Savet Evropske unije (EU) će na sastanku u utorak, 14. decembra raspravljati o procesu proširenja, sa ciljem usvajanja zaključaka kojim će se potvrditi posvećenost prema procesu prijema novih članica.

Radi se o najvažnijoj godišnjoj raspravi na nivou EU o mogućnosti širenja evropskog bloka ka zemljama koje ciljaju punopravno članstvo, a gde se uključuju šest država Zapadnog Balkana i Turska.

Prema nacrtu dokumenta koji bi trebalo da usvoje evropski ministri, a u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, države članice EU smatraju da je proširenje strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost u Evropi.

„U skladu sa ovim, Savet i dalje očekuje da partneri održe punu posvećenost primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini zakona, koji je u interesu njihovih naroda. Kredibilitet ovih obaveza zavisi od smislenog sprovođenja neophodnih reformi i izgradnje solidnih rezultata potkrepljenih jasnom i doslednom javnom komunikacijom“, navodi se u dokumentu.

‘Zasluge’ pre svega

Ministri će, prema očekivanjima, potvrditi da će pristup u procesu proširenja biti „strog i na osnovu sopstvenih zasluga“, te se dodaje da je važno imati u vidu da EU može da održi i produbi sopstveni razvoj, uključujući njen kapacitet da integriše nove članice.

U nacrtu zaključaka se poseban naglasak stavlja na vladavinu prava u zemljama koje su u procesu proširenja. Podseća se da je vladavina prava osnovna vrednost na kojoj se zasniva EU, ključni aspekt demokratske transformacije, te ključno merilo u odnosu na koji se ocenjuje napredak ka članstvu u EU. Stoga se dodaje da je od suštinskog značaja da je napredak u ovom polju „energičan, opipljiv i nepovratan“.

Zašto je Savet EU zabrinut?

Iako se priznaje da u zemljama regije Zapadnog Balkana ima nekih pomaka u ovom polju, ipak Savet EU, sa zabrinutošću primećuje da propusti pokazuju da je vladavima prava jedan od glavnih izazova.

„Nedostatak kredibilnog napretka u mnogim slučajevima, a u nekima čak i nazadovanje, često se odnosi na nedostatak političke volje, na nepostojanje nezavisnosti pravosuđa, na institucionalni otpor i rasprostranjenu korupciju i organizovani kriminal“, navodi se u dokumentu i ocenjuje da ovim pitanjima svaka zemlja treba pristupiti sa „vioskim prioritetom“.

O svakoj državi posebno

Dobrosusednski odnosi i regionalna saradnja se smatraju suštinskim za proces proširenja te se spominje važnost sveobuhvatne regionalne saradnje kao i realizacije jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu.

Takođe Savet EU podvlači važnost produbljivanja saradnje u pitanjima spoljne politike EU te očekivanja da se sve države usklade sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, naročito kada su u pitanju slučajevi od zajedničkog interesa poput restriktivnih mera i borbe protiv hibridnih napada.

„Članstvo u EU je izbor, koji zahteva deljenje principa, vrednosti i ciljeva koje unija nastoji da promoviše u svom susedstva i šire, uključujući postizanje potpunog usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i uzdržavanje od bilo kakvih radnji koje su joj suprotne“, stoji u dokumentu koji bi ministri EU trebalo da usvoje utorak 14. decembra.

Savet ministara EU će u okviru zaključaka preneti poruke i za svaku zemlju pojedinačno.

Albanija i Severna Makedonija

Savet ministara EU u dva navrata u nacrtu dokumenta spominje otvaranje pristunih pregovora između EU i Skoplja odnosno Tirane.

Prema ovom dokumentu, ministri bi očekivali da pregovori o članstvu počnu „što je pre moguće u toku ove godine čim se usvoji pregovarački okvir sa tim državama“.

Crna Gora

Ministri EU će poručiti crnogorskim vlastima da će dalji napredak u pristupnim pregovorima, zavisiti od napretka u ključnim poglavljima 23 i 24, a koja se tiču vladavine prava. Ovaj elemenat, kako stoji u dokumentu će odrediti tempo celokupnih pristupnih pregovora između Crne Gore i EU.

„Tek kada Crna Gora ispuni zacrtane kriterijume, EU će moći da odredi zahteve o vladavini prava kao krajnja merila, koje će Crna Gora morati da ispuni da bi zatvorila ova poglavlja“, stoji u nacrtu dokumenta te dodaje da ceo sistem vladavine prava mora da daje opipljive, ojačane i održive rezultate.

Vlastima u Podgorici će se poručiti da nastavi pristupni proces sa „više odlučnosti“.

Savet EU će snažno ohrabriti Crnu Goru da pokaže odlučnu političku volju, prevaziđe polarizaciju i pokaže opipljive rezultate posebno u kritičnim oblastima, poput slobode izražavanja i slobodi medija te borbe protiv korupcije.

Takođe se sugeriše potreba nastavka bavljenja postojećim nedostacima u postupcima u predmetima organizovanog kriminala i zapleni i oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Savet EU podseća na potrebu prevazilaženja stagnacije u sprovođenju ključnih reformi pravosuđa – „uključujući one važne i još uvek na čekanju“ poput imenovanja u ključnim nezavisnim institucijama i pravosuđu.

Takođe će se uputiti poziv crnogorskim vlastima da garantuje sigurnu i povoljnu klimu za slobodu izražavanja i nezavisnost medija, uključujući jačanje napora da se istraže i reše slučajevi napada na novinare kao pitanje visokog prioriteta, i efektivnim rešavanjem dezinformacija i „online“ uznemiravanje i govor mržnje.

Ministri će takođe podstaći Crnu Goru da ojača nezavisnost institucija, posebno pravosuđa, i pokaže snažnu političku volju da nastavi rad na jačanju administrativnih kapaciteta. S tim u vezi, podsetiće se da zemlja treba da obezbedi zapošljavanje zasnovano na zaslugama i da u administraciji zadrži evropske stručnjake koji će pomoći u pristupnom procesu.

Savet EU će takođe pozdraviti činjenicu da Crna Gora nastavlja sa potpunim usklađivanjem njene spoljne politike sa politikama EU.

Srbija

Ministri EU će podsetiti beogradske vlasti da će napredak u poglavljima o vladavini prava i osnovnim pravima, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, odrediti sveukupni tempo pristupnih pregovora.

Budući da Vlada Srbije nastavlja da proglašava evropske integracije kao svoj strateški cilj, Savet EU će pozvati srpske vlasti da se čvrsto posvete i promovišu vrednosti EU.

Savet podstiče Srbiju da nastavi da pokazuje političku volju za dalje ubrzanje reformi i postizanje konkretnih i opipljivih rezultata u osnovnim oblastima.

Od Srbije će se takođe zatražiti da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24, vladavina prava i ljuska prava. Navodi se da nezavisnost i efikasnost pravosuđa i delotvorno sprovođenje reformi i dalje zahtevaju posebnu pažnju.

Pozdravlja se napredak koji je do sada postignut u vezi sa ustavnom reformom te se poziva Srbija da tokom postojećeg zakonodavstva, realizuje preporuke Venecijanske komisije.

Tražiće se od Srbije da postigne opipljive i ubedljive rezultate sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom, posebno u slučajevima organizovanog kriminala i pranja novca. U nacrtu zaključaka stoji da Srbija treba da pojača napore u borbi protiv korupcije, uključujući slučajeve na visokom nivou.

Posebnu zabrinutost će ministri izraziti zbog ograničenog napretka poboljšanju ukupnog okruženja za slobodu izražavanja. Ponoviće se poziv zemlji da garantuje bezbednu klimu koja pogoduje nesmetanom ostvarivanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, uključujući inteziviranje napora da se istraže slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima.

Pitanje ratnih zločina, takođe se spominje u nacrtu zaključaka gde Savet EU ističe važnost postupaka protiv ratnih zločina u domaćim sudovima kao i saradnje sa Međunarodnim rezidulanim mehanizmom za krivične sudove sa sedištem u Hagu, uključujući potpuno prihvatanje i sprovođenje odluka po hitnom postupku.

„Ne treba da bude podrške i javnog prostora za osuđene ratne zločince niti za veličanje ili negiranje njihovih zločina“, poručiće ministri država članica EU na sastanku 14. decembra.

Ministri EU će podvući neophodnost da Srbija ojača napore u usklađivanju njene spoljne politike sa politikama EU te će zatražiti od zemlje da popravi postojeće stanje na „održiv i opipljiv način“. Takođe će se od zemlje zatražiti da ispuni obaveze i uskladi se sa zajedničkom evropskom politikom viza.

Pozdraviće se posvećenost zemlje da aktivno promoviše regionalnu saradnju te će se ohrabriti zemlja da nastavi sa naporima u jačanju dobrosusedskih odnosa kao i doprinese stabilnosti i pomirenju.

O dijalogu Srbije i Kosova

Osvrćući se na dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom, evropski ministri će istaći da čekuju da se Srbija u dobroj volji angažuje u dijalogu i u duhu kompromisa postigne sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, u skladu sa međunarodnim pravom i pranom stečevinom EU. Kako će poručiti ministri EU, ovaj sporazum treba da se pozabavi svim otvorenim pitanjima i doprinese regionalnoj stabilnosti.

„Ovo je ključno kako bi Srbija i Kosovo mogle napredovati na svojim evropskim putevima“, stoji u dokumentu u koji je RSE imao uvid. Takođe se poručuje da očekuju da se svi dosadašnji sporazumi koji su postignuti u okviru dijaloga, ispoštuju i sprovode bez odlaganja.

„Obe strane treba takođe da izbegavaju radnje koje potkopavaju stabilnost kao i retoriku koja ne pogoduje dijalogu“, poručiće ministri EU.

Uz poruku da se očekuje implementacija svih dosadašnjih dogovora, ministri će i Kosovu poručiti da se trebaju „izbegavati radnje koje potkopavaju stabilnost kao i retorika koja ne pogoduje dijalogu“.

Kosovo

Savet EU će u poglavlju koji je posvećen Kosovu, pozdraviti korake koje je preduzela vlada u postavljanju reformske agende koja se tiče borbe protiv korupcije.

Pozvaće se Kosovo da intenzivira napore na poboljšanju vladavine prava i da nastavi da pojača borbu protiv korupcije, da pojača borbu protiv organizovanog kriminala i nastavi reforme javne uprave, nadovezujući se na dosadašnja dostignuća Kosova i u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

Savet poziva vlasti da napreduju u primeni postojećeg zakonodavstva, da usvoje sveobuhvatan pristup za sprovođenje reformi pravosuđa i borbe protiv korupcije, u skladu sa evropskim standardima, i da nastave da ostvaruju napredak u svom dosadašnjem radu u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na visokom nivou.

U kosovskom poglavlju se poseban odlomak odnosi na saradnju sa Specijalnim Sudom u Hagu. Zatražiće se od kosovskih vlasti da se i dalje posvete radu Specijalizovanih komora što će predstaviti „važnu demonstraciju posvećenosti vladavini prava i okončanju nekažnjivosti“.

Ministri EU će podvući da postojeći pravni okvir omogućava odgovarajuću istragu i procesuiranje svih ratnih zločina. U tom smislu će se naglasiti da Savet EU ceni rad Specijalizovanih veća koji je doveo do prvih suđenja ove godine u Hagu.

Istakavši kako su regionalna saradnja i dobrosusednski odnosi, važni, Savet EU će tražiti od Kosova da aktivno učestvuje u aktivnostima regionalne saradnje.

Savet Evropske unije će poručiti kosovskim građanima da shvata važnost vizne liberalizacije. Podsetiće se da je Evropska komisija već preporučila ukidanje viznog režima i da je to izglasano u evropskom parlamentu, međutim da se ovo pitanje i dalje razmatra na nivou ministara EU.

Bosna i Hercegovina

Savet EU će u zaključcima posvećenim Bosni i Hercegovini, izraziti duboko žaljenje zbog produžene političke krize u zemlji, koja je zaustavila dalji napredak u reformama u toku 2021. godine, te će osuditi blokadu državnih institucija.

Uputiće se poziv svim političkim liderima da se uzdrže i odreknu od provokativne retorike i akcija koja izazivaju podele, uključujući dovođenje u pitanje suverenitet, jedinstvo i teritorijalni integritet zemlje.

„Retorika i inicijative koje imaju za cilj povlačenje reformi i povlačenje iz državnih institucija su neprihvatljive i ugrožavaju usklađivanje zemlje sa pravnim tekovinama EU i političku posvećenost evropskim integracijama. Svi politički lideri moraju prioritetno da se uključe u dijalog kako bi prevazišli zastoj“, poručiće se putem zaključaka nakon sastanka.

Od političkih lidera u BiH će se zatražiti da se zajednički angažuju u ispunjavanju 14 prioriteta iz mišljenja Evropske komisije nakon aplikacije zemlje za punopravno članstvo u EU. Poručiće se da će jedino preduzimanjem reformi, zemlja moći da napreduje prema Evropskoj uniji.

Savet EU će naglasiti da Bosna i Hercegovina treba da preduzme dalje ustavne i izborne reforme kako bi osigurala jednakost i nediskriminaciju svih građana, posebno kroz sprovođenje slučaja Sejdić-Finci (jedanako izborno pravo za sve građane BiH, prim.red).

Ponoviće se poziv za inkluzivan proces za ograničene ustavne i izborne reforme, kroz istinski dijalog i u skladu sa evropskim standardima, kako bi se eliminisali svi oblici nejednakosti i diskriminacije u izbornom procesu.

Od BiH će se zatražiti da se pozabavi reformama s ciljem poboljšanja zakonodavnog i institucionalnog okvira zemlje kako bi se uskladila sa zahtevima članstva u EU.

Ističe se očekivanje da sarajevske vlasti preduzmu suštinske korake u reformi javne uprave osiguravajući profesionalnu i depolitiziranu državnu službu i koordinisan pristup kreiranju politike u celoj zemlji.

Savet EU naglasiće važnost sprečavanja borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala te će izražiti žaljenje što nije postignut napredak u rešavanju ključnih prioriteta mišljenja i nalaza izvještaja stručnjaka o pitanjima vladavine prava.

Takođe će se izraziti žaljenje zbog nedostatka napretka u polju slobode izražavanja i bezbednostu novinara te će se pozvati vlasti BiH da ojačaju napore po pitanju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i nediskriminacije.

Ministri EU će izraziti žaljenje i zbog „oštrog pada“ u usklađivanju politike BiH sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i zatražiće se od zemlje da hitno „preokrene negativan trend“.

(Radio Slobodna Evropa)

izvor: https://www.autonomija.info/savet-eu-zapadnom-balakanu-i-turskoj-prosirenje-po-zaslugama.html