Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

‘Poreski raj’ na severu Kosova

Privrednici na severu Kosova, gde u četiri opštine živi većinski srpsko stanovništvo, i dalje nemaju fiskalne kase pa samim tim ne plaćaju porez nadležnim državnim kosovskim organima.

Published

on

foto: KoSSev

Privrednici na severu Kosova, gde u četiri opštine živi većinski srpsko stanovništvo, i dalje nemaju fiskalne kase pa samim tim ne plaćaju porez nadležnim državnim kosovskim organima.

Pri Ministarstvu industrije i trgovine je registrovano 3.691 preduzeća različitih profila, međutim ne postoje zvanični podaci o tome koliko njih je aktivno i da li koriste fiskalne kase.

“Ne bežimo od plaćanja poreza, ali prvo Zajednica srpskih opština”

Jedan od privrednika sa severa Kosova u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) tvrdi da “niko ne beži od plaćanja poreza” ali smatra da tako nešto najpre treba da bude dogovoreno Briselskim sporazumom Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.

“Stvarno ne možemo sad ništa da radimo, zato što nemamo, taj neki dogovoreni sistem kako će to sutra funkcionisati”, navodi ovaj sagovornik RSE, uz zahtev da se ne otkriva njegov identitet, koji je poznat redakciji.

“Niko ne beži od plaćanja poreza, niko se ovde ne bavi nekim švercom i krijumčarenjem zarad štete nečijeg budžeta, stvar je u tome da dok se ne reše stvari, dok ne budemo načisto, dok ne znamo šta je sve tim dogovorom vezano za privredu da mi ne možemo, nismo spremni da prihvatimo fiskalne kase i da budemo deo kosovskog sistema, kada je u pitanju konkretno ta tema”, navodi dalje.

Poručuje i da su privrednici sa severa spremni da pregovaračkim grupama, koje učestvuju u dijalogu Kosova i Srbije, daju neke predloge i ideje o rešavanju ovog problema.

“To definitivno mora da se reši u okviru briselskog sporazuma”, ponavlja ovaj privrednik i ističe neophodnost formiranja Zajednica srpskih opština.

Šta je Zajednica srpskih opština?

Zajednica srpskih opština je dogovorena Briselskim dijalogom Kosova i Srbije 2013. godine i zvanični Beograd uporno insistira na njenom formiranju.

Međutim, ova Zajednica je za kosovske vlasti sporna jer je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa zakonima koji su na snazi. U toj oceni Ustavni sud Kosova napominje da se te sporne tačke mogu uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

Međutim, Srbija to ne prihvata i traži da se ona formira onako kako je dogovoreno u Briselu.

Pored ostalog, Sporazum o Zajednici srpskih opština predviđa da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, te da će ona imati puni nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Zašto je teško oporezivati građane na severu Kosova?

Iz Poreske uprave Kosova navode da njihovi službenici na severu ne mogu da obavljaju svoj posao tek tako, odnosno da to nije lak proces.

Portparolka ove institucije Valjentina Bitići Sefa (Valentina Bytyqi Sefa) za RSE ukazuje da je po ovom pitanju bilo aktivnosti na severu Kosova, ali dodaje da to nije dovoljno. Zbog specifičnosti situacije, u tom delu Kosova inspektori uglavnom odlaze uz pratnju Policije Kosova, poručuje ona.

„Postojao je otpor ili nespremnost tamošnje zajednice da administracija ili kosovska institucija obavlja aktivnosti. Imamo sektore iz srpske zajednice koji deluju u tom delu i imamo prihode iz tog dela”, kaže ona.

Nadležne kosovske vlasti ocenjuju da se roba iz Srbije na Kosovu krijumčari najviše kroz alternativne puteve na severu (na fotografiji detalj iz jedne od trgovina u Severnoj Mitrovici)
Nadležne kosovske vlasti ocenjuju da se roba iz Srbije na Kosovu krijumčari najviše kroz alternativne puteve na severu (na fotografiji detalj iz jedne od trgovina u Severnoj Mitrovici)

Iako nema preciznih informacija koliko je privrednih preduzeća aktivno na severu Kosova, Bitići Sefa kaže da je od poreza u periodu od januara do septembra ove godine prikupljeno 810.000 evra.

Na osnovu kosovskih zakona, predviđena je kazna od 1.000 evra za sve one koji posluju bez fiskalne kase.

Bitići Sefa ocenjuje i da će oporezivanje u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću biti još teže nakon nedavne akcije Policije Kosova i carine protiv krijumčarenja robe.

Nadležne kosovske vlasti ocenjuju da se roba iz Srbije na Kosovu krijumčari najviše kroz alternativne puteve na severu.

Policija Kosova je, u saradnji sa carinom, 13. oktobra sprovela akciju protiv krijumčarenja robe na više lokacija u regionu Prištine, Peći, Južne i Severne Mitrovice, i tom prilikom zaplenila robu u iznosu od više stotina hiljada evra. Međutim, ova akcija je naišla je na protivljenje meštana Severne Mitrovice i Zvečana pa je došlo i do sukoba, a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante.

Tahiri: Sever Kosova raj za krijumčare

Proces uvođenja fiskalnih kasa u opštinama na severu Kosova je počeo 2010. godine u cilju sprečavanja utaje poreza.U lokalnim i međunarodnim izveštajima se konstantno navodi da ilegalna trgovina na Kosovu iznosi više od 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je oko 1,8 milijardi evra godišnje.

Isa Tahiri, profesor ekonomije na Univerzitetu u Mitrovici, podvlači da fiskalne kase moraju da se uvedu u svim preduzećima koja posluju na teritoriji Kosova, bez obzira u okviru kog sistema rade. Napominje da je izbegavanje izdavanja fiskalnih računa nekorektno u odnosu na konkurenciju, te da se na taj način zapravo izbegavaju poreske obaveze a samim tim se oštećuje i budžet.

„Kada se preduzeća ne oporezuju, to je povezano sa krijumčarenjem. To je potvrđeno i nedavnom akcijom kosovske policije. Proizvod koji ulaze kroz šverc su jeftiniji a korist je duplo veća nego od proizvoda za koje se plaća porez“, objašnjava profesor Tahiri.

Finansijska korist privrednika na severu je, kaže dalje on, te dodaje da meštani na severu Kosova ne plaćaju ni račune za utrošenu električnu energiju.

„To tiče na građane i privrednike iz drugih krajeva (Kosova). Ovo pitanje ne treba tretirati kao severni i južni deo jer to direktno utiče na budžet Kosova. To mora da se zaustavi”, podvlači Tahiri.

"Ovo pitanje ne treba tretirati kao severni i južni deo jer to direktno utiče na budžet Kosova", kaže Edita Tahiri, profesorica Univerziteta u Mitrovici i nekadašnja šefica tima Kosova u pregovorima sa Srbijom.
“Ovo pitanje ne treba tretirati kao severni i južni deo jer to direktno utiče na budžet Kosova”, kaže Edita Tahiri, profesorica Univerziteta u Mitrovici i nekadašnja šefica tima Kosova u pregovorima sa Srbijom.

Koliki je dug četiri opštine sa severa?

Osim što ne plaćaju porez, građani Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana od 1999. godine pa sve do danas ne plaćaju ni račune za struju i vodu.

Procenjuje se da dug za utrošenu električnu energiju u tim opštinama, na godišnjem nivou iznosi oko 12 miliona evra. Od 1999. do 2017. godine, ovaj dug su paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto. Međutim nakon brojnih žalbi, Apelacioni sud je krajem 2017. godine odlučio da suspenduje ovu praksu jer je bila nezakonita.

Potom je Osnovni sud u Prištini je 11. oktobra – na osnovu tužbe koju je podnela Kancelarija Ombudsmana ove godine – doneo odluku kojom se Regulatorna kancelarija za električnu energiju i Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (KEDS) obavezuju da građanima vrate preko 40 miliona evra. To znači da bi gađanima južno od Ibra trebao da se vrati novac koji je od njih uziman kako bi se pokrili troškovi za utrošenu energiju na severu.

‘Niko ne plaća račune, neću ni ja’

Meštani Severne Mitrovice koje smo pitali potvrđuju da ne plaćaju račune za utrošenu električnu energiju i dodaju da će svoje račune izmirivati “kada budu morali”.

“Ne, ko plaća struju? Niko ne plaća, ne plaćam ni ja“, rekao je za RSE Miroslav Antić iz Severne Mitrovice.

„Ne plaćam. Računi ne stižu, nemamo brojila za merenje struje. Ako jednog dana budemo morali da platimo, platićemo”, kaže Ognjen Karamarković.

Službenicima kompanije za distribuciju električne energije se ne dozvoljava da očitavaju brojila za utrošenu struju pa im tako ne stižu ni računi.

Srbi južno od Ibra plaćaju račune

Građani Kosova srpske nacionalnosti koji žive u šest optšina južno od Ibra godinama unazad redovno izmiruju svoje račune za struju, jer će im u suprotnom biti isključena.

„Normalno, redovno plaćam, skupa je dosta”, kaže Predrag Ristić iz Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine. On napominje da nadležni odmah isključuju struju ukoliko se računi ne plate na vreme.

Račune za električnu energiju redovno plaća i Vesna Stanković iz Gračanice.

“Naravno, redovno i odavno plaćam. Jedino ono u početku 99’, ako ne platimo račun isključili bi nam je istog trenutka”, poručuje ona.

Neki smatraju i da Srbi južno i severno od reke Ibar nemaju jednak tretman. Tako Srećko Kojić iz Klokota, na oko 50 kilometara južno od Prištine, kaže da takva situacija mora da se promeni.

„Skoro 22-23 godine ljudi (na severu) ne plaćaju struju, vodu, ništa, komunalije. A mi ovde moramo, dva meseca nisi platio, treći mesec isključe struju našim ljudima ovde…A u Mitrovici divlji zapad“, poručuje on.

Osim račune za struju, Srbi južno od Ibra redovno izmiruju i druge obaveze, kao što je plaćanje poreza i drugih komunalnih računa.

Samo Klokot 'Srpska lista' nije dobila u prvom krugu

Inače, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o energetici 2013. godine u okviru dijaloga koji se u Briselu vodi posredstvom Evropske unije. Međutim, Srbija još uvek nije sprovela ovaj sporazum.

Briselski Sporazum o energetici predviđa osnivanje nove elektroenergetske kompanije za snabdevanje potrošača po kosovskim zakonima koja će delovati u četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom. Nadležne vlasti na Kosovu su ispunile sve kriterijume i uslove za osnivanje ove kompanije, međutim Srbija nije učinila isto.

****Saradnja na tekstu Maja Fićović

Nadia Ahmeti

Sandra Cvetković

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-sever-fiskalni-racuni-struja/31522628.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending