Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

SERGEJ FLERE: Udba i antibirokratska revolucija – ponavljanje neistina i u nauci

Osamdesetih godina prošlog stoleća, prethodeći raspadu Jugoslavije, etničko preduzetništvo dominiralo je javnom scenom.

Published

on

Osamdesetih godina prošlog stoleća, prethodeći raspadu Jugoslavije, etničko preduzetništvo dominiralo je javnom scenom.

Pojedinci i grupe iskazivali su na najčudnije načine da je zajednički život nemoguć, da je upravo njihov narod u neodrživoj situaciju, iskorišćavan, gušen.

Neki su tvrdili da je bilo jasno da je Jugoslavija bila oduvek takva, dok su drugi tvrdili da se to nedavno iskazalo.

Među njima bilo je i sveštenika različitih konfesija, a na drugom kraju originalnosti bili su nepoznati pojedinci koji su zametnuli „epidemije“ ograničene na jednu narodnost.

Takvih bizarnih primera je bilo još i još, među manje bizarnim ali jednako simboličkim je bila je izjava jednog književnog teoretičara, da su „Slovenci najtragičniji narod Evrope“ i tržišni poduhvat nepoznatog hrvatskog etničkog preduzetnika da u promet da limenke „sa čistim hrvatskim zrakom“.

Dakle, vrenje nije mimoišlo skoro ni jednu od „domovina“ u Jugoslaviji, ali jedan oblik toga vrenja istupao je svojom masovnošću, mobilnošću i agresivnošću.

Dok su ostala htenja bila usmerena prvenstveno na izdvajanje iz Jugoslavije i krvavog raspleta koji se približavao, ovaj je nastojao da ovlada celom Jugoslavijom.

To je bila „antibirokratska revolucija“, pokret mitinga koji je počeo među Srbima na Kosovu i Metohiji, i širio se užom Srbijom, Vojvodinom i Crnom Gorom.

Poznat je pokušaj da se organizuje takav „antibirokratski miting“ u Ljubljani, kojeg su tadašnje, još komunističke vlasti sprečile.

Nebojša Vladisavljević u velikom potezu dokazuje da je taj pokret bio autentičan, da je proizilazio iz „baze“, iz nezadovoljstva širokih narodnih slojeva srpskog naroda, da se sastojao od „običnih ljudi“, da je primer negacije stanovišta političke nauke o ključnoj ulozi elita u političkim procesima.

Tome je posvetio svoj doktorat na Londonskoj školi za ekonomiju (2004) i monografiju koja je izašla najpre na engleskom jeziku (2008), a nedavno i na srpskom jeziku (2020).

Vladisavljević je pored te knjige objavio i mnoštvo drugih naučnih radova, od kojih se brojni bave istom osnovnom temom, kojima dopunjuje svoje stavove.

On takođe tvrdi da u Vojvodini, koja je bila možda najvažnija meta tog pokreta, antibirokratska revolucija bila jednako prihvaćena kod srpskog naroda, kao i kod narodnosti (da se koristim tadašnjom terminologijom).

Šta je tu sporno?

Tačno je da se u Jugoslaviji pojavilo mnoštvo političkih pokreta ili barem nagoveštaja pokreta, i uticajnih izjava, kojima su se ponovno ocenjivali i život u Jugoslaviji i njena istorija, a naročito „sudbina“ pojedinih naroda.

Tačno je da su te izjave, ti programi bili u velikoj suprotnosti s onim što možemo smatrati Titovom zaostavštinom.

Savezno rukovodstvo najmanje, ali ni republička nisu bila sposobna da se tome naletu suprotstave.

Dakle, gde greši Vladisavljević? Dok u Srbiji, pokreti intelektualaca, nenacionalistički i nacionalistički, početkom 80-ih godina (npr. pokret Biljane Jovanović, pokret Dobrice Ćosića, „slobodni univerzitet“ nisu bili sponzorisani od strane države, mada je moguće da je u njima Udba imala svoje agente), to jednostavno ne važi za „antibirokratsku revoluciju“, za pokret „mitinga istine“, koji je trajao približno od 1986-1989.

Ona je bila sponzorisana od strane srpskog političkog vođstva.

Vladisavljević pogrešno navodi da je republičko rukovodstvo tek kasnije stupilo u vezu sa pokretom kosovskih Srba i da nije manipulisalo od početka pokretom.

Miodrag Šolević, jedan od vođa tog pokreta, navodi u intervjuu 1999. g. za Vreme da su već februara 1986. g. mitinzi režirani od strane republičkih vlasti (taj miting je dogovoren sa Bogdanom Trifunovićem, jednim od Miloševićevih doglavnika).

Vladisavljević navodi da je vodio razgovore sa Boškom Krunićem i drugim vojvođanskim čelnicima iz vremena autonomaške vlade.

Oni su tvrdili da su kosovski srpski demonstranti izmanipulisani i vođeni logistikom u rukama beogradskih vlasti.

Vladisavljević im ne poklanja poverenje, ali ne objašnjava zašto. Veruje da uprkos tome što o takvom pojavu uopšte politička nauka misli (da elite vode mase), uprkos tome što su mu kvalifikovani svedoci tvrdili, ovde se radi o izuzetku.

I mogli bismo se složiti da u ranim 80-im godinama, nakon demonstracija Albanaca 1981. su Srbi sa Kosova bili samoorganizovani.

Ali od 1986. nije bilo tako. Mitinzi su bili odlično režirani i režija sprovedena.

Logistika je radila. Autobusi demonstranata su uvek tačno stizali na zakazano mesto mitinga. Parole više nisu bile vezane na položaj Srba na Kosovu, već uperene „protiv birokrata“.

Mirjana Marković, da ne podsećamo ko je ona bila u srpskoj istoriji, 9. februara 1989. na sednici u Gradskom komitetu u Beogradu mogla je da se pohvali: „Mitinzi su u ovom času uticajniji od Saveza komunista. Njihova mobilizatorska sposobnost proističe iz činjenice da se njima mnogu rešiti mnogi aktuelni i krupni problemi.“ (Čolak, 33-3).

Nećemo reči da je to baš apoteoza mitinga, ali otkriva suštinu: da su oni bili glavni instrument u politici Slobodana Miloševića.

To je bilo karakteristično naročito tokom 1988. kad je smenjeno vođstvo u Vojvodini.

Nije bio cilj tog pokreta nikakvo „informisanje“, kako se govorilo, već rušenje vojvođanskog rukovodstva.

Sabrina Ramet, koja je možda najviše istorijskih radova o raspadu Jugoslavije napisala, veli: „Milošević je pokupio nekoliko stotina Srba na Kosovu i doveo ih u Novi Sad, gde su (u julu) organizovali dvodnevne protiv vladine demonstracije“ (Balkan Babel, 29).

A Vidoje Žarković, crnogorski funkcioner, u to vreme je „stil srpskog vođe upoređivao sa kineskom kulturnom revolucijom“. (Dimić, Srbi i Jugoslavija, 37).

I to je svim posmatračima bilo tih godina jasno kao dan. Istina, nije Milošević slao na Kosovo limuzine CK SK Srbije, on se posluživao Udbe koja je to logistički organizovala i često ishodila autobuse privrednih preduzeća.

Za analizu navodne spontanosti, postoji pitanje logistike: ko je celo vreme pružao besplatne usluge autobuskog prevoza „spontanom pokretu“?

Poznato je da su mitingaši putovali na raznim relacijama, prvenstveno autobusima tadašnjih socijalističkih preduzeća.

Jedino lokalno partijski moćnici i republička Udba mogli su tako nešto da obezbede i usklade, da su stizali u isto vreme, da je delovala cela logistika.

Uostalom, zbog odsustva reforme Udbe taj „patent“ deluje do današnjeg dana.

Autobuski prevoz, džeparac, sendvič i pivo – za sve učesnike.

Vladisavljević bi mogao da ispita tadašnje vozače autobusa o tome ko im je davao naređenja i koordinisao njihov rad.

U tome se prelama kako organizacija, tako i spontanost mitinga.

Vojvodina je bila ključna za antibirokratsku revoluciju, jer su u njoj većinu činili Srbi, a pokrajinsko rukovodstvo se odupiralo Miloševićevom naletu.

Vladisavljević tvrdi da su pripadnici narodnosti prosečno podupirali antibirokratsku revoluciju.

Ništa ne bi moglo da bude pogrešnije.

Vladisavljević bi mogao da istraži Rusine, najmanju narodnost u Vojvodini, koji su, sa ostalim narodnostima, bili veoma zabrinuti krajem 80-ih godina.

I s pravom: prve vojne mobilizacije u Vojvodini su bile fokusirane na pripadnike narodnosti, mada i Srbi nisu bili zaobiđeni za vukovarsko ratište (https://www.refworld.org/docid/3ae6ab8224.html, Yugoslavia: Information on the Ruthenian minority in Serbia and on an organization called Ruthenian Culture and Tradition, Refworld, 1. februar 1994).

Naime, ništa nije bilo dalje od ciljeva kreatora antibirokratske revolucije od nacionalne sloge i ravnopravnosti.

Jedna od ključnih tačaka delovanja naročito prema Vojvodini 1988. g. je bilo suprotstavljanje Srba i ostalih narodnosti, a i Srba starosedelaca i Srba poreklom iz drugih krajeva, a to su bile ravnoteže na kojima je ona počivala.

Moja istraživanja govore da su između julskog neuspešnog pokušaja svrgavanja vojvođanskog rukovodstva i oktobarskog uspešnog, posećena i politički mobilizovana sela sa kolonističkim stanovništvom od strane pripadnika Udbe Srbije i od strane Vojne službe bezbednosti.

Vojvođansko rukovodstvo nije bilo kadro da se svojom Udbom suprotstavi tima dvema, što je govorilo i njegovoj strateškoj slabosti, koja je omogućila „veličanstvenu“ mobilizaciju u vidu „jogurt revolucije“ oktobra 1988, u okviru koje se političko rukovodstvo Vojvodine pokazalo i taktički nesposobnim.

U tom ključnom trenutku Predsedništvo SFRJ stalo je na Miloševićevu stranu i zahtevalo od vojvođanskog rukovodstva da popusti u stvari promene republičkog ustava u korist zahteva Miloševićeve strane (u tom trenutku ne tako radikalne kakve će biti usvojene 28. marta 1989. g.), što je svakako otežalo poziciju i samosvest vojvođanskog rukovodstva.

Jugoslovensko rukovodstvo je to činilo u veri da bi se Milošević „smirio“, što se neće desiti, jer će mitingaška revolucija putovati dalje dok ne bude zaustavljena u Ljubljani (Zagreb nisu ni pokušali da osvoje). Ne tako skrivena funkcija antibirokratske revolucije je bila da se smene lokalna rukovodstva, pa i pokrajinska, pa i republičko u Crnoj Gori, a ne „upoznavanje sa zahtevima kosovskih Srba“.

Tako da je cela priča o spontanom pokretu običnog naroda naivna za one koji se toga sećaju i koji su političku situaciju, a i mehanizam delovanja političkih subjekata u Srbiji, poznavali.

U tom mehanizmu, politička policija nije bila samostalan činilac, ali je trajno odlučujuća poluga vlasti. Preko nje je išla sva logistika „spontanih mitinga“ „istine“, najvažniji instrument „antibirokratske revolucije“. Taj patent deluje i dalje. I danas se održavaju mitinzi po sistemu: „autobus“, „sendvič“, „džeparac“ i možda koje obećanje.

Dakle, domet Nebojše Vladisavljevića je velik. Knjige i na engleskom i na srpskom. Tu je jedna neistina koja nije samo naučne prirode, ona baca na istoriju i drugo svetlo na nosioce odgovornosti.

(Autor je profesor Univerziteta u Mariboru i u Novom Sadu)

Izvor: Autonomija.info

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending