SLOBODNA VOJVODINA
Revidirani francuski predlog – nova prilika za rešenje spora Sofije i Skoplja ili marketinški trik
Na nedavno održanom samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana pitanje koje se našlo u fokusu bila je Severna Makedonija, odnosno blokada Bugarske. Lideri Zapadnog Balkana nisu krili razočaranost, a pokušaj pokretanja tog pitanja sa mrtve tačke bio je takozvani “francuski predlog” koji su u prvobitnom obliku lideri Severne Makedonije odlučno odbili
Na nedavno održanom samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana pitanje koje se našlo u fokusu bila je Severna Makedonija, odnosno blokada Bugarske. Lideri Zapadnog Balkana nisu krili razočaranost, a pokušaj pokretanja tog pitanja sa mrtve tačke bio je takozvani “francuski predlog” koji su u prvobitnom obliku lideri Severne Makedonije odlučno odbili. U međuvremenu je u Skoplje stigao revidirani dokment koji sada vlasti u toj zemlji ocenjuju kao prihvatljiv, ali pred premijerom Dimitrom Kovačevskim su pregovori sa političkim strankama kako bi se postigao konsenzus.
Dok još nije jasno šta tačno podrazumeva francuski predlog koji bi trebalo da doprinese rešenju spora imeđu Skoplja i Sofije zbog identitetskih pitanja i makedonskog jezika, predstavnici vlasti ga nazivaju istorijskim, a u opoziciji tvrde da je reč o “ultimatumu”.
I među analitičarima vladaju različita mišljenja, pa tako jedni smatraju da je to najviše što Severna Makedonija može da dobije u doglednoj budućnosti, a drugi da je reč o reklamnom triku, a ne o rešenju problema.
Kako je sve počelo?
Francuska je u samom finišu svog predsedavanja Unijom pokušala da “pogura” rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske koja već dugo blokira evropske integracije Skoplja tvrdnjom da se krade bugarska istorija i da je makedonski jezik dijalekt bugarskog.
Prema francuskom predlogu, Severna Makedonija bi, između ostalog morala da prizna u preambuli svog ustava da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji, prenela je agencija AP. Međutim, dan ranije je na samitu u Briselu, premijer Kovačevski zahvalio Emanuelu Makronu na posvećenosti, ali i stavio do znanja da je predlog u tom obliku – neprihvatljiv.
On je tada izneo ključne elemente pod kojima bi mogao da bude prihvatljiv, a to su: jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu.
Sledeći potez je povukao bugarski parlament koji je prihvatio francuski predlog i dao Vladi “zeleno svetlo” za ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, ali uz četiri uslova Skoplju. To su efikasna primena Sporazuma o dobrosusedstvu, garancije da će bugarski uslovi biti ispunjeni, uvođenje bugarske zajednice u Ustav, kao i da Bugarska neće priznati makedonski jezik.
Nakon što su Skoplje i Sofija izneli svoje uslove činilo se da će dugogdišnji spor ostati zaglavljen između uslova koje su iznele dve strane i da će propasti i ovaj pokušaj da se pitanje konačno reši.
Međutim, Evropska unija nije odustala i u Skoplje je stigla nova, revidirana verzija predloga koji su predstavnici vlasti sada označili kao prihvaljiv, a stigli su i pozivi brojnih evropskih zvaničnika da se dokument prihvati.
U čemu se razlikuju prvi i revidirani predlog?
Šta je tačno razlika u odnosu na dva predloga i dalje je zapravo dosta teško objasniti, a makedonska vlada će očigledno građanima morati da pruži dodatna pojašnjenja.
U analizi Telme navodi se da je suštinska promena u tome što je najpre Severnoj Makedoniji bilo obećano da će početi pregovore, a sada se ta formulacija naziva “početak faze otvaranja pregovaračkog procesa”. Prvo se traži donošenje amandmana na ustav, pa tek onda otvaranje pregovora.
U prvobitnom obliku je francuski predlog predviđao da bugarski zahtevi postanu deo pregovaračkog procesa, a da Evropska komisija bude garant za njihovo sprovođenje, s tim što bi se izbacila formulacija koja negira makedonski jezik.
U tekst su unete izmene koje garantuju prava Bugara u Severnoj Makedoniji kroz ustavne promene u toj zemlji i obavezuju Skoplje da održi dobre odnose sa Bugarskom.
Analitičar Petar Arsovski za Euronews Srbija kaže da postoji nekoliko razlika razlika koje su napravljene u francuskom predlogu, od kojih su dve najvažnije. On ističe dve međuvladine konferencije i napominje da je predavanje pristupnih instrumenata bilo zakazano za drugu, nakon što Severna Makedonija izvrši ustavne promene.
“A sada je predavanje pristupnih instrumenata napravljeno na prvoj međuvladniji konferenciji, pa onda Makedonija ima vremena dok traje skrining da završi ustavne izmene, tako da se ne gubi vreme i ono što je bilo politički važno ovoj vladi ovde, a to je da dobije zvanični početak pregovora”, rekao je on.
Kako kaže, druga važna promena se odnosi na spisak zadataka iz ugovora o dobrosusedkim odnosima sa Bugarskom koji je u prošloj verziji bio eksplicitno naveden u pregovaračkim okvirima.
I Dojče vele ocenjuje da izmenjenim predlogom Severna Makedonija ponovo dobija dve međuvladine konferencije za početak pristupnih pregovora, ali i manje izmene u formulacijama u odnosu na prvu verziju.
Premijer Dimitar Kovačevski je, komentarišući izmenjeni predlog, rekao da je su definisani stavovi za jasno i nedvosmisleno prihvatanje makedonskog jezika, kao i da je stav Skoplja o daljem bezuslovnom pokretanju pregovaračkog procesa i održavanju konferencije sa EU takođe uključen u predlog.
U predlogu se takođe navodi da regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ostaju suštinski elementi procesa proširenja. “Podsećamo vas na važnost postizanja opipljivih rezultata i implementacije bilateralnih sporazuma, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedstvu sa Bugarskom”, navodi se u predlogu.
Međutim, novinar Mihael Martens je u komentaru za nemački Frankfurter algemajne cajtung bio prilično kritičan u oceni francuskog predloga navodeći da “Bugarska nije skinula veto” na pregovore o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom, već naprotiv – parlament u Sofiji je podigao lestvicu uslovljavanja na još viši nivo. Zo je francusko-bugarski reklamni trik, a ne rešenje”, naveo je on.
Od “istorijskog trenutka” do protesta
Nakon što je stigao novi predlog iz EU, Dimitar Kovačevski je promenio ton u odnosu na njegov govor u Briselu. On ga je nazvao istorijskim i uporedio ga je sa Ohridskim i Prespanskim sporazumima.
“Francuski prijedlog uključuje naša zapažanja i jasno izražene stavove. Položaj u kojem se danas nalazimo daleko je povoljniji za nas, naša pozicija i strategija su dali rezultate”, rekao je on posle sastanka u Vladi sa koalicionim partnerima.
Predsednik te zemlje Stevo Pendarovski je ocenio da modifikovani francuski predlog predstavlja prelazni kompromis za jednu od faza evropskih integracija.
“Na taj način ukidamo bugarsku blokadu koja traje više od dve godine i omogućeno je formalno otvaranje pregovora. Ostajemo na evropskom koloseku koji je dug i do ovog trenutka ništa ne gubimo, sada je vreme da ovde otvorimo strateški dijalog”, rekao je Pendarovski, prenela je MIA.
S druge strane, opozicija u Severnoj Makedoniji negoduje. Kovačevski se sinoć sastao sa liderom VMRO-DPMNE Hristijanom Mickoskim u pokušaju da se postigne dvotrećinska većina za promenu Ustava. Mickoski je zatražio da se iz predloga izbace četiri člana “s ciljem zaštite makedonskog nacionalnog interesa” i da će tek tada ponovo moći o njemu da razgovaraju. On je poručio da njegova stranka nije saglasna sa delom koji se odnosi na istorijska, obrazovna i kulturna pitanja. Smatra i da se ne štiti makedonski jezik, a zatimje pozvao pristalice na protest koji je održan u centru Skoplja pod sloganom “Ultimatum – Ne hvala”.
Kovačevski je posle sastanka rekao da je najlakše odbaciti sugestije i predloge koji dolaze iz Brisela i da je potrebno razmišljati hladne glave i doneti mudre odluke. Ponavlja da su jasno i nedvosmisleno definisani stavovi o prihvatanju makedonskog jezika.
“Ovo je bilo najvažnije pitanje za nas i zato želim da budem kristalno jasan. Makedonski jezik je apsolutno ravnopravan sa ostalim jezicima EU bez ikakvih fusnota, zvezdica i objašnjenja”, rekao je Kovačevski.
Kakve su šanse da predlog bude usvojen?
Petar Arsovski napominje da u ovom trenutku veći deo partija, i albanskih i makedonskih, sa izuzetkom VMRO-DPMNE i levice u principu pozitivno gleda na francuski predlog.
“Znaju da nije idealan, ali da je bolji od prethodnog i verovatno najbolji koji bismo dobili u doglednoj budućnosti. VMRO-DPMNE, iako je jedna od najvećih partija u Severnoj Makedoniji, je relativno sama u odbijanju predloga, tako da mislim da će ovaj predlog proći parlamentarni i vladin filter”, smatra Arsovski.
Na pitanje kako bi mogli građani da reaguju na eventualno usvajanje i da li bi u tom slučaju mogli da se očekuju masovni protesti, analitičar ističe da je najvažnije da se izgradi poverenje ka ovom predlogu jer je poverenje u EU u Severnoj Makedoniji na najnižem nivou u istoriji.
“EU je nekoliko puta obećavala da će Severna Makedonija barem početi pregovore pa nije, prvo zbog francuskog veta, pa onda bugarskog… Tako da je poverenje na najnižem nivou. Ako sad pregovori počnu i počne da se ispunjava ono što EU obećala – skrininzi, otvaranje pretpristupnih fondova – javnost će polako opet početi da gradi poverenje ka tom procesu”, zaključio je on.
Reakcije iz Evrope: “Vreme da kažemo da”
U međuvremenu, od brojnih evropskih zvaničnika stižu reakcije i pozivi Severnoj Makedoniji da pristane na francuski predlog. Emanuel Makron je na Samitu NATO u Madridu istakao da smatra da je pronađeno kompromisno rešenje u vezi s pregovorima o članstvu Severne Makedonije u EU koje će zadovoljiti i Bugarsku.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozdravio je rešenje Francuske za sporazum koji bi otvorio put za otvaranje pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU.
“Najbliži smo nego što smo ikada bili, sada je vreme da kažemo ‘da'”, poručio je Mišel.
I nekoliko evropskih šefova diplomatija zatražilo je od vlasti u Skoplju pozitivan odgovor.
Nevena Zdravković
izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/54284/revidirani-francuski-predlog-nova-prilika-za-resenje-spora-sofije-i-skoplja-ili-marketinski-trik/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
SLOBODNA VOJVODINA
Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću
SLOBODNA VOJVODINA
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom