Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Predlog sporazuma vlasti i opozicije: Izbori na svim nivoima 3. aprila

Reč je o redovnim izborima za predsednika Republike i za odbornike u Skupštini grada Beograda i vanrednim izborima za narodne poslanike.

Published

on

U Skupštini Srbije danas je održan sastanak vlasti i opozicije u okviru međustranačkog dijaloga bez posredovanja poslanika Evropskog parlamenta.

Predstavnici vlasti izneli su predlog sporazuma o izbornim uslovima, a opozicija do ponedeljka ima mogućnost da preda svoje amandmane.

U predlogu sporazuma između vlasti i opozicije u međustranačkom dijalogu, koji se vodi bez posredovanja predstavnika EU, predloženo je da se izbori na svim nivoima održe 3. aprila sledeće godine, potvrdio je za Euronews Srbija lider Dveri Boško Obradović.

Reč je o redovnim izborima za predsednika Republike i za odbornike u Skupštini grada Beograda i vanrednim izborima za narodne poslanike.

Sastanak između predstavnika partija opozicije i vlasti, na kome se razgovaralo o detaljima sporazuma u kome je 3. april predložen kao datum za održavanje izbora na svim nivoima, je završen.

Nakon sastanka, kako prenosi reporter Euronews Srbija, novinarima u Skupštini se kratko obratio Dejan Šulkić potpredsednik DSS, koji je rekao da i dalje nije utvrđen tačan datum održavanja predsedničkih i beogradskih izbora. On je dodao i da će se naknadno odlučiti o vanrednim parlamentarnim izborima. 

Prema njegovim rečima, za predsedničke i beogradske, kada je reč o datumu, to bi trebalo da bude u rasponu od 3. do 17. aprila, a “za vanredne će se naknadno znati”.  Sporazum koji je danas stavljen na sto u međustranakom dijalogu, dodao je, nije trebalo u fokusu da ima datum održavanja izbora, već izborne uslove.

Lider Dveri Boško Obradović je, novinarima u Skupštini Srbije, rekao da su vlasti posle četiri meseca rada i 12 sastanaka predstavile prvu radnu verziju predloga sporazuma i prvi utisak je da je vlast spremna da izađe u susret zahtevima opozicije u manje bitnim pitanjima.

“Nadam se da je današnji dan taj, kada ćemo dobiti odgovor vlasti. Takođe, nije dovoljno da se mi ovde nešto dogovorimo, ako opozicija to posle ne može da kontroliše kroz zajednički nadzorni organ”, rekao je Obradović.

Ključna pitanja nisu dobro definisana, a pre sve ona koja se odnose na slobodu medija, pritiska na birače, zaposlene u javnom sektoru, funkcionersku kampanju i kako kontrolisati predizborni i izborni period, rekao je Obradović.

“Do ponedeljka imamo mogućnost da predamo svoje amandmane na ovu prvu radnu verziju i iskoristićemo je da predložimo sve ono što u ovom sporazumu nedostaje, a nedostaje mnogo toga”, rekao je Obradović.

Kaže, nedostaju i odgovori medijskih kuća, koje su bile na sastanku sa predstavnicima Radne grupe, a koje, kaže, još nisu dostavile svoj papir kako će unaprediti svoj informativni program i status opozicije u njemu.

Lider POKS-a Žika Gojković je rekao da je “blagi optimista” i da veruje da će prvi put posle duže vremena biti promena izbornog sistema koje će omogućiti da imamo pravednije izbore.

Ivica Dačić se nije obratio medijima, a nema ni informacija da li je u Skupštinu Srbije stigao predlog Evropskog parlamenta.

Šta stoji u predlogu sporazuma

U predlogu stoji i da cenzus ostaje tri odsto, dok se broj potpisa za stranke nacionalnih manjina smanjuje na 5.000, prenosi Tanjug.

Predlogom sporazuma, u koji je Tanjug imao uvid, predviđa se da Vlada Srbije formira Radnu grupu za eksternu kontrolu biračkog spiska, u čiji sastav bi ušli predstavnici državnih organa i opozicionih stranaka koje su učestvovale u dijalogu.

Takođe, svaki član Radne grupe imao bi pravo da Ministarstvu za državnu upravu podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o nekom biraču u Jedinstvenom biračkom spisku.

Predlog je i da se izmenama Zakona o sprečavanju korupcije, predvidi da državni funkcioneri koji su kandidati za predsednika i poslanike ne mogu sedam dana pre izbora da, u svojsku državnih funkcionera, organizuju svečana otvaranja infrastrukturnih i drugih objekata, odnosno svečanosti započinjanja izgradnje.

Predlog je, između ostalog, i da se u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti promeni kriterijum za finansiranje troškova kampanje, tako da se 30 odsto sredstava raspoređuje u jednakim iznosima podnosiocima izbornih lista koji koriste sredstva iz javnih izvora, dok bi se 70 odsto sredstava raspoređivalo listama koje su osvojile mandate srazmerno broju mesta osvojenim u parlamentu.

Jedan od predloga je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika predvidi mogućnost da organi za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti ponište glasanje na biračkom mestu, ako utvrde da je broj listića u kutiji veći od broja birača koji su glasali, da je glasao neko ko nije upisan u birački spisak, ili ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, ili on nije potpisan ili adekvatno popunjen.

Predloženo je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika i podzakonskim aktima RIK-a posebno naglasi da je zabranjeno vođenje paralelnih spiskova na biračkom mestu.

U predlogu sporazuma stoji i da se građanima Srbije koji žive na KiM mora omogućiti da ostvare biračko pravo i glasaju na teritoriji Kosmeta, ali da se, zbog specifične političke i bezbedne situacije, predvidi pravni osnov da se izbori sprovode po posebnoj proceduri, u saradnji sa OEBS-om.

Takođe, predlog je i da se naknada za rad u biračkom odboru povećava sa 1.500 na 2.000 dinara.

U predlogu sporazuma, između ostalog, stoji i da, s obzirom da se redovni izbori za predsednika Republike i odbornike Skupštine grada Beograda održavaju u prvoj polovini 2022. godine, a kako bi se sa implementacijom počelo što pre, u ovoj fazi dijaloga ne treba ići preko postojećeg ustavnog okvira niti posezati za korenitim promenama izbornog sistema.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ranije je najavio da bi krajem sledeće nedelje mogao da se očekuje finalni tekst dijaloga na ovom koloseku. Prema nezvaničnim informacijama, sledećem sastanku, 11. septembra, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Imali smo mnogo sastanaka radne grupe na kojima su partije iznosile predloge o četiri teme, a nastavićemo sa tim aktivnostima i sumiranjem rezultata tog dijaloga i da krajem sledeće sedmice porobamo da dođemo do finalnog teksta i dogovora”, rekao je Dačić uoči današnjeg sastanka.

Čeka se predlog evroparlamentaraca

Takođe, u sklopu dijaloga na drugom koloseku, koji se vodi uz posredovanje EU i u kome učestvuju stranke takozvane bojkot opozicije i predstavnici vlasti, čeka se predstavljanje plana posrednika iz Evropskog parlamenta. Sastanci u Beogradu u okviru ovog dijaloga trebalo bi da se održe 17. i 18. septembra.

Od konačnog dogovora u okviru međustranačkog dijaloga, na oba koloseka, zavisiće i odluka opozicije o izlasku na izbore.

Euronews Srbija, T.K, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/15165/predlog-sporazuma-vlasti-i-opozicije-izbori-na-svim-nivoima-3-aprila/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

Trending