Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Sporazum Srbije sa Evroazijskom unijom bez aplauza u Briselu

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) stupa na snagu u subotu, 10. jula i podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju.

Published

on

Ovaj sporazum pažljivo prati i Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži.

U pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano navodi da će Srbija pre nego što bude spremna za ulazak u EU morati da raskine sporazum sa EAEU.

“Do trenutka svog pristupanja EU, Srbija mora da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini”, navodi Stano.

Kako je pojasnila Jagoda Lazarević, pomoćnica ministarke trgovine, Srbija ne planira da se odrekne svojih tradicionalnih partnera do momenta kada bude postala članica EU i u sporazumu sa EAEU ne vidi sukob interesa.

“Članstvo donosi benefite , ali i obaveze. Mi onda pratimo pravila igre. Do tog momenta, Srbija je kao suverena država apsolutno slobodna da pregovara sa kime želi a pri tome je Evropska komisija bila upoznata sa (sporazumom) tokom trajanja pregovora”, izjavila je Lazarević u izjavi za medije 7. jula na poslovnom panelu u Privrednoj komori Srbije povodom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa EAEU.

Kako su za RSE objasnili u Ministarstvu trgovine Srbije, ulaskom Jermenije i Kirgizije u EAEU “nametnula se neophodnost regulisanja spoljnotrgovinskih odnosa Republike Srbije sa jedinstvenom carinskom teritorijom zemalja-članica EAEU (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija)”.

“To je značilo pregovaranje novog sporazuma o slobodnoj trgovini koji će zameniti postojeća tri bilateralna koje Srbija tokom protekle dve decenije ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom”, odgovorili su iz Ministarstva trgovine Srbije.

Međutim, sporazumom Srbije sa EAEU se definiše i izlazna klauzula , koja je u tekstu sporazuma sadržana u članu 30.

U njemu se navodi da se sporazum zaključuje na neodređeno vreme, ali da svaka strana sporazum može raskinuti tako što će obavestiti drugu stranu o svojoj nameri da izađe iz sporazuma.

Sedam meseci nakon što je druga strana obaveštena, sporazum i zvanično prestaje da važi.

Sporazumom sa EAEU Rusija pokazuje da je ovde da ostane

Kako u razgovoru za RSE objašnjava Strahinja Subotić iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP), potpisivanjem ovog sporazuma Srbija nije bliža EU i to neće biti dočekano pozitivno u Briselu.

“Svakako neće biti aplauza”, kaže Subotić za RSE.

Srbija kao argument može da kaže da ima pravo da zaključuje svoje sporazume sa kim hoće, dodaje on, ali ti sporazumi mogu ostati na snazi samo dokle god Srbija nije članica EU.

“Momentom pristupanja, Srbija će biti primorana da raskine svoje spoljnotrgovinske ugovore sa trećim stranama. Tu se podrazumeva i taj sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom”, kaže Subotić.

Kako ističe, s druge strane, potpisivanje ovakvog sporazuma nije u duhu pristupnog procesa Srbije u EU.Očekivanje je da se Srbija progresivno sve više usaglašava sa politikama EU.- Strahinja Subotić, CEP

“Očekivanje je da se, kako što više vremena prolazi, Srbija progresivno sve više usaglašava sa politikama EU. Dakle, očekivanje je da što više odmiču godine, a mi smo pristupni proces otvorili 2014. godine, da se Srbija ekonomsko-politički približava EU”, navodi Subotić.

Kako je zaključio, potpisivanjem ovoga sporazuma, Srbija nije bliža EU.

“Na ovaj način, mi svakako gubimo kredibilitet u očima zemalja EU koje su skeptične prema Rusiji. I to će, svakako, uticati da EU posmatra Srbiju i region kao aktera koji i dalje balansira, koji se nije u potpunosti prepustio evropskoj perspektivi. Sa tog aspekta, potpisivanje ovog sporazuma će negativno uticati na percepciju Srbije u očima evropskih zvaničnika”, kaže Subotić.

“Ovde je jako bitna i simbolika, jer ovim se pokazuje da je Rusija akter koji je tu da ostane i, svakako, to je još jedan zabrinjavajući faktor u očima EU”, dodaje Subotić.

‘Ozbiljnije će nas shvatati kad vide da imamo odnose i sa drugima’

“Za ruska preduzeća sporazum omogućava proširivanje asortimana robe na srpsko tržište”, navodi Aleksandar Lesin, zamenik Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji.

On je na skupu Privredne komore Srbije 7. jula, organizovanom kako bi se objasnio značaj sporazuma koji stupa na snagu 10. jula, naglasio da je trenutno najveće interesovanje ruskih investitora za ulaganje u Srbiji u prehrambenu industriju.

Rusija je pod ekonomskim sankcijama EU od 2014. zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za RSE kaže da potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom ima značajan ekonomski aspekt.

“Ekonomske odnose koje Srbija ima sa Rusijom, na taj način će projektovati i na druge članice. Naravno, Rusija je ključna članica Evroazijske unije i ne može isti efekat da se postigne sa Kazahstanom i Kirgizijom, ali to može da doprinese povećanju trgovinske razmene, pogotovu, povećanju izvoza sprskih proizvoda, što ima značajnu privrednu dimenziju”, objasnio je.

Ali, kako kaže Anđelković, uz privrednu dimenziju, postoji i geopolitička.

Prema njegovim rečima, iako se radi, pre svega, o trgovinskom sporazumu, “taj sporazum pokazuje da Srbija, dodatno razvija odnose i sa državama okupljenim oko Rusije i preko tih država, sa čitavim nizom drugih zemalja”.

“U globalnoj geopolitičkoj igri to je još jedan element na tasu [plitki tanjir na vagi] koji okreće stvari u našu korist”, dodaje Anđelković.

“Ne treba zaboraviti da je Evropska unija nama dala bezvezni režim onog momenta kada smo unapredili odnose sa Rusijom. Srbija je strateški opredeljena za članstvo u EU, ali će nas mnogo ozbiljnije shvatati kada imamo razvijene odnose i sa drugima. U toj globalnoj igri važno je pokazati da ne treba da vas uzimaju ‘zdravo za gotovo’, tada će i srpske, evropske težnje, biti realnije”, zaključuje Anđelković.

Stano: Očekujemo da se Srbija uskladi sa EU

Srbija je obavestila EU o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, potvrdio je u pisanoj izjavi za RSE Peter Stano.

Kako navodi, Srbija može ući u sporazume sa drugim državama i organizacijama do pristupanja EU kada će morati da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.

“To nije novi uslov, već opšte pravilo koje se primenjuje na sve države kandidate koje žele da se pristupe EU”, ističe Stano.

On dodaje da je Vlada Srbije evrointegracije prepoznala kao strateški prioritet i u više navrata to isticala.

“To podrazumeva progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa tom obavezom”, naveo je Stano.

Koliko Srbija trguje sa državama EAEU?

Pre potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, Srbija je imala bilateralne sporazume sa tri od pet članica tog saveza, sa Rusijom od 2000. godine, Belorusijom od 2009. i Kazahstanom od 2010.

Sa preostale dve članice, Jermenijom i Kirgistanom, Srbija nije imala sporazum o slobodnoj trgovini.

Bilateralni sporazumi Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom automatski prestaju da važe stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAEU 10. jula.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, u 2020. godini ukupna robna razmena Srbije sa pet država članica EAEU, koja podrazumeva ukupan uvoz i izvoz, činila je oko šest odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom.

Vrednost robne razmene u tom periodu iznosila je 2,7 milijarde američkih dolara u odnosu na 45,7 milijardi koliko je iznosila ukupna razmena Srbije sa svetom.

Od svih država EAEU, Srbija je u 2020. najveću trgovinsku razmenu ostvarila sa Ruskom Federacijom. Sa 2,4 milijarde dolara, trgovinska razmena Srbije i Rusije čini 91 odsto od ukupne razmene sa EAEU.

EU je i u 2020. bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Podaci nadležnog ministarstva pokazuju da je vrednost ukupne robne razmene Srbije i EU iznosila 28,1 milijardu dolara, što čini 61,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom.

Šta sporazum znači za srpske proizvođače?

Za Vladimira Arsića, menadžera u kompaniji “Vino Župa” iz Aleksandrovca u centralnoj Srbiji, sporazum otvara nove mogućnosti.

“Kao jedan od vodećih izvoznika na tržište Ruske Federacije i Evroazijske unije u prehrambenom sektoru, veoma smo zainteresovani za unapređenje saradnje sa postojećim partnerima, kao i za pronalaženje novih trgovinskih partnera u zemljama članicama”, naveo je Arsić na skupu u Privrednoj komori Srbije 7. jula.

On dodaje da imaju kapaciteta da povećaju proizvodnju u odnosu na eventualnu veću potražnju za njihovim proizvodima u državama Evroazijske unije.

“Trenutno sarađujemo sa vodećim trgovinskim lancima u Rusiji, u pitanju su vina, voćna vina, takođe izvozimo i zamrznuto voće, postoji potencijal kada su marmelade u pitanju i voćne rakije”, rekao je Arsić.

Jovan Krivokapić iz međunarodne kompanije Japan Tobacco International, koja posluje u Srbiji, smatra da su ovakvi sporazumi važni i u kontekstu pandemije COVID-a 19.

“Jedino što je globalna pandemija donela jeste to što je povećala rizik poslovanja u svim segmentima. Ovakvi sporazumi otvaraju brojne mogućnosti za male proizvođače”, naveo je Krivokapić.

Ministarstvo: Objedinjen režim trgovine sa svim članicama EAEU

Ministarstvo trgovine Srbije u odgovoru za RSE navodi da Srbija, potpisivanjem ovog sporazuma, praktično objedinjava režim slobodne trgovine sa svim državama članicama EAEU.

“Poslednje dve decenije trgovina Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom odvija se na osnovu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Zahvaljujući ovom sporazumu Srbija će na tržište Evroazijske unije, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan, bez naplate uvoznih dažbina moći da izveze više vrsta roba nego do sada”, navodi se.

Kako objašnjavaju iz Ministarstva trgovine, ovim sporazumom pravila o poreklu robe su modernizovana i dopunjena “što će privrednim subjektima (izvoznicima i uvoznicima) omogućiti povoljnije komercijalne uslove, manje operativne troškove, odnosno lakše ispunjavanje uslova za primenu preferencijalnog režima trgovine i samim tim doneti značajne finansijske uštede i veću konkurentnost na tržištu”.

Ovim sporazumom omogućen je uvoz do dve hiljade tona cigareta, 35.000 litara čistog alkohola, 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčijeg sira, kao i neograničene količine voćnih rakija.

Izvor: Radio Slobodna Evropa


SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending