SLOBODNA VOJVODINA
Sad ili nikad”: Dogovor o globalnom porezu pri kraju, ali i dalje postoje problemi
Postizanje dogovora o globalnom sistemu oporezivanja je pri kraju, a u petak, 8. oktobra bi pregovarači iz više od 130 zemalja trebalo da se sastanu kako bi se dogovorili oko finalnih detalja
Postizanje dogovora o globalnom sistemu oporezivanja je pri kraju, a u petak, 8. oktobra bi pregovarači iz više od 130 zemalja trebalo da se sastanu kako bi se dogovorili oko finalnih detalja. Iako je konačni dogovor veoma blizu, to ipak ne znači da nema izvesnih poteškoća i u ovoj poslednjoj etapi.
Dogovor o globalnom sistemu oporezivanja (globalni porez) u potpunosti bi mogao da promeni način na koji velike kompanije poput Epla ili Gugla plaćaju porez u zemljama širom sveta.
Pregovore vodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR), a neki zvaničnici su predskazali da bi novi sistem mogao da bude potpuno primenjen već od 2023. godine, piše portal Politiko.
Postoje, i dalje, određeni problemi koji se tiču toga da bi neke evropske zemlje, poput UK ili Italije morale da smanje digitalne poreze, a sa druge strane postoje i podeljena mišljenja u Vašingtonu o tome na koji način poreze SAD uskladiti sa ovim dogovorom.
Evropska komisija “optimistična”
Uprkos tome, iz Evropske komisije su za Euronews Srbija naveli da ne sumnjaju da će dogovor ubrzo biti postignut.
“Optimistični smo da će još država članica EU izraziti podršku inkluzivnom pravnom okviru pre sastanka koji će biti održan 8. oktobra. Iako još postoje neki tehnički detalji koje bi trebalo doraditi, Komisija će se potruditi da sve članice EU učestvuju u finalizovanju dogovora”, rekli su iz Evropske Komisije za Euronews Srbija.
Francuski ministar finansija, Bruno Le Mer, rekao je novinarima u Briselu da je u pitanju situacija “sad ili nikad”.
“Čvrsto sam rešen da utrem put konsenzusu jer smo na milimetar udaljeni od globalnog sporazuma o novom međunarodnom sistemu oporezivanja za 21. vek, i ne bismo smeli da propustimo priliku za izgradnju tog novog sistema oporezivanja”, rekao je Le Mer.
Šta podrazumeva ovaj dogovor?
Dogovor o globalnom oporezivanju podrazumeva da će velike međunarodne kompanije plaćati veće poreze u zemljama u kojima imaju korisnike, bez obzira na to gde im je registrovano sedište.
Predlog dogovora o globalnom porezu podrazumeva reformu na dva stuba.
Prvi stub odnosi se na oporezivanje kompanija sa prihodima od 20 milijardi evra i profitnom maržom većom od 10 odsto – u velikoj meri, ovde spada 100 najvećih kompanija. Njihov profit oporezivaće se prema zakonima u zemljama gde prodaju usluge.
Moguće je da će se oporezivati profit koji je između 20 i 30 odsto iznad već navedene marže, a posle sedam godina postoji mogućnost i da se granica sa 20 milijardi evra spusti na 10 milijardi. Ovo neće obuhvatati kompanije u sektorima eksploatacije resursa (gas, nafta, rudarenje).
Drugi stub globalnog poreza odnosi se na to da je neophodno uspostaviti minimalnu stopu oporezivanja – do skoro je u predlogu dogovora stajalo da bi to trebalo da bude “bar 15 odsto profita”, ali se sada pojavljuju navodi da su pojedine zemlje insistirale, u strahu da ovi nameti ne budu još veći, da se ta granica utanači “na 15 odsto”, i da se iz formulacije izbaci reč “bar”.
Nisu sve zemlje zadovoljne zbog toga što je minimalna stopa oporezivanja 15 odsto, jer bi to značilo da će morati da podignu stope koje važe prema njihovim zakonima.
Od 139 zemalja, njih devet još uvek nije potpisalo dogovor. Dobar primer za nepristanak je Irska, u kojoj je trenutna poreska stopa 12,5 odsto. Kako je Le Mer rekao u obraćanju novinarima, međutim, Irska je ipak prihvatila ovu taksu od 15 odsto, preneo je Gardijan.
Problemi fleksibilnosti
Još jedan problem u pregovorima takođe bi mogao da se tiče drugog stuba dogovora, ali nije u pitanju minimalna stopa oporezivanja, već fleksibilnost.
Kako je Le Mer objasnio novinarima, ova minimalna stopa od 15 odsto postavljena je sa ciljem da obeshrabri velike međunarodne kompanije da ostvaruju profit pretežno u zemljama sa niskom poreskom stopom.
Međutim, neke zemlje, poput Poljske i drugih istočnoevropskih država, žele da nastave sa privlačenjem stranih investitora, pa samim tim traže i mogućnost za velika odstupanja od minimalne stope na osnovu toga koliki profit kompanije zaista ostvaruju.
Le Mer je rekao da francuska podržava odstupanje od 7.5 odsto za imovinu i 10 odsto za plate, i da bi period za ovakvu tranziciju bio 10 godina.
Nesuglasice u Vašingtonu
Potencijalni problemi pojavljuju se i van Evrope – konkretno, u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo se u Kongresu još uvek vodi rasprava u vezi sa tim na koji način bi domaće zakone o porezima trebalo uskladiti sa dogovorom o globalnom oporezivanju.
Neki od članova Kongresa brinu se da bi promene u onome što se zove GILTI, odnosno porezu nametnutom kompanijama koje ostvaruju profit van zemlje, moglo da GILTI poveća na stopu koja iznosi više od 15 odsto globalnog poreza, u kom slučaju bi SAD bile manje privlačne za velike međunarodne kompanije.
Iako je moguće da Sekretar Trezora SAD (ministarka finansija) Dženet Jelen zaobiđe procedure kako bi pojedine sitne promene bile uvedene, za sve veće promene ipak je neophodna saglasnost obe partije – i Demokrata i Republikanaca.
Ovo će se teško desiti kako trenutno stoje stvari, jer je senator iz redova Republikanaca Patrik Tumi rekao nedavno da će biti potrebno dve trećine glasova u Bankovnom komitetu, telu Senata da se SAD priključe dogovoru o globalnom porezu.
“Promena tih sporazuma podrazumeva ratifikaciju u Senatu. Ne vidim način da to može da se obavi na neki drugi način”, rekao je Tumi, prenosi Blumberg.
Manje kompanije trpe zbog velikih
Iz Vašingtona, zapravo, žele da zemlje sa domaćim oporezivanjem digitalnih kompanija smanje poreze kao deo predstojećeg dogovora, ali su iz EU rekli da će to uraditi tek kada dogovor o globalnom porezu bude ukljčen u zakone – najranije 2023. godine.
Iako su ovi porezi napravljeni najviše zbog velikih kompanija kao što su Gugl i Epl, mnoge manje američke kompanije takođe potpadaju pod oporezivanje, pa SAD smatraju da to nije pravedno.
Evropski zvaničnici su rekli kako će se nacionalni porezi svakako smanjiti, ali da je potrebno vreme da pojedinačne vlade vide koji je najbolji način da se to učini.
Iz Evropske komisije su za Euronews Srbija naveli da je komesar EU za ekonomiju Paolo Đentiloni razgovarao sa ministarkom finansija SAD juče.
“Razgovarali su o napretku diskusije u vezi sa globalnim porezom, i saglasni su da je važno da sve zainteresovane strane dođu do dogovora kako bi se problemi prevazišli u narednih nekoliko dana”, naveli su iz Evropske komisije.
Autor: Jovan Đurić
izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/19746/sad-ili-nikad-dogovor-o-globalnom-porezu-pri-kraju-ali-i-dalje-postoje-problemi/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Kokot: Inspekcija u manje-više svim gradovima posetila škole, ne potpisivati papire bez advokata
U “manje-više” svim gradovima Srbije prosvetna inspekcija je od jutros posetila barem neku školu, izjavio je predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot, koji kolegama savetuje da ništa ne potpisuju bez advokata i pravne pomoći, a ujedno i apeluje da sve škole do petka obustave rad
SLOBODNA VOJVODINA
DZVM osuđuje mere Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) najoštrije osuđuje mere Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, u kojima se nalaže prosvetnim inspekcijama da vrše pritisak na prosvetne radnike koji su učesnici protesta, saopštili su iz ove političke stranke
SLOBODNA VOJVODINA
Građani na ulice da brane studente, a tužioci da hapse kriminalce koji ih napadaju
Liga socijaldemkrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od nadležnog državnog tužioca da pod hitno pokrene postupak protiv svih pripadnika koruptivne hobotnice Srpske napredne stranke koji putem medija i društvenih mreža pozivaju na sukobe i inspirišu napade na studente
SLOBODNA VOJVODINA
Dragan Šutanovac izabran za ambasadora Srbije u Vašingtonu
Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane, imenovan je na dužnost ambasadora Republike Srbije u Vašingtonu
SLOBODNA VOJVODINA
Novi dokazi o korupciji u rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu
Kao što je za samo pola godine cena radova na adaptaciji Železničke stanice u Novom Sadu privatne firme Starting povećana 2,66 puta, po sličnom receptu višestruko su u odnosu na realnu vrednost uvećavane i fakture Deko tima, koji je takođe bio angažovan na tom državnom projektu
Dva dokumenta, sporazum i podizvođački ugovor kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation (CCECC) sa Startingom iz Batajnice, čiji su vlasnici Ljiljana Tripković i Nikola Trivić, ujedno i direktor firme, bacaju novo svetlo na slučaj nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja se srušila 1. novembra i usmrtila 15 ljudi. Optužnica, koju je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo 30. decembra, naime, ne obuhvata i moguću korupciju, već se bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan, njegova naslednica Jelena Tanasković i još 10 okrivljenih terete da su izvršili krivično delo protiv opšte sigurnosti.
Iz sporazuma i podizvođačkog ugovora CCECC i Startinga, koji su objavljeni na sajtu Višeg javnog tužilaštva 1. januara, a prvi je javnost o tome obavestio Forbs Srbija, jasno se vidi da je prvim dokumentom iz novembra 2021. bilo dogovoreno da domaći podizvođač za svoj deo posla na rekonstrukciji stanice dobije 1.922.051,6 evra, da bi posle samo nešto više od pola godine, u julu 2022, podizvođačkim ugovorom, ta suma bila uvećana čak 2,66 puta, na 5.116.401,15 evra. Iako u prvom sporazumu jasno piše da ugovorena cena od oko 1,9 miliona evra „uključuje sve obaveze podizvođača po ovom ugovoru“. Zbog toga se sa nestrpljenjem očekuju građevinske knjige, jer će tek iz njih moći da se vide konačne cene svakog posla i koliko one odudaraju od predračunskih i cena definisanih pojedinačnim ugovorima.
Jasne indicije da se radi o privrednom kriminalu
Za Jasminu Paunović, tužiteljku Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, to je samo još jedan dokaz da, kada je u pitanju krivičnopravna odgovornost za rušenje nadstrešnice, ovaj slučaj prevazilazi nadležnost Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, jer se, kako kaže za Radar, radi o privrednom kriminalu. Tim pre što je, izbegavanjem da se primeni Zakon o javnim nabavkama, očigledno protivpravno pribavljena velika imovinska korist, na štetu Republike Srbije, s obzirom na to da je sve troškove gradnje plaćala država, preko javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Uz ogradu da je sporazum CCECC i Startinga iz novembra 2021. morao da nastane na osnovu prethodnog ugovora o izgradnji (adaptaciji), zaključenog između naručioca posla – finansijera (Vlade Srbije i Infrastrukture železnice Srbije) i izvođača radova (kineskog konzorcijuma), a da taj ugovor, u kome se preciziraju prava i obaveze kineske firme, još nije objavljen, tužiteljka Paunović naglašava da joj nije jasno kako je Starting angažovan kao podizvođač na osnovu „prijateljskih konsultacija“.
„Takav kriterijum izbora nije poznat ni u jednom zakonu Republike Srbije. Ovakav termin, upotrebljen u ovako važnom ugovoru, koji se može smatrati i međudržavnim, dovodi do zaključka da je upravo Starting izabran samim ugovorom između naručioca radova i samog izvođača. To ostaje kao mogućnost, jer kako bi kineska firma kao izvođač mogla da zna za jednu od hiljade drugih domaćih građevinskih firmi i da baš nju angažuje. Ili je do tog podizvođača došla na neki drugi način, ali sigurno ne, bar to nije navedeno, na tenderu“, ističe Paunović.
Nadalje, objašnjava sagovornica Radara, Starting je preuzeo obavezu prema CCECC da za svoje podizvođače angažuje proverene, profesionalne i odgovorne firme, za koje je morao prethodno da dobije pismeno odobrenje kineskog izvođača, kojem je morao da svake dve nedelje dostavlja listu obavljenih radova, a on je posle provere bio dužan da im ono što je urađeno isplati u roku od 45 dana.
Nije jasno kako je Starting angažovan na osnovu „prijateljskih konsultacija“, jer takav kriterijum ne postoji u važećim zakonima, što ukazuje na zaključak da je ta firma za podizvođača izabrana ugovorom između naručioca radova, odnosno države i samog izvođača
Jasmina Paunović
„Prema mom skromnom mišljenju, velika je odgovornost Startinga za rekonstrukciju stanične zgrade, sa nadstrešnicom, kako zbog izbora svojih podizvođača, jer i oni snose odgovornost u okviru svog angažovanja, a snose odgovornost i prema kineskoj firmi koja ih je angažovala, a iz objavljenih dokumenata se vidi da je to bilo na štetu građana Srbije, jer se sporazum iz novembra 2021. i podizvođački ugovor iz jula 2022. razlikuju samo u procenjenoj vrednosti radova, koja je za samo šest meseci povećana sa 1,9 na 5,1 miliona evra“, ističe Jasmina Paunović.
Kako je država plaćala 150 evra za nešto što realno vredi 20 evra
Da ima osnova za proširenje istrage i u drugom pravcu, zbog moguće korupcije, smatra i inženjer geologije Zoran Đajić, koji je za rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju Železničke stanice bio angažovan za stručni nadzor svih kamenorezačkih radova, najpre kao konsultant Startinga, do 19. avgusta 2022, sa kojim je ugovor raskinuo jer su oni insistirali da može da nadzire njihove radove samo kad ga oni pozovu. Možda deo objašnjenja za takvo ponašanje leži u pričama nekih radnika na gradilištu koji su Đajiću govorili da iza Startinga zapravo stoji bivši predsednik Tomislav Nikolić.
„Samo treba pratiti tokove novca i videti gde je on završio. Uostalom, Saobraćajni institut CIP je vrednost svih radova za dogradnju i adaptaciju pothodnika Železničke stanice procenio na 31,21 milion dinara bez PDV-a, odnosno na 37,45 miliona dinara sa PDV-om, ali su na kraju oni koštali višestruko više. Navešću samo jedan primer koji pokazuje kako je do toga došlo. Po proračunu CIP-a stavljanje jednog dužnog metra mermera trebalo je da košta oko 20 evra, a Deko tim, kao jedan od podizvođača CCECC, zadužen za sve kamenorezačke radove, svaki metar fakturisao je 150 evra“, navodi Đajić.
izvor : https://radar.nova.rs/ekonomija/korupcija-ugradnja-nadstresnica/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Građani Srbije više neće trpeti teror kriminalaca i batinaša
Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani saopštila je danas, povodom napada nepoznatih nasilnika na studente Pravnog fakulteta u Beogradu, da građani Srbije više neće trpeti “teror kriminalaca i batinaša”
Kokot: Inspekcija u manje-više svim gradovima posetila škole, ne potpisivati papire bez advokata
DZVM osuđuje mere Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje
Građani na ulice da brane studente, a tužioci da hapse kriminalce koji ih napadaju
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke