Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Poskupeli i krediti, ali i kamate na štednju: Koliko sada košta zajam od banke

Evropska centralna banka povećala je juče referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na dva odsto, dok je Narodna banka Srbije svoju kamatnu stopu za isti iznos povećala prošle nedelje na pet odsto

Published

on

Posledica borbe centralnih banaka protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa je povećanje bankarskih kamata na kredite privredi i stanovništvu.

Recimo prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi je sa 2,71 odsto u januaru ove godine skočila na 5,88 odsto u oktobru ove godine, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije.

I kamatne stope na kredite privredi u evrima porasle su značajno, sa 2,48 odsto u proseku u januaru na 4,43 odsto u oktobru.

I krediti stanovništvu su poskupeli, prosečno u dinarima sa 8,5 odsto u januaru na 11,6 odsto, a indeksirani u evrima sa 3,2 na 4,9 odsto u proseku.

Ovo se odnosi na novoodobrene poslove.

Ipak, ne ide sav ovaj rast kamata u profit banaka.

Cene koje plaćaju banke za depozite su takođe porasle i to posebno za dinare.

Recimo, prosečna kamatna stopa na novoodobrene depozite privrede u domaćoj valuti dostigle su u oktobru 5,85 odsto. Tako se faktički cena dinarskih kredita privredi izjednačila sa kamatnom stopom na depozite koje privreda drži u bankama.

U nekim slučajevima banke plaćaju i po sedam odsto da bi zadržale sredstva velikih kompanija kod sebe.

U bankarskim krugovima kažu da na tržištu postoji oštra konkurencija za depozite privrede koju firme izgleda svesrdno koriste i traže koja banka daje više.

To pokazuje i podatak da je u oktobru iznos novih dinarskih depozita privrede iznosio milijardu evra (u dinarima), naspram 433 miliona evra u evrima.

U postojećim poslovima ranije zaključenim situacija je drugačija, znatno je više depozita u evrima nego u dinarima.

Cene koje plaćaju banke za depozite su takođe porasle i to posebno za dinare.

Recimo, prosečna kamatna stopa na novoodobrene depozite privrede u domaćoj valuti dostigle su u oktobru 5,85 odsto. Tako se faktički cena dinarskih kredita privredi izjednačila sa kamatnom stopom na depozite koje privreda drži u bankama.

U nekim slučajevima banke plaćaju i po sedam odsto da bi zadržale sredstva velikih kompanija kod sebe.

U bankarskim krugovima kažu da na tržištu postoji oštra konkurencija za depozite privrede koju firme izgleda svesrdno koriste i traže koja banka daje više.

To pokazuje i podatak da je u oktobru iznos novih dinarskih depozita privrede iznosio milijardu evra (u dinarima), naspram 433 miliona evra u evrima.

U postojećim poslovima ranije zaključenim situacija je drugačija, znatno je više depozita u evrima nego u dinarima.

Ipak, ne treba zaključiti da su bankari na gubitku. Prema podacima iz izveštaja o trendovima kreditne aktivnosti Narodne banke Srbije kamatna marža banaka je u trećem kvartalu značajno porasla (doduše smanjene su naknade) na kredite stanovništvu.

Kamatna marža je razlika između aktivne (na kredite) i pasivne (na depozite) kamatne stope.

Tako su banke u oktobru plaćale građanima četiri odsto u proseku za depozite, a naplaćivale 11,59 odsto za kredite. Ovde se radi o dinarskim novoodobrenim kreditima.

Poprilična je marža i u poslovima gde su depoziti i krediti vezani za evre.

Kod stanovništva je prosečna kamatna stopa na kredite u evrima 4,9 odsto, a na depozite 1,94 odsto.

I kod privrede je slično, kamatna stopa na kredite u evrima u proseku je iznosila 4,43 odsto, dok je stopa na depozite 1,17 odsto.

Na ovo ukazuju i stručnjaci Erste banke koji objašnjavaju da su u slučaju dinara, glavni izvor za finansiranje domaćih banaka depoziti privrede.

„Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na dinarske oročene depozite privrede je iznosila 1,73 odsto na kraju decembra 2021. godine, dok je prema poslednjim raspoloživim podacima za kraj oktobra prosečna kamatna stopa porasla na 5,85 odsto. Zanimljivo je skrenuti pažnju na to da je tokom tih prvih deset meseci referentna kamatna povećana za 300 baznih poena (tri procentna poena) i da je dinarska likvidnost bankarskog sektora u drugoj polovini godine već na pretkriznim nivoima, ali da je uprkos tome rast kamatnih stopa na depozite privrede nadmašio rast referentne kamatne stope. Zaključno sa decembrom, referentna kamatna stopa je povećana za 400 baznih poena sto je u potpunosti reflektovano na strani izvora tokom novembra i decembra“, navodi se u pisanom odgovoru iz ove banke na pitanje Danasa.

Dobar deo poslovanja naše banke obavljaju u evrima ili sa evro indeksacijom.

„Ako govorimo o evro depozitima, imajući u vidu da je Evropska centralna banka u toku ove godine povećala bazne stope za 250 baznih poena (2,5 procentna poena), primetna je korekcija na strani evro oročenih depozita privrede čija je prosečna kamatna stopa na tržištu povećana sa 0,49 odsto koliko je iznosila na kraju 2021. godine na 1,17 odsto koliko iznosi prema poslednjim raspoloživim oktobarskim podacima. Trend rasta kamatnih stopa na oročene evro depozite privrede primetan je i tokom novembra i decembra i u potpunosti korelira sa nivoima raspoložive likvidnosti u sektoru i merama koje je preduzela Evropska centralna banka“, objašnjavaju u Erste banci dodajući i da domaće banke koje se zadužuju kod inokreditora ili svojih matica takođe plaćaju više na sva evro zaduženja.

Ova kretanja na tržištu novca na kraju se preslikavaju i na poskupljenje kredita privredi i stanovništvu.

„Trend dodatnog rasta kamatnih stopa očekujemo i u narednom periodu jer na osnovu svih informacija možemo očekivati dodatno pooštravanje monetarnih uslova od strane Evropske centralne banke i NBS u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem vraćanja inflacije u željene okvire“, zaključuju stručnjaci ove banke.

Euribor, kamatna stopa na evre na međubankrskom tržištu porasla je sa minus 0,539 odsto na početku godine na 2,51 odsto ove nedelje.

I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da su svi koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, vezanom za ili euribor ili za belibor, već osetili rast kamata.

„Povećanja kamata direktno su se prelila na privredu i stanovništvo, samo različitom dinamikom, u zavisnosti od toga da li su krediti vezani za tromesečni ili šestomesečni euribor.

S druge strane banke moraju da vode računa, ne samo o riziku, već i o tome da mogu da prodaju svoje proizvode. Zato će svaka banka praviti svoju poslovnu politiku, na neke proizvode staviti akcenat, na neke manje.

U svakom slučaju očekujem da će se rast kamatnih stopa u prvom tromesečju sledeće godine usporiti, a zatim i zaustaviti i to je povezano sa očekivanjima centralnih banaka da se inflacija stabilizuje do polovine sledeće godine“, zaključuje Grubišić.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/poskupeli-i-krediti-ali-i-kamate-na-stednju-koliko-sada-kosta-zajam-od-banke/

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

Trending