Sankcije, protesti, nezadovoljni oligarsi: Da li Putin gubi podršku na domaćem terenu?
Oligarsi kojima se jahte plene širom Evrope, društvene mreže koje zabranjuju ruske kanale, na ulicama Moskve protestanti, a na serverima neki od najmoćnijih hakera današnjice – da biste nekom Rusu pre deset dana predstavili ovakvu sliku, mislio bi da se radi o novoj epizodi neke distopijske serije.
Oligarsi kojima se jahte plene širom Evrope, društvene mreže koje zabranjuju ruske kanale, na ulicama Moskve protestanti, a na serverima neki od najmoćnijih hakera današnjice – da biste nekom Rusu pre deset dana predstavili ovakvu sliku, mislio bi da se radi o novoj epizodi neke distopijske serije.
Od kako je počela invazija Rusije na Ukrajinu, lideri iz Evrope i SAD najglasniji su u osudi akcija Kremlja, a Rusiji su uveli čitav niz sankcija, od ekonomskih do kulturnih i sportskih. Takođe, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se “osuđuje ruska invazija i zahteva momentalni prekid vatre”.
U pokušaju da, kako je navedeno, spreči širenje dezinformacija, Evropska unija zabranila je ruske medije RT i Sputnjik. Osim ovoga, ruski mediji nisu dostupni više ni na najpopularnijim društvenim mrežama – Meta, Gugl, Jutjub i TikTok već blokiraju pristup RT i Sputnjiku, a iz Tvitera su rekli da će se usaglasiti sa merama Evropske unije.
Sa druge strane, imidžu ruskih vlasti u svetu svakako nije doprinelo ni to što su tamošnje vlasti medijima u zemlji zabranile korišćenje reči “rat”, “napad” ili “invazija” za situaciju u Ukrajini, i zahtevaju da koriste termin “specijalna operacija”. Kažnjena su za sada dva medija – radio Eho Moskve je potpuno prestao sa radom, kao i TV Dožd, čiji Jutjub kanal i dalje radi. Ruske vlasti su ove medije optužili za “pozive na ekstremističke aktivnosti i nasilje”, kao i na “namerno širenje laži o ruskim vojnicima”.
Uporedo sa vojnim sukobom, ratovi se odvijaju i na serverima – najpoznatija hakerska grupa na svetu, Anonimusi, objavila je na svom Tviter nalogu rat vlastima u Moskvi. Od tada su sajtovi ruske vlade često nedostupni, presretnuta je vojna komunikacija ruskih vojnika, a na internetu su završile i baze podataka nekoliko ruskih ministarstava.
Međutim, kakva je situacija na Putinovom domaćem terenu – koliko sve ovo zaista dopire do građana, i kakva su njihova razmišljanja?
Prema istraživanju ruske nevladine organizacije Levada centar, u februaru 2022. godine je 71 odsto građana Rusije podržavalo aktuelnog predsednika Vladimira Putina. Trećina stanovnika je smatralo da bi Donjecka i Luganska narodna republika trebalo da budu nezavisne zemlje, a 25 odsto ljudi da bi trebalo da ubuduće budu deo Rusije. Sva ova istraživanja rađena su u periodu od 17. do 21. februara – dakle, pre nego što je Putin potpisao dekret kojim Rusija priznaje nezavisnost DNR i LNR, i pre rata u Ukrajini.
Da li su sankcije dovoljno “snažne”?
Da je istraživanje rađeno samo nedelju dana kasnije, veliko je pitanje kako bi rezultati izgledali. Od početka invazije na Ukrajinu, zapadne države uvele su čitav niz sankcija Rusiji. Skoro čitava Evropa i SAD zatvorili su nebo za ruske avione, sportisti i studenti iz Rusije izbacuju se iz takmičenja i sa univerziteta, a ekonomske sankcije već uzimaju maha – vrednost rublje je na istorijskom minimumu, dok je sedam ruskih banaka isključeno iz međunarodnog SWIFT sistema.
“Verovatno je jedan od razloga zašto Zapad uvodi sankcije, da proba da podstakne stanovništvo da se okrene protiv Putina. Ipak, mislim da svi ovi potezi više mogu da proizvedu suprotni efekat. Značajne bi mogle da budu ekonomske sankcije ako bi stvarno naštetile ruskoj ekonomiji, ali je pitanje koliko ćemo čekati na njihov efekat. Međutim, što su sankcije žešće, jače pogađaju i one koji ih uvode, pa moraju da paze da ne preteraju sa sankcijama zbog sebe samih. Čini mi se da trenutne mere ne mogu da postignu okretanje stanovništva protiv vlasti u Rusiji”, kaže za Euronews Srbija Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je, objavljujući novi paket sankcija protiv ruskih banaka, da “odluka o isključenju ključnih ruskih banaka iz SWIFT sistema šalje veoma jasan signal Putinu i Kremlju”. Takođe, britanski premijer Boris Džonson je izjavio da su dodatne sankcije Rusiji potrebne kako bi se “postigao maksimalni pritisak na Putina”.
Sve ove izjave jasno pokazuju da zapadni lideri žele sankcijama da nateraju ruskog predsednika na “kapitulaciju” – kako na povlačenje vojske iz Ukrajine, tako i na potencijalni silazak sa vlasti. Novinar britanskog BBC koji se nalazi u Londonu, Dejan Radojević, za Euronews Srbija kaže da je ipak malo verovatno da će sankcije u većoj meri uticati na građane Rusije.
“Putin potpuno kontroliše sve medije, koji građanima predstavljaju njegovu verziju priče. Radio Eho Moskve je zatvoren, kao i internet TV Kiša (TV Dožd). Vlasti čak ograničavaju šta i koliko ljudi mogu da vide na internetu. Povrh toga, represija nad onima koji su spremni da izađu na ulice i protestuju protiv Putina se pojačava – svi se momentalno hapse. Jako su male šanse da građani mogu realno da ga ugroze”, kaže Radojević.
Stanovnici na ulicama Moskve
Na ulicama Moskve, mišljenja su podeljenja. U anketi koju je sprovela agencija AP, neki građani zabrinuti su zbog sankcija, a neki smatraju da ih one neće dotaći.
“Čak ni ne znam šta da očekujem jer posledice mogu biti nepredvidive. Mekdonalds u kojem jedem svaki dan mogao bi da bude zatvoren. I takođe, kurs rublje – ne znam da li Centralna banka može da se nosi sa tim”, rekao je stanovnik Moskve Denis Varnikov
Njegova sugrađanka Nadežda, međutim, kaže da je nije briga za sankcije jer bi za njih trebalo da brinu “ljudi sa velikim depozitima u bankama ili nekim nekretninama u inostranstvu”.
Neki, poput stanovnika Moskve Ivana Kozlova, smatraju da nisu sankcije te koje bi trebalo da ih muče.
“Znate, najmanje me muče sankcije. Zabrinut sam zbog toga što Rusija ubija ljude u Ukrajini. Voleo bih da je zaustavila rat koji nijedan zdravorazumski čovek u Rusiji sa savešću i sposoban da iskusi milosrđe i saosećanje, ne želi”, istakao je Kozlov.
Da ekonomske mere već polako uzimaju maha, svedoči i menadžer usluga dostave Ilja Oktavin.
“Svi glavni sastojci od kojih pripremamo naše proizvode su poskupeli za 30 do 40 odsto. Juče smo ceo dan dobijali pisma od naših dobavljača”, naglasio je Oktavin u anketi.
Putin oligarsima “diše za vrat”
Kada je Fon der Lajen tvitom saopštila “munjevite nove mere”, posebno je naglasila da se one odnose na “ruski finansijski sistem, visokotehnološku industriju i korumpiranu elitu”. Upravo ovaj deo u vezi sa ruskom elitom mogao bi da bude značajan – nekoliko ruskih milijardera se već oglasilo rekavši kako bi rat trebalo da se prekine, a mere protiv oligarha već uzimaju maha.
Švajcarska je, tako, zabranila ulazak petorici ruskih oligarha, a u Francuskoj i Nemačkoj su zaplenjene jahte Ališera Usmanova i Igora Sečina, dvojice milijardera za koje se smatra da su bliski Putinu.
“Sankcije su usmerene protiv oligarha zato što se smatra da su svi oni na ovaj ili onaj način pod Putinovom kontrolom. Na primer, veruje se da on može da im naredi da taj svoj novac stečen u vreme kriminalnog kapitalizma 1990-ih ulože da mu pomognu u ovoj situaciji. Ovako ne mogu, i povećava se verovatnoća da će Putin na kraju potrošiti sve pare i ostati bez sredstava da finansira rat”, kaže Radojević.
Dodaje i kako zapadni lideri smatraju da neki od oligarha zapravo “pod svojim imenima čuvaju Putinov nelegalno zarađeni novac”, kao i da će “neki od njih prestati da ga podržavaju sada kad zbog njega više ne mogu da uživaju u svom bogatstvu”.
Za Vladimira Traparu, međutim, nema sumnje da će Putin uspeti da “zadrži pod svojom kontrolom” većinu ruskih bogataša koji su pogođeni ovim sankcijama.
“Putin prilično dobro kontroliše rusku ekonomsku elitu. Oni koje nije mogao da kontroliše su na ovaj ili onaj način isključeni iz ruskog političkog života – ili nisu više među živima, ili su u inostranstvu, ili po zatvorima. Naravno, njemu neće prijati da mu se dalje osipa podrška, ali mislim da će većina oligarha ipak ostati uz njega jer i dalje zavise od Putinove političke vlasti. Nije to situacija kao u Ukrajini, gde su regionalni oligarsi mnogo moćniji i mnogo više uticajni na vlast u Kijevu”, kaže Trapara.
Jedan od najpoznatijih ruskih milijardera za koje se smatra da su bliski Putinu je i Roman Abramovič, koji je aktuelni vlasnik engleskog kluba Čelzi – međutim, verovatno ne još zadugo.
Abramovič je u nekoliko navrata negirao da je blizak ruskom predsedniku, a juče je svet obišla vest kako planira da proda Čelzi i novac donira Ukrajincima pogođenim ratom. Ovo je samo još jedan od primera kako sankcije koje pogađaju ruske oligarhe utiču na događaje širom Evrope.
“Potez Abramoviča nije preveliko iznenađenje, jer postoji ozbiljna mogućnost, čak i velika verovatnoća, da će se on u narednim danima i nedeljama naći na spisku osoba protiv kojih je britanska vlada uvela sanckije zbog veza sa Putinom. Ministarka inostranih poslova je ovih dana izjavila da je pripremila dugu listu oligarha protiv kojih će biti preduzete mere. Moguće je da želi da se povuče iz Britanije jer prodaje svoju kuću u Londonu, a moguće i da se nada da će donacijom Ukrajincima izbeći sankcije koje mu prete”, kaže Radojević
“Gubitak rata bi Putinu zaljujao fotelju”
Sankcije zapadnih zemalja, pored oligarha, direktno pogađaju i samog Vladimira Putina, kao i ljude iz njegovog najbližeg okruženja poput ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova ili svih članova ruskog Nacionalnog saveta bezbednosti.
Gnev naroda i bogataša je jedno, ali kada su nezadovoljne strukture tik do predsednika neke države, u pitanju je sasvim druga stvar.
“To moglo da bude ozbiljan problem, ali samo u scenariju u kom Rusija gubi rat. Onda bi se Putinu jako klimala fotelja, i to upravo od vojnih i bezbednosnih krugova. Biće nezadovoljnih koji će Putina videti kao slabića, i naći će načina da ga smene. On to verovatno zna, i zato ne sme da izgubi u Ukrajini”, kaže Trapara.
Dodaje, međutim, da je važno zapamtiti da uvek postoje i kompromisna rešenja, ali i da je kod njih potreban oprez zbog toga što ih neko može protumačiti kao poraz.
Rat traje već osmi dan, a za danas je zakazana druga runda pregovora između ruske i ukrajinske delegacije. Odgovor Zapada je bio žestok i jedinstven, a pitanje od milion dolara glasi kakav ishod pregovora bi zadovoljio Putina sad kada je vojna invazija tako daleko odmakla.
Trapara smatra da bi Putin pobedom u ratu smatrao “cepanje Ukrajine na dva dela”.
“Uz to, i promenu režima u delu Ukrajine koji Rusija bude okupirala, ne računajući zapadni deo zemlje gde je skoncentrisano pretežno antirusko stanovništvo. Taj deo Putinu i ne treba, a ni iz geopolitičkih razloga mu nije bitan. Rusiji je važno ono što je istočno od Dnjepra”, zaključuje Trapara
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.