SLOBODNA VOJVODINA

Poskupeli i krediti, ali i kamate na štednju: Koliko sada košta zajam od banke

Evropska centralna banka povećala je juče referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na dva odsto, dok je Narodna banka Srbije svoju kamatnu stopu za isti iznos povećala prošle nedelje na pet odsto

Published

2 godine ago

18/12/2022

admin

Posledica borbe centralnih banaka protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa je povećanje bankarskih kamata na kredite privredi i stanovništvu.

Recimo prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi je sa 2,71 odsto u januaru ove godine skočila na 5,88 odsto u oktobru ove godine, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije.

I kamatne stope na kredite privredi u evrima porasle su značajno, sa 2,48 odsto u proseku u januaru na 4,43 odsto u oktobru.

I krediti stanovništvu su poskupeli, prosečno u dinarima sa 8,5 odsto u januaru na 11,6 odsto, a indeksirani u evrima sa 3,2 na 4,9 odsto u proseku.

Ovo se odnosi na novoodobrene poslove.

Ipak, ne ide sav ovaj rast kamata u profit banaka.

Cene koje plaćaju banke za depozite su takođe porasle i to posebno za dinare.

Recimo, prosečna kamatna stopa na novoodobrene depozite privrede u domaćoj valuti dostigle su u oktobru 5,85 odsto. Tako se faktički cena dinarskih kredita privredi izjednačila sa kamatnom stopom na depozite koje privreda drži u bankama.

U nekim slučajevima banke plaćaju i po sedam odsto da bi zadržale sredstva velikih kompanija kod sebe.

U bankarskim krugovima kažu da na tržištu postoji oštra konkurencija za depozite privrede koju firme izgleda svesrdno koriste i traže koja banka daje više.

To pokazuje i podatak da je u oktobru iznos novih dinarskih depozita privrede iznosio milijardu evra (u dinarima), naspram 433 miliona evra u evrima.

U postojećim poslovima ranije zaključenim situacija je drugačija, znatno je više depozita u evrima nego u dinarima.

Cene koje plaćaju banke za depozite su takođe porasle i to posebno za dinare.

U nekim slučajevima banke plaćaju i po sedam odsto da bi zadržale sredstva velikih kompanija kod sebe.

U bankarskim krugovima kažu da na tržištu postoji oštra konkurencija za depozite privrede koju firme izgleda svesrdno koriste i traže koja banka daje više.

To pokazuje i podatak da je u oktobru iznos novih dinarskih depozita privrede iznosio milijardu evra (u dinarima), naspram 433 miliona evra u evrima.

U postojećim poslovima ranije zaključenim situacija je drugačija, znatno je više depozita u evrima nego u dinarima.

Ipak, ne treba zaključiti da su bankari na gubitku. Prema podacima iz izveštaja o trendovima kreditne aktivnosti Narodne banke Srbije kamatna marža banaka je u trećem kvartalu značajno porasla (doduše smanjene su naknade) na kredite stanovništvu.

Kamatna marža je razlika između aktivne (na kredite) i pasivne (na depozite) kamatne stope.

Tako su banke u oktobru plaćale građanima četiri odsto u proseku za depozite, a naplaćivale 11,59 odsto za kredite. Ovde se radi o dinarskim novoodobrenim kreditima.

Poprilična je marža i u poslovima gde su depoziti i krediti vezani za evre.

Kod stanovništva je prosečna kamatna stopa na kredite u evrima 4,9 odsto, a na depozite 1,94 odsto.

I kod privrede je slično, kamatna stopa na kredite u evrima u proseku je iznosila 4,43 odsto, dok je stopa na depozite 1,17 odsto.

Na ovo ukazuju i stručnjaci Erste banke koji objašnjavaju da su u slučaju dinara, glavni izvor za finansiranje domaćih banaka depoziti privrede.

„Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na dinarske oročene depozite privrede je iznosila 1,73 odsto na kraju decembra 2021. godine, dok je prema poslednjim raspoloživim podacima za kraj oktobra prosečna kamatna stopa porasla na 5,85 odsto. Zanimljivo je skrenuti pažnju na to da je tokom tih prvih deset meseci referentna kamatna povećana za 300 baznih poena (tri procentna poena) i da je dinarska likvidnost bankarskog sektora u drugoj polovini godine već na pretkriznim nivoima, ali da je uprkos tome rast kamatnih stopa na depozite privrede nadmašio rast referentne kamatne stope. Zaključno sa decembrom, referentna kamatna stopa je povećana za 400 baznih poena sto je u potpunosti reflektovano na strani izvora tokom novembra i decembra“, navodi se u pisanom odgovoru iz ove banke na pitanje Danasa.

Dobar deo poslovanja naše banke obavljaju u evrima ili sa evro indeksacijom.

„Ako govorimo o evro depozitima, imajući u vidu da je Evropska centralna banka u toku ove godine povećala bazne stope za 250 baznih poena (2,5 procentna poena), primetna je korekcija na strani evro oročenih depozita privrede čija je prosečna kamatna stopa na tržištu povećana sa 0,49 odsto koliko je iznosila na kraju 2021. godine na 1,17 odsto koliko iznosi prema poslednjim raspoloživim oktobarskim podacima. Trend rasta kamatnih stopa na oročene evro depozite privrede primetan je i tokom novembra i decembra i u potpunosti korelira sa nivoima raspoložive likvidnosti u sektoru i merama koje je preduzela Evropska centralna banka“, objašnjavaju u Erste banci dodajući i da domaće banke koje se zadužuju kod inokreditora ili svojih matica takođe plaćaju više na sva evro zaduženja.

Ova kretanja na tržištu novca na kraju se preslikavaju i na poskupljenje kredita privredi i stanovništvu.

„Trend dodatnog rasta kamatnih stopa očekujemo i u narednom periodu jer na osnovu svih informacija možemo očekivati dodatno pooštravanje monetarnih uslova od strane Evropske centralne banke i NBS u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem vraćanja inflacije u željene okvire“, zaključuju stručnjaci ove banke.

Euribor, kamatna stopa na evre na međubankrskom tržištu porasla je sa minus 0,539 odsto na početku godine na 2,51 odsto ove nedelje.

I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da su svi koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, vezanom za ili euribor ili za belibor, već osetili rast kamata.

„Povećanja kamata direktno su se prelila na privredu i stanovništvo, samo različitom dinamikom, u zavisnosti od toga da li su krediti vezani za tromesečni ili šestomesečni euribor.

S druge strane banke moraju da vode računa, ne samo o riziku, već i o tome da mogu da prodaju svoje proizvode. Zato će svaka banka praviti svoju poslovnu politiku, na neke proizvode staviti akcenat, na neke manje.

U svakom slučaju očekujem da će se rast kamatnih stopa u prvom tromesečju sledeće godine usporiti, a zatim i zaustaviti i to je povezano sa očekivanjima centralnih banaka da se inflacija stabilizuje do polovine sledeće godine“, zaključuje Grubišić.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/poskupeli-i-krediti-ali-i-kamate-na-stednju-koliko-sada-kosta-zajam-od-banke/

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje

Published

23 sata ago

07/09/2024

admin

Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.

Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.

Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.

Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.

Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbija-mora-da-radi-sve-suprotno-od-vulinovih-ideja-i-uspece-kao-drzava/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR02BnEtD-TaHGQ0v66bxK3nrJjkFS8FjcpnS4fvnOIVmHooFEV5KdoDd9Y_aem_gcb1ImB804mgvxFU4vft6Q

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno

Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.

Published

3 dana ago

05/09/2024

admin

Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.

„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.

„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.

„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.

Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.

„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.

Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.

izvor: https://n1info.rs/biznis/koliko-ce-nas-kostati-susa-i-sta-cemo-jesti-poljoprivrednici-kazu-stanje-je-katastrofalno/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.

Published

4 dana ago

04/09/2024

admin

Dopis prenosimo u celosti.

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Grad Zrenjanin
Gradonačelnik

ZAHTEV

Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.

OBRAZLOŽENJE:

Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.

Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.

Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.

U Zrenjaninu 4.9.2024.godine

Odbornička grupa
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Sekretarijat za informisanje
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

foto: list Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-trazi-smenu-pomocnice-gradonacelnika-zrenjanina/

SLOBODNA VOJVODINA

Ćerka Jorgovanke Tabaković nova direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine, smenjen Petrović

Milena Tabaković, ćerka guvernerke Jorgovanke Tabaković, nova je v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Vojvodine

Published

5 dana ago

03/09/2024

admin

Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.

Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas.

U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.

Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora.

Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta.

Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo.

Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.

Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.

Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.

Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom.

Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/386500/Cerka-Jorgovanke-Tabakovic-nova-direktorka-Instituta-za-javno-zdravlje-Vojvodine-smenjen-Petrovic.html

SLOBODNA VOJVODINA

Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Published

6 dana ago

02/09/2024

admin

Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.

izvoz: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/386403/Statistika-koja-se-ne-menja-Vojvodina-najvise-izvozi-a-Beograd-uvozi.html

SLOBODNA VOJVODINA

KFOR pojačao prisustvo na mostu preko Ibra

Mirovna misija Sjevernoatlantskog saveza na Kosovu (KFOR) pojačala je svoju prisutnost na glavnom mostu preko reke Ibar

Published

1 sedmica ago

31/08/2024

admin

Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.

Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.

Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.

Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.

Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.

Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.

KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.

NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.

KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kfor-ibar-mitrovica-most-kosovo-srbija/33100698.html