Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

SERGEJ FLERE: Udba i antibirokratska revolucija – ponavljanje neistina i u nauci

Osamdesetih godina prošlog stoleća, prethodeći raspadu Jugoslavije, etničko preduzetništvo dominiralo je javnom scenom.

Published

3 godine ago

on

Osamdesetih godina prošlog stoleća, prethodeći raspadu Jugoslavije, etničko preduzetništvo dominiralo je javnom scenom.

Pojedinci i grupe iskazivali su na najčudnije načine da je zajednički život nemoguć, da je upravo njihov narod u neodrživoj situaciju, iskorišćavan, gušen.

Neki su tvrdili da je bilo jasno da je Jugoslavija bila oduvek takva, dok su drugi tvrdili da se to nedavno iskazalo.

Među njima bilo je i sveštenika različitih konfesija, a na drugom kraju originalnosti bili su nepoznati pojedinci koji su zametnuli „epidemije“ ograničene na jednu narodnost.

Takvih bizarnih primera je bilo još i još, među manje bizarnim ali jednako simboličkim je bila je izjava jednog književnog teoretičara, da su „Slovenci najtragičniji narod Evrope“ i tržišni poduhvat nepoznatog hrvatskog etničkog preduzetnika da u promet da limenke „sa čistim hrvatskim zrakom“.

Dakle, vrenje nije mimoišlo skoro ni jednu od „domovina“ u Jugoslaviji, ali jedan oblik toga vrenja istupao je svojom masovnošću, mobilnošću i agresivnošću.

Dok su ostala htenja bila usmerena prvenstveno na izdvajanje iz Jugoslavije i krvavog raspleta koji se približavao, ovaj je nastojao da ovlada celom Jugoslavijom.

To je bila „antibirokratska revolucija“, pokret mitinga koji je počeo među Srbima na Kosovu i Metohiji, i širio se užom Srbijom, Vojvodinom i Crnom Gorom.

Poznat je pokušaj da se organizuje takav „antibirokratski miting“ u Ljubljani, kojeg su tadašnje, još komunističke vlasti sprečile.

Nebojša Vladisavljević u velikom potezu dokazuje da je taj pokret bio autentičan, da je proizilazio iz „baze“, iz nezadovoljstva širokih narodnih slojeva srpskog naroda, da se sastojao od „običnih ljudi“, da je primer negacije stanovišta političke nauke o ključnoj ulozi elita u političkim procesima.

Tome je posvetio svoj doktorat na Londonskoj školi za ekonomiju (2004) i monografiju koja je izašla najpre na engleskom jeziku (2008), a nedavno i na srpskom jeziku (2020).

Vladisavljević je pored te knjige objavio i mnoštvo drugih naučnih radova, od kojih se brojni bave istom osnovnom temom, kojima dopunjuje svoje stavove.

On takođe tvrdi da u Vojvodini, koja je bila možda najvažnija meta tog pokreta, antibirokratska revolucija bila jednako prihvaćena kod srpskog naroda, kao i kod narodnosti (da se koristim tadašnjom terminologijom).

Šta je tu sporno?

Tačno je da se u Jugoslaviji pojavilo mnoštvo političkih pokreta ili barem nagoveštaja pokreta, i uticajnih izjava, kojima su se ponovno ocenjivali i život u Jugoslaviji i njena istorija, a naročito „sudbina“ pojedinih naroda.

Tačno je da su te izjave, ti programi bili u velikoj suprotnosti s onim što možemo smatrati Titovom zaostavštinom.

Savezno rukovodstvo najmanje, ali ni republička nisu bila sposobna da se tome naletu suprotstave.

Dakle, gde greši Vladisavljević? Dok u Srbiji, pokreti intelektualaca, nenacionalistički i nacionalistički, početkom 80-ih godina (npr. pokret Biljane Jovanović, pokret Dobrice Ćosića, „slobodni univerzitet“ nisu bili sponzorisani od strane države, mada je moguće da je u njima Udba imala svoje agente), to jednostavno ne važi za „antibirokratsku revoluciju“, za pokret „mitinga istine“, koji je trajao približno od 1986-1989.

Ona je bila sponzorisana od strane srpskog političkog vođstva.

Vladisavljević pogrešno navodi da je republičko rukovodstvo tek kasnije stupilo u vezu sa pokretom kosovskih Srba i da nije manipulisalo od početka pokretom.

Miodrag Šolević, jedan od vođa tog pokreta, navodi u intervjuu 1999. g. za Vreme da su već februara 1986. g. mitinzi režirani od strane republičkih vlasti (taj miting je dogovoren sa Bogdanom Trifunovićem, jednim od Miloševićevih doglavnika).

Vladisavljević navodi da je vodio razgovore sa Boškom Krunićem i drugim vojvođanskim čelnicima iz vremena autonomaške vlade.

Oni su tvrdili da su kosovski srpski demonstranti izmanipulisani i vođeni logistikom u rukama beogradskih vlasti.

Vladisavljević im ne poklanja poverenje, ali ne objašnjava zašto. Veruje da uprkos tome što o takvom pojavu uopšte politička nauka misli (da elite vode mase), uprkos tome što su mu kvalifikovani svedoci tvrdili, ovde se radi o izuzetku.

I mogli bismo se složiti da u ranim 80-im godinama, nakon demonstracija Albanaca 1981. su Srbi sa Kosova bili samoorganizovani.

Ali od 1986. nije bilo tako. Mitinzi su bili odlično režirani i režija sprovedena.

Logistika je radila. Autobusi demonstranata su uvek tačno stizali na zakazano mesto mitinga. Parole više nisu bile vezane na položaj Srba na Kosovu, već uperene „protiv birokrata“.

Mirjana Marković, da ne podsećamo ko je ona bila u srpskoj istoriji, 9. februara 1989. na sednici u Gradskom komitetu u Beogradu mogla je da se pohvali: „Mitinzi su u ovom času uticajniji od Saveza komunista. Njihova mobilizatorska sposobnost proističe iz činjenice da se njima mnogu rešiti mnogi aktuelni i krupni problemi.“ (Čolak, 33-3).

Nećemo reči da je to baš apoteoza mitinga, ali otkriva suštinu: da su oni bili glavni instrument u politici Slobodana Miloševića.

To je bilo karakteristično naročito tokom 1988. kad je smenjeno vođstvo u Vojvodini.

Nije bio cilj tog pokreta nikakvo „informisanje“, kako se govorilo, već rušenje vojvođanskog rukovodstva.

Sabrina Ramet, koja je možda najviše istorijskih radova o raspadu Jugoslavije napisala, veli: „Milošević je pokupio nekoliko stotina Srba na Kosovu i doveo ih u Novi Sad, gde su (u julu) organizovali dvodnevne protiv vladine demonstracije“ (Balkan Babel, 29).

A Vidoje Žarković, crnogorski funkcioner, u to vreme je „stil srpskog vođe upoređivao sa kineskom kulturnom revolucijom“. (Dimić, Srbi i Jugoslavija, 37).

I to je svim posmatračima bilo tih godina jasno kao dan. Istina, nije Milošević slao na Kosovo limuzine CK SK Srbije, on se posluživao Udbe koja je to logistički organizovala i često ishodila autobuse privrednih preduzeća.

Za analizu navodne spontanosti, postoji pitanje logistike: ko je celo vreme pružao besplatne usluge autobuskog prevoza „spontanom pokretu“?

Poznato je da su mitingaši putovali na raznim relacijama, prvenstveno autobusima tadašnjih socijalističkih preduzeća.

Jedino lokalno partijski moćnici i republička Udba mogli su tako nešto da obezbede i usklade, da su stizali u isto vreme, da je delovala cela logistika.

Uostalom, zbog odsustva reforme Udbe taj „patent“ deluje do današnjeg dana.

Autobuski prevoz, džeparac, sendvič i pivo – za sve učesnike.

Vladisavljević bi mogao da ispita tadašnje vozače autobusa o tome ko im je davao naređenja i koordinisao njihov rad.

U tome se prelama kako organizacija, tako i spontanost mitinga.

Vojvodina je bila ključna za antibirokratsku revoluciju, jer su u njoj većinu činili Srbi, a pokrajinsko rukovodstvo se odupiralo Miloševićevom naletu.

Vladisavljević tvrdi da su pripadnici narodnosti prosečno podupirali antibirokratsku revoluciju.

Ništa ne bi moglo da bude pogrešnije.

Vladisavljević bi mogao da istraži Rusine, najmanju narodnost u Vojvodini, koji su, sa ostalim narodnostima, bili veoma zabrinuti krajem 80-ih godina.

I s pravom: prve vojne mobilizacije u Vojvodini su bile fokusirane na pripadnike narodnosti, mada i Srbi nisu bili zaobiđeni za vukovarsko ratište (https://www.refworld.org/docid/3ae6ab8224.html, Yugoslavia: Information on the Ruthenian minority in Serbia and on an organization called Ruthenian Culture and Tradition, Refworld, 1. februar 1994).

Naime, ništa nije bilo dalje od ciljeva kreatora antibirokratske revolucije od nacionalne sloge i ravnopravnosti.

Jedna od ključnih tačaka delovanja naročito prema Vojvodini 1988. g. je bilo suprotstavljanje Srba i ostalih narodnosti, a i Srba starosedelaca i Srba poreklom iz drugih krajeva, a to su bile ravnoteže na kojima je ona počivala.

Moja istraživanja govore da su između julskog neuspešnog pokušaja svrgavanja vojvođanskog rukovodstva i oktobarskog uspešnog, posećena i politički mobilizovana sela sa kolonističkim stanovništvom od strane pripadnika Udbe Srbije i od strane Vojne službe bezbednosti.

Vojvođansko rukovodstvo nije bilo kadro da se svojom Udbom suprotstavi tima dvema, što je govorilo i njegovoj strateškoj slabosti, koja je omogućila „veličanstvenu“ mobilizaciju u vidu „jogurt revolucije“ oktobra 1988, u okviru koje se političko rukovodstvo Vojvodine pokazalo i taktički nesposobnim.

U tom ključnom trenutku Predsedništvo SFRJ stalo je na Miloševićevu stranu i zahtevalo od vojvođanskog rukovodstva da popusti u stvari promene republičkog ustava u korist zahteva Miloševićeve strane (u tom trenutku ne tako radikalne kakve će biti usvojene 28. marta 1989. g.), što je svakako otežalo poziciju i samosvest vojvođanskog rukovodstva.

Jugoslovensko rukovodstvo je to činilo u veri da bi se Milošević „smirio“, što se neće desiti, jer će mitingaška revolucija putovati dalje dok ne bude zaustavljena u Ljubljani (Zagreb nisu ni pokušali da osvoje). Ne tako skrivena funkcija antibirokratske revolucije je bila da se smene lokalna rukovodstva, pa i pokrajinska, pa i republičko u Crnoj Gori, a ne „upoznavanje sa zahtevima kosovskih Srba“.

Tako da je cela priča o spontanom pokretu običnog naroda naivna za one koji se toga sećaju i koji su političku situaciju, a i mehanizam delovanja političkih subjekata u Srbiji, poznavali.

U tom mehanizmu, politička policija nije bila samostalan činilac, ali je trajno odlučujuća poluga vlasti. Preko nje je išla sva logistika „spontanih mitinga“ „istine“, najvažniji instrument „antibirokratske revolucije“. Taj patent deluje i dalje. I danas se održavaju mitinzi po sistemu: „autobus“, „sendvič“, „džeparac“ i možda koje obećanje.

Dakle, domet Nebojše Vladisavljevića je velik. Knjige i na engleskom i na srpskom. Tu je jedna neistina koja nije samo naučne prirode, ona baca na istoriju i drugo svetlo na nosioce odgovornosti.

(Autor je profesor Univerziteta u Mariboru i u Novom Sadu)

Izvor: Autonomija.info

Related Topics:
Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije

Published

2 dana ago

on

12/12/2024

By

  • obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
  • Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
  • Poziva se na odgovornost
    Ministarstvo poljoprivrede
    Skupštinski odbor za poljoprivredu
    Predsednik Vlade Republike Srbije
  • Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
  • koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
  • pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.

Sastanku prisustvovali

Udruženje poljoprivrednika Subotice

Savez Banata

Banatska crnica i

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore

Published

4 dana ago

on

10/12/2024

By

Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.

Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.

Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.

Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.

Tome se mora stati na put!

Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.

Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.

I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.

To je jedina garancija uređene i moderne države.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vladavina-prava-sloboda-i-demokratija-alati-u-borbi-protiv-koruptivne-hobotnice-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dva guslara u jednoj čardi?

Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!

Published

4 dana ago

on

10/12/2024

By

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.

Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?

DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.

Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.

DZVM Press

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

1 sedmica ago

on

06/12/2024

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

1 sedmica ago

on

06/12/2024

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

2 sedmice ago

on

03/12/2024

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

Trending