Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

RODOLJUB ŠABIĆ za VOICE: U slučaju zrenjaninske vode, Srbija se ponaša kao banana republika

Published

2 godine ago

on

“Nije Zrenjanin neko pustinjsko seoce ili neko selo zabačeno u planini. To je treći grad po veličini u Vojvodini. Sedamnaest godina nema vodu. I ljudi traže vodu. Zaista je bez presedana da na takve ljude krenu batinaši. Bilo bi legitimno da građani demonstriraju i protiv izbornih uslova, radi boljeg informisanja ili da se država žešće sprotstavi pomahnitaloj korupciji i kriminalu, a pogotovo kad demonstriraju zbog nečeg potpuno egzistencijalnog. Nisam video jadniji motiv za takvu nedopustivu kolaboraciju huligana i vlasti”, kaže u intervjuu za VOICE predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača, advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji ministar u Vladi Zorana Đinđića, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Šabić kaže da se, na žalost, često suočavamo s tim da mirni i pristojni ljudi koji koriste svoje ustavno pravo da demonstriraju i pokažu nezadovoljstvo nečim bivaju suočeni “s maltretmanom huligana i siledžija, nekada policije, nekad ljudi sa potpuno nedefinisanim statusom. Nije to ništa novo imajući u vidu kakve smo sve brutalnosti mogli da vidimo. Vi vidite da te siledžije koje dolaze i maltretiraju neke pristojne ljude to rade s uverenjem da neće snositi nikakve sankcije. Zapravo da to rade u kolaboraciji sa vlašću. To se videlo i na snimku u Zrenjaninu i na nizu fotografija koje su se pojavile na društvenim mrežama. Videlo se da su akteri zapravo u nekakvoj komunikaciji sa nekavim eksponentima vlasti”, siguran je Šabić

Institucionalno šibicarenje

“U celoj toj priči, pored odsustva pozdane informacije, vi trenutno imate jedino, uslovno rečeno pouzdanu, informaciju šokantan izveštaj stručne komisije vodovoda da od 34 uslova upravo završena fabrika vode ne ispunjava ni jedan jedini. To zvuči kao groteska. Neverovatno. U srednjoj Evropi, u 21. veku”, kaže Šabić.

U vezi sa konstantnim plasiranjem različitih  informacija u vezi sa fabrikom vode svih aktera koji su uključeni u dešavanja, Šabić kaže da je u pitanju generalno stanje.

“Ogromne količine informacija, odnosno dezinformacija/zbunjujućih informacija, odnosno proizvodnja sumnji, dilema i neverica ima za cilj ne da se poveruje u to šta se plasira, nego da se ni u šta ne veruje. Bukvalno – to je zaista proizvodnja beznađa. Dakle, jedna potpuna konfuzija. Jedino što je konstantno je potpuno odsustvo odgovornosti političkih funkcionera. Vi ste imali hapšenje onih nekoliko ljudi iz vlasti i konzorcijuma zbog kriminala, navodnih zloupotreba položaja, moguće korupcije, ali i to se završilo puštanjem na slobodu i koliko znam daljih efekata nema. Hapšenje se dogodilo zbog ogorčenja javnosti jer je svima postalo jasno da bi tu morao neko za nešto da odgovara”, ocenjuje Šabić.

„Još jedna epizoda u namernom proizvođenju beznađa“ (foto: Medija centar Beograd)

Prema njegovim  rečima, možemo samo da nagađamo kolika je materijalna šteta od neuspelog projekta.

“Imate i socijalni aspekt. Nije, dakle, niko umro u Zrenjaninu jer je morao da kupi vodu. Ali, mi živimo u jednoj siromašnoj zemlji, svakako jednoj od najsiromašnijih u Evropi. Ta priča da flaširanu vodu kupujete u marketima i plaćate 50 ili 100 puta više od one koju bi trebalo da plaćate – uopšte nije za potcenjivanje. I postoje hiljade ljudi kojima je to strašno skupo”, podseća Šabić.

Tri faze procesa

Prema njegovim rečima, moguće je uočiti tri faze u kojima se epopeja zvana zrenjaninska voda dešavala. Početak je naravno 2004. godine kada pokrajinski sanitarni inspektor utvrđuje da Zrenjaninci piju vodu čija je količina arsena zastrašujuće velika i ne može se tolerisati, te uvodi  zabranu upotrebe vode za piće. Već 2006. potpisuje se ugovor sa američkom firmom koji ne daje nikakve efekte, a zatim nekoliko tendera zaredom. Sva tri neuspešna. Zatim sledi nekoliko godina “neobjašnjive pauze”. Onda se dešava ugovor sa nemačkom firmom Wassertechnik koji je delovao obećavajuće, ali on je došao u srpskim uslovima u delikatno vreme.

“Taj je posao zaključen neposredno pre smene vlasti. Odmah potom dolazi smena vlasti. I ta vlast koja je i sada aktuelna odmah počinje da ljulja taj ugovor i dovodi ga u pitanje sa više aspekata da bi ga na kraju i raskinula. Razlog je gotovo smešan, to što je saopšteno kao glavni razlog deluje gotovo tragikomično. Dakle, Nemci su se obavezali da će isporučiti vodu koja je po standardima Evropske unije zdrava i upotrebljiva za piće. Ali, bože moj, ta voda po rigoroznijim standardima, oštrijim standardima propisanim u Srbiji ne ne ispunjava uslove i zato ugovor treba raskinuti. To zaista zvuči krajnje problematično, utoliko pre što ubrzo nakon toga dolazi nov aranžman. I to bi bila treća faza.”

Po njegovim rečima aranžman sa (valjda) italijansko-srpskim konzorcijumom nas dovodi dovde gde smo stigli.

“Ponavljam stalno: ta zrenjaninska priča samo je šlagvort za jednu puno zbiljniju priču. Kažu da pored Zrenjanina u Vojvodini postoji još čitav niz gradova koji imaju sličnu priču sa mogućim jezivim konsekvencama”, podseća Šabić.

Banana republika

U međuvremenu, dodaje on, svedočili smo čitavom nizu stvari koji zapravo govore o karikiranju principa ustavnosti i zakonitosti, devastaciji pravne države,  klijentelizmu, nameštanju posla, servilnosti prema navodnom investitoru, čak i o kreiranju zakona koji su u skladu sa interesima investitora.

“Imali ste posao koji je podržan čak i sa državnog vrha. Finansijske garancije je dala Vlada Srbije, onda vam nakon toga neko prijavljuje da je to privatni investitor, a po zakonima Srbije privatni investitor ne može da bude vodosnabdevač. Prvo logično pitanje je: pa dobro, ljudi, je l’ vi niste to znali pre toga?  Je l’ moguće da to niste znali pre toga? Onda imate par godina natezanja, a onda jedan potez koji snažno asocira na banana republike: uslov da izgrađena fabrika vode u Zrenjaninu počne sa radom bila je promena Zakona o komunalnoj delatnosti 2018. godine koja privatnicima daje mogućnost da se bave komunalnim delatnostima”, ističe Šabić.

Uprkos svemu, građani ne odustaju od protesta

U ogorčenom Zrenjaninu promena ove izmene je nešto što se sve češće spominje. Da li je ona uopšte moguća? Trebalo bi poći od činjenice da se zakon ne zasniva na jednom slučaju, Zrenjanina ili bilo kog drugog grada, tvrdi sagovornik VOICE-a.

“Odgovorna vlast takve projekcije pravi na osnovu procene nekakve globalne situacije. U redu, procenili smo da nam je u interesu i u interesu građana i boljeg i kvalitetnijeg snabdevanja vodom da se ta funkcija poveri i privatnim preduzećima, pa se to argumentuje nekakvim argumentima, pa uđemo u to, pa proverimo ili nakon što smo to već uradili . To je izvedeno na način koji nije asocirao na interese građana i javnosti, nego nešto što je u maniru banana republika. Sve je stvar spekulacije, naravno da je moguće promeniti taj ili bilo koji zakon, ali gotovo je izvesno da i ako do te promene dođe, te promene neće biti motivsane stvarnim potrebama građana. Biće motivisane nečim drugim, politikantskim ili ekonomskim interesom neke strukture koja iz ovih ili onih razloga bliska vlasti.”

Splet događaja oko fabrike vode u kombinaciji sa očiglednom i potpunom neodgovornošću aktera koji su to vodili bez obzira kojoj su političkoj partiji pripadali, završio je eksplozijom decembra prošle godine u Fabrici vode.

Pročitajte još – Stručnjaci: zbog nezdrave vode zrenjanici više obolevaju od dijabetesa

“Deca rođena u Zrenjaninu u  januaru 2004.  postaće punoletna a da neće biti u prilici da u svojoj kući ili stanu popiju čašu čiste vode iz vodovoda. To je zaista neobjašnjivo! Mi smo zemlja u kojoj se i fundamentalni, civilizacijski principi potpuno relativizuju. Kada u uređenom svetu kažete ‘pustite institucije da urade svoj posao’ vi zapravo govorite jednu konsekventnu, logičnu, korisnu, pametnu rečenicu. Kada kažete to u Srbiji, mnogi misle da pričate vic. Naš je rezultat potpuno izvestan, imajući u vidu kako se institucije odnose prema građanima, a kako prema establišmentu u ovakvoj situaciji je ništa. Nema odgovornosti, opet, najgore od svega i potpuno neobjašnjivo je da Zrenjanin ne samo da nema vodu ni danas, nego da je potpuno neizvesno kada će je imati”, kaže Šabić.   

Kako do pravde za Zrenjanin?

Nekoliko stanovnika pravdu na temu vode je potražilo na sudu. Da li za Zrenjanin postoji pravo i pravda za Šabića je retoričko pitanje, jer građani godinama plaćaju nešto što ne dobijaju, ili bar ne dobijaju u minimalnom kvalitetu koji se očekuje.

“U sudskom sporu biste dobili i adekvatnu naknadu štete. Kod nas u ovoj političkoj konstelaciji to je jako malo verovatno. Dobiti čak i puno trivijalniji spor protiv establišmenta je jako teško. Naravno, postoji i treća opcija, duga i mukotrpna, ali u kojoj bi rezultat bio izvestan. U krajnjoj liniji ta priča može da se završi i pred Evropskim sudom za ljudska prava, gde opet, nemam dilemu u pogledu ishoda. Potpuno sam siguran da bi građani dobili. To traži vremena, živaca i novaca. Voda je potrebna svaki dan. Dakle, to je paradoksalno, suočeni smo s problemom koji bi morao biti htno rešen, a koji se 18 godina ne rešava. To je takva kompromitacja za bilo koju vlast od koje je gora samo ona koju sam već rekao, saradnja sa huligaima i batinašima u gušenju protesta ljudi koji traže nešto egzistencijalno”, navodi Šabić.

Ustavna žalba

Rešenjem sanitarnog inspektora Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku APV od 14.01.2004. godine zabranjena upotreba vode za piće koju distribuira JKP “Vodovod i kanalizacija” iz Zrenjanina zbog povećane koncentracije arsena. Po ovom rešenju voda iz vodovodne mreže može se koristiti kao sanitarna i tehnička voda, a vodovod obavezuje da obezbedi higijenski zdravu vodu za piće i pripremu hrane. Iako je ovaj dokument stupio na snagu odmah (2004), vodovod do danas nije postupio po ovom rešenju. Cisterne sa pitkom vodom mogu se videti povremeno samo u zrenjaninskom ataru u krugu fabrike za izradu pneumatika Ling Long, gde je namenjena kineskim radnicima. 

Advokatica Marija Prijić je još krajem 2019. godine podnela u ime četiri fizička lica Ustavnu žalbu.  Ona kaže da je Ustavna žalba pravni lek kada na raspolaganju nije ni jedno drugo sredstvo koje predviđa domaći pravni sistem ili kad to pravno sredstvo ne postoji.

“S obzirom na to da se naše pravo na čistu vodu ne može ostvariti neposrednim pristupom sudovima, moja ideja bila je da se neposredno obratimo Ustavnom sudu da utvrdi da su građanima Zrenjanina povređena neka Ustavom zagarantovana prava time što im je uskraćena pijaća voda”, navodi Marija Prijić.

U žalbi se navodi čitav niz povreda ili uskraćivanja prava, od osnovnog kao što je pravo na život i ljudsko dostojanstvo, preko prava na zaštitu zdravlja, zatim nekoliko povreda koje se odnose na na pravično suđenje i pristup sudu, do prava na zaštitu životne sredine. Svako od ovih prava garantuje Republika Srbija i/ili Autonomna Pokrajina Vojvodina.

“Morala sam da se pozovem i na neka konkretna imovinska prava jer prava koja štiti Strazbur se sva nalaze u Konvenciji o ljudskim pravima u kojoj se ne nalazi pravo na zaštitu životne sredine, pravo na vodu, na čist vazduh. Zato sam se pozivala i na pravo na imovinu, pravo na život, pravo na nešto što mogu da povežem sa nečim što je konkretno pravo na čistu vodu, pristup čistoj vodi ili nešto u vezi s tim”, kaže za advokatica Prijić.  

Za sada odgovora na podnete žalbe nema, a iz prakse se zna da se na odgovor čeka bar tri do četiri godine. Ukoliko žalbe budu odbijene, jedina mogućnost je obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Šabić dodaje da čak i u zemlji u kojoj su institucije potpuno potkopane do devastacije, u kojoj je ozbiljno poljuljano poverenje i u pravosuđe i u sve druge institucije, treba insistirati i pokušati aktivirati te institucije.

“Ako postoji mogućnost, podneti tužbe, makar potpuno svesni činjenice da je sud pod uticajem vlasti. Na kraju krajeva, to je i obavezna stepenica u pristup nekoj međunarodnoj instanci. Nužno je istrošiti sva raspoloživa sredstva na unutrašnjem planu. Isto tako, ta priča o izlasku na ulicu i iskazivanje svog nezadovoljstva, to je potpuno legitimna priča. Šokiran sam činjenicom da je vlast poslala batinaše ne da tuku, nego da zastraše građane. Bilo je implicitno videti kako neke pristojne, kulturne, vaspitane zrenjaninske dame raspravljaju sa tim zaista opskurnim likovima”, kaže Šabić.

Prema njegovim rečima, budući da se pitanje zrenjaninske vode najdirektnije tiče životne sredine i zdravlja ljudi, ovde govorimo o  privilegovanim informacijama, i vlast je dužna da ih da javnosti bez odlaganja i bez zahteva.

“Ova zakulisna i zbunjujuća igra nije u skladu sa obavezama vlasti. Institucija poverenika za informacije od javnog zanačaja ima ovlašćenje da skine oznaku tajnosti, dakle – da naredi skidanje oznake tajnosti čak i najvišeg stepena, a kamoli te olako korištene oznake služnbena tajna, i da naredi da se informacija stavi na raspolaganje javnosti. Načelno, s tim u vezi, u odnosu na bilo koji dokumet, odluka poverenika je konačna, obavezujuća i izvršna, može se narediti da se objavi bilo koji dokument, čak i dokument sa oznakom državna tajna, ukoliko se poceni da to nije zakonito, ili da ugrožava pretežni interes javnosti”, navodi Šabić.

Related Topics:
Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

“Septembar je poseban za preživljavanje”: Mogu li udžbenici u Srbiji biti besplatni za sve učenike

Roditelji beogradskih đaka ove godine nisu plaćali knjige, već je kupovinu udžbenika za sve osnovce i srednjoškolce finansirao Grad. Odluka Beograda pokrenula je lavinu – treba li udžbenici da budu besplatni za sve đake u Srbiji?

Published

41 minut ago

on

24/09/2023

By

Porodica Nokić iz Novog Pazara samo je jedna od mnogih u Srbiji kojima septembar finansijski ne pada lako, jer imaju tri đaka. Samo za njihove udžbenike potrebno je izdvojiti više od 40.000 dinara. Besplatne, kažu, bile bi veliko olakšanje za njihov budžet, ali kao zamenu za to pristaju i na polovne. Međutim, i tu nailaze na problem.

Za roditelje koji imaju decu školskog uzrasta septembar predstavlja ozbiljan udar na kućni budžert. Nisu tu samo udžbenici već i rančevi, pribor, odeća, obuća. Nokići kažu da je obrazovanje važno i da se sa tim ne može kalkulisati, ali iako su oba roditelja zaposlena namet od preko jednog minimalca u jednom mesecu stvara teret.

“Svakako da utiče na budžet svih roditelja. Recimo, za udžbenike dva školarca treba čovek da izdvoji jedan minimalac. To utiče na budžet. Ako imate prihod od 300 evra, a imate tri đaka… Udžbenici za dvoje dece su 40.000 dinara, treće dete dobija besplatno od države. Ali tu su i sveske, pribor”, priča Euronews Srbija Elma Nokić.

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/100322/septembar-je-poseban-za-prezivljavanje-mogu-li-udzbenici-u-srbiji-biti-besplatni-za-sve-ucenike/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Žofre: EU finansira zelenu agendu u Srbiji

Evropska nedelja mobilnosti 2023. u Srbiji nije samo proslava naših dostignuća u mobilnosti, već i odraz naše posvećenosti održivoj budućnosti, izjavio je danas šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre u Limanskom parku, u Novom Sadu, povodom biciklističke vožnje koja je organizovana u okviru obeležavanja Dana bez automobila

Published

16 sati ago

on

23/09/2023

By

„Borba protiv klimatskih promena određuje kako ćemo živeti u budućnosti, kako ćemo se kretati i moramo da se upoznamo sa alternativnim načinima kretanja poput javnog transporta, autobusa, vozova, bicikala. Klimatske promene su veliki izazov za čovečanstvo. Svaki građanin ima odgovoronost da doprinese smanjenju emisija“, rekao je Žiofre, navodi se u saopštenju.

On je istakao da time doprinosimo i borbi protiv klimatskih promena, ali i poboljšanju kvaliteta vazduha koji dišemo.

Povodom Evropske nedelje mobilnosti, čiji je cilj promovisanje alternativnih načina kretanja zarad očuvanja životne sredine, Žiofre je istakao da su kroz različite projekte koje finansira EU postojale mogućnosti za implementaciju najsavremenije tehnologije i najbolje prakse u upravljanju životnom sredinom.

„Ti projekti su dotakli sve aspekte naše zelene agende, od poboljšanja kvaliteta vode do poboljšanja upravljanja otpadom i očuvanja biodiverziteta. Finansijska i tehnička pomoć Evropske unije je bila ključna za ubrzanje našeg putovanja ka zelenijoj Srbiji“, istakao je Žiofre.

Zamenik gradonačelnika Novog Sada Igor Crnobarac rekao je da godinama uspešno rade na tome da grad bude prepoznatljiv i funkcionalan kao biciklistički grad.

„Kontinuirano ulažemo sredstva u proširenje mreže biciklističkog saobraćaja, koja se u Novom Sadu prostire u dužini od preko 100 kilometara, i razvijamo mrežu biciklističkih staza koje povezuju naseljena mesta na teritoriji Grada, čime doprinosimo i razvoju cikloturizma“, kazao je Crnobarac.

Predsednik Novosadske biciklističke inicijative Marko Mazalica rekao je da je „Kritična masa“ događaj kojim žele da pozovu građane da voze bicikl i pokažu da je on odlično prevozno sredstvo.

(FoNet, foto: Beta)

izvor: https://autonomija.info/zofre-eu-finansira-zelenu-agendu-u-srbiji/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Skupština Zrenjanina: Šta je s nerealizovanim projektima, kad stiže pijaća voda

Odbornici Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani na današnjoj sednici Skupštine grada pokrenuli su dvadesetak tema koje su od značaja za život Zrenjaninki i Zrenjaninaca. Kao i do sada, lokalna vlast je ostala gluva na ove teme kao što je već 11 godina gluva na probleme običnih ljudi

Published

2 dana ago

on

22/09/2023

By

Kako je saopšteno, odbornici Bojana Begović, Dejan Čapo, Aleksandar Marton i Nataša Lalić su postavili pitanja o tome šta se dešava sa započetim, a nerealizovanim projektima, rokovi ističu, projekti se ne završavaju, a gradska imovina propada.

Zatražili su informaciju o tome kada će građani Zrenjanina dobiti zdravu pijaću vodu.

„U aprilu je istekao rok koji je premijerka Brnabić zacrtala kao rok za dobijanje tehnički ispravne vode, a ovih dana ističe i rok kada je trebalo da bude završena fabrika vode. Vidimo da rezultata nema, a Zrenjaninci nemaju nikakve informacije o tome šta se dešava“, poručeno je na sednici.

Takođe, radovi na poslednjoj deonici obilaznice najavljeni za proleće, nisu započeti. Građani se javljaju i žale da su gužve u saobraćaju nehumane, a stvaraju se velikim delom zato što nema obilaznice oko grada, pa se teretni saobraćaj odvija u gradskim ulicama. Ni najavljeni auto-put Novi Sad – Zrenjanin – Beograd nije još započet, a očigledno se još uvek ne zna ni trasa, budući da je menjana u junu mesecu. Odbornici LSV – Vojvođani su zatražili zvaničnu informaciju o ovim važnim infrastrukturnim projektima za naš grad.

Odbornik Dejan Čapo je postavio pitanje o tome koje aktivnosti je lokalna samouprava preduzela u cilju poboljšanja standarda građana, budući da su plate u Zrenjaninu niže i od pokrajinskog i od republičkog nivoa.

Odbornici su, osim kritika aktuelnoj vlasti, uputili i konstruktivne predloge za rešavanje alarmantnih problema sa kojima se naš grad suočava. Predložili su formiranje radne grupe za poboljšanje položaja mladih, radnog tela da se ljudima u selima obezbedi adekvatna zdravstvena zaštita, kao i radne grupe za poboljšanje uslova i kvaliteta života u selima na teritoriji grada Zrenjanina. Predložena je i Izmena Odluke o mesnim zajednicama grada Zrenjanina kojom bi se izvršila modifikacija finansiranja mesnih zajednica tako da se polovina prikupljenih sredstava vraća mesnim zajednicama.

Vladajuća većina nije udostojila odgovora na važna pitanja niti predstavnike građana u Skupštini grada kao ni same građane i građanke, čime se, ocenjuju, nastavlja „11 godina dug bahati i ignorantski odnos“ po kom je poznata.

(Autonomija, foto: LSV)

izvor: https://autonomija.info/skupstina-zrenjanina-sta-je-s-nerealizovanim-projektima-kad-stize-pijaca-voda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest u Zrenjaninu: Posle odlaska sa vlasti Vućićeve ekipe, obrazovanje mora imati najviši prioritet

Oko 200 građana Zrenjanina okupilo se večeras na 19. po redu protestu protiv nasilja.
Kao i svakog petka do sada, građani su izrazili nezadovoljstvo politikom režima Aleksandra Vučića, koji promoviše nasilje i netoleranciju.
Okupljenima su se večeras obratili profesorka Olgica Rakić i profesor Saša Ljevar.

Published

2 dana ago

on

22/09/2023

By

Rakićeva je na početku izlaganja sa prisutnima podelila razočaranje činjenicom da se u našoj prosveti kreira simulacija obrazovanju. – U situaciji kada je obrazovanje kod nas postalo irelevantno, onda i ne čudi veoma mali broj nastavnika, dece i roditelja koji bi se borili za bolji status prosvete – istakla je profesorka Rakić.
Ozbiljna država, a to može biti samo ona bez ove vlasti, mora obrazovanje shvatiti kao pitanje od najbitnijeg dugoročnog značaja.
– Nama je i u društvu i u prosveti potreban svojevrstan “pokret otpora”, jer samo tako ćemo popraviti sadašnju katastrofalnu situaciju-zaključila je profesorka Olgica Rakić.
Profesor Ljevar je u ime učesnika u protestu uputio podršku profesorima VI beogradske Gimnazije koji su već mesecima u štrajku a danas su najavili i početak štrajka glađu. – Kada prosvetni radnici moraju da štrajku glađu da bi se izborili za svoja prava, to je onda velika sramota i društva i države – istakao je Ljevar.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Dodatni udar na kućni budžet potrošača“: Šta stručnjaci kažu o novom poskupljenju gasa od 1. novembra?

Razloge za najnovije poskupljenje gasa u Srbiji od 1. novembra ne treba tražiti u tržišnim uslovima već ih je nužno gledati kao posledicu kreditnog aranžmana koji je Vlada postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom a ono što je pouzdano je da će ta korekcija predstavljati dodatni udar na kućni budžet potrošača u uslovima ekonomske krize, smatra domaća stručna javnost

Published

2 dana ago

on

22/09/2023

By

Podsećanja radi, Agencija za energetiku Republike Srbije odobriila je zahtev Javnog preduzeća “Srbijagas” da gas poskupi za 10 odsto od 1.novembra ove godine.

Nakon te odluke prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama iznosiće 4,54 dinara po kilovat satu bez poreza i taksi, odnosno 5,02 dinara po kilovat satu sa porezima i taksama.

S obzirom na to da je Srbija prošle godine sklopila povoljan dugoročni ugovor o snabdevanju ruskim gasom koji našoj zemlji omogućava veoma nisku cenu “plavog energenta” iz Rusije u iznosu od 310 do 408 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, a da nadležni tvrde da su formirane dovoljne rezerve gasa u podzemnom skladištu Banatski dvor (286 miliona kubnih metara) i skladištnim kapacitetima koje iznajmljujemo u Mađarskoj (200 miliona kubnih metara) postavlja se pitanje da li je, treće po redu poskupljenje “plavog energenta” za potrošače u Srbiji od početka godine, zaista bilo potrebno ili je isključivo posledica aranžmana sa MMF-om, kako bi u budžetu bilo dovoljno sredstava za redovnu otplatu odobrenih kredita.

Eksperti ističu da su nadležni, kada su donosili odluku o poskupljenju “plavog energenta” bili rukovođeni ispunjavanjem zahteva MMF-a po pitanju vraćanja kredita a ne parametrima vezanim za kretanja na tržištu.

Srbija naime ima dugoročan ugovor o uvozu ruskog gasa u iznosu od 2,2 milijarde kubnih metara po cenama među najnižim koje nudi Moskva. Preostalih 800 miliona kubnih metara potrebnih za redovno snabdevanje potrošača u našoj zemlji Srbijagas ruskom državnom gigantu Gaspromu plaća oko 790 do 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Ta cena je znatno veća od one dogovorene dugoročnim ugovorom ali sa druge strane opet manja od tržišne cene “plavog energenta” na evropskim berzama.

Predsednik Pokreta za zaštiitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da su se nadležni odlučili na povećanje cene gasa isključivo zbog postignutog aranžmana sa MMF-om i da ne postoje ekonomski razlozi za korekciju.

– Poznato je da MMF traži da se u etapama podižu cene gasa i struje u Srbiji kako bi se obezbedila popuna budžeta, odnosno kako bi se omogućio redovan priliv sredstava iz kojih će se podmirivati dodeljeni krediti. Dakle, do poskupljenja nije došlo zbog ekonomske potreba za tim već kako bi se uvažila dinamika korekcije cena energenata u Srbiji koju zahteva MMF. Tako se teret inflatornog udara prebacuje na potrošače. Sasvim je sigurno da će poskupeti i struja što će u velikoj meri uticati na pogoršanje životnog standarda građana u uslovima ekomske krize. Na taj način će, u iznosu od čak dve trećine, biti anulirani efekti povećanja minimalne zarade, penzija i smanjenja cena određenih životnih namirnica – naglašava naš sagovornik koji dodaje da će veće cene energenata u velikoj meri otežati egzistenciju potrošača.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da će povećanje cene gasa za domaćinstva svakako povećati troškove života kao i da bi u narednom periodu trebalo očekivati i donošenje odluke o korekciji cena za privredu.

– Bojim se, a voleo bih da grešim, da će za privredu povećanje cene gasa biti u većem procentu od deset odsto što će dovesti do toga da zbog većih troškova vlasnici tih preduzeća podignu cene svojih proizvoda. Srbijagas ima povoljniju cenu ruskog gasa po osnovu dugoročnog ugovora a da li će cena za domaćinstva nakon poskupljenja 1.novembra biti dovoljna za poslovanje preduzeća zavisiće od toga po kojoj će ceni kupovati gas od Gasproma za količine koje nisu predviđene ugovorom. Te cene će opet biti niže od berzanskih. U konkretnom slučaju, kada je reč o korekciji cene za domaćinstva, jasno je da je ona, u prvom redu, bila motivisana obavezama preuzetim prema MMF-u vezanim za otplatu kredita – navodi naš sagovornik.

Podsećanja radi, gas je prvi put ove godine poskupeo, 1. januara kada je njegova cena za domaćinstva i male potrošače porasla za oko 11 odsto. Druga korekcija cene nastupila je 1.maja kada je “plavi energent” poskupeo za 10 odsto.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/poskupljenje-gasa-1-novembar/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Beširi: SSP, DS, LSV, PSG, GLAS i lokalni pokreti zajedno na izbore

Da bismo razumeli šta opozicija u Srbiji treba da uradi kako bi povećala šansu da pobedi na beogradskim izborima, moramo uzeti u obzir političku situaciju, strategije i faktore koji igraju ulogu u izborima.

Published

3 dana ago

on

21/09/2023

By

Sva istraživanja pokazuju da se građani negativno gledaju na političke stranke, a da njihov posao smatraju prljavim i to je prvi problem s kojim se opozicija suočava pored kontinuirane demotivacije od strane vlasti sloganom svi su isti, al oni pre su najgori. Ipak, pet su stvari koje opozicija okupljena u dve kolone može uraditi. Prva okupljena oko građanskih ideja, otvorenog društva i poštovanja ljudskih prava dok zagovara ključne reforme na putu ka Evropskoj uniji, a druga kolone koja ima nacionalističke, konzervativne i desne ideje.

Jedinstvo opozicije: Ključni faktor za pobedu opozicije na izborima jeste postizanje širokog političkog i koalicionog jedinstava i to u dve kolone. Jedna kolona treba da se usaglasi oko zajedničke platforme i kandidata kako bi smanjila rascep glasova među različitim strankama okupljenih oko liberalnijih i socio-demokratskih programa. Tu pre svega mislim na SSP, DS, LSV, PSG, Glas i sve one pokrete na lokalu koje dele njihove ideje. S druge strane, Dveri, Zavetnici, Radikali, DSS i stranka Vuka Jeremića ne bi trebalo da budu deo te grupacije već da oforme drugu kolonu. Građanska i nacionalna stuja bi tako polarizovala glasove u duboko podeljenom društvu i mogli bi s obe strane da oduzmu deo glasača vladajućoj većini, ali bi brže, jače i bolje motivisale svoje glasače na izborni dan i još vežnije, ne bi odvratile glasače od izbora neprirodnim koalicijama. Te dve struje zajedno ozbiljno bi ugrozile SNS-SPS koaliciju, kompromise koje bi pravili da formiraju vlast bili bi bolni, ali u ovoj političkoj atmosferi neophodni da bi se jedanaestogodišnja vladavina okrnjila.

Mobilizacija birača: Opozicija treba da usmeri napore na mobilizaciju pre svega svojih birača. Dve struje nemaju dodrirnih tačaka osim svrgavanje rđave vlasti. Zato je važno da dođu do što većeg broja glasača u narednih nekoliko meseci. To uključuje terenski rad, organizaciju događaja, kampanje na društvenim medijima i direktno komuniciranje sa građanima. Važno je informisati birače o svojim planovima i viziji za Beograd, ali i ukazivati na nesposobnost, korumpiranost i neispunjavanje megalomanskih obećanja beogradske vlasti.

Transparentnost i odgovornost: Opozicija treba da se istakne kao politička snaga koja će unaprediti transparentnost, odgovornost i vladavinu prava. Obećanja o smanjenju korupcije i poboljšanju upravljanja gradom mogu privući podršku građana. Ovo je klizav teren jer ukoliko neubedljivi, građani će poslušati glas koji odzvanja svim medijima o tome kako su svi isti, a ako korupcija i dalje cveta, nema ni očekivanja da kada ode Kurta i uzjaše Murta da će se nešto promeniti. Obećanja moraju biti realna i kredibilna.

Fokus na lokalnim pitanjima: Opozicija treba da se fokusira na konkretne lokalne probleme i potrebe građana Beograda. Predstavljanje realnih rešenja za infrastrukturne probleme, javni prevoz, urbanizaciju i socijalne politike može privući glasove. Ukazivanje na lošu infrastrukturu, prljav grad, reke i vazduh može biti mobilišuće za mnoge, pogotovo mađu i visokoobrazovanu grupaciju glasača.

Angažman mladih i nezavisnih glasača: Mladi i nezavisni glasači često imaju ključnu ulogu u gradskim izborima. Opozicija treba da usmeri svoje napore na angažovanje ovih grupa, nudeći politike koje odražavaju njihove vrednosti i brige. Grupacija 18 do 30 godina najmanje izlazi na izbore kada gledamo procente izlaznosti, ukoliko se generiše kampanja koja bi njima bila razumljiva i doticala njihove brige kao što su bezbednost, nasilje, dostupnost narkotika, mogućnost zaposlenja posle završene škole potencijalno bi generisala nove glasove.

Naim Leo Beširi

Continue Reading

Trending