Copyright profimedia, EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV, ALEXEI NIKOLSKY

Oligarsi kojima se jahte plene širom Evrope, društvene mreže koje zabranjuju ruske kanale, na ulicama Moskve protestanti, a na serverima neki od najmoćnijih hakera današnjice – da biste nekom Rusu pre deset dana predstavili ovakvu sliku, mislio bi da se radi o novoj epizodi neke distopijske serije.

Od kako je počela invazija Rusije na Ukrajinu, lideri iz Evrope i SAD najglasniji su u osudi akcija Kremlja, a Rusiji su uveli čitav niz sankcija, od ekonomskih do kulturnih i sportskih. Takođe, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se “osuđuje ruska invazija i zahteva momentalni prekid vatre”.

U pokušaju da, kako je navedeno, spreči širenje dezinformacija, Evropska unija zabranila je ruske medije RT i Sputnjik. Osim ovoga, ruski mediji nisu dostupni više ni na najpopularnijim društvenim mrežama – Meta, Gugl, Jutjub i TikTok već blokiraju pristup RT i Sputnjiku, a iz Tvitera su rekli da će se usaglasiti sa merama Evropske unije.

Sa druge strane, imidžu ruskih vlasti u svetu svakako nije doprinelo ni to što su tamošnje vlasti medijima u zemlji zabranile korišćenje reči “rat”, “napad” ili “invazija” za situaciju u Ukrajini, i zahtevaju da koriste termin “specijalna operacija”. Kažnjena su za sada dva medija – radio Eho Moskve je potpuno prestao sa radom, kao i TV Dožd, čiji Jutjub kanal i dalje radi. Ruske vlasti su ove medije optužili za “pozive na ekstremističke aktivnosti i nasilje”, kao i na “namerno širenje laži o ruskim vojnicima”.

Uporedo sa vojnim sukobom, ratovi se odvijaju i na serverima – najpoznatija hakerska grupa na svetu, Anonimusi, objavila je na svom Tviter nalogu rat vlastima u Moskvi. Od tada su sajtovi ruske vlade često nedostupni, presretnuta je vojna komunikacija ruskih vojnika, a na internetu su završile i baze podataka nekoliko ruskih ministarstava.

Međutim, kakva je situacija na Putinovom domaćem terenu – koliko sve ovo zaista dopire do građana, i kakva su njihova razmišljanja?

Prema istraživanju ruske nevladine organizacije Levada centar, u februaru 2022. godine je 71 odsto građana Rusije podržavalo aktuelnog predsednika Vladimira Putina. Trećina stanovnika je smatralo da bi Donjecka i Luganska narodna republika trebalo da budu nezavisne zemlje, a 25 odsto ljudi da bi trebalo da ubuduće budu deo Rusije. Sva ova istraživanja rađena su u periodu od 17. do 21. februara – dakle, pre nego što je Putin potpisao dekret kojim Rusija priznaje nezavisnost DNR i LNR, i pre rata u Ukrajini.

Da li su sankcije dovoljno “snažne”?

Da je istraživanje rađeno samo nedelju dana kasnije, veliko je pitanje kako bi rezultati izgledali. Od početka invazije na Ukrajinu, zapadne države uvele su čitav niz sankcija Rusiji. Skoro čitava Evropa i SAD zatvorili su nebo za ruske avione, sportisti i studenti iz Rusije izbacuju se iz takmičenja i sa univerziteta, a ekonomske sankcije već uzimaju maha – vrednost rublje je na istorijskom minimumu, dok je sedam ruskih banaka isključeno iz međunarodnog SWIFT sistema.

“Verovatno je jedan od razloga zašto Zapad uvodi sankcije, da proba da podstakne stanovništvo da se okrene protiv Putina. Ipak, mislim da svi ovi potezi više mogu da proizvedu suprotni efekat. Značajne bi mogle da budu ekonomske sankcije ako bi stvarno naštetile ruskoj ekonomiji, ali je pitanje koliko ćemo čekati na njihov efekat. Međutim, što su sankcije žešće, jače pogađaju i one koji ih uvode, pa moraju da paze da ne preteraju sa sankcijama zbog sebe samih. Čini mi se da trenutne mere ne mogu da postignu okretanje stanovništva protiv vlasti u Rusiji”, kaže za Euronews Srbija Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je, objavljujući novi paket sankcija protiv ruskih banaka, da “odluka o isključenju ključnih ruskih banaka iz SWIFT sistema šalje veoma jasan signal Putinu i Kremlju”. Takođe, britanski premijer Boris Džonson je izjavio da su dodatne sankcije Rusiji potrebne kako bi se “postigao maksimalni pritisak na Putina”.

Sve ove izjave jasno pokazuju da zapadni lideri žele sankcijama da nateraju ruskog predsednika na “kapitulaciju” – kako na povlačenje vojske iz Ukrajine, tako i na potencijalni silazak sa vlasti. Novinar britanskog BBC koji se nalazi u Londonu, Dejan Radojević, za Euronews Srbija kaže da je ipak malo verovatno da će sankcije u većoj meri uticati na građane Rusije.

“Putin potpuno kontroliše sve medije, koji građanima predstavljaju njegovu verziju priče. Radio Eho Moskve je zatvoren, kao i internet TV Kiša (TV Dožd). Vlasti čak ograničavaju šta i koliko ljudi mogu da vide na internetu. Povrh toga, represija nad onima koji su spremni da izađu na ulice i protestuju protiv Putina se pojačava – svi se momentalno hapse. Jako su male šanse da građani mogu realno da ga ugroze”, kaže Radojević.

Stanovnici na ulicama Moskve

Na ulicama Moskve, mišljenja su podeljenja. U anketi koju je sprovela agencija AP, neki građani zabrinuti su zbog sankcija, a neki smatraju da ih one neće dotaći.

“Čak ni ne znam šta da očekujem jer posledice mogu biti nepredvidive. Mekdonalds u kojem jedem svaki dan mogao bi da bude zatvoren. I takođe, kurs rublje – ne znam da li Centralna banka može da se nosi sa tim”, rekao je stanovnik Moskve Denis Varnikov

Njegova sugrađanka Nadežda, međutim, kaže da je nije briga za sankcije jer bi za njih trebalo da brinu “ljudi sa velikim depozitima u bankama ili nekim nekretninama u inostranstvu”.

Neki, poput stanovnika Moskve Ivana Kozlova, smatraju da nisu sankcije te koje bi trebalo da ih muče.

“Znate, najmanje me muče sankcije. Zabrinut sam zbog toga što Rusija ubija ljude u Ukrajini. Voleo bih da je zaustavila rat koji nijedan zdravorazumski čovek u Rusiji sa savešću i sposoban da iskusi milosrđe i saosećanje, ne želi”, istakao je Kozlov.

Da ekonomske mere već polako uzimaju maha, svedoči i menadžer usluga dostave Ilja Oktavin.

“Svi glavni sastojci od kojih pripremamo naše proizvode su poskupeli za 30 do 40 odsto. Juče smo ceo dan dobijali pisma od naših dobavljača”, naglasio je Oktavin u anketi.

Putin oligarsima “diše za vrat”

Kada je Fon der Lajen tvitom saopštila “munjevite nove mere”, posebno je naglasila da se one odnose na “ruski finansijski sistem, visokotehnološku industriju i korumpiranu elitu”. Upravo ovaj deo u vezi sa ruskom elitom mogao bi da bude značajan – nekoliko ruskih milijardera se već oglasilo rekavši kako bi rat trebalo da se prekine, a mere protiv oligarha već uzimaju maha.

Švajcarska je, tako, zabranila ulazak petorici ruskih oligarha, a u Francuskoj i Nemačkoj su zaplenjene jahte Ališera Usmanova i  Igora Sečina, dvojice milijardera za koje se smatra da su bliski Putinu.

“Sankcije su usmerene protiv oligarha zato što se smatra da su svi oni na ovaj ili onaj način pod Putinovom kontrolom. Na primer, veruje se da on može da im naredi da taj svoj novac stečen u vreme kriminalnog kapitalizma 1990-ih ulože da mu pomognu u ovoj situaciji. Ovako ne mogu, i povećava se verovatnoća da će Putin na kraju potrošiti sve pare i ostati bez sredstava da finansira rat”, kaže Radojević.

Dodaje i kako zapadni lideri smatraju da neki od oligarha zapravo “pod svojim imenima čuvaju Putinov nelegalno zarađeni novac”, kao i da će “neki od njih prestati da ga podržavaju sada kad zbog njega više ne mogu da uživaju u svom bogatstvu”.

Za Vladimira Traparu, međutim, nema sumnje da će Putin uspeti da “zadrži pod svojom kontrolom” većinu ruskih bogataša koji su pogođeni ovim sankcijama.

“Putin prilično dobro kontroliše rusku ekonomsku elitu. Oni koje nije mogao da kontroliše su na ovaj ili onaj način isključeni iz ruskog političkog života – ili nisu više među živima, ili su u inostranstvu, ili po zatvorima. Naravno, njemu neće prijati da mu se dalje osipa podrška, ali mislim da će većina oligarha ipak ostati uz njega jer i dalje zavise od Putinove političke vlasti. Nije to situacija kao u Ukrajini, gde su regionalni oligarsi mnogo moćniji i mnogo više uticajni na vlast u Kijevu”, kaže Trapara.

Jedan od najpoznatijih ruskih milijardera za koje se smatra da su bliski Putinu je i Roman Abramovič, koji je aktuelni vlasnik engleskog kluba Čelzi – međutim, verovatno ne još zadugo.

Abramovič je u nekoliko navrata negirao da je blizak ruskom predsedniku, a juče je svet obišla vest kako planira da proda Čelzi i novac donira Ukrajincima pogođenim ratom. Ovo je samo još jedan od primera kako sankcije koje pogađaju ruske oligarhe utiču na događaje širom Evrope.

“Potez Abramoviča nije preveliko iznenađenje, jer postoji ozbiljna mogućnost, čak i velika verovatnoća, da će se on u narednim danima i nedeljama naći na spisku osoba protiv kojih je britanska vlada uvela sanckije zbog veza sa Putinom. Ministarka inostranih poslova je ovih dana izjavila da je pripremila dugu listu oligarha protiv kojih će biti preduzete mere. Moguće je da želi da se povuče iz Britanije jer prodaje svoju kuću u Londonu, a moguće i da se nada da će donacijom Ukrajincima izbeći sankcije koje mu prete”, kaže Radojević

“Gubitak rata bi Putinu zaljujao fotelju”

Sankcije zapadnih zemalja, pored oligarha, direktno pogađaju i samog Vladimira Putina, kao i ljude iz njegovog najbližeg okruženja poput ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova ili svih članova ruskog Nacionalnog saveta bezbednosti. 

Gnev naroda i bogataša je jedno, ali kada su nezadovoljne strukture tik do predsednika neke države, u pitanju je sasvim druga stvar.

“To moglo da bude ozbiljan problem, ali samo u scenariju u kom Rusija gubi rat. Onda bi se Putinu jako klimala fotelja, i to upravo od vojnih i bezbednosnih krugova. Biće nezadovoljnih koji će Putina videti kao slabića, i naći će načina da ga smene. On to verovatno zna, i zato ne sme da izgubi u Ukrajini”, kaže Trapara.

Dodaje, međutim, da je važno zapamtiti da uvek postoje i kompromisna rešenja, ali i da je kod njih potreban oprez zbog toga što ih neko može protumačiti kao poraz.

Rat traje već osmi dan, a za danas je zakazana druga runda pregovora između ruske i ukrajinske delegacije. Odgovor Zapada je bio žestok i jedinstven, a pitanje od milion dolara glasi kakav ishod pregovora bi zadovoljio Putina sad kada je vojna invazija tako daleko odmakla.

Trapara smatra da bi Putin pobedom u ratu smatrao “cepanje Ukrajine na dva dela”.

“Uz to, i promenu režima u delu Ukrajine koji Rusija bude okupirala, ne računajući zapadni deo zemlje gde je skoncentrisano pretežno antirusko stanovništvo. Taj deo Putinu i ne treba, a ni iz geopolitičkih razloga mu nije bitan. Rusiji je važno ono što je istočno od Dnjepra”, zaključuje Trapara

Jovan Đurić

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/39545/sankcije-protesti-nezadovoljni-oligarsi-da-li-putin-gubi-podrsku-na-domacem-terenu/vest