Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Plate balkanske, cene evropske

Iako se po nivou bruto domaćeg proizvoda po stanovniku Srbija nalazi skoro na začelju Evrope, samo ispred BiH, Albanije i Severne Makedonije, cene koje naše stanovništvo plaća za neke proizvode su na nivou EU, a neke i veće od njih.

Published

on

Foto: Aleksandar Veljković

Iako se po nivou bruto domaćeg proizvoda po stanovniku Srbija nalazi skoro na začelju Evrope, samo ispred BiH, Albanije i Severne Makedonije, cene koje naše stanovništvo plaća za neke proizvode su na nivou EU, a neke i veće od njih.

Građani Srbije su i prošle, kao i pretprošle godine, prema podacima Evrostata (Evropska agencija za statistiku), potrošačku elektroniku plaćali 16 odsto skuplje od proseka EU. Samo Islanđani su, prema prošlogodišnjim cenama, izdvajali više za elektroniku u Evropi.

Ako za Island mogu da se nađu objektivni razlozi poput visokog standarda i izolovanosti ostrva u Atlantiku što poskupljuje transport robe, kakvo objašnjenje može biti za to što prosečan Srbin plaća televizore, audio sisteme, laptop i desktop računare i drugu opremu 30 odsto više nego Poljak, 17 odsto više nego Švajcarac, 18,5 odsto više nego Nemac ili 21 odsto više nego Britanac?

Imajmo u vidu da je bruto domaći proizvod Srbije po stanovniku na 43 odsto proseka BDP-a Evropske unije ili drugim rečima, 57 odsto niži od proseka EU.

Ova pojava je inače prošle godine naterala i Komisiju za zaštitu konkurencije da pokrene postupke protiv učesnika na tržištu potrošačke elektronike. Komisija je na osnovu podataka Evrostata za 2019. godinu konstatovala da su cene potrošačke elektronike u Srbiji bile za 13 odsto više u odnosu na prosečne cene u EU.

One su za pojedine kategorije proizvoda bile više za 33 do 39 odsto nego u Mađarskoj iako je PDV u toj zemlji 27 odsto, dok je kod nas 20 odsto. Od 2019. ništa se nije promenilo, pa Mađari imaju tehniku za 11,4 odsto jeftiniju od proseka EU, a 27,4 odsto jeftiniju nego kod nas. Ovo je i objašnjenje zašto se masovno televizori kupuju preko severne granice umesto u domaćoj maloprodaji.

Takođe su i kućni aparati kod nas prilično skupi s obzirom na kupovnu moć jer su cene samo 2,5 odsto ispod EU proseka. U Mađarskoj ili Poljskoj su 20 odsto jeftiniji kućni aparati poput šporeta ili frižidera. Kod ovih proizvoda albansko tržište deluje nefunkcionalno s obzirom da su plaćali 22 odsto skuplje od EU proseka ili 20 odsto skuplje nego u Nemačkoj.

Iako smo veliki proizvođač i izvoznik suncokreta a imamo i pet fabrika jestivog ulja u Srbiji, prošle godine za ulja i masti plaćali smo 8,4 odsto više od EU proseka. Jestiva ulja i masti su u Makedoniji bili jeftiniji čak 35 odsto. Čak su i Nemci i Holanđani manje plaćali ulje od nas. S druge strane, Bugari i Albanci su plaćali osam do devet odsto skuplje nego srpski potrošači, a 16 do 17 odsto više od EU proseka.

U još jednoj kategoriji plaćamo cene nesrazmerno visoke našim primanjima i standardu. Po cenama odeće u 2020. godini bili smo na 93,4 odsto EU proseka, a obuće na 92,8 odsto. Poređenja radi, u BiH odeća je bila 14 odsto jeftinija nego u EU, a obuća 22 odsto.

U Rumuniji od EU proseka odeća je bila jeftinija 18, a obuća sedam odsto, dok je najjeftinija bila Bugarska gde je odeća bila jeftinija 22 odsto, a obuća 31 odsto od EU proseka. Zanimljivo je da je u Ujedinjenom kraljevstvu odeća bila u proseku jeftinija nego kod nas za 8,5 odsto, a manje zanimljivo je da su Nemci plaćali odeću pet, a obuću svega 1,5 odsto skuplje od nas. Prosečna plata u Srbiji prošle godine iznosila je oko 510 evra, a u Nemačkoj pet puta toliko.

U svakoj od ovih oblasti verovatno ima posla za Komisiju za zaštitu konkurencije, jer niti carine, niti porezi, niti udaljenost od tržišta ne opravdavaju tako visoke cene, a s druge strane niska kupovna moć građana trebalo bi da povuče cene na dole.

U javnosti od ranije postoji verovanje da bar mnogo jeftinije plaćamo hranu. Međutim, cene hrane u Srbiju su tek 20 odsto niže od proseka EU, a recimo Nemačka je na tom proseku. Cene hrane u Srbiji jednake su cenama u Mađarskoj iako je tamo prosečna neto plata u 2020. bila oko 800 evra ili skoro 300 više nego u Srbiji.

Bezalkoholna pića u Srbiji su 13,5 odsto jeftinija od EU proseka, a alkoholna 11 odsto. Međutim, duvanski proizvodi su čak 52,4 odsto jeftiniji. U ovoj grupi gde su cigarete jeftine nalaze se sve siromašne evropske zemlje poput Crne Gore, Albanije, BiH, Severne Makedonije i Turske.

Osnovne životne namirnice su prilično jeftinije, hleb i žitarice za 23 odsto, a meso za 30 odsto od EU proseka. Cene voća i povrća bile su 20 odsto niže, a mleka, sira i jaja 12,5 odsto.

S druge strane cene energije u Srbiji su među najmanjim u Evropi i na svega 49 odsto EU proseka. Jeftiniju energiju imaju samo Albanija i Turska. Takođe je i nameštaj na 32 odsto cena EU, ali recimo u Bugarskoj je nameštaj 45 odsto jeftiniji od EU proseka.

Pored toga i cene transporta su u Srbiji, a još više u drugim balkanskim državama niže nego u Zapadnoj Evropi – kod nas su manje za 34 odsto u odnosu na prosek EU, u Albaniji 55 odsto, a u Bugarskoj 50 odsto. Najskuplji prevoz plaćaju Britanci, 45 odsto iznad proseka EU. U ovom kraju Evrope mnogo su jeftiniji i restorani i hoteli. U Srbiji su 47 odsto, u Albaniji 44, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 55 odsto ispod EU proseka.

Siromašniji od siromašnih

Ukupan indeks cena u Srbiji u 2020. bio je na 51,2 odsto proseka EU, a BDP na 43 odsto proseka. Neke druge zemlje u okruženju a pre svega u Centralnoj Evropi ukazuju na znatno viši standard ne samo zbog veće proizvodnje već i zbog nižih cena. Recimo, BDP per kapita Mađarske je 74 odsto proseka EU, a cene su na 58,1 odsto. Rumunski BDP po stanovniku je na 72 odsto, a indeks cena na 50 odsto proseka, a najveću razliku ima Poljska čiji BDP po stanovniku je 83 odsto u odnosu na EU, a indeks cena 54,8 odsto. Na drugoj strani, na kojoj su makaze niskog dohotka i relativno visokih cena, nalaze se Albanija sa 31 odsto BDP po stanovniku i 51 odsto nivoa cena EU.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/ekonomija/plate-balkanske-cene-evropske/

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending