Mada je nemački kancelar Olaf Šolc organizovao novo okupljanje lidera zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu kako bi podstrekao približavanje regiona Evropskoj uniji, izjave zvaničnika nakon sastanaka u vezi sa dijalogom zasenile su zvanično potpisane sporazume o saradnji. Pre svega ona da će Evropska komisija u dijalog uvrstiti nemačko-francuski predlog čiji detalji se do kraja ne znaju, ali se zna da on u konačnici predviđa stolicu u Ujedinjenim nacijama za Prištinu, i neku vrstu bržih evropskih integracija za Srbiju.

Odgovor na ovakvu izjavu koja je stiga od predsednice EK Ursule Fon der Lajen unapred je dala premijerka Srbije Ana Brnabić kada je rekla da će Beograd na taj predlog, koji je inače ocenjen kao neprihvatljiv sa aspekta stolice u UN za Prištinu, stići “non-pejper” Beograda.

Ipak, krenimo redom.

Berlinski proces osmišljen je 2014. godine kao motor reformi, ne i kao zamena za članstvo u EU, ali već tada je kosovski problem bio kočnica evropskim integracijama. Zato ne čudi činjenica da se Merkelova u svojoj oproštajnoj turneji uoči odlaska sa funkcije založila tokom posete Beogradu i Tirani upravo za oživljavanje ovog procesa.

Da su problemi i dalje prisutni pokazalo je i novo okupljanje na Samitu kojem su prisustvovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef diplomatije EU Žozep Borelj i evropski posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. 

Dolazak kosovskog premijera Aljbina Kurtija i premijerke Srbije Ane Brnabić u Berlin dok traje kriza na Kosovu i Metohiji zbog odluke o registarskim tablicama obeležio je okupljanje koje je imalo za cilj podsticaj Zapadnom Balkanu i približavanje Evropskoj uniji.

Fokus na pitanju Kosova, niz sastanaka na marginama

Zbog sve većih tenzija izazvanih odlukom Prištine da insistira na uvođenju kosovkih tablica na severu Kosova i Metohije, na marginama Samita je održano više sastanaka. Naime, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj na marginama se sastao sa Kurtijem i poslao poruku da sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine moraju da se poštuju.

“Remetilačke radnje, kao što je paljenje automobila, su neprihvatljive. Sporazumi u dijalogu moraju da se poštuju. Pozivam sve da deluju uzdržano”, napisao je Borelj u objavi na društvenoj mreži Tviter.

Međutim, ovaj susret izazvao je reakciju Brnabić koja je kazala da je sa Boreljom i Lajčakom razgovarala o problemima sa Prištinom, da su oni saglasni da je Kurti prekršio sporazume, da treba da postoje statusno neutralne tablice, ali da ne mogu ništa da urade.

“Još uvek ZSO ne postoji. Kurti je govorio da neće da implementira Briselski sporazum, a sa druge strane nas pritiskaju da idemo na druge ili finalne sporazume, kako god ga nazivali. Kako ćete onda, to sam pitala, kada 10 godina nije implementiran prvi sporazum… Tu se radi i o kredibilitetu EU, jer je tu, pored potpisa Beograda i Prištine, i potpis EU”, naglasila je Brnabićeva.

Zapitala je kako druge sporazume da poštujemo kada EU ne može da garantuje implementiranje ranije potpisanih sporazuma. “Svakako su svi ovde razumeli, počev od Šolca do drugih, da je Srbija ovde bila konstruktivna i da smo u pregovorima o ova tri sporazuma pokazali fleksibilnost i želimo da damo sve od sebe da ovo bude drugačiji region”, naglasila je ona.

Sa druge strane, Kurti je izjavio da pitanje Zajednice srpskih opština nije bilo tema njegovog susreta sa Boreljom i naveo da Beograd ne može da traži od Prištine nešto što, kako tvrdi, nije spreman da uspostavi na teritoriji centralne Srbije.

Na insistiranje novinara Tanjuga da je ZSO predviđena Briselskim sporazumom, rekao je da takav dokument “možda postoji u Beogradu, ali ne i u Prištini”. Kurti je novinarima po završetku samita Berlinskog procesa rekao da se zalaže za dobre odnose Beograda i Prištine, ali “koji će se zasnivati na reciprocitetu”.

On je rekao i da je od Borelja tražio da osudi paljenje automobila na severu KiM i tvrdi da su to uradile “organizovane kriminalne strukture”, kojima, kako navodi, “diriguje” i koje finansira Beograd.

Ni Šolc ni Lajčak nisu se oglasli o sastancima koji su održani na marginama Samita. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su ga zabrinule i da je šokiran izjavama visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i drugih ljudi, ali da će sačekati da prođe poseta specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da o svemu govori.

Dok su u Berlinu održavani sastanci kako bi se diplomatskom ofanzivom problem tenzija rešio, komandir Kosovske policije za Sever Nenad Đurić je suspendovan zbog odluke da policija na severu KiM neće sprovoditi odluku vlade u Prištini o podeli opomena Srbima koji nisu preregistrovali vozila na “RKS” tablice, jer je ta odluka “politička i usmerena protiv srpske zajednice”. Predstavnici Srpske liste zakazali su za subotu hitan sastanak na kojem će razmatrati mogućnost da izađu iz kosovskih institucija.

Evropska komisija podržava nemačko-francuski predlog o Kosovu i Metohiji

Ipak, ključna poruka stigla je od Evropske komisije. Kako je najavila  predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, EK podržava nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja i integrisaće ga u dijalog.

Ona je na konferenciji za štampu po završetku Samita Berlinskog procesa pozvala dve strane na postizanje dogovora, i rekla da se radi o problemu koji je moguće rešiti, a koji stoji na putu bržem priključenju regiona u EU.

Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da je potrebno da se prevaziđu bilateralni konflikti i da je dobro što se vode razgovori. Ukazao je da je ove godine postignut napredak u rešavanju bilateralnih konflikata, navodeći rešavanje spora Bugarske i Severne Makedonije, što je omogućilo otvaranje pristupnih pregovora Skopju i Tirani.

“To važi i za Srbiju i Kosovo, koje moraju uspeti da postignu dogovor. Nemačka i francuska vlada, kao i Evropska komisija se trudimo da to omogućimo i zato smo tako aktivni u razgovorima sa obe strane. Nadamo se da će brzo doći do napretka u procesu dijaloga dve vlade i da će uslediti dogovor“, naglasio je Šolc na konferenciji za štampu po završetku Samita Berlinskog procesa.

Govoreći o ovom pitanju, Brnabić je rekla da nije razgovarala sa Kurtijem, kao ni sa Šolcom o pomenutom predlogu. “Ali, svakako ćemo mi završiti sa našim odgovorom i uručiti non pejper. Razgovarala sam malo sa Lajčakom i oko toga nemam šta tu da kažem, to nije bilo tema, osim da treba da se nađe rešenje i da je rešenje dobro za stabilnost reigona, da se ne bi kriza iz Ukrajine i rat i nestabilnost prelivali na Balkan”, navela je premijerka Srbije.

Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije ocenio je u izjavi za Euronews Srbija da treba očekivati da se neki elementi iz predloga, koji nismo videli u konkretnoj formi crno na belo, da se narednih meseci preko Lajčaka i njegovog posredovanja kao teme otvorenije stave na sto, te da ponudi platformu razgovora na tu temu.

“Za očekivati je da će američko pomaganje Evropskoj uniji približiti i kroz Eskobara stati iza tih teza. Oni su zadnjih godinu i više dana potrošili da pokažu da postoji izvesno jedinstvo Amerike i EU kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine i da će svakako na nacionalnom nivou ambasade Nemačke, Francuske u Beogradu potom i u Prištini takođe raditi kroz sastanke i susrete na promociji tih ideja, na njihovom pojašnjavanju i detaljnijem upoznavanju, ne toliko javnosti, koliko političkih vrhova”, ocenjuje on.

Igrutinović kaže da Srbija povremeno insistira da je formiranje Zajednice srpskih oština ostalo neispunjeno, te da se mroa ispuniti kao preduslov daljih koraka, a EU je često spremna da to prenebregne.

“To je pitanje diplomatske taktike ko će šta morati da ispuni, ali briselski sporazum je sadržao sektorske pakete, ono što se sada očekuje , ako dobro tumačimo francusko-nemači predlog i ako vidimo najave Evropske komisije, poenta njihove inicijative sada je da Srbija možda ne mora da prizna formalno Kosovo, ali ne bi trebalo da zatvara vrata i blokira članstvo u drugim međunarodnim organizacijama uključujući i UN”, navodi Ingrutinović.

Plod Samita tri sporazuma o mobilnosti

Dve godine pregovora bilo je potrebno da šest zemalja sa Zapadnog Balkana dogovore tri sporazuma o mobilnosti koji su juče i potpisani. Lideri zapadnobalkanske šestorke su potpisali tri sporazuma kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

Sporazume su potpisali premijerka Srbije Ana Brnabić, premijeri Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, Crne Gore Dritan Abazović, Albanije Edi Rama, predsednik Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i premijer privremenih prištinskih insitucija Aljbin Kurti.

Sporazumom o slobodi kretanja i boravka građana, odnosno o uzajamnom priznavanju ličnih karata pojednostavljuje se prelazak granice/administrativnih prelaza stanovnika Zapadnog Balkana, jer predviđa da je za prelazak dovoljno posedovanje lične karte.

Sporazumom o priznavanju akademskih kvalifikacijama reguliše se međusobno priznavanje fakultetskih diploma, nastavak studija i pravila o upotrebi stečenih kvalifikacija, uključujući pristup tržištu rada. Sporazum predviđa da se period priznavanja diploma sa postojećih nekoliko meseci skrati na maksimalno 14 dana.

Takođe, omogućava se mobilnost studenata i akademskog osoblja na Zapadnom Balkanu. Za početak će se primenjivati na državnim univerzitetima i postepeno će se proširiti na privatne univerzitete.

Uspostavljaju se i zajednički standardi i procedure za priznavanje kvalifikacija i ukidaju postojeće naknade za priznanje visokoškolskih kvalifikacija za studente. Ukidanjem suvišne papirologije i procedura, građani regiona će moći lakše da studiraju i rade, sa glavnim ciljem da se omogući cirkulacija mladih u regionu.

Sporazum o međusobnom priznanju profesionalnih kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte predviđa automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija za odabrane profesije, koje nedostaju na tržištu rada. Omogućava pružanje usluga doktora medicine, stomatologa i arhitekti na ZB, na osnovu Direktive EU o priznavanju stručnih kvalifikacija.

Ovim sporazumom se uspostavlja jedinstvena primena pravila i stvara osnov za mobilnost profesionalaca širom regiona. Dokument obuhvata tri profesije i stvara osnovu za pregovore za još četiri profesije – babice, medicinske sestre, farmaceute i veterinare u narednom periodu.

500 miliona za podršku zbog rastuće cene energenata

Ekonomski najvažnija poruka Samita je odluka Evropske unije da za zemlje Zapadnog balkana obezbedi 500 miliona evra bespovratnih sredstava za ulaganje u infrastrukturu, kao i za podršk zbog rastuće cene energenata.

To je učesnicima saopštila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i to tako što je 500 miliona evra opredeljeno za pomoć nacionalnim budžetima pogođenim krizom, kao i drugih 500 miliona subvencija će se koristiti za investicije u energetsku infratrukturu interkonenkotra za gas i struju.

“Kako bi se obezbedila zajednička mreža snabdevanja za Zapadni Balkana i približili EU podrazumevaju se mere energetske efikasnosti i Zapadni Balkan ćemo omogućiti pristutp cevovodima ako je nekome hitno potrebno”, kazala je ona u završnom obraćanju.

Ona je pozvala zemlje da se pridruže zajedničkoj platformi kako bi zajedno prebrodili krizu. “To dovodi do zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnog Balkana koji je za nas jako važan korak”, istakla je ona.

Poklapanje sa Otvorenim Balkanom

Potpisani sporazumi u okviru Berlinskog procesa viđeni su kao podstrek za povećanje mobilnosti i dodatno povezivanje u regionu i u mnogome podsećaju da inicijativu koja postoji u okviru Otvorenog Balkana, međutim u tom procesu koji vodi Beograd za sada učestvuju samo Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je obraćajući se iz Berlina da potpisani sporazumi za Srbiju nisu nešto preterano novo, zato što je već urađeno i u to većem obimu u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”.

“To su važni sporazumi, pre svega za mlade u regionu, o priznavanju akademskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, koji se sada odnosi na tri profesije – lekara, stomatologa i arhtekti, kao i o priznanju ličnih karata”, rekla je Brnabić.

Poručila je da je za Beograd bilo važno da pokaže da je uvek za regionalnu saradnju, da je u interesu Srbije i građana da region bude bolje povezan, da bude bezbedniji, stabilniji, da imamo garantovan mir i stabilnost, da možemo da napredujemo.

Ukazala je da ovakvi sporazumi za Srbiju nije nešto preterano novo, zato što je već urađeno i u to većem obimu u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Brnabić je poručila da je posebno važno da ovi sporazumi ne derogiraju ono što smo dogovorili ili dogovaramo u okviru dijaloga Beograda i Prištine. “To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo. To nema nikakv uticaj na ono što smo dogovorili o ličnim kartama, što zadržava državnost Srbije na KiM i olakšava život Srbima na KIM. To je važno”, rekla je Brnabić.

Berlinski proces, inače, obuhvata Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Srbiju, Grčku, Bugarsku, Nemačku, Austriju, Francusku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljsku, Grčku, Bugarsku, kao i Privremene institucije samouprave u Prištini.

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/67680/pitanje-kosova-zasenilo-samit-berlinski-proces-dobio-vestacko-disanje-dijalog-beograda-i-pristine-novi-plan/vest