Popis stanovništva: Borba za nacionalni, ali i nadnacionalni identitet
Predstavnici manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji ozbiljno su shvatili predstojeći popis stanovništva, koji će u Srbiji biti sproveden u periodu od 1. do 31. oktobra, tvrde iz manjinskih nacionalnih saveta. Kako kažu, ne samo da ovoga puta neće biti bojkota, već su mnogi od njih već uveliko u kampanjama kojima alarmiraju sunarodnike i objašnjavaju im važnost učešća u ovom procesu, a za VOICE listom ističu kako nakon objavljivanja rezultata očekuju pozitivne pomake
Kako su objavili iz Republičkog zavoda za statistiku, trenutno je u toku obuka preko 17.000 kandidata za popisivače.
– U svim opštinama i gradovima obuka se organizuje u periodu od 29. avgusta do 16. septembra. U prvom petodnevnom terminu – od 29. avgusta do 2. septembra – obučava se blizu 7.000 kandidata za popisivače na oko 160 punktova za obuku – navode u RZS.
Iako je, prema popisu 2011. godine u Srbiji zabeležen broj od 7.186.862 stanovnika, od čega 83 odsto Srba, RZS procenjuje da je 1. januara 2022. broj stanovnika Srbije iznosio 6.797.105. Uprkos očitom padu broja stanovnika, sagovornici VOICE-a uvereni su da će njihove zajednice zabeležiti povećanje broja svojih pripadnika, jer na prethodnom popisu, kažu, iz različitih razloga nije utvrđen njihov tačan broj.
‘SLIKA SRBIJE BIĆE POTPUNO DRUGAČIJA’
Kada su u pitanju Bošnjaci, kojih prema popisu iz 2011. u Srbiji ima 145.278, zajedničku kampanju pokrenuli su još tokom avgusta Islamska zajednica u Srbiji, Matica bošnjačka i Zajednica sandžačke dijaspore, s ciljem da i brojne rođake i prijatelje koji su bili ovde tokom letnjih odmora, obaveste o važnosti popisa.
Predsednik Matice bošnjačke Jahja Fehratović ocenio je za VOICE da će slika Srbije biti potpuno drugačija ukoliko popis prikaže pravi broj svih pripadnika svih nacionalnih zajednica i naroda. Napomenuo je i da je Balkan izuzetno otvoren prema migracijama, zbog čega veliki broj državljana Srbije, posbno Bošnjaka, živi i radi van svoje zemlje.
– Oni su ili na privremenom radu u nekoj od država u zapadnoj Evropi ili su u pokušajima da ostvare neka svoja trajnija rešenja u tim državama, ali su i dalje građani Republike Srbije. Mi smo zato pokrenuli ozbiljnu kampanju sa Zajednicom sandžačke dijaspore, to je organizacija koja deluje u bošnjačkoj dijaspori u zapadnoj Evropi i okuplja njihov najveći broj, da se formira svest i da im se nizom različitih akcija prikaže važnost značaja popisa stanovništva – kazao je Fehratović.
Istakao je da posebno ohrabruje najava da će i oni koji ne budu bili u zemlji u trenutku kada popisivači dođu, moći da se popišu elektronskim putem preko posebnog portala.
– Verujemo da su stvari sada prilično drugačije i da će umnogome doprineti da se promeni percepcija većinskog stanovništva, ali i da se organi izvršne vlasti, sa republičkog, preko pokrajinskog do lokalnih instanci drugačije odnose prema pripadnicima bošnjačkog naroda, prema svim pripadnicima svih manjinskih naroda, isto tako i prema konfesionalnoj pripadnosti, u skladu sa onim kolika je njihova brojnost u ovom preseku u državi Srbiji – rekao je naš sagovornik.
Fehratović je dodao da je važno i da se Bošnjaci, ali i sve druge manjine koje su islamske veroispovesti, slobodno izjasne na popisu kako bi se i s te strane utvrdilo pravo stanje.
– To će značiti drugačiju percepciju i islama i muslimana u Republici Srbiji. Verujemo da je blizu 500.000, a možda i više pripadnika islama u Srbiji – ocenio je on.
ALBANCI NE BOJKOTUJU
Albanci su, za razliku od 2011. odlučili da učestvuju na ovom popisu, a tome je prethodio dijalog albanskih političkih partija. Predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Ragmi Mustafa, za VOICE je istakao da je ta institucija ovo pitanje pokrenula još 2020. godine, tražeći od RZS da ukloni prepreke zbog kojih je albanska zajednica bojkotovala prethodni popis – formulari su bili samo na srpskom jeziku i nije bilo popisivača i kontrolora iz albanske zajednice.
– Važno je da popišu svakog Albanca u Republici Srbiji, a posebno u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, gde su većina. Treba da se popišu i oni koji jesu tu i oni koji rade u okolnim zemljama, na Kosovu i u Makedoniji, a ovim popisom je omogućemo da se popišu i ljudi koji su u dijaspori – rekao je Mustafa.
Dodao je da su trenutno angažovani na montoringu izbora popisivača i instruktora.
– Pripremamo medijsku kampanju, a isto tako smo pokrenuli i diskusiju u našoj zajednici za bolje informisanje. Ovom prilikom pozivam Albance u Vojvodini i svuda u Srbiji da se upišu i na taj način pokažemo realan broj pripadnika albanske nacionalne manjine – rekao je Mustafa.
Podsetio je da se na prošlom popisu svega 5.809 građana izjasnilo kao Albanci, dok je više od 10.000 kao svoj maternji jezik navelo albanski što bi, navodi Mustafa, trebalo da znači da je i tu reč o pripadnicima albanske nacionalne manjine.
DEKONSTRUKCIJA NEGATIVNOG NARATIVA O HRVATIMA
Tomislav Žigmanov iz Demokratske zajednice Hrvata u Vojvodini rekao je za VOICE da kampanja za učešće Hrvata na popisu „Znam tko sam!“ uključuje ključne institucije hrvatske zajednice, brojne organizacije i pojedince, a da joj je glavni cilj da građani hrvatske nacionalnosti u Srbiji bez straha iskažu da su po nacionalnosti Hrvati, da im je jezik hrvatski a vera (ukoliko su vernici) rimokatolička.
Žigmanov je istakao da hrvatska zajednica ima status najomraženije u Republici Srbiji, da se prečesto njeni pripadnici prikazuju u ekstremno negativnom svetlu i predstavljaju kao nekakva pretnja, a jedan od ciljeva kampanje za popis jeste i dekonstrukcija tog narativa. Dodaje da je njihovu kampanju podržao i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac.
– Najpre, a to već sada pokazujemo, da smo tako unutar sebe posložena zajednica koja može na izvrstan način realizovati i najsloženije društvene projekte kakva je idejno suvisla, programski kvalitetna i raznovrsna javno-mnjenska kampanja, to jest da Hrvati u Srbiji nisu neka rezidua folklorne zajednice. Drugo, stalo nam je da putem medija i diskursa prisutnog u javnosti nametnuti krimen nekakve krivice i drugih negativnih oznaka nedvosmisleno odbacimo od Hrvata u Srbiji i da ponovo činjenično i argumentovano u pojedinim slojevima kampanja jasno prikažemo viševekovne, plodne i pozitivne prinose Hrvata na ovim prostorima – naveo je Žigmanov.
Hrvata je, inače, po prethodnom popisu u Srbiji bilo 57.900.
PREKINUTI LICEMERJE
Tomislav Žigmanov za VOICE kaže da ne očekuje opstrukcije tokom kampanje, ali navodi da su se susretali sa pojedinim neprijatnostima, poput one kada je komentar na fejsbuk stranici „Znam tko sam“, sa gnusnom psovkom usmerenom ka Hrvatima „lajkovao“ odbornik Grada Subotice iz redova Bunjevaca, koji je deo vladajuće većine.
– Na isto niko nije reagovao – kazao je Žigmanov i zapitao je li dopuštena javna podrška govoru mržnje prema Hrvatima od strane predstavnika vlasti.
Reagovao je i na Twitteru na prozivke, neprimerene prigovore i spočitavanja od strane ambasadorke Srbije u Hrvatskoj Jelene Milić, koju je pitao zašto nije isto reagovala na kampanju Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj „Budi e-Srbin“, koja se sprovodila za tamošnji popis.
– Tim pre nas je to pogodilo jer je Republika Srbija finansijski pomogla tu kampanju SNV-a i različitim aktivnostima pridonela njenoj uspešnosti. Znači li to da Hrvati u Srbiji ne smeju činiti ono što se ne samo dopušta u Hrvatskoj Srbima već i što se finansijski potpomaže iz Republike Srbije – istakao je Žigmanov, uz opasku da takvo licemerje mora da se prekine.
I Romi najavljuju da će raditi na tome da osveste što više svojih sunarodnika pred popis. Predsednik romskog Nacionalnog saveta Dalibor Nakić potvrdio je tako za Dojče vele da će povodom popisa stanovništva, biti sproveden čitav niz kampanja.
Ocenio je i da romska zajednica polako, ali sigurno dostiže nivo emancipacije i kolektivne svesti da “biti Rom nije sociološki hendikep niti sramota”.
U KAMPANJI I VOJVOĐANI I JUGOSLOVENI
Sa druge strane, u kampanju pred popis ulaze i zagovornici regionalnih identiteta, kojih je na prethodnom popisu prebrojano 30.771 (Vojvođani, Šumadinci, Užičani…).
Poslanik Zajedno za Vojvodinu Aleksandar Olenik u izjavi za VOICE pozdravio je odluku predstavnika manjina da učestvuju u popisu, jer će se, smatra, na taj način dobiti realan broj pripadnika svih nacionalnih zajednica te neće biti potrebe da se u medijima i političkim odlukama pretpostavlja njihov broj, uticaj, želje ili potrebe.
Kada su u pitanju Vojvođani, Olenik je istakao da će pozvati ljude da se izjasne onako kako se osećaju, ohrabrujući ih da prihvate taj dvostruki, nadnacionalni identitet.
– Da li ćemo imati finansija za jednu pravu kampanju, to ne znam, ali ćemo na ličnom nivou, u razgovoru sa ljudima, simpatizerima, članovima partija koje čine koaliciju zajedno to raditi. Ja se nadam da će biti značajan odziv onih koji će se izjasniti kao Vojvođani – rekao nam je Olenik.
Očekuje da nakon ovog popisa bude veći broj i Vojvođana i neopredeljenih, jer nije siguran da li će biti mogućnosti da se građani izjasne kao Jugosloveni.
A predsednik Glavnog odbora Narodnog pokreta Jugosloveni Đorđe Škorić kazao je za VOICE da je ta organizacija već pokrenula kampanju „Izjasni se kao Jugosloven“, želeći da na taj način kažu ne asimilaciji i da motivišu i ohrabre Jugoslovene da se tako izjasne na popisu.
– Bićemo zadovoljni ako se zaustavi negativan trend i ako broj građana koji se izašnjavaju kao Jugosloveni ostane približan onom iz 2011. godine. Nadamo se da će korišćenje elektronskih upitnika smanjiti pojavu primećenu prilikom popisa iz 2011. godine, kad su popisivači, da bi ubrzali proceduru, “pred vratima” štiklirali” za njih podrazumevane odgovore “Srbin pravoslavac” – rekao je Škorić.
Dodao je da će i na predstojećem popisu u Crnoj Gori takođe sprovesti kampanju “Izjasni se kao Jugosloven”.
Jugoslovena je u Srbiji 2011. bilo 23.303.
NIJE SAMO STATISTIKA VAŽNA
Ragmi Mustafa napominje da rezultati popisa ne povlače neke naročite političke reperkusije, ali da je važan zato što se u Srbiji prava nacionalnih manjina vezuju i za broj njihovih pripadnika. Podseća i da je bojkotom popisa 2011. najviše pogođen Albanski nacionalni savet jer mu je smanjen broj članova sa 29 na 15, kao i budžet te institucije koji je umanjen za 30 do 40 procenata.
Mustafa smatra da je realno stanje uveliko drugačije od onog sa prethodnog popisa po kojem u Srbiji ima živi 5.809 Albanaca, od čega je preko 2.000 u AP Vojvodini.
– Važno je da kroz popis saznamo tačno gde su naši ljudi i gde bi trebalo da ukažemo više pažnje, i što se tiče očuvanja nacionalnog identiteta i kulturnog identiteta. Ako se upiše realan broj koji je u Vojvodini, u Beogradu i drugim mestima, mislim da se time uspostavlja put za direktni kontakt sa Pokrajinskom vladom i sa drugim institucijama u Vojvodini – rekao nam je Mustafa.
Fehratović očekuje da popis pokaže značajno veći broj Bošnjaka nego prethodni.
– Na taj način imamo mogućnost da ostvarujemo svoja kolektivna i individualna prava u značajnijoj meri, onako kako je to Ustavom i zakonima Republike Srbije predviđeno, a isto tako da iniciramo neke nove promene u pozitivnom smislu, koje bi mogle poboljšati kolektivna i individualna prava manjinskih naroda – istakao je Fehratović.
Naveo je primer Priboja, u kom je na prethodnom popisu zabeleženo svega 14,5 odsto Bošnjaka, što je onda otežalo i upotrebu bosanskog jezika i uopšte obrazovanje pripadnika te zajednice.
I Žigmanov smatra da rezultati popisa imaju velike, a negde i presudne, posledice na društvene procese u socijalnoj dinamici manjinskih zajednica, koji izlaze iz okvira pukih statističkih pokazatelja.
– Konkretno, na primer, broj pripadnika određene zajednice direktno utiče na broj odbornika u samoupravnim telima; u korišćenju manjinskim pravima često se ističe upravo procenat pripadnika nacionalne manjine kao kriterijum kako za primenu određenog prava tako i za njegov obim; on uveliko govori i o političkoj i uopšte društvenoj relevantnosti određene manjinske zajednice – podsetio je Žigmanov.
Sa druge strane, Jugosloveni, ukazuje Škorić, planiraju da rezultate popisa iskoriste pri pokretanju pitanja priznanja prava na naciju, etničku grupu ili nacionalnu manjinu.
– Postoji više pristupa u ostvarenju tog cilja, naš pravni tim ih je sve proučio. Očekujemo da nacionalni saveti nacionalnih manjina pruže punu i bezrezervnu podršku jugoslovenskoj zajednici u ostvarenju pomenutih ciljeva. Istu onu koju je Jugoslavija pružala našim narodnostima i nacionalnim manjinama u SFRJ – rekao je Škorić.
Dodaje da u sprovođenju svojih planova i ciljeva nisu vezani za izbore i izborne cikluse, jer smatraju da bi im dnevnopolitičke kratkoročne stranačke aktivnosti samo odmogle i udaljile ih od ideje da sačuvaju jugoslovenski identitet i stvore jaku jugoslovensku zajednicu.
Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.
CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.
U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.
CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.
Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.
Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica
Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.
Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.
Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.
Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.
Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.
Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Koridor 11 – Surčin – Obrenovac
Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.
To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.
Novi Beograd – Surčin
Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.
Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.
Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega
Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.
Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.
Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.
Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.
CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.
Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.
Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.
Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.
Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.
Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.
Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.
U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.
Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.
Severna obilaznica oko Čačka
Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.
U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.
Pruga Pančevo – Subotica
Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.
Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.
Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.
CCCC bio na crnoj listi Svetske banke
Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.
Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.
Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.
Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.
Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.
Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.
Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.
Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.
Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.
Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.
Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.
Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je danas da je “sa dubokim razočaranjem” primila izjavu predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa, koji je rekao da mu je svejedno kako se naziva Vojvodina.
“Smatramo da time Balint Juhas pokazuje nepoštovanje ne samo prema dostojanstvu funkcije predsednika Skupštine, već i prema samom pojmu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”, naveo je DZVM u saopštenju za javnost.
Dodali su da retorika koja koristi termine poput „Severna Srbija” ili „severna pokrajina Srbije” umesto Vojvodina, jasno odražava “kriptoradikalski stav” koji dovodi u pitanje političku i kulturnu autonomiju Vojvodine, kao i legitimitet njenog postojanja.
“Ukoliko Balint Juhas nije svestan važnosti ovog naziva ili ne želi da prepozna njegov značaj, smatramo da nije dostojan funkcije predsednika Skupštine Vojvodine”, ocenio je DZVM u saopštenju za javnost.
Zašto je Goran Vesić odbio da otkrije podatke o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva da svi koji su odgovorni za današnje urušavanje ulaznog dela Železničke stanice u Novom Sadu budu privedeni licu pravde i kažnjeni.
Godinama gledamo paradiranje ministra Gorana Vesića, pokrajinske premijerke Maje Gojković, mnogih drugih naprednjaka i njihovo „divljenje“ radovima na Železničkoj stanici.
Mediji godinama pišu hvalospeve o uspešnim radovima na stanici, a naprednjaci su se utrkivali ko će prvi da je otvori posle završenih radova.
Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu počela je još u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena 2022. godine, u jeku predizborne kampanje, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Pre nekoliko meseci Maja Gojković je opet presekla vrpcu i „podarila“ građanima novu i modernu železničku stanicu.
Kako javljaju građani, jutros su u tom delu stanice postavljane šipke i delovalo je kao da se pripremaju novi radovi.
Interesantno je da je u januaru Ministarstvo saobraćaja odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.
Nadležne organe pozivamo da istragu o ovoj katastrofi sprovedu u skladu sa propisima i pod hitno započnu procesuiranje odgovornih.
Maja Mrnuštik
odbornica u Skupštini grada Novog Sadai predsednica Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine –VOJVOĐANI Novi Sad
Hitno rešiti problem ispuštanja tečnosti u Bagljaški kanal
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već je u avgustu, na sednici Skupštine grada Zrenjanina, tražila rešavanje problema ispuštanja otpadnih voda u kanal u ulici Ivana Turgenjeva, koja se nalazi uz samu Industrijsku zonu Bagljaš.
Tada su nam građani ove ulice signalizirali da postoji veliki broj uginulih ptica u zoni kanala.
Delovalo je da je vlast poslušala naše predloge i dva meseca je situacija išla u pozitivnom pravcu.
Nažalost, pre nekoliko dana smo dobili informaciju da iz cevi ističe velika količina crne vode koja je napunila kanal. Voda smrdi i stvara velike probleme građanima.
Tražimo od zrenjaninske vlasti da saopšti o čemu se radi i, ono što je još bitnije, problem reši.
Zahtevamo hitnu rekciju nadležnih!
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Vlast da pod hitno vrati na posao profesorku škole u Opovu
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža punu podršku prosvetnim radnicima, koji za početak novembra planiraju novi štrajk, jer im Vlada Srbije nije ispunila niti jedan zahtev.
Sramota je da su zarade zaposlenih u obrazovanju i dalje ispod proseka, a da od statusa službenog lica za prosvetna radnike još nema ništa.
U toku septembra i oktobra roditelji su od razrednih starešina svoje dece dobijali Viber i SMS poruke da u cilju „višeg kvaliteta obrazovanja“ uplate određenu svotu novca za kupovinu sapuna i toalet papira.
Jasna slika stanja u našim obrazovnim institucijama.
Sa druge strane, napadi na zaposlene u prosveti se nastavljaju i vlast nije učinila ništa da im se osigura bezbednost.
Naprednjaci su od našeg obrazovnog sistema napravili svoj politički poligon.
Progone profesore koji drugačije misle, a posebno one koji su politički aktivni u opoziciji.
To su veoma revnosno pokazali u slučaju profesorke škole u Opovu Jelene Lukić, kojoj je prekinut radni odnos, samo zato što je odbornica opozicije u lokalnom parlamentu Kovačice.
Kakva poruka se ovim šalje deci, ali i svim građanima Srbije?
Tražimo da vlast pod hitno ukine odluku o otkazu profesorki Lukić i da ona bude vraćena na posao!
Aleksandra Marković Maleš potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, zbog njegovog prethodnog susreta sa ministrom Putinove vlade, još jedan je šamar neodgovorne naprednjačke vlasti ugledu naše države.
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već dugo upozorava na moguće posledice sedenja Aleksandra Vučića na više stolica i krajnje šizofrene spoljne i unutrašnje politike koju vodi njegova vlast.
Srbija je jedina zemlja Evrope koja nija uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu.
Društvo u našoj državi, a pre svega medijski prostor, zatrovani su propagandom iz Moskve. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijama više liče na biro za agitaciju Putinovog generalštaba.
Ruskim disidentima, koji su spas od progona i smrti našli u Srbiji, preti se proterivanjem. Vučićev ađutant za „ruske radove“ Aleksandar Vulin nagrađivan je medaljama ruske tajne službe. Svakako ne slučajno.
U isto vreme, ruski vlasnik Naftne industrije Srbije i dalje drži monopol na snabdevanje tržišta naftnim derivatima, pa je gorivo na našim benzinskim pumpama najskuplje u regionu, a rudna renta koju plaća je protivna našem zakonu i najniža u regionu.
Otkazivanje posete prve žene Evropske komisije premijeru Srbije je jako loš signal.
Da li Vučićeva vlast priziva nove sankcije, devedesete godine i bedu?
Mi na to ne želimo da pristanemo.
Budućnost Srbije mora biti evropska.
Samo tako će ovo društvo i država biti moderno i ekonomski prosperitetno.
Bojan Kostreš predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI