Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Politico: Putin je novi kineski vazal

“Kineska ekonomija je deset puta moćnija od ruske, a Peking u rukama drži dotovo sve karte u postavljanju uslova za rusko finansijsko preživljavanje”

Published

on

Portal Politico objavio je tekst o temi rusko-kineskih odnosa od početka rata u Ukrajini, sa zaključkom da će Rusija zbog teške situacije u kojoj se našla, prihvatiti platiti visoku cijenu za podršku Kine u svom preživljavanju, kao niži partner ovisan o Pekingu.

Politico piše da će odnos dvije sile tako postati suprotan onome iz prošlog stoljeća, kada je Kina bila u sjeni moćnijeg SSSR-a.

Kada je prvi čovjek Kine Mao Zedong posjetio sovjetskog diktatora Jozefa Staljina u zimu 1949, Staljin ga je ostavio da sedmicama čeka u svojoj snijegom okovanoj vikendici 27 kilometara izvan Moskve, gdje je poniženi i izolirani kineski vođa gunđao o svemu, od kvaliteta ribe do neudobnog madraca.

Kada su se dva komunistička lidera konačno susrela i porazgovarala o poslu, Staljin je isposlovao veoma dobar dogovor. Dogovoreno je da kineski predsjednik od Rusije kupi oružje i tešku mašineriju, uz pozajmicu na koju je Peking morao plaćati kamate.

‘Bezgranično’ prijateljstvo koje ima granice

Sedam decenija kasnije, odnos snaga je doživio radikalnu promjenu. Malo prije nego što će napasti Ukrajinu, ruski predsjednik Vladimir Putim otputovao je na Zimske olimpijske gre u Pekingu i naglasio „bezgranično“ prijateljstvo sa kineskim liderom Xijem Jinpingom, no, nije bilo nikakve dileme ko je tu bio u ulozi stvarne supersile. Kineska ekonomija od 18 miliona milijardi dolara je deset puta moćnija od ruske, a Peking u rukama drži dotovo sve karte u postavljanju uslova za rusko finansijsko preživljavanje.

Dok ruska ekonomija trpi udarce sa Zapada, Kina je jedini očiti potencijalni dobročinitelj kojem se Putin može okrenuti. Xi dijeli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO-u, no, to ne znači da će mu ponuditi dobročinstvo.

Xijeva glavna strateška briga su prosperitet i sigurnost Kine, a ne spašavanje Rusije. Peking će vjerojatno kupiti barem nešto nafte preusmjerene iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na globalna mjerila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj mjeri u kojoj ne privuče sankcije i ne ugrozi vlastitu sposobnost prodaje robe bogatim zemljama Sjeverne Amerike i EU-a.

Javno, Kina pravi veliki šou političke solidarnost prema Moskvi. Povećala je trgovinu s Rusijom, okrenula leđa Ukrajini, proširila transakcije koje ne uključuju korištenje dolara ili eura, udvostručila je saradnju s Rusijom u razvoju vojne tehnologije i s njom vrši zajedničke vojne vježbe na Pacifiku.

„Sada kada je Zapad zauzeo poziciju diktatora, naše ekonomske veze s Kinom će jačati još brže“, rekao je nedavno Sergej Lavrov, ministar vanjskih poslova Rusije.

Xi je, kako se čini, veliki poštovalac Putina na ličnom nivou. S njim je od početka rata razgovarao više puta, a sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim nijednom.

No, piše Politico, postoje veoma ozbiljne granice ovim „bezgraničnim“ vezama. Kina uvjerava Zapad da ne prodaje Rusiji oružje i rezervne dijelove za avione. Peking ne želi postati žrtva sankcija, tako da mora postaviti granice u odnosima. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina će mu za podršku postaviti visoku cijenu. Peking, naprimjer, želi ograničenje prodaje ruskog oružja Indiji, kineskom rivalu na Himajalima.

„Za razliku od perioda Hladnog rata, Rusija će sada biti slabiji partner moćnijoj Kini. To će iritirati Putina“, kaže Matthew Kroenig, zamjenik direktora u Centru za strategiju i sigurnost atlantskog vijeća.

Opsjednuti ispravljanjem historijskih poniženja

Ta uloga druge violine nije scenarij koji bi Putin zamislio kada je odlučio napasti Ukrajinu, potaknut željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.

No, trebao je pretpostaviti da će to biti tako. Kina je zemlja koja je opsjednuta ispravkom historijskih poniženja i pozicijom globalnog liderstva. Vrijeme kada je SSSR bio ideološki i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom, davno je prošlo.

Huawei tako gradi rusku 5G mrežu, dok Rusija traži saradnju sa Kinom po pitanju svega, od dijelova za avione, do zamjene valuta.

Andrej Kortunov, generalni direktor ruskog Vijeća za međunarodne odnose sumnja da će ruska elita imati mnogo apetita da služi Kini kao manji partner.

Najznačajnija kalkulacija Kine možda bi se mogla odnositi na to koliko će dugo ići u pomaganju Putinu da se izbori sa embargom EU-a na rusku naftu, koji će u ruskom budžetu ostaviti prazninu, ukoliko u igru ne uskoče drugi veliki kupci. U odlučivanju koliko će kupiti, Peking ima veliku prednost nad Moskvom.

Ruska nafta je već pojeftinila. S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno postoji prostor da se ta brojka i poveća, no, ruska prodaja u EU-u iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na kinesku brigu o prevelikoj ovisnosti o pojedinačnim dobavljačima, malo je vjerovatno da će Kina odjednom početi kupovati sav ruski višak nafte.

Kina drži karte i kada je u pitanju plin. Prije invazije, Putin je sa Xijem potpisao sporazum prema kojem će kineski uvoz plina biti povećan na 48 milijardi kubnih metara godišnje, u poređenju sa 4,1 milijardi iz 2020. godine. Rusija planira i novi plinovod, Moć Sibira 2, u koji bi se prebacio plin namijenjen Evropi.

‘Kina drži sve karte’

„No, problem je što Kina u rukama drži sve karte za pregovore“, kaže Nikos Tsafos, glavni savjetnik za energetiku grčkog premijera.

„I poput prve linije Moć Sibira, Kina će ostvariti tešku pogodbu. Ono što se u ovom trenutku ne može znati je da li je Kina spremna sklopiti dogovor. Rusija će vjerojatno ponuditi vrlo atraktivne uvjete – ako ništa drugo, zbog svog očaja. Ali hoće li ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cijena dovesti u iskušenje ili će dvaput razmisliti o proširenju ovisnosti o Rusiji u ovom trenutku?”.

Potreba Rusije za saveznikom podudara se s kineskim rastom ambicija. Što je Moskva izoliranija, to će možda više morati pomoći Kini u ispunjavanju njene geopolitičke ambicije.

Godinama kineski zvaničnici tiho lobiraju za smanjenje izvora ruskog oružja Indiji, s kojom Kina ima nesuglasice o granici, koji su ponekad prerastali u krvave obračune.

Od 2017. do 2022. godine, Indija je Rusiji bila najveće tržište oružja, a tek poslije slijedi Kina. Borba sa indijskim vojnicima naoružanima ruskim oružjem Kini ne može biti zabavna.

„Rusija oslabljena ratom i sankcijama odgovara dugoročnim kineskim interesima“, pojašnjava Bobo Lo, bivši zamjenik šefa australske misije u Moskvi.

„Ruska izolacija će je dodatno gurnuti u položaj nižeg partnera, sa sve jačom ekonomskom i strateškom ovisnošću o Kini“.

Politico podsjeća da SSSR i Kina uprkos ideološkoj bliskosti decenijama imali teške odnose.

Politico podsjeća da SSSR i Kina uprkos ideološkoj bliskosti decenijama imali teške odnose.

„Kina je bila manji partner 1950-tih godina. Kada su bili Staljin i Mao, Staljin je bio učitelj, titan komunističkog pokreta. Kad je Staljin umro, Mao je s visoka gledao na Hruščova, kao nekoga ko nije razumio ideologiju. Kada je Deng Xiaoping upoznao Gorbačova, Deng je po svemu sudeći mislio da je Gorbačov idiot“, priča Joseph Torigian, autor knjige Prestiž, manipulacija i prinuda, o Staljinu i Maou.

Različite vizije budućnosti

Dok Xi i Putin imaju bolje lične odnose od svojih prethodnika, imaju i različite vizije budućnosti njihovih zemalja i njihovih uloga u svijetu.

Xi ima fokus na trećem predsjedničkom mandatu, sa ciljem da od SAD-a preuzme mjesto najjače ekonomije svjeta. Sankcije bi naštetile tom cilju.

Putin bi, pak, bio sretan da od Kine dobije bilo šta, s obzirom na postojeće teške okolnosti, čak i kada bi to bio podređen položaj u partnerstvu s Pekingom.

„Biti Pekingu u džepu je manje zlo, jer je fokus na borbi sa SAD-om“, kaže Alexander Gabuev, ekspert za rusko-kineske odnose.

„Ako Kina osigura neophodne resurse, a u isto vrijeme se ne miješa u unutrašnje stvari Rusije, to je cijena koju će Putin prihvatiti kako bi se mogao nastaviti boriti sa SAD-om“.

(Al Jazeera, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/politico-putin-je-novi-kineski-vazal/

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

Trending