Violeta Srbljanin, potpredesnica Udruženja bubrežnih invalida iz Sremske Mitrovice kaže da smo pre par godina bili pridruženi član Eurotransplanta, međutim, pošto nismo dali dovoljan broj organa koji je uslov za ulazak u Eurotransplant, izgubili smo tu šansku, i sada smo ponovo na mrtvoj tački.

Da može drugačije, potvrđuje Slovenija koja je članica Eurotransplanta. Prošle godine su uradili više od stotinu transplatacija organa.

“Mi radimo već dvadeset godina sa Eurotrnsplantom. Na svakodnevnoj praksi, jer izmenjamo oko 70 odsto organa. Ali, ima i drugih prednosti. Ima prednosti taj nagli razvoj, rezultati. Svi organi koji se ne mogu upotrebiti u Sloveniji, upotrevljavaju se na području Eutronsplanta”, kaže prim spec Danica Avsec iz Instituta za transplataciju organa i tkiva u Sloveniji.

Pre pola veka u Srbiji je urađena prva transplatacija bubrega. Na taj ogran čeka oko 800 pacijenta. Šezdeset puta je veća šansa da će nam organ biti potreban, nego da budemo potencijalni donor.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/342718/U-Srbiji-na-transplantaciju-organa-ceka-2000-pacijenata-najvise-osoba-nada-se-bubregu.html

Ovaj sud, u javnosti mnogo poznatiji pod nazivom Haški tribunal, formalno je prestao sa radom 2017. godine. Međutim, postupke koji nisu bili okončani dovršio je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove.

Poslednji od tih postupaka bio je protiv Stanišića i Simatovića koji je ove nedelje okončan petnaestogodišnjom kaznom za bivše rukovodioce SDB-a.

Na taj način završeni su svi krivični postupci u Hagu koji su pokrenuti zbog ratnih zločina počinjenih devedesetih u zemljama bivše Jugoslavije. Poslednja presuda došla je skoro tačno trideset godina od osnivanja ovog suda.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osnovan je u maju 1993. godine od strane Ujedinjenih nacija, kao odgovor međunarodne zajednice na vesti o strašnim zločinima, hiljadama ubijenih, mučenih, zlostavljanih i prognanih.

Bio je to prvi sud za ratne zločine koje su osnovale UN, i prvi međunarodni sud za ratne zločine nakon sudova u Nirnbergu i Tokiju.

Za trideset godina rada, podignute su optužnice protiv 161 osobe, a njih 92 su osuđene. Održano je više od 10.000 dana suđenja, saslušano više od 4.500 svedoka, ostavljeno više od dva i po miliona stranica sudskih transkripata…

Kako se navodi na internet stranici suda, osnovni cilj mu je bio da izvede pred sud najodgovornije za užasna dela poput ubistva, mučenja, silovanja, porobljavanja, uništavanja imovine i druge zločine obuhvaćene Statutom Međunarodnog suda.

“Izvođenjem počinilaca pred sud, MKSJ nastoji da odvrati od budućih zločina i osigura pravdu za hiljade žrtava i njihovih porodica, i time doprinese trajnom miru u bivšoj Jugoslaviji”, navodi se na internet stranici suda.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava ističe da je primarna funkcija suda bila da dokumentuje sve što se dešavalo i da definiše sukobe na prostoru bivše Jugoslavije.

– Sakupljena su svedočanstva od ogromnog značaja, brojna dokumentacija, video materijal… Napravljene su precizne procene žrtava, čime je sprečena manipulacije brojevima. Urađeno je mnogo kako bi se pokrenuo dijalog u svim zemljama bivše Jugoslavije, navodi Biserko.

Ona dodaje da većini osoba kojima je suđeno u Haškom tribunalu ne bi bilo suđeno u sopstvenim zemljama.

Među postupcima koji su se vodili u Hagu, nekoliko je privlačilo više pažnje od drugih. To svakako važi za postupke bivšem predsedniku Republke Srpske Radovanu Karadžiću i komandantu Vojske RS Ratku Mladiću.

Podsetimo, Mladić je u junu 2021. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida, progona, istrebljivanja, ubistvo i prisilno premeštanje građana u području Srebrenice, kao i niz drugih dela. Mladić je dosta dugo važio za najtraženijeg haškog begunca, imajući u vidu da se 16 godina krio od nadležnih. Vlasti Srbije su ga uhapsile u vojvođanskom selu Lazarevu 2011. godine i izručile.

Istu kaznu, zbog istih zločina, dobio je i Radovan Karadžić. On je pravosnažno osuđen u martu 2019. godine, a kao i Mladić dosta godina je proveo skrivajući se.

Iako nije rezultovalo presudom, suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću je dosta dugo bilo u fokusu javnosti. Milošević, koji je uhapšen i izručen 2001. godine, bio je optužen za veliki broj dela počinjenih u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu – genocid, deportacije, ubistva, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi…Ipak, ovaj krivični postupak nije okončan imajući u vidu da je Milošević preminuo u ćeliji, u martu 2006. godine.

Nasuprot njemu, Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, dočekao je presudu. On je pravosnažno osuđen na deset godina zatvora za progon, deportacije i druga dela protiv čovečnosti. Ipak, nije odslužio ni dan kazne, imajući u vidu da je više do deset godina proveo u pritvoru.

Među značajnijim odlukama suda smatra se i ona kojom su krivice za progon srpskog stanovištva oslobođeni hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markać, iako su prvostepenom presudom bili osuđeni na višedecenijske kazne. Najzad, i bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj bio je oslobođen odgovornosti, iako je više svedoka ubijeno tokom sudskog postupka.

Danas, više decenija nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, većina onih kojima se sudilo u Hagu tretiraju se kao nacionalni heroji.

Sonja Biserko, naglašava da u ovom procesu prednjači Srbija.

– Imajući u vidu da je Srbija vodila agresivan rat, ona se najviše angažuje na promovisanju Mladića, Karadžića i drugih kao heroja koji su se borili da zaštite nacionalne interese. U drugim zemljama bivše Jugoslavije ratna dešavanja vide kao odbrambeni rat u kojima nema zločina. Svako je pronašao razlog da se odbrani od zločina koji su, nesporno, počinjeni. Srbija tu, a to pokazuju i presude Haškog tribunala, nosi najveći teret i zato se rad ovog suda od početka negirao i podrivao, zaključuje Biserko.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/presudom-stanisicu-i-simatovicu-okoncan-poslednji-postupak-zbog-ratnih-zlocina-devedesetih-koje-je-nasledje-haskog-tribunala/

Osim rata u Ukrajini i političkih tenzija u Moldaviji, jedna od tema Samita Evropske političke zajednice bila je kriza na severu Kosova i Metohije. To je bila prilika da se najviši evropski zvaničnici sastanu sa predstavnicima Beograda i Prištine, a čini se da su naročito bili aktivni predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.

“Naši zahtevi prema obe uključene strane su jednostavni, angažovanje Kosova da organizuje nove izbore u četiri opštine, učešće Srba na ovim izborima i da se Kosovo bavi primenom Zajednice srpskih opština. Jednostavno rečeno, to su zahtevi koje smo postavili”, naveo je Makron.

Nemački kancelar Olaf Šolc je istakao da on zajedno sa francuskim predsednikom i visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom ulaže velike napore da se obezbede uslovi za deeskalaciju krize na Kosovu.

“I to je zadatak kojem smo veoma posvećeni, naravno, jer smo sada veoma blizu pronalaženja veoma strukturalnog i trajnog rešenja za sukob između Kosova i Srbije. Uz dogovorene sporazume, sve to treba da se sprovede”, poručio je Šolc.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je razgovor sa dvojicom kormilara EU bio težak, ali i da je uloga Srbije u očuvanju mira u regionu ključna.

“Znate da nisam optimista, skoro nikako, ali verujem da ljudi sada imaju pravu sliku o tome šta se dešava na Balkanu što je važno i nije bitno da li su neke zemlje priznale ili nisu priznale Kosovo. Verujem da je sasvim jasno da ne postoji samo krivac koji je uvek bio obeležen, kao što je to bila Srbija, već je to mnogo komplikovanija situacija, ali neću da kažem da je sasvim drugačija situacija. Ali verujem da postoji više razumevanja stvarnih pitanja i stvarnih događaja koji su se nedavno desili na Kosovu, posebno na severu Kosova”, istakao je Aleksandar Vučić.

Za to vreme, predsednica Kosova, Vjosa Osmani, nastavila je sa diskreditovanjem Srbije, označavajući Srbe sa severa Kosova kao “krimnalne bande”. Ona je navela da Srbiji nije mesto među evropskim narodima, ali da će razmotriti zahtev francusko-nemačkog dvojca o održavanju novih izbora u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije.

Raste pritisak stranih diplomata da situacija deeskalira

Zbog dešavanja na severu Kosova kada je došlo do sukoba predstavnika KFOR-a i Srba u Zvečanu, koji su protestovali zato što je albanski gradonačelnik, uprkos njihovom protivljenju, ušao u zgradu opštine u tom gradu, i prethodnih dana stizale su reakcije iz EU, ali i zemalja Kvinte i SAD, čije su poruke bile najoštrije do sada, kako su ocenjivali stručnjaci. 

SAD su osim osude prištinskih vlasti zbog nasilnog upada u zgrade opština sa srpskom većinom, isključile Kosovo sa vežbi “Branilac Evrope 2023”. 

Međunarodna diplomatija usmerena na smirivanje tenzija na Kosovu nastaviće se i početkom sledeće nedelje kada su Beogradu i Prištini predviđene posete predstavnika i SAD i EU. Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Miroslav Lajčak i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kako je najavljeno, doputovaće u ponedeljak i utorak, 5. i 6. juna.

Milan Igrutnović, saradnik Instituta ta evropske studije za Euronews Srbija kaže da je pojačana diplomatska aktivnost nastavak francusko-nemačkog plana koji je postao plan cele EU.

“Ova ekscesna situacija na severu im je poslužila da reafirmišu svoje zahteve kojima je pridodato očekivanje da će biti makar novi lokalni izbori na Kosovu na kojima bi imali učešće srpske zajednice i da bi se postigao jedan demokratski legitimitet za nove lokalne vlasti”, rekao je Igrutinović za Euronews Srbija. 

Dodaje da je ipak zanimljiviji nastup Amerike koja se postavlja prema prištinskoj vladi dosta oštro, i da su potezi koje su SAD povukli prema kosovskim vlastima novina, ali da nisu neočekivani.

Prema njegovoj oceni, ovo je za Beograd neka vrsta taktičke pobede i ističe da postoji prostor za manevar.

“S obzirom na stanje na severu Kosova i tenzije koje su narasale i strah od specijalnih jedinica, dole je jedna loša i tenzična situacija. Svakako nema tu puno dobitaka za narod na sveru Kosova. U slučaju da se dese neki novi lokalni izbori to bi možda bio nekakav pozitivan ishod, ali oni su u lošoj poziciji koja već dugo vremena traje”, kaže on.

Igrutinović smatra i da je logično očekivanje da se kosovski specijalci povuku sa severa, da se održe lokalni izbori i da se Srbi vrate u institucije.

“Biće velika očekivanja od Beograda”

Na pitanje da li veruje u povratak Srba u institucije kaže da veruje da će biti velika očekivanja od Beograda da pošalje taj signal.

“To je naredni spoljopolitički korak u tom smeru i onda Beograd ima veću spremnost da to uradi jer oseća jednu taktičku pobedu i da onda izađe u susret spoljnopolitičkim događajima i dinimaci koja se dešava kako bi zadržao oreol pouzdanog partnera. Iz perspektive Beograda to bi više bio ustupak zapadu u diplomatskoj igrici koja se ove nedelje odigrala nego Prištini”, zaključuje on.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da je opšti zaključak svih učesnika Samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu da je za situaciju na severu Kosova najodgovornija Prištinska administracija.

“Pre svega to je zaključak najvećih partnera kosovske države. I SAD koje nisu bile tu prisutne, ali i ključnih evropskih zemalja. I nemački kancelar Šolc i francuski predsednik Makron i ostale članice EU su pravilno pokazale i ukazale na onoga ko je odgovoran za stanje na severu Kosova”, rekla je Grubješić za Tanjug.

Istakla je da su predstavnici evropskih zemalja na samitu dali predloge kako da do deeskalacije na severu dođe, ali da je problem u tome što  Aljbin Kurti za sada odbija da te predloge i primeni.

“I Kurti i kosovska predsednica za sada odbijaju. Ali ja mislim da oni nemaju izbora nego da postupe onako kako se od njih zahteva. A to je da se najpre ukloni specijalna policija i snage koje inače nemaju pravo ni po kosovskim zakonima da borave na severu, a ne samo u opštinskim zgradama”, navela je Grubješić.

Istakla je da zbog sprovođenja Kurtijeve politike Priština gubi poverenje svog glavnog saveznika – SAD.

“To ne ide jedno s drugim. Protivljenje i teranje inata SAD-u i ostanak na vlasti. Kako će se to rasplesti i kakva će politička sudbina Kurtijeva biti mi ne znamo. Spominju se izbori i smena bez izbora”, navela je Grubješić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/89276/usijana-diplomatija-u-cilju-smirivanja-tenzija-na-severu-kosova-da-li-ce-zahtevi-evropskih-lidera-biti-ispunjeni/vest

Borel je na Tviteru sinoć napisao da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Kosova Vljosom Osmani i razgovarao o „opasnoj situaciji na severu Kosova“.

On je u objavi naveo da je imao zajednički sastanak predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, ali i da je imao odvojene sastanke sa Vučićem i Osmani.

„Imamo tri jasna zahteva, a to su novi lokalni izbori odmah, obezbeđenje učešća kosovskih Srba u izbornom procesu, početak rada na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom u okviru dijaloga pod okriljem EU“, napisao je Borel.

„Ako se to ne uradi biće ozbiljnih posledica za naše odnose“, dodao je on u objavi posle sastanka sa predsednicima Srbije i Kosova na margini skupa Evropske političke zajednice u Moldaviji.

Uz poruku na Tviteru priložene su slike na kojima se vidi kako se Borel odvojeno sastaje sa Osmani i Vučićem, kao i zajednički sastanak na kome su Osmani, Vučić zajedno sa Borelom, Makronom i Šolcom.

Pre Borela gotovo identičnu inicijativu predstavio je francuski predsednik Emanuel Makron u ime Francuske i Nemačke.

Makron je izjavio sinoć u Moldaviji da su Pariz i Berlin apelovali na Srbiju i Kosovo da što pre budu organizovani novi lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova i da na njima učestvuju predstavnici Srba.

izvor: https://n1info.rs/vesti/visoki-predstavnik-evropske-unije-za-spoljnu-politiku-i-bezbednost-zozep-borel-zatrazio-je-takodje-raspisivanje-novih-lokalnih-izbora-u-opstinama-na-severu-kosova/

Posebno je sramotno što na koncert pozivaju uprava Srpske pravoslavne crkvene opštine i parohije čantavirske, i to u dvorištu osnovne škole.

Vlasti moraju da reaguju i zabrane ovaj koncert koji se organizuje u multietničkoj sredini.

Održavanje ovog sramotnog koncerta značilo bi kršenja Ustava Srbije, kao i Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o zabrani diskriminacije.

Pozivamo gradonačelnika Subotice Stevana Bakića i predsednika Skupštine grada Subotica Balinta Pastora da javno osude održavanje ovog neprimerenog skupa i učine sve da se on zabrani.

Novi Žednik je dom svih njegovih građana, a ne mesto na kom se raspiruje verska i nacionalna mržnja.

Očekujemo hitnu reakciju!

Robert Damjanović Čokić

Odbornik LSV-VOJVOĐANI u Skupštini grada Subotice

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17814

Okupljenima su se obratili narodni poslanik izborne liste “Vojvođani” Aleksandar Olenik i predsednica novosadskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine-VOJVOĐANI Maja Mrnuštik.
Olenik je istakao da je posao javnog medijskog servisa Vojvodine da objektivno informiše građane, a ne da podržava nasilje koje promovišu predsednik Aleksandar Vučić, Vlada i Narodna skupština. Olenik je najavio i nova okupljanja nezadovoljnih Vojvođana.
Čelnica novosadskih ligašica i ligaša Maja Mrnuštik izjavila je da su se aktivisti LSV odazvali pozivu narodnog poslanika Aleksandra Olenika, jer žele da se bore protiv svake vrste nasilja.
Navela je da su ligašice i ligaši u subotu bili na protestima u Beogradu, juče u Zrenjaninu, danas u Novom Sadu i da će zajedno sa ostalom građanima Srbije i Vojvodine i dalje da se bore protiv laži, mržnje i nasilja.
Okupljeni građani su nosili parole protiv nasilja i pozivali RTV da informiše objektivno i nepristrasno.