Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Predizborno ispomaganje Orbana i Vučića

Sve čvršća ekonomska uvezanost između dve države, praćena je kritikama zbog ugrožavanja demokratskih vrednosti na obe strane

Published

on

Dan od kojeg „zavisi“ položaj Mađara u Srbiji i Srba u Mađarskoj – tako je 3. april, izborni dan u obe države, okarakterisao Peter Sijarto, aktuelni šef mađarske diplomatije.

U poseti Beogradu 7. februara, ocenio je i da nastavak dobre saradnje Srbije i Mađarske „zavisi“ od rezultata aprilskih izbora.

Dok je broj Srba u Mađarskoj vrlo mali, Mađari su u Srbiji najbrojnija manjinska zajednica, sa oko 250 hiljada građana prema poslednjem popisu.

Veliki broj Mađara u Srbiji ima dvojno – srpsko i mađarsko državljanstvo. Time ostvaruju pravo da glasaju na izborima u obe države.

Srbiju i Mađarsku, osim izbornog datuma, vežu i dobri odnosi dvojice lidera – mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vučić i Orban od međusobnim odnosima

Više puta su isticali da su odnosi Srbije i Mađarske na „vrhunskom i istorijskom nivou“, Orban je glavni zagovornik brzog ulaska Srbije u Evropsku uniju, dok ga Vučić naziva „velikim prijateljem“.

Dok su Orbanov Fides (Fidesz) u Mađarskoj i Vučićeva Srpska napredna stanka (SNS) u Srbiji na početku izbornih kampanja za ostanak na vlasti, opozicija u obe države i deo međunarodnih nevladinih organizacija optužuje ih za nazadovanje u demokratskim procesima.

Orban je, jedini među liderima EU, na listi najvećih neprijatelja medija, nevladine organizacije „Reporteri bez granica“.

Ista organizacija Srbiji proteklih godina beleži pad na listi medijskih sloboda. Srbija se našla na 93. mestu od 180 država, uz ocenu da je zemlja „sa slabim institucijama“ i da lažne vesti šire „provladini senzacionalistički mediji“.

I Orban i Vučić, međutim, takve kritike demantuju. Istovremeno, i Srbija i Mađarska intenziviraju odnose sa Pekingom i Moskvom, što nailazi na negodovanje Evropske unije.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj dolaze u vreme kada je Budimpešta u višestrukim sporovima s Briselom oko standarda vladavine prava. EU

Sa kim će vojvođanski Mađari?

Vučića i Orbana veže i partnerstvo sa Savezom vojvođanskih Mađara, vladajućom partijom Mađara u Srbiji. SVM je sestrinska partija Orbanovom Fidesu, a u Srbiji je deo vlasti sa Vučićevim SNS-om.

Šef poslaničke grupe SVM u parlamentu Srbije Balint Pastor rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ta partija 3. aprila neće prekidati dosadašnju praksu – na parlamentarne izbore u Srbiji izlaze samostalno. Na izborima za parlament Mađarske, mađarsku dijasporu u Srbiji pozivaju da glasa za Fides.

Pored redovnih parlamentarnih izbora, u Mađarskoj se 3. aprila na inicijativu Fidesa održava i referendum o podršci kontroverznom LGBTQ zakonu, što su analitičari ocenili kao Orbanov potez da animira svoju birače da izađe na izbore.

Nasuprot Fidesa je raznolika koalicija šest opozicionih partija, na čelu s konzervativcem Peterom Marki-Zajem (Marki-Zay).

Građane Srbije prvog vikenda aprila očekuju redovni predsednički i izbori za grad Beograd, ali i vanredni izbori za republičku skupštinu.

Za razliku od prošlih izbora 2020, koje je veći deo opozicije u Srbiji bojkotovao uz ocenu da izborni uslovi nisu fer, ovog puta su najavili kandidature.

Kakva su očekivanja SVM?

U aktuelnom sazivu republičkog parlamenta Savez vojvođanskih Mađara ima devet poslanika, što im je do sada najbolji izborni rezultat.

Za stranke manjina u Srbiji ne primenjuje se cenzus koji važi za ostale političke partije, već prirodni prag (jedan mandat se dobija kad se broj važećih glasova podeli sa brojem poslanika u parlamentu – 250).

„Imaćemo svoju listu od 250 kandidata za parlament i izborni program. Nadamo se da ćemo ponoviti dobar rezultat, to nam je pošlo za rukom 2020. godine“, rekao je Balint Pastor za RSE.

Pored republičke, SVM je u koaliciji sa SNS-som deo i pokrajinske i lokalnih vlasti u sredinama gde živi mađarska zajednica, a lider SVM Ištvan Pastor je i predsednik pokrajinske skupštine Vojvodine.

SVM je ranije saopštio da će podržati Vučića ako se bude kandidovao za predsednika Srbije. Spisak predsedničkih kandidata i izbornih lista za parlament za sada nije poznat, jer izbori zvanično još nisu raspisani.

Da li će izbori uticati na veze Srbije i Mađarske?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, ocenjuje Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam, išao „Orbanovim tragom“ u načinu uspostavljanja vlasti.

Svetski mediji mađarskog premijera opisuju kao „desničarskog populistu“.

Popov ističe da režimi u Mađarskoj i Srbiji „jedan drugog podupiru“ i da su „najbolji“ odnosi, kako ih zvaničnici opisuju, zasnovani na ličnim relacijama Vučića i Orbana.

Ipak, smatra da od rezultata izbora ne zavisi položaj manjina u dve države.

„Ukoliko bi došlo do promene vlasti na izborima u bilo kojoj državi, ne verujem da bi došlo do turbulencija, ni da bi bilo razloga da se drastično promene odnosi, jer mi nemamo otvorenih bilateralnih pitanja“, rekao je Popov.

Istakao je i da opozicija u Mađarskoj ima veće šanse da „poljulja“ Orbanovu vlast, nego što je to slučaj sa opozicijom u Srbiji.

„Jedna cigla je izvučena ispod Orbanovog režima“, rekao je Popov, podsećajući da je opozicija na lokalnim izborima osvojila vlast u Budimpešti.

Dok u Mađarskoj u trci za parlament opozicija izlazi u jednoj koloni, u Srbiji su se opozicione stranke podelile u više koalicija koje najavljuju nastup na izborima.

Popov, pozivajući se na dosadašnja izborna istraživanja u Srbiji, ne daje „velike šanse“ da se na izborima u Srbiji dogodi „preokret“. Podseća da opozicione stranke od 2012. godine, kada je SNS došao na vlast, ukazuju na urušavanje izbornog procesa i vladavinu prava.

‘Kumovanje’ dobrim odnosima Vučića i Orbana

U SVM-u smatraju da je njihova partija „ključna“ za dobru saradnju Srbije i Mađarske. Prema rečima Balinta Pastora, SVM je „kumovao“ dobrim odnosima Vučića i Orbana.

„Možda zvuči neskromno, ali je istinito. Savez vojvođanskih Mađara je imao ključnu ulogu u dobrim odnosima (Orbana i Vučića) još 2008. i 2009. godine, kada je Srpska napredna stranka formirana, a Viktor Orban bio u opoziciji u Mađarskoj“, rekao je Pastor.

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana je od dolaska na vlast pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, ali i u centralnom delu Srbije, upravo u saradnji sa SVM – odnosno kroz fondaciju koju ta stranka vodi.

Kritike na račun Orbanove vlasti u Mađarskoj SVM odbacuje, dodajući da se „nikad nije sumnjalo u regularnost izborne volje“ građana Mađarske.

„Ukoliko vi imate dvotrećinsku većinu i ukoliko poštujete proceduru i institucije, ja u tome ne vidim ništa loše, ali je evidentno da je politika Viktora Orbana smetala nekim krugovima u Briselu“, naveo je Balint Pastor.

Na kritike na račun Vučića, Pastor odgovara da Srbija ne bi u decembru 2021. otvorila prvi klaster – set poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, „da postoje neki ogromni problemi“ u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji.

Glasanje mađarske dijaspore putem pošte

Građani koji imaju mađarsko državljanstvo, ali ne i prebivalište u Mađarskoj, na parlamentarnim izborima 3. aprila glasaće u najvećem broju putem pošte.

Druga opcija je da glasaju u diplomatskim predstavništvima na dan izbora.

Mađarska je dijaspori sa dvojnim državljanstvom glasanje omogućila zakonom iz 2011. godine. Procene su da se od tada broj građana sa pravom glasa na mađarskim izborima uvećao za milion.

Glasanje putem pošte obavlja se nešto ranije – deset dana do dve nedelje pre izbornog dana.

Među mađarskom dijasporom u Srbiji, gde prema popisu iz 2011. živi više od 250 hiljada Mađara i većina njih ima dvojno državljanstvo, ne ostvaruju svi svoje biračko pravo.

Da bi ostvarila pravo glasa, mađarska dijaspora treba da zatraži upis na birački spisak. Praksa je da se njima na kućnu adresu šalje glasački listić.

Nakon što glasaju, svoj zapečaćeni glas i formular sa podacima iz mađarskih dokumenata građani šalju izbornoj komisiji. U Srbiji su to ambasada Mađarske u Beogradu ili generalni konzulat Mađarske u Subotici.

„To je nešto što smo (kao proceduru) iskusili i na prošlim izborima“, rekao je za RSE Balint Pastor.

Na isti način dijaspora ostvaruje i pravo glasa na referendumu u Mađarskoj.

„Biće i referendumske kampanje, mi ćemo podržati stav Vlade Mađarske“, rekao je Balint Pastor iz SVM.

Opozicija SVM-u, među političkim predstavnicima Mađara u Vojvodini, su Mađarski pokret i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM).

Mađarski pokret je na parlamentarnim izborima u Mađarskoj dao podršku zajedničkom kandidatu opozicije Peteru Marki – Zaju, uz ocenu da bi nakon promene vlasti u Mađarskoj Marki-Zaj održavao „bliske i bratske“ odnose matice i dijaspore.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara nije se do sada izjasnila da li će podržati vladajuću ili opozicionu kolonu.

Ko će sa opozicijom u Srbiji?

Te dve opozicione partije Mađara najavile su učešće na republičkim izborima – u koloni sa opozicionim koalicijama Vučiću.

Mađarski pokret je u decembru 2021. godine najavio je saradnju sa koalicijom „Moramo“, na zajedničkoj izbornoj listi građansko-zelenog bloka koju predvodi bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Uz poziv vojvođanskim Mađarima i svim građanima Srbije na „zajedničko opoziciono delovanje“, Mađarski pokret je sebe opisivao kao alternativu u odnosu na „provladinu, nekritičnu politiku Saveza vojvođanskih Mađara“.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, koju predvodi Aron Čonka, na izborima u Srbiji nastupiće na listi „Ujedinjena Srbija“.

Predvodnica te parlamentarne liste je Marinika Tepić, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde, dok je predsednički kandidat penzionisani general Vojske Srbije Zdravko Ponoš.

Ko je Orbanu opozicija u Mađarskoj?

Glasanjem na parlamentarnim izborima 3. aprila , građani Mađarske odlučuju da li Orban ostaje na premijerskoj funkciji nakon 12 godina na vlasti. Ukoliko pobedi, Orbanu bi to bio četvrti uzastopni mandat.

Većina istraživanja daje Orbanovom Fidesu neznatnu prednost u odnosu na opozicionu koaliciju.

Referendum koji je raspisan istog dana je, prema oceni aktivista za ljudska prava, diskriminatoran.

Grupe u Mađarskoj koje se zalažu za LGBTQ prava objavile su zajedničko saopštenje, u kojem navode da Orbanov referendum šteti dostojanstvu LGBTQ osoba i da će podstaći mržnju. Oni su pozvali Mađare da ponište referendum tako što će precrtati glasački listić.

Da će izbori za parlament biti najznačajniji izazov Orbanovoj moći otkako su on i njegova antiimigraciona partija Fides 2010. godine dobili dvotrećinsku većinu u parlamentu, ocenila je agencija AP (Asošijejted pres).

Orban opoziciju optužuje da su „desničarski i levičarski esktremisti koji služe stranim interesima“.

Najveći do sada opozicioni savez, koji se kreće od liberalnih grupa do desničarske partije Jobik (Jobbik), suočava se s nizom izazova – od unutrašnjih podela do neravnopravnog pristupa medijima i finansiranju.

Politiko podseća da su opozicioni lideri, u pokušaju da poraze Orbana, obećali da će ostaviti svoje razlike po strani, a da su u svojim nastupima mađarskog premijera okrivili za podrivanje demokratskih normi i nezavisnih institucija.

Prema oceni briselskog magazina Politiko (Politico), izbori bi mogli da definišu da li će se Mađarska vratiti u evropski mejnstrim ili će se još više približiti Moskvi i Pekingu.

Prethodne pobede su Orbanu, naglašava Blumberg, omogućile da bez podrške opozicije, menja zakone, uključujući i Ustav, napada manjine i uvodi pravila koja otežavaju smenu najviših zvaničnika.

Tokom Orbanovog mandata EU je pokrenula istrage o eroziji demokratskih normi u Mađarskoj i odložila milijarde evra pomoći zbog zabrinutosti za korupciju.

(Slobodna Evropa, Foto: Magločistač)

izvor: https://www.autonomija.info/predizborno-ispomaganje-orbana-i-vucica.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PARALELNI INTERVJU KOJI ĆE ZATRESTI REGION / KLASIĆ I BEŠLIN ZA „SB“: Poruke iz Sarajeva – Vučiću, njegovim prijateljima, četnicima, desničarima i nacionalistima…

Povjesničari Hrvoje Klasić, profesor s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Milivoj Bešlin, profesor s beogradskog univerziteta, govorili su za „Slobodnu Bosnu“ o bujanju radikalizma i nacionalizma u regionu, novim projektima, izborima u Srbiji i Hrvatskoj, te odgovorili na brojna pitanja vezana za budućnost u regionu i povijesni revizionizam. Paralelni razgovor s Klasićem i Bešlinom vođen je u Sarajevu, odakle su poslane snažne poruke od strane najutjecajnijih povjesničara u regionu, što Klasić i Bešlin zasigurno i jesu

Published

on

By

Nakon dokumentarnog serijala pod nazivom „NDH“, slijedi vaš novi veliki projekt. U nedjelju je premijera „Partizana“, što gledatelje očekuje ovoga puta?

KLASIĆ: -Pa da evo, nakon dvije godine snimanja kreće serija Partizani, 7 epizoda – Al Jazeera u 19 sati i u 23 sata repriza. Nadam se da nije baš lud termin zbog nogometnog prvenstva i zbog Olimpijskih igara. Nekako se uzdam da će u BiH možda biti gledanije, jer BiH nema na Europskom prvenstvu, volio bih radije da je Bosna na Europskom prvenstvu pa da pomaknemo termin, ali evo što ćemo, što je tu je. Ja sam ustvari zadovoljan. Često me pitaju što će se moći saznati novog iz serije, a ja sam rekao da za one starije od 50 godina malo što će biti novo, ali za one mlađe od 30 godina sve će biti novo, s obzirom na revizionizam i s obzirom na odnos prema partizanskom pokretu i fašizmu generalno u našim društvima, sve će biti novo.

Međutim, opet kažem oni partizani, malo što ih ima, i oni partizani koji se osjećaju partizanima će možda dijelom biti, ne baš razočarani, ali sigurno će imati primjedbe na samu strukturu serije jer to nije kronologija NOB-a, mi ne ulazimo u sve bitke, u sve divizije, u sve brigade, u sve narodne heroje, nego ustvari pokušavamo više fenomenološki, tematski objasniti neke ključne pojmove. Od toga zašto je partizanski pokret najjači u BiH, kojim motivima pripadnici pojedinih naroda ulaze u partizanski pokret, zašto žene ulaze u partizanski pokret, kakav je odnos partizanskog pokreta prema zapadnim saveznicima, kakav prema Rusima. Naravno, govorimo i o zločinima, govorimo o onome o čemu se malo govori. Obično kad netko kaže partizani misli na borbu, međutim što je sa oslobođenim teritorijima. Što se događa tamo gdje oni oslobode određeni teritorij, gdje ustvari pokušavaju uspostaviti vlast onako kako je oni zamišljaju da bi trebalo biti jednoga dana kad preuzmu vlast u cijeloj zemlji. To će biti vrlo zanimljivo.

Nisam siguran da će taj vaš serijal gledati nova vlast u Hrvatskoj, posebno ovi iz Domovinskog pokreta?

-Ja mislim da oni najviše gledaju. Dakle, sudeći po svim mojim tekstovima koje napišem ili intervjuima, čini mi se da je najviše komentara od desnice. Ja mislim da su oni nekako najvjerniji gledatelji i čitatelji. Tako da sam siguran da će gledati, kao i NDH što su gledali i odmah imali primjedbe. Ali da, jasna mi je vaša aluzija. Dakle, gledat će, siguran sam da će gledati, ali hoće li se složiti i hoće li im biti drago to što je snimljeno, to sumnjam. Ali, oni koliko god mislili da mogu promijeniti povijest svojim stavovima, činjenice su tu. Ono što je jako važno, doista smo okupili povjesničare najbolje za to područje, ne samo iz cijele bivše Jugoslavije, nego imamo i Nijemce, Engleze, Talijane, Francuze, Ruse i Austrijance, tako da mislim da, ako već ne vjeruju meni, koji ustvari najmanje govorim o toj seriji, onda neće baš moći prigovorit svima koji su u toj seriji, a koji nemaju veze ni s Jugoslavijom, ni s komunizmom.

Ovi što su u Srbiji sad dobili izbore, ponovo ista ekipa, neće ni oni baš biti oduševljeni ovim partizanima.

BEŠLIN: -Neće, predsednik države se već očitovao o kolegi Klasiću, kao što znamo. Njihov odnos prema partizanskom pokretu izražen je činjenicom da je novi pobednik i novi- stari gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić rekao je da isele Tita jer je bio anti-Srbin. Zaboravljajući jednu ključnu stvar.  S druge strane Tita se ne nalaze Srbi, s druge strane Tita se nalazi fašizam, a Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Tako da je odnos ovih radikalskih vlasti u Srbiji prema fašizmu više nego sporan i kontroverzan. Postoje ti trenuci kada se oni do kraja razotkriju. A tu je, između ostalog, i Šapićevo predizborno obećanje da će da iseli Tita koji je simbol antifašizma, ne samo na jugoslavenskom prostoru, nego i u Evropi i u svetu.

KLASIĆ: -Ali da možda ipak i razveselim predsjednika Vučića i sve njegove pristaše, u seriji će biti jako puno govorenja o četnicima. Onim istim, koje narativ u Srbiji naziva tzv. drugim antifašističkim pokretom u Srbiji.

U kojoj mjeri vam se čini da su nakon izbora u Hrvatskoj i Srbiji te dvije zemlje skrenule oštro desno?

KLASIĆ: -Kad govorimo o Hrvatskoj retorika je bila vrlo desna, međutim praksa se već pokazala puno manje desna. Pokazalo se da je Andrej Plenković puno umješniji nego što su mnogi očekivali. Dakle, ako pogledamo od nekih prvih zahtjeva šta će sve Domovinski pokret htjeti, dobili su zapravo Ministarstvo privrede i demografije i dio Ministarstva gospodarstva, onda je jedan od zastupnika iz domovinskog pokreta inzistirao, kao uvjet,  podrške Muzej žrtava komunističkih zločina, a onda je onaj drugi tjedan nakon toga rekao da ne mora biti odmah muzej nego da mogu biti prvo istraživanja, a sada je krenulo istraživanje njegove imovine. Tako da ćemo vidjeti dokle će to sve skupa doći. Nisam sretan što nažalost, desnica u Hrvatskoj ponovo isplivava na najgori mogući način, a to je odnos prema prošlosti. Ali, nekako se nadam, dobili smo upozorenje, i mi svi koji se time bavimo smo se angažirali  i radimo na tome da njihovi stavovi ne postanu ponovo mainstream.

BEŠLIN:-Ne bih se složio, ni Hrvatska ni Srbija da skreću desno, jer su obje i do sada imale desne vlade, s druge strane u Hrvatskoj, ja se tu slažem sa kolegom Klasićem, Andrej Plenković se pokazao kao vrlo vešt agens za razgrađivanje ovih desničarskih stavova i možda bi se mogao uporediti na evropskom nivou negde sa Angelom Merkel, koja je pomerila CDU najviše ka centru.

Plenković je ranije uspevao da pomeri i MOST ka centru i da razgradi tu političku organizaciju. Ne bih sad nagađao, ali mislim da on to već sad nekako uspeva da relativizuje, taj neki zaokret. Što se tiče Srbije, isto, stara je vlast. Dakle, jeste desna pa desna i populistička, ali opet ne vidim neki zaokret. Iako bi sad neki u tom Vučićevom odnosu sa Kinom mogli da pronađu elemente nekog zaokreta, ali Srbija već neku godinu nije otvorila neko poglavlje, dakle faktički je defacto prekinula proces evropskih integracija, evropski narativ više nije dominantan u Srbiji, nacionalizam je već nekoliko godina ta ključna legitimacija, iako nije bio u prvim godinama Vučićeve vladavine.

On je negde došao sa tom pričom, neki od nas smo znali o fake reformama, privrednom rastu itd. Ali, onda kada su se sve te priče o reformama prikazale manje ili više neuspešne on se vratio onoj svojoj ključnoj legitimaciji, onome što najbolje zna, a to je nacionalizam.

A što je sa opozicijom?

BEŠLIN: -Vučić, odnosno presvučeni radikali na vlasti u Srbiji su promenili krvnu sliku društva. Oni jesu društvo vrlo pomerili na desno. Dakle, dosta postepeno su pojačavali tu svoju nacionalističku retoriku i društvo pomerali ka desno, i to je dovelo do toga da danas, velika većina opozicionih lidera i većina opozicionih ili nezavisnih medija su mnogo više desno nego što je to po volji mnogima od nas, nego što je to bilo pre 10 ili 15 godina. Tako da, veći deo opozicije se dosta glupo takmiči sa Vučićem u tom nacionalizmu, nacistiškom narativu, odbrani Kosova, dodvoravanju Putinu, ksenofobiji. Na teži način će shvatiti da oni ne mogu „nadsrbiti“ Vučića i da ne mogu oni Vučiću uzeti ono što je njegova legitimacija već 30 i više godina, a to je nacionalizam, i da moraju da pronađu neki alternativni narativ i da ne budu samo konkurencija, već da moraju da postanu alternativa. A da bi postali alternativa moraju da formulišu alternativni program. Oni to u momentu nisu uradili, niko od njih.

Je li potpuno ista situacija i u RS-u? Opozicija radi isto ono što i Dodik…

BEŠLIN: –RS je uvijek Srbija na steroidima. RS je, plašim se, uvek anticipacija nekih procesa koji se dešavaju u Srbiji. Ali, mislim da je ipak situacija dosta teža jer u Srbiji ipak postoji nekakvo društvo koje se opire, još uvijek postoje nekakvi mediji, ali u RS-u ja ne mogu da vidim više naznake bilo kakve alternative. Dakle, to je sad već jedan takav autoritarizam  da poprima razmere totalitarnih sistema.

A Hrvatska ljevica? Nula bodova?

KLASIĆ:-Ja bih rekao Europska ljevica blizu nula bodova, ako izuzmemo ponekad dobre rezultate. Mislim, naravno, možemo mi govoriti o španjolskoj ljevici, o SPD-u, pa i o, naravno, Skandinaviji, ali bitnije je što ustvari mi danas podrazumijevamo pod ljevicom.

Da li je ljevica ona kakvu smo ju zamišljali 70-ih, 80-ih godina? Možemo li uopće očekivati danas postojanje takve ljevice?

Dakle, u Hrvatskoj i dalje su dvije najjače opozicijske stranke čak i ne centar prema ljevici, već ljevica prema centru. Dakle SDP i Možemo! Nije to najbolje, ali mislim da ima i zemalja u kojima ljevice stoje puno lošije. Ja osobno mislim da je veliki problem u SDP-u, da SDP mora nešto pod hitno promijeniti.

Po mom mišljenju, SDP mora ponovo, ili napokon, skrenuti ulijevo više nego što je, pri čemu se ta ljevica mora odnositi, ne samo prema Titu i prema žrtvama Oluje, nego mora i u poreznoj politici, socijalnoj politici, kulturnoj, vanjskoj, u svemu ostalome. Ali da, kriza je, očito se ne mogu snaći u tome tko bi bila biračka baza.

Dakle, kad govorimo o nekoj staroj ljevici, onda se uvijek razmišljalo o radničkoj klasi i o radnicima koji rade u velikim tvornicama. Tih velikih tvornica više baš ni po Europi nema toliko, a kamo li u Hrvatskoj, tako da, na njih se ne može računati. Raduje me što, recimo, jako puno mladih je glasalo za Možemo, a s druge strane za SDP uglavnom stariji glasaju, što znači da postoji mogućnost da se mladima pristupi s nekim novim formama. Dakle, to su neke zelene politike, to je odnos prema LGBT zajednici, prema migrantima, tako da, mislim da postoji perspektiva, ali generalno vjetrovi iz Europe koji pušu nisu baš naklonjeni ljevici na ovom ovdje prostoru, pa onda ni u Hrvatskoj.

Za kraj, nakon novih izbornih manipulacija od strane Vučićevog režima, što će biti u Nišu, Zrenjaninu, Novom Beogradu, nakon svega? Opet neke demonstracije, ili bi se sve moglo završiti na onoj staroj „Tresla se gora…“?

BEŠLIN:-Mislim da nije dobro da istoričar predviđa budućnost. Ne vidim neki potencijal za ozbiljan otpor, zbog toga što je ozbiljan otpor u Srbiji, ako sad aludirate na demonstracije ’96./’97/ 2000. odbranu izbornih rezultata, opozicija je tada uspevala ’96./’97., protesti su trajali tri meseca za priznavanje izbornih rezultata, za fer izbore. Opozicija je tad uspela, ali opozicija je tada uverila jedan ogroman broj građana da je legitimitet, na lokalu makar, a 2000. i na nacionalnom nivou sa autoritarnih lidera prešao na njih, odnosno s autoritarnog lidera prešao na njih.

Ova opozicija nije uverila građane da su oni nosioci legitimiteta. Većina građana, da ne kažem ogromna većina, i dalje veruje da je nosilac legitimiteta Aleksandar Vučić. To je ta stvar koja nedostaje da bi se ozbiljno ljudi pokrenuli na ulici.

Dakle, vi Vučića možete ogrančiti u izbornim manipulacijama, u krađi izbora, u svemu onome što se dešavalo i predizbornim i postizbornim krađama samo uz jedan ozbiljan pritisak, a to znači ne lajkovima, tekstovima, društvenim mrežama, nego velikim brojem ljudi u javnom prostoru, što je jedina politička činjenica i delatni pritisak. Da bi se to desilo ljudi moraju da budu vrlo ubeđeni i vrlo motivisani. Ja ne vidim da danas u društvu postoji ni ta ubeđenost da je Vučić izgubio svaki legitimitet ni motivacija kod ljudi.

Koliko može trajati ta „agonija“ u Srbiji i za Rusiju i za Srbiju, jer očito da Srbija pod Vučićem nikad neće ući u Europsku uniju, a očito je i da predsjednik Srbije ne misli odustati od ulagivanja Putinu i tog sjedenja na dvije stolice?

BEŠLIN:-Za većinu ljudi u Srbiji to nije agonija, za većinu ljudi je to poseban model ponašanja. Dakle, u Srbiji trenutno evropski narativ uživa manje od trećine podrške, dakle, negde oko 30% i to pod uslovom da im ne traže i da ne postavljaju pitanje Kosova. Ako to postaviš, onda je negde oko 10 procenata ljudi koji bi išli. A s druge strane, ulagivanje Putinu je nešto što otprilike podržava, po istraživanjima negde oko 10%. Prema tome, Vučić jeste, nažalost, modelirao društvo prema svom uzoru.

PROFESOR MILIVOJ BEŠLIN ZA 'SB': Koliko puta je Rusija izdala Srbiju, što se krije iza mita o srpsko-ruskom bratstvu i zbog čega su utihnuli Vučić i Dodik… | Slobodna BosnaFoto: Arhiv

KLASIĆ:- Ja bih samo dodao, ovo što je Milivoj rekao, dakle, treba više ljudi u tom javnom prostoru, to je apsolutno. Međutim, problem je što je taj javni prostor okupiran već godinama. Ja stvarno ne znam toliko kvalitetnih profesionalaca, povjesničara, intelektualaca u regiji, kao što ih ima u Srbiji, a obrnuto proporcionalna je mogućnost njihovog pojavljivanja u javnom prostoru. Odnosno, prostor u kojem se oni pojavljuju je vrlo, vrlo sužen i vi kad pogledate koji su najgledaniji, najčitaniji mediji, na njima ti ljudi nemaju pristupa. Tako da, nakon dugog vremena, dakle, po onom Gebelsovskom, kada se jedna laž počne ponavljati, jedan narativ počne ponavljati – on postane normalan i čini mi se da se u Srbiji već dugo događa, već predugo normalizira nenormalno, puno ljudi koji možda u startu nisu bili za Vučića, koji ne bi prije 10 godina glasali za njega, danas već gledaju onako: „Pa dobro, nije on baš ovako, nije baš onako“ i pronalaze se nekakve zamjerke Zapadu, zamjerke susjedima, zamjerke svima i zamjerke opoziciji, ali ne i njemu. Tako da, mislim da je to primjer koji bi se mogao doista učiti u školama kako propaganda, dakle, kako jedna mašinerija doista može zarobiti cijelo društvo.

BEŠLIN:-Da, i ta kontaminacija javnog prostora će ustvari ostati u Srbiji značajno duže nakon Vučića. Ja se plašim, na ovim nezavisnim medijima kad sam rekao da bi neki sledeći autokrata posle Vučića mogao biti vrlo sličan njemu, ako ne i gori jer je društvo u međuvremenu značajno izmenjeno.

izvor: https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/359726/paralelni_intervju_koji_ce_zatresti_region_klasic_i_beslin_za_sb_poruke_iz_sarajeva_vuchicu_njegovim_prijateljima_chetnicima_desnicharima_i_nacionalistima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidatkinja koalicije „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije

Kandidatkinja na izbornoj listi „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvojila je drugo mesto u izboru nedeljnika „Zrenjanin“ za političku ličnost godine

Published

on

By

Bojana Begović je, samim tim, najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije.

Čestititamo našoj koleginici i svi zajedno ćemo učiniti veliki napor da pobedimo na izborima 2. juna i izborimo se za promene i bolji život u Zrenjaninu.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“, koja nastupa pod rednim brojem 5 na izborima za Skupštinu grada Zrenjanina, je savez Demokratske stranke, Zajedno za Zrenjanin, Zeleno-levog fronta, Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, Narodnog pokreta Srbije-Miroslav Aleksić, Novog lica Srbije i SRBIJE CENTAR-Zdravko Ponoš.

Informativna služba Koalicije
Zrenjanin protiv nasilja – Biram Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/kandidatkinja-koalicije-zrenjanin-protiv-nasilja-biramo-zrenjanin-bojana-begovic-najpopularnija-licnost-zrenjaninske-opozicije/

Continue Reading

Trending