Na ovo je još jednom podsetila Ambasada SAD nakon što je prošle nedelje na obeležavanju Dana žandarmerije u Novom Sadu, komandant Žandarmerije Dejan Luković uručio plaketu u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju prvom komandantu ove policijske jedinice u Srbiji Goranu Radosavljeviću Guriju, koji je na crnoj listi SAD upravo zbog slučaja Bitići.

Ambasada je ponovila da je protiv Radosavljevića uvela sankcije. “Trebalo bi da se suoči s pravdom, a ne da dobija počasti”, poručili su iz Ambasade SAD, još jednom potvrđujući da neće odustati od ovog slučaja.

Radosavljeviću je Stejt department u decembru 2018. godine zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog “umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava”.

“Radosavljević je verodostojno upleten u ubistvo braće Bitići 1999. godine, trojice albansko-američke braće koji su ubijeni u Srbiji nakon rata na Kosovu”, navedeno je tada u saopštenju.

Ambasada je u više navrata ponovila stav da Radosavljević “svejedno snosi krivicu, bilo da je lično počinio zločin ili je naprosto imao komandnu odgovornost nad počiniocima” i da “neće odustati od zahtevanja pravde”.

Kako su ubijena braća Bitići

Ubistvo trojice braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koji su se tokom kosovskog rata borili u redovima Oslobodilačke vojske Kosova već 22 godine nije razrešeno.

Ilij, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u u Petrovom Selu, blizu Kladova, u istočnoj Srbiji. Oni su nakon završetka rata 26. juna 1999. godine pokušali da pomognu dvema komšijskim romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u centralnu Srbiju.

Zbog “ilegalnog ulaska u zemlju” uhapsile su ih srpske vlasti na administrativnoj granici sa Srbijom.

Sutradan su prekršajno osuđeni na sudu u Prokuplju na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni su u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su se već nalazila tela kosovskih Albanaca.

Njihova tela sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima pronađena su 2001. godine u masovnoj grobnici, odmah pored kampa specijalnih jedinica Policije.

Šef obuke u kampu je u to vreme bio Goran Radosavljević Guri, a u kampu su bili i pripadnici JSO-a kojima je komandovao Milorad Ulemek, ali i pripadnici Posebnih jedinica policije – PJP.

Istraga u Srbiji

Zvanično, istraga o ubistvu braće Bitići u Srbiji je i dalje otvorena.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine izreklo oslobađajuće presude Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete. Radosavljevića je u vezi sa ubistvom braće Bitići ispitivalo tužilaštvo u Srbiji i svedočio je na suđenju.

Radosavljević je još 2008. svedočio pred Većem za ratne zločine na suđenju za ubistvo braće Bitići. Tada je rekao da je za ovo ubistvo saznao nakon što su, juna 2001, pronađene grobnice u Petrovom Selu u kojima su bila i tela braće Bitići. Na tom suđenju je izjavio da je bio rukovodilac obuke u Nastavnom centru MUP-a u Petrovom Selu (gde su braća Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijena 9. jula 1999), ali da o zločinu nema neposrednih saznanja.

“O ubistvu sam saznao posle dužeg vremena na kolegijumu MUP-a Srbije kada su pronađene masovne grobnice i tela trojice američkih državljana albanskog porekla”, tvrdio je.

Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine je 2013. godine rekao da je Radosavljević i dalje “pod opservacijom” u slučaju Bitići.

On je tad naveo da je Tužilaštvo došlo do novih dokaza u slučaju ubistva braće Bitić koji daju jasniju i potpuniju sliku o tome šta se tačno desilo, ali da istraga nije utvrdila niti da je odgovoran, niti da nije.

Kako je Vukčević tada naveo, predstavnici Američke ambasade u Beogradu, bili su stalno prisutni prilikom istrage i interesovali se za predmet, a istragu o ubistvu trojice Bitićija vodio je i FBI.

Bivši tužilac je 2016. godine rekao da slučaj Bitići nije okončan, ali ne zbog toga što tužilaštvo nije radilo svoj posao, već zato što “drugi nisu ispunili dogovor”.

“Da je bilo dokaza protiv Gorana Radosavljevića Gurija, ne bi se on šetao po ulici”, rekao je Vukčević u januaru 2016.

Zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković tvrdio je da egzekucija braće Bitići nije mogla da prođe bez Radosavljevića.

Naslednica Vladimira Vukčevića na mestu tužioca za ratne zločine, Snežana Stanojković rekla je da Tužilaštvo nastavlja da radi na rasvetljavanju ovaj slučaja, ali je podsetila da je sud doneo oslobađajuću presudu protiv dvojice okrivljenih.

Sankcije u SAD

Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država je 2019. usvojio rezoluciju kojom se od Srbije zahteva da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići – Ilija, Agrona i Mehmeta iz 1999. godine.

U odluci Predstavničkog doma, između ostalog, navodi se da Radosavljević koji je bio komandant policijske jedinice Žandarmerije u vreme kada su, kako se pretpostavlja, njeni pripadnici počinili zločin nad braćom Bitići, radio kasnije kao konsultant jedne firme u Beogradu, a takođe je i visoko pozicionirani član vladajuće Srpske napredne stranke, čiji je predsednik ujedno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Radosavljeviću, njegovoj supruzi i ćerki, Stejt department je zabranio ulazak u SAD.

Da slučaj neće biti zaboravljen podsetila je u martu prošle godine dr Agnes Kalamard, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za vansudska pogubljenja, koja je uputila nadležnima u Srbiji pismo u kojem je podsetila da država Srbija ima obavezu prema međunarodnom pravu da istraži odgovornost zapovednika i drugih nadređenih u slučaju ubistva trojice braće Bitići.  

Izvestiteljka UN-a osporila je tvrdnje nadležnih u Srbiji da se ne može primeniti princip komandne odgovornosti u slučaju likvidacije Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija.

Tome u prilog, prema mišljenju Kalamard, ide to što je komandna odgovornost ključni princip međunarodnog humanitarnog i običajnog prava koji se primenjuje na Srbiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2019. razgovarao i sa članovima Predstavničkog doma i senatorima, a nerazjašnjeno ubistvo braće Bitići bilo je jedna od tema, koja je, ako je tada izjavio, bila posebno težak deo razgovora. On je naveo da je američkim zvaničnicima u Minhenu predočio da Srbija pokušava da reši slučaj ubistva braće Bitići, ali da su potrebni dokazi da bi neko bio procesuiran.

Na tome je insistirao kongresmen Eliot Engel, poznati albanski lobista. Ja osuđujem taj strašan zločin i trudimo se da pronađemo dokaze, ali ne možete nekog da procesuirate samo zato što mislite da je kriv ili ste to pročitali u štampi. Dobro je ipak da i tako razgovaramo na otvoren i iskren način o našim razmimoilaženjima”, naveo je predsednik Srbije.

On je dodao i da su njegovi američki sagovornici tom prilikom u pominjali Radosavljevića.

“Oni su ga u dva navrata pomenuli, ja sam ih pitao imate li određene dokaze, dokaze nisam dobio. Ako ih imate vi ili bilo ko, molim vas da nam ih dostavite jer nećemo da učestvujemo u prikrivanju bilo kakvog zločina ili bilo koga”, rekao je Vučić.

Prethodna vlast, kako je Vučić rekao novinarima u Mihnenu, 13 ili 14 godina nije ništa uradila da istraži taj slučaj, i ne može niko sada, 20 godina kasnije, da očekuje od njega da to uradi preko noći.

Bivši komandant Žandarmerije penzionisan je 2005. godine, član je Glavnog odbora SNS i uglavnom odbija da komentariše spekulacije o navodnoj umešanosti u smrt braće Bitići.

Izvor: euronews.rs