SLOBODNA VOJVODINA
Rat u Ukrajini komplikuje odnose Moskve i Pekinga: Da li je Putin novi vazal Kine?
više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prijateljstvo između Kine i Rusije prolazi kroz radikalne promene, a “Politiko” u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila
Malo pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Peking i sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom proglasio “bezgranično prijateljstvo”. To prijateljstvo, međutim, više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prolazi kroz radikalne promene, a “Politiko” u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila.
U tekstu pod nazivom “Novi kineski vazal: Vladimir Putin”, ovaj list ocenjuje da je kineski lider danas u poziciji da diktira uslove “spasonosne” pomoći Rusiji i da zapravo određuje pravac odnosa između Moskve i Pekinga. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološi i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom davno je prošlo, a za Rusiju, koja trpi ekonomske udarce sa Zapada, Kina je, kako se čini, jedini potencijalni dobročinitelj kom se Putin može okrenuti.
Malo pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Peking i sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom proglasio “bezgranično prijateljstvo”. To prijateljstvo, međutim, više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prolazi kroz radikalne promene, a “Politiko” u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila.
U tekstu pod nazivom “Novi kineski vazal: Vladimir Putin”, ovaj list ocenjuje da je kineski lider danas u poziciji da diktira uslove “spasonosne” pomoći Rusiji i da zapravo određuje pravac odnosa između Moskve i Pekinga. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološi i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom davno je prošlo, a za Rusiju, koja trpi ekonomske udarce sa Zapada, Kina je, kako se čini, jedini potencijalni dobročinitelj kom se Putin može okrenuti.
Kako podseća “Politiko”, kada je predsedavajući Mao Cedung došao u posetu Josifu Staljinu u zimu 1949. godine u velikoj meri je izgledao kao “podređeni”. Staljin ga je pustio da čeka u njegovoj snegom okovanoj vikendici 27 kilometara izvan Moskve, gde se kineski lider žalio na sve, počev od kvaliteta ribe do neudobnog dušeka.
Kada su dvojica komunističkih lidera konačno krenuli na posao, Staljin je izdejstvovao povoljni dogovor po kojem je Mao bio primoran da kupi rusko oružje i tešku mašineriju na kredit na koji je Peking morao da plaća kamatu. Ipak, sedam decenija kasnije, dinamika moći radikalno se promenila.
Podsetimo, upravo zbog sukoba koji je izbio u Ukrajini poraslo je intersovanje za odnos ove dve države, a još od početka invazije oči sveta bile su usmerene i na istok Azije u iščekivanju reakcije iz Pekinga. Kina, međutim, Rusiji nije uvela sankcije, niti je otvoreno kritikovala početak vojne operacije. Odnosi saradnje su nastavljeni, ali u ovom slučaju sa možda malo izmenjenim ulogama.
Analitičari za Euronews Srbija kažu da je Kina definitivno danas viđena kao država u usponu, i u ekonomskom smislu, ali i u smislu političkog uticaja koji ima na globalnom nivou. Komentarišući, pak, odnose Moskve i Pekinga, kažu da oni imaju jedno “asimetrično partnerstvo” koje različito znači svakoj od tih zemalja
Da li Kina zaista preuzima nadmoć?
U tekstu koji je prethodnih nekoliko dana izazvao veću pažnju, “Politiko” navodi da Kina u javnosti snažno demonstrira političku solidarnost s Moskvom. Ističe se da je kineska ekonomija danas nekoliko puta moćnija od ruske, pa da je i gotovo izvesno da će se Rusija koja se suočava sa evropskim sankcijama i naftnim embargom upravo u ovoj situaciji više nagnuti ka Pekingu.
Kina zapravo može da ima ogroman uticaj na Moskvu kada je reč o embargu koji je Evropska unija uvela na naftu koja se uvozi iz Rusije. Ova zabrana, kako se očekuje, napraviće veliku rupu u ruskom budžetu, osim ukoliko se ne uključe drugi veliki kupci. Kina bi tu mogla da ima karte u svojim rukama.
Postoje, međutim, prilično ozbiljne granice takozvanih odnosa “bez ograničenja”. Makar za sada, Kina naglašava da ne prodaje oružje ili delove za avione Rusiji. Peking ne želi da se i sam nađe na meti sankcija, tako da je postavio određene granice.
“U potpuno drugačijem scenariju u odnosu na onaj iz Hladnog rata, Rusija će biti mlađi partner moćnijoj Kini. To će iritirati Putina”, rekao je Metju Krunig, zamenik direktora Skaukroft centra za strategiju i bezbednost u Atlantskom savetu.
Objašnjavajući za Euronews Srbija ovu novu raspodelu snaga na relaciji Moskva-Peking, Zorana Baković, specijalna dopisnica ljubljanskog “Dela” iz Azije, kaže da kada se govori o kineskoj nadmoći ne misli se samo na ekonomiju koja je, kako kaže, deset puta veća od ruske, već se misli upravo i na nadmoć na geostrateškoj mapi koja je dosad ipak bila na ruskoj strani. Ona ističe da je odnose Rusije i Kine potrebno razumeti kroz istoriju, ali dodaje i da bi bilo kakav poremećaj u balansu snaga mogao da bude opasan.
“Govorimo sada o jednoj drugoj vrsti nadmoći, a radi se o nadmoći na geostrateškoj mapi. Recimo, Rusija je bila ta koja je bila u stanju da uđe u Avganistan, pa makar se to završilo i porazom, ali da tamo ostavi duboki pečat. Rusija je bila ta koja je sada sa Putinom ušla u Siriju i sirijski rat i tamo napravila novi odnos snaga. To su sve potezi na koje Kina na primer do dana današnjeg nije spremna i u tom smislu je Kina Rusiju smatrala kao jednu vrstu starijeg brata u partnerstvu”, rekla je ona.
Asimetrično partnerstvo
Kako navodi “Politiko”, kineski predsednik deli Putinov animozitet prema Zapadu i NATO alijansi, ali to ne znači da će on bezuslovno nuditi “milostinju”. Glavna Sijeva strateška briga su kineski prosperitet i bezbednost, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti makar deo nafte preusmerene iz Evrope, ali uz ogroman popust u odnosu na svetske cene.
Kina će, kako se navodi dalje, pomoći Rusiji samo u onoj meri u kojoj neće na sebe privući sankcije i ugroziti sopstvenu sposobnost da prodaje robu bogatim zemljama u Severnoj Americi i EU. Dodaje se i da što je Moskva izolovanija, to će više morati da pomogne Kini u njenim strateškim geopolitičkim ambicijama, te se s tim u vezi navodi činjenica da kineski zvaničnici godinama lobiraju kod Rusa da smanje prodaju oružja Indiji, koja je povremeno imala obračune na granici sa Kinom.
Ipak, kada je reč o odnosu dve zemlje, analitičari smatraju da je teško da bi on mogao da se nazove vazalnim.
“Nekoliko puta je napomenuto od strane zvaničnika Pekinga da Rusija i Kina imaju jednu vrstu strateškog partnerstva. Sve to rečeno i sve to imajući u vidu, ukoliko biste pitali bilo koga u Moskvi i bilo koga u Pekingu, oni definitivno ne bi rekli da je Rusija u vazalnom položaju. Oni pokušavaju da izrade uzajamno koristan odnos”, rekao je za Euronews Srbija Stefan Vladisavljev, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, i dodao da je Rusija u očima Kine i dalje veoma moćna država koja može da bude značajan politički partner.
Kako objašnjava Zorana Baković, Rusija se pretvara u “mlađeg brata”, odnosno u “podređenog” člana ovog partnerstva i dodaje da je reč vazal “teška”.
“Moramo da imamo na umu kinesko-ruske odnose kroz celu istoriju. Ti istorijski odnosi nas upozoravaju na to da bilo koji poremećaj u dosadašnjem balansu koji je postojao između Kine i Rusije, između Putina i Đinpinga, kada se taj balans preokrene na stranu Kine, to će sasvim izvesno izazvati vrlo nepredvidive reakcije Putina. Kina i Rusija imaju jedno asimetrično partnerstvo koje različito znači svakoj od tih zemalja. Za Rusiju je Kina kontrateža u njenom rivalstvu i neprijateljstvu sa Amerikom. Za Kinu je Rusija čuvar strateških leđa. Čim se makne treća strana, odnosi između Kine i Rusije postaju silno komplikovani i zapravo nepredvidivi i zato je opasno u slučaju da se taj balans toliko promeni odjednom, Rusija postane manji partner, a Kina dominantniji”, rekla je ona.
Putin spreman da plati određenu cenu?
Kako je objasnio Vladisavljev, Kina je momentalno nakon uvođenja sankcija Zapada pokazala da je spremna da otvori tržite. Kinesko tržište otvoreno je za veliku količinu žitarica koje mogu da budu izvezene tamo, a definitivno je da će joj koristiti i embargo na naftu
“Definitivno ukoliko se Zapad bude sve više i više zatvarao za Rusiju, ne znači da će se to desiti i na Istoku i Kina može postati taj oslonac i u ekonomskom smislu, prosto dobijati ono što je Kini neophodno, a zauzvrat pružati Rusiji finansijska sredstva koja su njoj preko potrebna”, rekao je Vladisavljev.
A kako je naveo Politiko, mada Đinping i Putin imaju bolji lični odnos od njihovih prethodnika Cedunga i Staljina, oni takođe imaju i različite stavove o budućoj ulozi njihovih država u svetu. Putin je u tom smislu u težoj situaciji. On će, kako se navodi, rado uzeti sve što mu Kina ponudi imajući u vidu okolnosti u kojima se nalazi njegova zemlja – čak i ako to znači da na Rusiju gledaju kao na slabijeg partnera Kine.
“Problem je u tome što on na konflikt u Ukrajini gleda kao na ključnu stvar u borbi za opstanak njegovog režima. Manje se plaši od toga da ga Kina drži u šaci, jer je fokus zapravo na borbi protiv SAD. Ukoliko Kina pruži neophodne resurse – i istovremeno se ne bude mešala u unturašnje stvari Rusije – to je cena koju on prihvata da plati kako bi nastavio svoju borbu protiv SAD”, rekao je za “Politiko” Aleksandar Gabuev, ekspert za odnose Kine i Rusije u Karnegi organizaciji.
Nevena Zdravković
izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/51255/rat-u-ukrajini-komplikuje-odnose-moskve-i-pekinga-da-li-je-putin-novi-vazal-kine/vest
SLOBODNA VOJVODINA
U Srbiji na transplantaciju organa čeka 2.000 pacijenata, najviše osoba nada se bubregu
Na transplataciju organa, u Srbiji čeka oko 2.000 pacijenata.
Na toj listi najviše je osoba koje se nadaju bubregu
SLOBODNA VOJVODINA
Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?
Pravosnažnom presudom Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, bivšim funkcionerima Službe državne bezbednosti, pre dva dana okončana je jedna era. Oni su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora, odlučilo je Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu. Bio je to poslednji sudski postupak pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji
SLOBODNA VOJVODINA
Usijana diplomatija u cilju smirivanja tenzija na severu Kosova: Da li će zahtevi evropskih lidera biti ispunjeni?
Održavanje novih izbora na severu Kosova, obezbeđivanje učešća Srba na njima i započinjanje rada na uspostavljanju Zajednice srpskih opština – to su tri zahteva koja su evropski zvaničnici izneli u Moldaviji u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom predsednicom Vjosom Osmani. U cilju smirivanja tenzija u Beograd i Prištinu dolaze specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i američki izasalanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Analitičari ističu da je pojačana diplomatska aktivnost oko Kosova nastavak francusko-nemačkog plana i ukazuju na reakcije Amerike prema Prištini, za koje kažu da su novina, ali ne i neočekivane.
Osim rata u Ukrajini i političkih tenzija u Moldaviji, jedna od tema Samita Evropske političke zajednice bila je kriza na severu Kosova i Metohije. To je bila prilika da se najviši evropski zvaničnici sastanu sa predstavnicima Beograda i Prištine, a čini se da su naročito bili aktivni predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.
“Naši zahtevi prema obe uključene strane su jednostavni, angažovanje Kosova da organizuje nove izbore u četiri opštine, učešće Srba na ovim izborima i da se Kosovo bavi primenom Zajednice srpskih opština. Jednostavno rečeno, to su zahtevi koje smo postavili”, naveo je Makron.
Nemački kancelar Olaf Šolc je istakao da on zajedno sa francuskim predsednikom i visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom ulaže velike napore da se obezbede uslovi za deeskalaciju krize na Kosovu.
“I to je zadatak kojem smo veoma posvećeni, naravno, jer smo sada veoma blizu pronalaženja veoma strukturalnog i trajnog rešenja za sukob između Kosova i Srbije. Uz dogovorene sporazume, sve to treba da se sprovede”, poručio je Šolc.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je razgovor sa dvojicom kormilara EU bio težak, ali i da je uloga Srbije u očuvanju mira u regionu ključna.
“Znate da nisam optimista, skoro nikako, ali verujem da ljudi sada imaju pravu sliku o tome šta se dešava na Balkanu što je važno i nije bitno da li su neke zemlje priznale ili nisu priznale Kosovo. Verujem da je sasvim jasno da ne postoji samo krivac koji je uvek bio obeležen, kao što je to bila Srbija, već je to mnogo komplikovanija situacija, ali neću da kažem da je sasvim drugačija situacija. Ali verujem da postoji više razumevanja stvarnih pitanja i stvarnih događaja koji su se nedavno desili na Kosovu, posebno na severu Kosova”, istakao je Aleksandar Vučić.
Za to vreme, predsednica Kosova, Vjosa Osmani, nastavila je sa diskreditovanjem Srbije, označavajući Srbe sa severa Kosova kao “krimnalne bande”. Ona je navela da Srbiji nije mesto među evropskim narodima, ali da će razmotriti zahtev francusko-nemačkog dvojca o održavanju novih izbora u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije.
Raste pritisak stranih diplomata da situacija deeskalira
Zbog dešavanja na severu Kosova kada je došlo do sukoba predstavnika KFOR-a i Srba u Zvečanu, koji su protestovali zato što je albanski gradonačelnik, uprkos njihovom protivljenju, ušao u zgradu opštine u tom gradu, i prethodnih dana stizale su reakcije iz EU, ali i zemalja Kvinte i SAD, čije su poruke bile najoštrije do sada, kako su ocenjivali stručnjaci.
SAD su osim osude prištinskih vlasti zbog nasilnog upada u zgrade opština sa srpskom većinom, isključile Kosovo sa vežbi “Branilac Evrope 2023”.
Međunarodna diplomatija usmerena na smirivanje tenzija na Kosovu nastaviće se i početkom sledeće nedelje kada su Beogradu i Prištini predviđene posete predstavnika i SAD i EU. Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Miroslav Lajčak i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kako je najavljeno, doputovaće u ponedeljak i utorak, 5. i 6. juna.
Milan Igrutnović, saradnik Instituta ta evropske studije za Euronews Srbija kaže da je pojačana diplomatska aktivnost nastavak francusko-nemačkog plana koji je postao plan cele EU.
“Ova ekscesna situacija na severu im je poslužila da reafirmišu svoje zahteve kojima je pridodato očekivanje da će biti makar novi lokalni izbori na Kosovu na kojima bi imali učešće srpske zajednice i da bi se postigao jedan demokratski legitimitet za nove lokalne vlasti”, rekao je Igrutinović za Euronews Srbija.
Dodaje da je ipak zanimljiviji nastup Amerike koja se postavlja prema prištinskoj vladi dosta oštro, i da su potezi koje su SAD povukli prema kosovskim vlastima novina, ali da nisu neočekivani.
Prema njegovoj oceni, ovo je za Beograd neka vrsta taktičke pobede i ističe da postoji prostor za manevar.
“S obzirom na stanje na severu Kosova i tenzije koje su narasale i strah od specijalnih jedinica, dole je jedna loša i tenzična situacija. Svakako nema tu puno dobitaka za narod na sveru Kosova. U slučaju da se dese neki novi lokalni izbori to bi možda bio nekakav pozitivan ishod, ali oni su u lošoj poziciji koja već dugo vremena traje”, kaže on.
Igrutinović smatra i da je logično očekivanje da se kosovski specijalci povuku sa severa, da se održe lokalni izbori i da se Srbi vrate u institucije.
“Biće velika očekivanja od Beograda”
Na pitanje da li veruje u povratak Srba u institucije kaže da veruje da će biti velika očekivanja od Beograda da pošalje taj signal.
“To je naredni spoljopolitički korak u tom smeru i onda Beograd ima veću spremnost da to uradi jer oseća jednu taktičku pobedu i da onda izađe u susret spoljnopolitičkim događajima i dinimaci koja se dešava kako bi zadržao oreol pouzdanog partnera. Iz perspektive Beograda to bi više bio ustupak zapadu u diplomatskoj igrici koja se ove nedelje odigrala nego Prištini”, zaključuje on.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da je opšti zaključak svih učesnika Samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu da je za situaciju na severu Kosova najodgovornija Prištinska administracija.
“Pre svega to je zaključak najvećih partnera kosovske države. I SAD koje nisu bile tu prisutne, ali i ključnih evropskih zemalja. I nemački kancelar Šolc i francuski predsednik Makron i ostale članice EU su pravilno pokazale i ukazale na onoga ko je odgovoran za stanje na severu Kosova”, rekla je Grubješić za Tanjug.
Istakla je da su predstavnici evropskih zemalja na samitu dali predloge kako da do deeskalacije na severu dođe, ali da je problem u tome što Aljbin Kurti za sada odbija da te predloge i primeni.
“I Kurti i kosovska predsednica za sada odbijaju. Ali ja mislim da oni nemaju izbora nego da postupe onako kako se od njih zahteva. A to je da se najpre ukloni specijalna policija i snage koje inače nemaju pravo ni po kosovskim zakonima da borave na severu, a ne samo u opštinskim zgradama”, navela je Grubješić.
Istakla je da zbog sprovođenja Kurtijeve politike Priština gubi poverenje svog glavnog saveznika – SAD.
“To ne ide jedno s drugim. Protivljenje i teranje inata SAD-u i ostanak na vlasti. Kako će se to rasplesti i kakva će politička sudbina Kurtijeva biti mi ne znamo. Spominju se izbori i smena bez izbora”, navela je Grubješić
izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/89276/usijana-diplomatija-u-cilju-smirivanja-tenzija-na-severu-kosova-da-li-ce-zahtevi-evropskih-lidera-biti-ispunjeni/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Borel zatražio nove izbore u opštinama na severu Kosova
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel zatražio je takođe raspisivanje novih lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova, učešće Srba u tom izbornom procesu i početak rada na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom
SLOBODNA VOJVODINA
LSV-VOJVOĐANI: Pastor i Bakić da zabrane nastup šovinističkog pevača u Novom Žedniku
Subotica, 2. jun 2023 – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine-VOJVOĐANI u Subotici zahteva da se zabrani koncert Baje Malog Knindže, pevača čiji je repertoar prepun pesama koje raspiruju etničku i versku mržnju, zakazan za 4. jun u Novom Žedniku kod Subotice
SLOBODNA VOJVODINA
Protest “Vojvođani protiv nasilja” održan pred zgradom RTV u Novom Sadu
Na protestnom skupu “Vojvođani protiv nasilja” koji je danas održan ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu, okupilo se više stotina nezadovoljnih građanina.
U Srbiji na transplantaciju organa čeka 2.000 pacijenata, najviše osoba nada se bubregu
Presudom Stanišiću i Simatoviću okončan poslednji postupak zbog ratnih zločina devedesetih: Koje je nasleđe Haškog tribunala?
Usijana diplomatija u cilju smirivanja tenzija na severu Kosova: Da li će zahtevi evropskih lidera biti ispunjeni?
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
Sterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA12 meseci agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA12 meseci agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA9 meseci agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA1 godina agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoPREMINUO ISTAKNUTI ČLAN LSV MILOŠ ŠIBUL