Ratni zločinac zastupnik udruženja Četnički pokret Sokolovi
Među zastupnicima udruženja “Četnički pokret Sokolovi” iz Šida nalazi se Miloš Stanimirović koji je osuđen 2012. godine za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata devedesetih u Tovarniku, u Hrvatskoj
Među zastupnicima udruženja “Četnički pokret Sokolovi” iz Šida nalazi se Miloš Stanimirović koji je osuđen 2012. godine za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata devedesetih u Tovarniku, u Hrvatskoj
Iako su registrovani kao udruženje četnika sa osuđenim ratnim zločincem za zastupnika, ovo udruženje je dobilo sredstva na konkursu opštine Šid 2021. godine.
Jednom od zastupnika, Stanimiroviću, suđeno je u bekstvu, a Županijski sud u Vukovaru ga je osudio na 10 godina zbog krivičnog dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava – ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Sud je tada kao otežavajuću okolnost naveo da je Stanimirović “pokazao veliku količinu kriminalne volje, kao i upornost i bezobzirnost prilikom nanošenja telesnih povreda oštećenima”. Presudu je nakon žalbenog postupka, potvrdio 2016. godine i Vrhovni sud Hrvatske.
Sokolovi i dinastija
Oblast ostvarivanja ciljeva ovog udruženja, kako piše na APR-u, je “negovanje tradicije četničkog pokreta od nastanka do danas i promovisanje parlamentarne monarhije zasnovane na demokratskim principima na čelu sa Dinastijom Karađorđević”.
Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra ukazuje da ovo nije izolovan slučaj i da je Srbija utočište za nekolicinu osuđenih ratnih zločinaca te navodi primer Novaka Đukića koji je u Srbiju pobegao kako bi izbegao služenje 20 godina zatvorske kazne zbog zločina na Tuzlanskoj kapiji 1995. godine kada je ubijeno više od 70 civila.
“Koristeći trenutnu situaciju u kojoj ustav ne dopušta izručenje drugoj državi, a ne postoji poseban sporazum o izručenju, oni se u Republici Srbiji mogu ponašati kao bilo koji drugi građanin ili građanka. U tom smislu oni mogu biti i osnivači različitih udruženja koliko god to sa etičke strane zvučalo ili bilo problematično. Između zemalja nastalih raspadom Jugoslavije nije moguće izručenje optuženih za ratne zločine drugoj državi, a oni ovakvu situaciju koriste izbegavajući da se suoče sa onim za šta se terete”, rekao je Stanetić.
Ovo udruženje sklopilo je 2019. godine sporazum o saradnjisa Pokretom obnove kraljevine Srbije (POKS), po kome će “polazeći od zajedničkih programskih načela” delovati kako bi ostvarili ciljeve poput “potpune rehabilitacije i reafirmacije Četničkog pokreta, Ravnogorskog pokreta, JBuO i ličnosti đenerala Dragoljuba – Draže Mihailovića”.
“Ovim sporazumom, poslanici POKS u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini AP Vojvodine, kao i odbornici POKS u lokalnim samoupravama, obavezuju se da će u svojim nastupima afirmisati ove vrednosti i boriti se za zajedničke ciljeve POKS i udruženja SOKOLOVI”, navodi se u sporazumu.
Napad na No Name Kitchen
Pre dve godine, N1 je izveštavao o incidentu u okolini napuštene fabrike Grafosrem kod Šida, u kojem je volontere No Name Kitchen, organizacije koja brine o migrantima, kako kažu, napalo nekoliko ljudi sa četničkim obeležjima. Slučaj su prijavili policiji, nakon čega je iz Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici stiglo rešenje po kojem volonteri moraju da napuste Srbiju. U ovoj vesti navodi se da je volonterima ove organizacije “posle nekoliko sati provedenih u policijskoj stanici, gde su davali iskaz, uručena odluka Prekršajnog suda po kojoj im se nalaže da napuste Srbiju, jer su krivi za ometanje javnog reda i mira kao i za napad na pripadnike udruženja „Sokolovi“ koji su čistili teren oko fabrike”.
Jedan od volontera je, međutim, izjavio za N1 da su došli da pokupe stvari migranata koje su ostale ovde. Ljudi koji su na sebi imali četnička obeležja su ušli, rekli im da izađu, a No Name Kitchen volonteri tražili su pet minuta da pokupe sve.
“Počeli su gorivom da polivaju stvari koje smo mi hteli da ponesemo. Mi smo takođe i na sebi imali gorivo nakon toga. Moju koleginicu su gurnuli i pao joj je telefon nakon čega se razbio“, rekla je za N1 Leoni Neuman, volonterka iz Nemačke.
Na fejsbuk profilu Četničkog pokreta Sokolovi mogu se naći objave iz ovog perioda, a u opisu fotografija navode da je na pomenutoj teritoriji Grafosrema “održan moleban za sve Srpske junake i pale borce devedesetih ratova i dat blagoslov nad parcelom Grafosrema gde se trenutno izvode radovi čišćenja i paljenje raznog otpada koji je ostao iza humanitaraca i izbeglica koji su se nalazili na toj parceli”.
Poternica za „atentatorom“ na Vučića u Potočarima
Do 2018. godine jedan od zastupnika udruženja Sokolovi bio je i srpski četnički pukovnik iz Martinaca, Dragan Slavkić. Slavkić je takođe bio na čelu jedinice za brza dejstva Ravnogoraca – otadžbinske uprave SČP.
Kako je Kurir prvi preneo 2019. godine, Ravnogorci – Otadžbinska uprava SČP raspisala je poternicu za Nihadom Aličkovićem zbog pokušaja ubistva Aleksandra Vučića u Potočarima, ali i zbog nasilničkog ponašanja ispred Tribunala. Kako navode u svojoj izjavi, Ravnogorci su poslali nalog jedinici za brza dejstva koja je raspoređena od Zvornika do Rače, u slučaju da Aličković pređe u Srbiju, bude odmah sproveden pred „Preki četnički sud“.
Četnički poret tada je za Slavkića rekao da je odlično obučio jedinicu za brza dejstva, a da su novac obezbedile „srpske patriote iz dijaspore“.
Predstavnici Srpskog četničkog pokreta posetili su Šid u sklopu obeležavanja krsne slave udruženja Sokolovi. Tada je istaknuto da udruženje ima odličnu saradnju sa četnicima iz Čačka, ali i cele Srbije, a među četničkim vojvodama koje su posetile Šid ovom prilikom bio je i predsednik Vrhovnog čenitčkog vojvodskog saveta Gojko Rabrenović. Ovaj savet osnovan je 2014, a predsednik i osnivač bio je funkcioner Srpske radikalne stranke i haški optuženik Jovo Ostojić. Na čelo Saveta Rabrenović dolazi 2016. godine, a u Šidu je predstavljen i kao predsednik Srpskog četničkog pokreta iako se u Agenciji za privredne registre kao predsednik tog pokreta navodi Milun Kuzmanović,dugogodišnji funkcioner Nove Srbije. Obe organizacije su registrovane na istoj adresi u Čačku.
Udruženje Sokolovi organizovalo je četnički marš kroz Šid, a kao razlog organizovanja naveden je badnji dan i očuvanje srpske kulture i tradicije. Kako je napisano u obaveštenju, moli se OUP Šid da obezbedi siguran saobraćaj i prolazak kolone u glavnoj ulici pa sve do crkve.
Finansiranje Sokolova – nedostupnost informacija
Prema NGO analyzer-u, ovo udruženje prihodovalo je 2019. 12.110 eura, a 2020. 12.587 eura.
Na konkursu za dodelu sredstava iz budžeta opštine Šid za programe i projekte udruženja sa teritorije opštine Šid u 2021. godini, ovo četničko udruženje je 16.08.2021. godine dobilo 95 000 dinara. Međutim, iz odluke komisije opštine Šid ne vidi se za koji projekat ili program udruženja su sredstva namenjena. Do objavljivanja ovog teksta redakcija VOICE-a nije dobila odgovor iz opštine sa kojim projektom su konkurisali niti smo dobili propratnu projektnu dokumentaciju na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja.
Željko Stanetić navodi da je višeslojan problem rezultat ignorisanja ratnog nasleđa i potrebe da se kao društvo sa njim suočimo. Kako kaže upitno je delovanje same organizacije, poruke koje se šalje kao i nasilni akti za koje se vezuju neki od članova.
„Potpuno drugi, ali nimalo beznačajan problem, jeste nedostupnost informacija glede dodele novca ovom udruženju na javnom konkursu opštine Šid. Činjenica je da mnoštvo javnih konkursa na kojima se udruženjima dodeljuje novac iz bužeta karakteriše apsolutna netransparentnost, a deluje da sve postaje još mračnije kada govorimo o manjim gradovima i opštinama. Tako i u ovom konkretnom slučaju, mi ne znamo za koje aktivnosti i po kojim kriterijumima je pomenuto udruženje dobilo finansijsku podršku opštine”, objasnio je Željko Stanetić.
Osim transparentnosti, u kontekstu ratnog nasleđa, rešenje vidi u vođenju ovih postupaka pred sudovima u zemljama u kojima se ta lica nalaze i čiji su državljani, a nakon ustupanja dokaznog materijala iz druge zemlje.
“Nažalost, dosadašnje iskustvo, broj ustupljenih, a onda i slučajeva koji imaju epilog, govori da ne možemo biti previše optimistični”, zaključuje Stanetić.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.