SLOBODNA VOJVODINA
Potraga za pravim “receptom”: Diplomatska ofanziva gura Zapadni Balkan ka EU, ali put iz limba ima i svoje uslove
Šolc, Berbok, Mišel, Varhelji, Šalenberg… Diplomatska ofanziva evropskih zvaničknika na Srbiju i Zapadni Balkan signal je da bi put ka EU, koji je godinama zamrznut, polako mogao da se otvori za zemlje regiona. Ipak, put iz limba ka konkretnim koracima u evropskom savezu za Srbiju nosi i niz uslova koja je neophodno ispuniti
Copyright profimedia, Pixabay
Šolc, Berbok, Mišel, Varhelji, Šalenberg… Diplomatska ofanziva evropskih zvaničknika na Srbiju i Zapadni Balkan signal je da bi put ka EU, koji je godinama zamrznut, polako mogao da se otvori za zemlje regiona. Ipak, put iz limba ka konkretnim koracima u evropskom savezu za Srbiju nosi i niz uslova koja je neophodno ispuniti. U ovom trenutku, osim pitanja Kosova, na vrhu prioriteta su i sankcije Ruskoj Federaciji.
Rat u Ukrajini pomrsio je mnoge konce u Evropi i svetu. Ipak, koliko god su dešavanja na istoku starog kontinenta u fokus evropskih političara, Zapadni Balkan nije pao niže na agendu, već je, naprotiv, postao teritorija koju su poslednjih meseci posetili važni zapadni zvaničnici, sa ciljem, čini se, da Zapadni Balkan gurnu bliže EU. Otvorena pitanja, ipak, i dalje ostaju – kako, kada, po kom modelu i u kojoj meri su članice Unije spremna da otvore vrata državama regiona. Kako sada stoje stvari, čini se da ni među njima nema jedinstvenog stava.
Ipak, da su se stvari pomerile iz “mrtve tačke” pokazuje upravo evropska diplomatska ofanziva u regionu.
Nemački kancelar Olaf Šolc bio je samo jedan od ukupno šest zvaničnika te zemlje koji su u protekla tri meseca posetili Srbiju, a dodatno angažovanje EU, potvrdile su i posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, kao i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija. Ali, nije se samo Evropa angažovala u regionu i Srbiji. U Beogradu i drugim prestonicama, posle imenovanja nove “graniture” ambasadora i diplomata zaduženih za ove prostore, boravili su američki senatori, pa i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar.
Poslednja u nizu poseta ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga. On je došao je u Beograd nakon što su iz Austrije više puta naglasili da apsolutno podržavaju integraciju Zapadnog Balkana, a potom i da neće pristati na članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji ovog regiona. Takođe, iz Austrije stiže i predlog o postepenoj integraciji ZB u evropski blok, što je jedan u nizu predloga o načinu pristupanja nekoliko zemalja među kojima je i Srbija. Sve ove posete došle su uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana koji će se održati krajem ovog meseca.
Tako se, prema oceni stručnjaka koji su govorili za Euronews Srbija, može očekivati zalaganje zemalja članica da se pronađe način bliskije saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana i da se one približe EU. Na tom putu, međutim, kada je reč o Srbiji stoji neuvođenje sankcija Rusiji.
Angažovanje Austrije
Uoči dolaska austrijskog ministra u Beograd, non pejper o susedskoj politici i proširenju EU koji su sastavili upravo Šalebnerg i ministarka za evropska pitanja Austrije Karoline Edštadler naišao je na prve pozitivne reakcije iz više zemalja članica Unije.
U tom dokumentu Šalenberg i Edštadler predlažu postepenu integraciju kandidata za članstvo u EU, te smatraju da bi kandidati, pre punopravnog članstva trebalo da budu integrisani u institucije i fondove EU, kako bi građani još za vreme pristupnog procesa osetili benefite budućeg članstva.
Austrijski ministar istakao je u Beogradu da je ključni pokretač za stabilnost i saradnju Evropska unija i niko drugi. Naglasio je da je Austrija među prva tri najveća strana investitora, i da i dalje postoji interesovanje austrijskih kompanija da povećaju investicije.
Govoreći o austrijskom non pejperu, rekao je da je od obećanja u Solunu prošlo 19 godina, što je predugo.
“Naš predlog je da se prema državama regiona korak po korak iz jedne oblasti u drugu, bilo da je energija, saobraćaj ili nešto drugo, odnosimo kao prema punopravnim članicama. Evropska perspektiva nije jednosmerna ulica. Nalazimo se pred korenitim potresom našeg sistema bezbednosti u Evropi. Niko ne može da se nada da će biti samo posmatrač sa strane“, podvukao je on.
Zapadni zvaničnici poslali jasne poruke
Angažovanje austrijskih zvaničnika, međutim, samo je deo paketa. U diplomatsku ofanzifu na Srbiju i Zapadni Balkan ovog proleća krenule su i SAD i EU.
U Beogradu i drugim prestonicama, posle imenovanja nove “graniture” ambasadora i diplomata zaduženih za ove prostore, boravili su američki senatori, pa i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar. U Srbiji, ali i u drugim državama Zapadnog Balkana boravilo je šest nemačkih zvaničnika za tri meseca, a nemačku ofanzivu nakon formiranja nove Vlade počela je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Potom su sa srpskim zvnaičnicima razgovarali drugi važni zvaničnici iz Nemačke, najpre oči i uši Analene Berbok, kako je sama nazvala specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Saracina. Srbiju je posetila i nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht.
Na posletku, u Beograd je došao i nemački kancelar Olaf Šolc. Svi oni su, na čelu sa Šolcom, poslali jasnu poruku Srbiji, da je nepohodno da se uskladi sa spoljnom politikom EU i da uvede sankcije Rusiji. Međutim, ono što odjekuje nakon ovih poseta je i poruka da se nikako nije odustalo od integracije Zapadnog Balkana, pa ni Srbije u EU i da se radi na procesima i modelima prodruživanja i saradnje sa evropskim blokom.
Takođe, iako ne kao zvaničnik Nemačke, ali Nemica u Evropskom parlamentu, izvestilac za Kosovo i Metohiju, Viola fon Kramon, poznata po oštrijim stavovima prema Srbiji, ovoga puta je u Beogradu poslala poruku da je uvođenje sankcija Rusiji u interesu Srbije, ali da nije na EU da bilo koga tera na to.
Dodatno angažovanje EU u pogledu saradnje sa regionom Zapadnog Balkana kao i integracijama, potvrdile su i posete tokom maja meseca, prvo Šarla Mišela predsednika Evropskog saveta, a potom i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija. Varhelji je podršku dao i inicijaivi Otvoreni Balkan i uputio poziv predsedniku Srbije na razgovor tokom samita Evropske unije i Zapadnog Balkana.
U junu je saradnju sa Mađarskom, članicom EU koja podržava integracije Srbije, potvrdio i ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijatro, koji je razgovarao sa predsednikom Srbije u Beogradu.
Krčenje puta ka EU
Predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić istakla je za Euronews Srbiji da je posetama i diplomaskom ofanzivom EU, nakon iskustva sa ratom u Ukrajini, želi i da spreči eventualne probleme u ovom regionu.
“Budući da se nalazimo okruženi Evropskom unijom, oko nas su EU i NATO, bilo kakva ozbiljna destabilizacija našeg regiona je za Evropsku uniju novi potencijalni šok. U toku je defile stranih diplomata, senatora i zvaničnika. Sve to kao da polako usisava naš region najzad u nešto što bi se moglo videti kao jedna interesna mreža EU. Ipak, nemaju sve zemlje EU identične koncepcije na pitanje šta dalje sa regionom”, kazala je Minić.
Govoreći o uvođenju sankcija Rusiji, ona je istakla da to pitanje svakako stoji na putu Srbiji.
“Sankcije su ogromna smetnja. Srbija ne može dugoročno da ostane jedina zemlja u Evropi koja vodi posebnu politiku vezano za rat u Ukrajini. Srbija nema veličinu i snagu Turske, Srbija je praktično zatvorena, okružena EU i NATO, ne može ostati u tom statusu večno”, rekla je Minić i ukazala na moguće posledice ne prihvatanja sankcija Rusiji.
“Ako se pređe crvena linija, može se desiti da Srbija doživi potpuno obustavljanje procesa pristupanja i što je još gore može doći do problema sa stranim investitorima, jer i Nemačka i Austrija, čiji su predstavnici bili, a koje su značajne, mogu da dođu u položaj da povuku investicije, a videli smo kako to može da izgleda, posebno kada su u pitanju ljudi koji rade u tim stranim firmama”, istakla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji za Euronews Srbija.
Takođe, diplomata Zoran Milivojević rekao je ranije za Euronews Srbija da ima utisak da je nemačko viđenje usklađivanja spoljne politike konkretno u ovom slučaju jedan od ključnih kriterijuma za napredak u procesu pristupanja Uniji.
“Dakle, ono što je proces usaglašavanja spoljne politike, koji treba da se završi u trenutku potpisivanja pristupnog ugovora, što je još daleko, u ovom slučaju odnosa prema Rusiji i sankcijama dolazi u prvi plan, i predstavlja kriterijum u ovom trenutku, a ne u procesu. I ne na daljinu, rekao bih u što kraćem vremenu”, rekao je Milivojević.
On je ocenio i da nova nemačka Vlada ima ambiciju da politiku proširenja EU vrati na agendu i da joj da određenu dinamiku.
“To znači da će to biti jedna od tema raspleta u samoj EU, imajući u vidu da tamo postoje razlike oko toga i imajući u vidu poslednju inicijativu Emanuela Makrona o političkoj zajednici”, rekao je on.
Podsećanja radi, iz Francuske, koja je uz Nemačku vodeća članica EU, dolazile su poruke o stvaranju političke zajednice za zemlje Zapadnog Balkana, ali i za tri zemlje koje su zatražile članstvo, Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju. Ovaj predlog delovao je kao predvorje EU, te Francuska, deluje, sada stoji dalje od konkretnih planova o proširenju Unije. Na tom tragu bio je i predlog predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji je uoči posete ovom regionu predložio stvaranje tzv. geopolitičke unije. To je bila i glavna tema njegove posete kojaje još jedna u nizu kada se govori o zvaničnicima iz EU.
Ipak, nakon poseta i poruka zapadnih zvaničnika, posebno nakon posete kancelara Šolca, i Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za poliitčku izuzetnost smatra da bi trebalo da nas raduje to što imamo konkretne poruke o ubrzanju evropskih integracija.
“Godinama govorimo o zastoju, da se ceo Zapadni Balkan nalazi u limbu, i možda će u nekim drugim prestonicama Zapadnog Balkana ove poruke biti prihvaćene sa malo više radosti. Ovo je vrlo snažna poruka”, istakao je je Vladisavljev za Euronews Srbija.
Kada je reč o Otvorenom Balkanu, predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić navodi da su poruke o toj inicijatiivi u EU protivrečne, ali da se iz Brisela prvenstveno insistira na Berlinskom procesu, koji uključuje sve zemlje Zapadnog Balkana.
“Tu je posebno važna poruka Gabrijela Eskobara na samitu u Ohridu, da je to ekonomska inicijativa, a ne politička i da bi više trebalo uključiti privredne komore regiona”, kazala je predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić.
Tijana Krnajić
izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/51784/potraga-za-pravim-receptom-diplomatska-ofanziva-gura-zapadni-balkan-ka-eu-ali-put-iz-limba-ima-i-svoje-uslove/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
SLOBODNA VOJVODINA
Dva guslara u jednoj čardi?
Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Dva guslara u jednoj čardi?
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom