Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Smanjenje kineske proizvodnje usled manjka struje

Published

on

Kineske fabrike zabeležile su u septembru prvi pad proizvodnih aktivnosti u 18 meseci, pošto su s manjkom električne energije ostale bez pogonske snage, pišu svetski mediji uz ocenu da bi problem mogao da se pogorša nastojanjem Pekinga da obuzda potrošnju energije radi ispunjavanja ciljeva u kontroli emisija ugljenika.

Jedan od najjasnijih signala slabosti

Proizvodna aktivnost u Kini zabeležila je prvo zvanično smanjenje od početka pandemije, pošto je manjak električne energije doveo do gubitka zamaha privrede, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Kineski indeks menadžera nabavke (PMI), što je zvanični pokazatelj fabričkih aktivnosti, u septembru je bio na 49,6, spustivši se prvi put od februara prošle godine ispod praga od 50 poena koji odvaja smanjenje smanjuje od ekspanzije.

Brzim oporavkom od pandemije prošle godine Kine je nadmašila ostale velike privrede, ali su, kako ukazuje britanski list, ekonomisti ove nedelje dodatno smanjili procenu rasta pošto je manjak u energiji pogoršao niz pritisaka na kinesku privredu.

PMI podaci su, ističe Fajnenšl tajms, jedan od najjasnijih signala slabosti kineske ekonomije koja se bori s ozbiljnim nestašicama električne energije, usporavanjem u ogromnom sektoru nekretnina i sporadičnim širenjem visoko zaraznog delta soja COVID-19.

Mada su širenja korona virusa vratila mere zatvaranja u delovima Kine u septembru, ta ograničenja su manje čvrsta i manje raširena nego prethodnih meseci, kada su uticala na putovanja i aktivnosti potrošača.

Smanjenje prognoze rasta

Kina ostaje bez pogonske snage kako nestašice uglja ostavlja posledice, piše Tajms (The Times), dodajući da su prognoze rasta kineske privrede smanjene pošto su ekološke mere i ograničenja u snabdevanju pogodile fabrike.

Investiciona banka Goldman Saks (Goldman Sachs) smanjila je svoju prognozu rasta kineskog BDP-a na 7,8 odsto s 8,2 odsto, pošto su to već učinile japanska banka Nomura i kreditne agencije Fič (Fitch) i Standard end Purs (Standard & Poor’s).

Nedostatak uglja doveo je do manjka struje što je zaustavilo proizvodnju u fabrikama, dok obaveze da se smanje emisije štetnih gasova radi ispunjenja ekoloških ciljeva prete da nametnu dodatna ograničenja na potrošnju energije u vreme kada potražnja raste.

I druge azijske ekonomije su pogođene usporavanjem rasta, upozorava Standard end Purs koji je projekciju rasta za Azijsko-pacifički region smanjio na 6,7 odsto ove godine sa 7,5 odsto.

Kina je od početka pandemije povećala potrošnju energije pošto se potražnja potrošača preusmerila s usluga, poput ishrane van kuće, na robu poput kompjuterskih igara, ukazuje britanski list, dodajući da je to dovelo do buma izvoza u Kini, što je zauzvrat povećalo potražnju proizvođača za električnom energijom.

Kineski predsednik Si Đinping u septembru prošle godine najavio je plan da se najveća emisiju ugljenika u Kini dostigne do 2030. godine i da bi zemlja imala neutralnu emisiju do 2060, čime su pokrenuti nacionalni i lokalni planove za smanjenje proizvodnje uglja i drugih procesa s velikim udelom ugljenika.

Pretnja daljim poremećajima

Posle okončanja 18-mesečnog rasta proizvodne aktivnosti u Kini, ograničenja u snabdevanju električnom energijom prete daljim poremećajima u proizvodnom sektoru koji je bio pokretač snažnog oporavka Kine od pandemije, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Poslednjih dana, ekonomisti su zabrinuti zbog nestanka struje koji je zahvatio mnoge kineske provincije kako rastu cene uglja a vlada pojačava napore da smanji potrošnju energije i smanji emisiju ugljenika.

Prema kineskom državnom ekonomskom planeru, više od polovine provincija nije ispunilo ciljeve centralne vlade o potrošnji energije u prvoj polovini godine, dok mnoga mesta u ovim provincijama, uključujući industrijske centre imaju strogo ograničenu upotrebu energije za preduzeća i fabrike.

Zajedno s rastom cena uglja, očekuje se da će nestanci struje u mnogim regionima potrajati do kraja godine, navodi američki list ocene ekonomista. Pored toga, globalna pažnja na kinesku energetsku politiku uoči samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama za mesec dana verovatno će održati pritisak na Peking da zadrži mere ograničenja potrošnje energije.

Nastojanje da se obuzda potrošnja energije rezultat je, kako piše Volstrit džurnal, iznenađujuće otporne kineske proizvodnje i izvoza u prošloj godini, što je dovelo do povećane potrošnje energije i otežalo lokalnim vladama da ispune ciljeve Pekinga u pogledu kontrole emisija ugljenika.

Osim manjka električne energije, tržišta su počela da u povećanje rizika po privredu Kine uzimaju u obzir i probleme s kineskim gigantom u nekretninama Evergrande, koji nije mogao da plati kamate na svoje obveznice, što je postavilo pitanje o finansijskoj stabilnosti jednog od najvećih i najzaduženijih investitora u Kini.

Savršena oluja

Nestanci struje nisu toliko neobični u Kini, ali je ove godine niz faktora doprinelo savršenoj oluji za snabdevače električnom energijom, zbog kojih se zemlja bori s ozbiljnom nestašicom struje koja je pogodila milione domova i kompanija, ukazuje BBC.

Problem je posebno ozbiljan u severoistočnim industrijskim centrima Kine kako se približava zima i to je, kako ističe britanski javni servis, nešto što bi moglo imati posledice na ostatak sveta.

Kina se i ranije mučila da uravnoteži snabdevanje električnom energijom s potražnjom, što je često dovodilo do toga da mnoge kineske provincije budu u opasnost od nestanka struje, s posebno izraženim problemom u vreme najveće potrošnje energije tokom leta i zime.

Ove godine su se, ukazuje BBC, sakupili brojni faktori koji su taj problem učinili posebno ozbiljnim.

S ponovnim otvaranjem sveta posle prvobitnog zatvaranja zbog pandemije, potražnja za kineskom robom raste i fabrikama je potrebno mnogo više energije.

Pravila koja je Peking nametnuo u pokušaju da zemlju učini ugljenično neutralnom do 2060. usporila su proizvodnju uglja, iako se Kina i dalje oslanja na ugalj za više od polovine svoje energije.

A s rastom potražnja za električnom energijom, povećana je i cena uglja. Međutim, pošto vlada strogo kontroliše cene električne energije, a termoelektrane na ugalj koje ne žele da rade s gubitkom, mnoge su drastično smanjile svoju proizvodnju.

slobodna evropa

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending