Važno je razumeti današnje pojavne oblike fašizma kako bi se moglo jasno i organizovano odgovoriti na njega, istovremeno je neophodno antifašizam jasno definisati i predstaviti kao pravu i jedinu branu tom fašizmu, omasoviti pokret i približiti ga mladima, između ostalog prekidanjem kruga nacionalističke indoktrinacije i veličanja ratnih zločinaca, istaknuto je između ostalog na tribini „Kakav antifašizam nam treba danas i ovde?“.

Tribina je održana u okviru dvodnevnog skupa nevladinih organizacija iz zemalja bivše Jugoslavije koje se bore za očuvanje antifašističkih vrednosti u svojim društvima, organizovanog 21. i 22. decembra u Beogradu, a na kojem je inicirano formiranje Regionalne antifašističke platforme.

Istoričar Hrvoje Klasić upozorio je da je od samog pitanja šta jeste a šta nije fašizam danas, važnije pitanje kako postupamo prema onome što svako od nas definiše kao fašizam ili antifašizam. Klasić je istakao da nema spora kada se govori o fašizmu prošlosti, ali da se mora biti pažljiv pri imenovanju današnjih pojavnih oblika fašizma pošto nije svako zatiranje ljudskih prava, medijskih sloboda, polnih i seksualnih sloboda fašizam. Da jeste, dodao je on, onda bi Titova Jugoslavija bila fašistička.

„Fašizam je samo jedan od pojavnih oblika jedne od praksi nacionalizma. Mislim da je nama na ovim prostorima u stvari najveći problem nacionalizam. Da li svaki nacionalizam završi u fašizmu? Ne, ali svakako može završiti u fašizmu. Međutim, mislim da je nacionalizam i u najbenignijoj formi opasan po društvo jer se može razmahati i otići, između ostalog, i u fašizam. Zato mislim da ovde u ovoj našoj regiji bremenitoj nacionalizmima moramo postaviti stvari drugačije“ kazao je Klasić.

Sociolog Jovo Bakić, ocenio je da je nacionalizam jezgrena vrednost fašizma, a da je ksenofobični autoritarni nacionalizam suština i fašizma, kao što je suština i današnje radikalne desnice.

„Ali radikalna desnica nije isto što i fašizam, sa akademske strane gledano“ kaže Bakić. Problem je, dodaje, u velikom neznanju jer njegovi studenti nisu čuli ni za Ljotića, Nedića,  Dražu Mihajlovića ili Tita. I onda, nastavlja Bakić, shvatite da ste u problemu jer ćete teško uspeti da postignete nešto pričom o antifašizmu nekome ko ne zna ni osnovne stvari.

„Prvi put se to dogodilo pre dve godine, i sada to traje, da imamo u Studentskom parlamentu sa sociologije desničare. Ranije su uvek bili ili liberali ili levičari, sada su desničari. Oni su nekad bili rezervisani za odeljenje za istoriju, a danas sociologija počinje da se nadmeće, ne damo primat ni teolozima ni istoričarima, hoćemo mi da malo predvodimo u ludosti“, kazao je Bakić.

Dodao je da njegovo iskustvo pokazuje da studenti ne čitaju uglavnom ništa sem skripti, a da oni koji čitaju koriste probranu literaturu ’ljotićevskog karaktera’.

„Kada to shvatimo, tek onda razumemo u kakvom smo problemu. Kod mene uče šta je fašizam i imaju grdne muke da to nauče, vidim da oni to vrlo slabo razumeju. Sve je vezano sa slomom socijalizma ’89. i sa višedecenijskim pomeranjem ideološko-političkog spektra udesno. Tako da danas antifašizam jeste nešto vrlo arhaično, nešto što dobar deo mlađih generacija ne razume“ rekao je Bakić precizirajući da mladi u antifašizmu vide gest, ali da ne razumeju smisao iza gesta.

Toksična sredstva u indoktrinaciji mladih

Jedan od najvećih problema upravo jeste kako mladim generacijama približiti antifašizam. Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović podsetila je da se u Srbiji koriste toksična sredstva za indoktrinaciju mladih, te da je neophodno pronaći načina kako da se s mladim ljudima razgovara.

„Slom Hitlerove Nemačke se desio onda kada je ostrugao dno društvene kace i kada je maloletne dečake slao na Istočni front. To sada radi Vučić, decu od 15-16 godina je upregao da brane mural, da se sad od njega pravi jedan novi memorijalni centar. To je sada njihova Sutjeska, njihova Neretva, oni bi sada izgleda trebalo da dolaze tu da se poklanjaju ratnom zločincu“, istakla je ona.

Ćorović kaže da je suštinski problem što su mladi indoktrinirani i što veliki broj njih ne zna šta se dešavalo devedesetih i ko je zapravo Ratko Mladić.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar kazala je da je antifašizam neodvojiv od komunizma, te da bi lišavanje antifašizma ideje komunizma značilo samo dodatno osnaživanje fašizma.

Upozorila je da je Srbija danas društvo koje je razvilo kult vođe, koje je drugačijeg prozvalo za neprijatelja, društvo koje prezire slabe i modernizam, koje razvija kult tradicije i ima svoj novogovor, koje briše čitav deo svog kulturnog nasleđa koje je napisano latinicom…

Ona je poručila i da je neophodno raditi na afirmaciji antifašizma kao delatne, borbene ideje koja se još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka suprotstavila nacistima u Nemačkoj.

„Treba da radimo na reafirmaciji ideje koja je u talasu koji je zapljusnuo Evropu posle ’89. nestala iz javnog diskursa“, rekla je Manojlović Pintar, ističući kako danas totalitarna ideologija neoliberalizma osnažuje fašističke pokrete.

Hrvoje Klasić podsetio je da je nakon sloma Trećeg rajha mnogo nacista ostalo na visokim funkcijama, ali da je obrazovanje to koje je stvorilo generacije Nemaca kojima je 15 ili 18 godina posle rata bilo nepojmljivo da su njihovi roditelji imali ikakve veze sa Adolfom Hitlerom.

„Mi ovde te generacije nismo stvorili. Dvadeset pet godina je prošlo od rata, a mi i dalje nemamo generacije koje će se barem zapitati šta je to bilo. Mi to nismo uspeli napraviti“, ocenio je kazao je Klasić.

Manojlović Pintar smatra da bi se do mladih moglo dopreti tako što bi im se ponudio jasan sadržaj poput ukazivanja na to da je zločin zločin i da se zločincima ne odaje počast u javnom prostoru.

„Ne samo te najviđenije kao što je Ratko Mladić, nego sve one koji žive danas kao naše komšije, a koji jesu bili deo te ratne mašinerije u devedesetim, treba preispitati i jasno obeležiti. To su stvari koje nikada ne smeju da budu zaboravljene“, istakla je ona.

Dodala je i da takođe treba jasno na videlo izneti probleme ljudi koji su svedeni u kategoriju robovskog rada.

„To je nešto što suštinski mora da se iznese na videlo, što može na najbolji način da privuče ljude da se okrenu tom političkom subjektu koji ima mogućnost da povede jedan drugačiji i otvori jedan novi diskurs u političkom polju“, rekla je ona.

Klasić je naveo da čak ni mladi istoričari kojima on predaje nisu generalno zainteresovani za teme iz prošlosti, pa čak ni događaje iz devedesetih godina prošlog veka, između ostalog i zbog toga što takve teme polarizuju javnost.

„Problem je sveobuhvatan i njemu se ne može pristupiti samo tako što ćemo napraviti odlične udžbenike i što će školski sistem biti dobar, jer džaba sve to zajedno ukoliko živimo u društvima u kojima se toleriše nasilje, u kojima se potiče nasilje, ne samo u prošlosti, nego i u sadašnjosti“, ukazao je Klasić.

On smatra da se mladima mora prići tako što će se promeniti pristup i za promociju antifašizma, gde bi se umesto ovakvih diskusija koristilo ono što je njima prijemčivo poput muzike, sporta, pozorišta, filma ili društvenih mreža.

Jovo Bakić je ocenio da je ključno fašizam povezati sa masovnim zločinima, ali da je takođe neophodno napraviti dobar most između teorijske misli i aktivizma. Iako se bez aktivizma ne može ništa, dodao je, on mora da bude promišljen, ne sme da bude impulsivan već što više povezan sa osmišljenim akcijama.

„Neznanje nas ubija. Kako doći do znanja, to je ključno pitanje. Levičari čitaju da bi se već sutra među sobom sukobili, a desničari čitaju sa idejom da budu dobri nacionalisti. To su nenormalne stvari i u takvoj jednoj društvenoj situaciji je potrebno da malo zastanemo svi i da razmislimo na koji način tu vezu uspostaviti između teorijske misli i aktivizma“, naveo je Bakić.

REGIONALNA ANTIFAŠISTIČKA PLATFORMA

„Vreme je za regionalno savezništvo antifašista i antifašistkinja na prostoru bivše Jugoslavije. Prilike u našim zemljama, posebno u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori odlikuje jačanje i transformisanje organizacija i grupa na desnom spektru, uključujući i one ekstremne, visoka antagonizacija u političkom polju i (do sada) nedovoljno snažni odgovori kako institucija sistema u našim zemljama tako i građanskih, mirovnih i organizacija sa antifašističkim predznakom“, navedeno je između ostalog u pozivu NVO za stvaranje Regionalne antifašističke platforme.

Cilj je da se tokom dvodnevnih razgovora, razmene iskustava i kreativnih napora stvori optimalan okvir/platformu za zajedničko delovanje u vremenu koje dolazi, kako bi se započelo stvaranje nove antifašističke snage na prostoru bivše Jugoslavije koja će biti u stanju da ponudi alternativu negiraju zločina, revidiraju bliže i dalje istorije, veličaju osuđenih ratnih zločinaca, održavaju stanje „rata sviju protiv svih“, širenju ksenofobije i daljem jačanju desnog ekstremizma.

Napomenuo je i da fašisti mnogo ozbiljnije pristupaju borbi, zbog čega su ovde levičari oni koji dobijaju batine, što nije normalno.

„Ako si antifašista, budi spreman da se tučeš, inače je antifašizam samo fraza“ istakao je Bakić.

Antifašizam mora da bude i feministička borba

Aida Ćorović je ukazala da antifašizam mora istovremeno da bude i feministička borba jer „pomahnitali kapitalizam upravo žene osećaju na svojim leđima“.

„Ovde imamo pomahnitali patrijarhat sa, takođe pomahnitalim, neoliberalnim sistemom gde je jedino važan novac i gde se gazi preko ljudskih života. Regresirali smo kao da živimo u srednjem veku“, kazala je Ćorović.

Dodala je i da je društvo u Srbiji do te mere zapušteno na svim nivoima da čak i elementarne stvari, koje bi trebalo da se podrazumevaju, moraju da se uče iz početka.

Jovo Bakić je podsetio da je fašizam proizvod kapitalističkih odnosa, te da se mnogo greši kada se o nacionalizmu govori kao o zlu svih zala, jer je on samo instrument kojim će se najlakše zavaditi potčinjene.

„Ovde će se ta nesretna sirotinja, umesto da traži levicu koje nema, okrenuti Srpskoj radikalnoj stranci ili Dverima. Tu će naći neku toplinu ljudsku za kojom tragaju ljudi“, rekao je Bakić.

Hrvoje Klasić je istakao da u Hrvatskoj postoji opozicija koja je velikim delom antifašistička, za razliku od Srbije, te da je neophodno imati antifašističku političku opciju, kako bi se moglo ravnopravno suprotstaviti desnici koja pametno spinuje „pa smo došli u situaciju da u društvu ne postoji čak ni konsenzus o tome da je zlo zlo“.

„Bez političkih stranaka koje su antifašističke nema ni antifašizma u društvu. Situacija je u Srbiji po tom pitanju katastrofalna, situacija u drugim zemljama nije puno bolja, ali mogu vam reći da kada u Hrvatskoj stranke koje imaju u sebi antifašizam pobede u Zagrebu, Splitu, Rijeci, Puli , Sisku, Krapini, Varaždinu, onda su ipak neke stvari puno lakše ostvarive nego što je to u Srbiji ili u nekim drugim zemljama“ naveo je on.

Bakić je naveo da je nedostatak levice u Srbiji proizvod nedostatka svesti o problemu koji kapitalizam stvara, pa umesto da se energija usmeri prema uzroku, gađa se samo posledica.

„Vi prekrijete bazične društveno-ekonomske probleme epifenomenom i onda se borite sve vreme protiv te posledice, a uzroci su tu, sve jači i jači baš zato što ih ne vidite. Opšta društvena klima je takva da komuniste smatraju rđavijim od fašista. Češće ćete na zidovima videti kukaste krstove nego petokrake, i to u Srbiji koja je u crno zavijena. I onda se zapitate kako je to moguće“, rekao je Bakić.

Ocenjuje da je to moguće jer je zaboravljen primarni neprijatelj zahvaljujući nacionalizmu kao savršenom pokriću.

„Vi ste ponosni zato što ste Srbin ili Srpkinja, a ne znate šta ćete sutra jesti. Ili radite u katastrofalnim uslovima i možda ćete pasti i poginuti na nekom gradilištu. To je apsolutna katastrofa“, upozorio je Bakić.

Na skupu antifašista iz regiona bilo je reči i o odnosu prema antifašističkoj prošlosti na prostoru bivše Jugoslavije, kao i o mogućim odgovorima na desni ekstremizam, a sve u cilju postavljanja temelja Regionalne antifašističke platforme.

Dvodnevni skup u Beogradu organozovali su Društvo za održivu budućnost – Koraci iz Beograda i brojne partnerske organizacije, uz podršku Balkan civil society deveopment network i Građanskih inicijativa.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.