligencija

Sve velike internet kompanije imaju politike koje određeni sadržaj prepoznaju kao podoban ili nepodoban, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Andrej Petrovski, istraživač u “SHARE fondaciji” koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i sloboda na internetu.

Published

on

Sve velike internet kompanije imaju politike koje određeni sadržaj prepoznaju kao podoban ili nepodoban, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Andrej Petrovski, istraživač u “SHARE fondaciji” koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i sloboda na internetu.

On tako komentariše najave velikih internet kompanija da će sa svojih platformi uklanjati sadržaje u kojima se negira genocid u Srebrenici, što su 11. avgusta za RSE potvrdile kompanije Tviter (Twitter) i Gugl (Google).

Inicijativa je potekla od Instituta za istraživanje genocida Kanada (IGK), koji vodi evidenciju o sadržajima na društvenim mrežama. Prema njihovim podacima, najviše objava u kojima se vređaju žrtve srebreničkog genocida iz 1995. godine dolazi iz Srbije ali da ima i iz Rusije, Francuske i drugih država.

Petrovski kaže da su kompanije Tviter i Gugl potvrdile da već sprovode politiku uklanjanja sadržaja u kojem postoje elementi govora mržnje i da će to nastaviti i kada je reč o negiranju genocida u Srebrenici.

“Kad pričamo o tehničkoj implementaciji toga, oni se već neko vreme hvale da veštačka inteligencija koju koriste za moderaciju sadržaja u najvećem broju ukloni sporne sadržaje. Oni takođe imaju i takozvane fektčekere (eng. fact checker), dakle zaposlene koji uklanjaju taj sadržaj koji je prijavljen ili detektovan kao sporan iz nekog ugla”, objašnjava Petrovski.

On naglašava da ti sistemi nisu u potpunosti efikasni, naročito kada se sadržaji plasiraju na jezicima koji u tržišnom smislu nisu dominantni. Bez obzira na to o kojoj temi je reč, dodaje Petrovski, kompanije posmatraju regione kao tržišta. Što je više korisnika to je tržište atraktivnije.

“Balkan, odnosno ovo govorno područje, jeste malo u odnosu na druga tržišta, poput nemačkog ili francuskog. Samim tim, i kad je moderacija sadržaja u pitanju, to znači da će se u ovom regionu verovatno izazovnije sprovoditi, odnosno da će zahtevati da ove kompanije investiraju u nešto u šta do sada nisu toliko”, smatra Petrovski.

Koji su dometi veštačke inteligencije?

Velike kompanije koje vode platforme na društvenim mrežama su tokom pandemije korona virusa mnogo intenzivnije počele da koriste veštačku inteligenciju (AI od eng. artificial intelligence) u moderaciji sadržaja.

U tekstu iz oktobra prošle godine, portal Politico piše da su kompanije Fejsbuk (Facebook) i Gugl gotovo udvostručile broj uklonjenog sadržaja, koji je označen kao potencijalno opasan, u drugoj polovini 2020. u poređenju sa prva tri meseca iste godine.

Kako piše ovaj portal, ove kompanije su pre izbijanja pandemije imale više od 30.000 ljudi – često nisko plaćenih radnika u mestima poput Berlina i Ostina u Teksasu – koji su satima pretraživali sporne materijale koji se mogu pronaći na najvećim svetskim društvenim mrežama.

Međutim, kako navodi Politico, veštačkoj inteligenciji koja koristi algoritme za detekciju problematičnog sadržaja, je na mrežama promaklo mnogo sumnjivih postova. U Francuskoj su borci protiv rasizma i antisemitizma primetili da je govor mržnje porastao za više od 40 odsto, kao i da je manje od 12 posto tih postova uklonjeno.

“Najveća uloga veštačke inteligencije iz ugla kompanija jeste da one prikažu da nešto rade po pitanju uklanjanja spornih sadržaja sa interneta. Ne kažem da to nije efikasan način – veći procenat jeste uklonjen algoritmima – ali to ne znači da su sve ove kompanije rešile problem sa postojanjem spornih sadržaja na svojim platformama”, kaže Andrej Petrovski.​

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri za demokratske promene Srbije, ocenjuje za RSE da u moderaciji sadržaja na internetu mora postojati sinergija ljudske procene i veštačke inteligencije, te naglašava da nije dovoljno samo poznavanje lokalnog jezika.

“Poznavanje konteksta je neophodno da bi mogla da se napravi dobra procena za prepoznavanje nekog nedozvoljenog ponašanja. Recimo, ako se radi o nekim sadržajima koji podrazumevaju samo fotografije ili slike, da li je dovoljno samo prepoznati fotografiju i pročitati samo sadržaj nekog tvita ili posta ili su potrebne dodatne informacije da bi se zaključilo da li se radi o nedozvoljenom ponašanju”, kaže Toskić Cvetinović.

Potrebno i korisno

Ona je ocenila i da na internetu ne bi trebalo da bude dozvoljeno ništa što nije dozvoljeno i u stvarnom životu.

Toskić Cvetinović, čija organizacija se, između ostalog, bavi unapređenjem vladavine prava, smatra da ovaj potez velikih kompanija može samo u izvesnoj meri da smanji prisutnost govora mržnje u onlajn prostoru Zapadnog Balkana, ali dodaje da to neće rešiti uzroke.

“Po mom mišljenju, ovakve politike su potrebne i korisne. One funkcionišu na društvenim mrežama, jer one zapravo primenjuju svoja pravila uređivanja sadržaja a ne propise nacionalnih pravnih sistema, ali bez šire društvene akcije i edukacije korisnika, mislim da se tu samo ‘gase požari’, dakle da ovim nećemo rešiti uzrok i da će oni koji su skloni širenju takvih poruka i ideja naći kanal da ih prošire”, kaže Toskić Cvetinović.

Osim edukacije prvenstveno mladih korisnika interneta, sagovornica RSE smatra da je neophodno i da pravni sistem Srbije sankcioniše ispade na društvenim mrežama.

“Dakle, da zaista pokažemo i da naš pravni sistem kažnjava one koji pozivaju na raspirivanje mržnje, nacionalne i verske netrpeljivosti. To je posebno važno u onim situacijama kada takve vrste poziva dovedu do nekih konkretnih napada. Ta vrsta kažnjivosti ovde nedostaje da bi mogla da se pošalje poruka da mora postojati odgovornost za izgovorenu reč”, smatra Ana Toskić Cvetinović.

Šta kaže zakon u Srbiji?

Krivični zakonik Srbije previđa kazne od pet meseci do šest godina zatvora za sve one koji “negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine”.

Međutim, te odredbe se odnose na pravosnažne presude sudova u Srbiji i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali ne i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji su odlučivali o genocidu u Srebrenici.

To znači da oni koji negiraju genocid na području bivše SFRJ (Socijalistička Federativa Republika Jugoslavija), a koji je potvrđen presudama u Hagu, u Srbiji ne mogu biti kažnjeni.

Internet se doživljava kao prostor slobode i to tako treba da ostane, ali je potrebno napraviti paralelu između onlajn prostora i realnog života, smatra Ana Toskić Cvetinović.

“Međutim, problem je što dosta onoga što se radi na internetu nije regulisano nacionalnim propisima, već to internet platforme regulišu u svojim sistemima. To je jako osetljivo pitanje. Ne treba ići u prevelike restrikcije zbog gušenja slobode govora, ali uvek treba napraviti paralelu sa onim što je nedozvoljeno u oflajn svetu”, kaže Toskić.

Šta piše u politici kompanija?

Kompanije Tviter, Fejsbuk (Facebook) i Gugl izričito zabranjuju u svojim politikama korišćenja promociju nasilja i slanje pretnji drugim ljudima na osnovu “zaštićenih karakteristika”.

Fejsbuk, nakon prijave koja dođe od dugih korisnika, uzima u obzir svoja pravila, kako bi izrekao upozorenje, a zatim zabranu korišćenja ove društvene mreže.

Korisnik ima pravo žalbe.

Kompanija Tviter zabranjuje “ciljanje pojedinaca ili grupa sadržajem koji se odnosi na oblike nasilja ili nasilne događaje gde je zaštićena kategorija bila primarna meta ili žrtva”.

“Ovo uključuje, ali nije ograničeno na medije ili tekst koji se odnosi na ili prikazuje genocide (npr. Holokaust) i linč”, navodi Tviter.

Tviter, za ponovljene prekršaje ovih politika, predviđa zabranu naloga i uklanjanje sa mreže.

Tviter zabranjuje "ciljanje pojedinaca ili grupa sadržajem koji se odnosi na oblike nasilja ili nasilne događaje
Tviter zabranjuje “ciljanje pojedinaca ili grupa sadržajem koji se odnosi na oblike nasilja ili nasilne događaje

Prema pravilima Jutjuba, osim širenja mržnje i nasilja na osnovu “zaštićenih karakteristika”, zabranjena je i dehumanizaciju pojedinaca, kao jedan od oblika govora mržnje.

Kako stoji u Jutjub pravilima, zabranjena je upotreba rasnih, verskih ili drugih uvreda i stereotipa koji izazivaju ili promovišu mržnju na osnovu bilo kog od gore navedenih atributa.

Jutjub može ukinuti kanal ili nalog zbog ponovljenih kršenja smernica zajednice ili uslova korišćenja usluge.

Na Jutjubu je zabranjena i dehumanizaciju pojedinaca, kao jedan od oblika govora mržnje
Na Jutjubu je zabranjena i dehumanizaciju pojedinaca, kao jedan od oblika govora mržnje

Gugl, u čijem vlasništvu je platforma Jutjub, u svojim pravilima protiv širenja govora mržnje navodi da su njihovi proizvodi i platforme za slobodno izražavanje, a da se ne dozvoljava širenje govora mržnje.

Kako se dodaje, ako Gugl pronađe sadržaj koji širi mržnju na nekoj od svojih platformi, kazna je, kao prvo – potencijalno uklanjanje tog sadržaja, a ukoliko korisnik nastavi da širi govor mržnje – ukidanje naloga.

“Takođe možemo napraviti izuzetke od ovih smernica na osnovu umetničkih, obrazovnih, istorijskih, dokumentarnih ili naučnih razmatranja ili tamo gde postoje druge značajne koristi za javnost”, stoji u pravilima Gugla.

Tviter, Gugl i Fejsbuk su sa Kanadskim centrom za izraelska i jevrejska pitanja (Centre for Israel and Jewish Affairs) potpisali jula ove godine dokument u kojem se obavezali na zaustavljanje širenja mržnje prema Jevrejima kroz svoje platforme.

Reakcije u beogradskim medijima

Vest da će Tviter i Gugl uklanjati sporne sadržaje u delu medija u Srbiji propraćena je kao napad na slobodu govora.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović je, povodom najave velikih internet kompanija, na društvenoj mreži TikTok izjavio da je “uznemiren” i ocenio da je to “diktatorska odluka”.

Đukanovićev stav da srpske snage u Srebrenici nisu počinile genocid, uprkos presudama međunarodnih sudova, dele i drugi zvaničnici Srbije.

Tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.

Među osuđenima, najveće kazne, doživotni zatvor, određene su za Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.

Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/drustvene-mreze-negiranje-genocid-srbija/31409326.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending