Pet ključnih pitanja pred konstitutivnu sednicu parlamenta – šta je izvesno, a koje nedoumice i dalje postoje
Skoro četiri meseca nakon održavanja parlamentarnih izbora i nakon pet rundi glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, konstitutivna sednica Narodne skupštine konačno će da bude održana početkom sledeće nedelje
Skoro četiri meseca nakon održavanja parlamentarnih izbora i nakon pet rundi glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, konstitutivna sednica Narodne skupštine konačno će da bude održana početkom sledeće nedelje. Ubrzo nakon toga, kako najavljuju političari, može se očekivati i formiranje vlade.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić sazvao konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta za ponedeljak, 1. avgust, u 10 sati. Od 19 izbornih lista koje su učestvovale na parlamentarnim izborima cenzus je, podsetimo, prešlo njih 12. To znači da će srpski parlament ovoga puta da bude raznolik.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je održao konsultacije o formiranju vlade sa predstavnicima većine lista koje su ušle u parlament. Njegovom pozivu nisu želele da se odazovu SDA Sandžaka, koalicija Moramo i deo opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Srbije, a Vučić je nakon tri dana konsultacija naglasio da su mu predstavnici SNS rekli da bi razgovori te stranke i SPS trebalo da počnu.
Ipak, dok se u medijima spekuliše o imenu mandatara, kako će tačno da izgleda nova izvršna vlast i dalje je nepoznanica. Šta je izvesno, a koja pitanja su i dalje otvorena pred konstitutivnu sednicu parlamenta?
Kada će Srbija da dobije novu Vladu?
Konačne rezultate parlamentarnih izbora čekali smo mesecima i to, podsetimo, zbog više puta ponovljenog glasanja na biračkom mestu broj 6 u Velikom Trnovcu gde se vodila bitka za jedan skupštinski mandat između Socijalističke partije Srbije i Koalicije Albanaca Doline. Tek nakon što je glasanje ponovljeno četvrti put 30. juna, a izbori prošli bez žalbi, Republička izborna komisija proglasila je 5. jula konačne rezultate.
Predsednik Skupštine Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je nakon konstultacija kod predsednika da se konstitutivna sednica Narodne skupštine može očekivati već tokom ove nedelje i podsetio da 4. avgusta ističe rok za njeno održavanje. Početkom ove nedelje, Vučić je, međutim, rekao da je izvesno da će se u ponedeljak ići na formiranje skupštine, pa tako Srbija početkom naredne nedelje može da dobije novi parlament.
I dosadašnji generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović rekao je da je realno da konstitutivna sednica novog saziva parlamenta bude sledeće nedelje i da je zbog posete premijera Španije Pedra Sančeza Beogradu važno da se odredi datum konstituisanja.
“Mi smo u dobroj meri sve završili. Skupština je spremna da dočeka nove poslanike. Ja verujem da ponedeljak i možda utorak budu dani u kojima će se prva faza zaokružiti”, naveo je Odalović za RTS i napomenuo da će tom sednicom započeti mandat novog saziva.
Ocenio je da će se time stvoriti osnova za drugu fazu – formiranje vlade. Kada je reč o formiranju vlade, rokovi su dugi. Naime, rok od 90 dana za formiranje izvršne vlasti počinje da teče od onog trenutka kada bude formirana skupština, a to bi u ovom slučaju značilo i da bismo na novu vladu mogli da čekamo sve do kraja oktobra. Ipak, prema najavama državnog vrha, istek roka se neće čekati.
Vučić je, naime, najavio da se formiranje vlade očekuje sredinom avgusta, a i analitičari su skoro pa sigurni da se krajnji rok neće čekati i da će sve biti završeno sledećeg meseca. Kako je ranije rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, očekuje formiranje vlade u avgustu zbog toga što postoje realne potrebe da se taj proces što pre završi, s obzirom na tešku jesen i zimu.
“Čini se da je avgust realan rok da dobijemo izvršnu vlast”, istakao je on.
Ko će se sve naći u parlamentu?
Prema konačnoj raspodeli snaga 120 mesta u parlamentu zauzeće poslanici sa izborne liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, izbornoj listi “Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije” pripalo je 38 poslaničkih mesta, listi “Ivica Dačić – Premijer Srbije” 31 poslaničko mesto, dok je listi “Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju”, prema rezultatima izbora, pripalo 15 poslaničkih mesta.
Koalicija “Moramo”, koju čine pokret Ne davimo Beograd, Otvorena građanska platforma AKCIJA i Ekološka akcija ima 13 poslaničkih mesta, lista “Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije” 10 poslaničkih mesta, koliko i lista “Milica Ðurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici”.
Pet poslaničkih mesta pripalo je listi “Savez vojvođanskih Mađara”, tri listi “Muftijin amanet – SPP – Usame Zukorlić”, dva listi “Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini – Zajedno za Vojvodinu”, koliko i listi “SDA Sandžaka – Dr Sulejman Ugljanin” i jedno “Koaliciji Albanaca Doline”.
Prema dosadašnjem redoseldu na listama, koji može da se promeni posle odustajanja nekih, ovo će biti “vatreno krštenje” za 117 poslanika, dok je 132 već imalo prethodno poslaničko iskustvo, a 105 ih dolazi iz prethodnog skupštinskog saziva, navodi se u izveštaju Otvorenog parlamenta.
Kada se pogleda koja partija ima najviše poslanika pojedinačno, ubedljivu pobedu odnosi SNS sa 98 članova u parlamentu, na drugom mestu je SPS sa “samo” 22, dok je treći SSP sa 17 poslanika. Sa druge strane, čak pet stranaka ima po jednog poslanika – BGS, DSHV, Zeleni, ZZV i PDD.
Ono što je međutim zanimljivo jeste i na koji način će stranke nastupati u parlamentu, a pitanje konsultacija kod predsednika pokazalo je i nejedinstvo opozicije, od kojih su neke liste već jasno istakle da će u parlamentu nastupati u više poslaničkih grupa, pre svega predstavnici lista Ujedinjeni za pobedu Srbije i Moramo.
Ko će činiti vladajuću većinu?
A jedno od glavnih pitanja još od izborne noći bilo je i ko će činiti vladajuću većinu. Predstavnici SNS, koji će u novom skupštinskom sazivu imati 120 mandata, više puta su isticali da zajedno sa Savezom vojvođanskih Mađara imaju dovoljno poslanika za većinu. SVM je u međuvremenu, kada su svi glasovi izbrojani, ostao bez jednog poslaničkog mesta, pa je tako SNS definitivno morala da se osloni na još nekog, a uprkos oštrijim tonovima koji su se mogli čuti tokom izborne noći, za mnoge je od početka bio gotovo izvesan nastavak saradnje sa SPS.
U međuvremenu, naprednjaci su na beogradskom nivou oformili vlast sa dosadašnjim koalicionim partnerima SPS, što je podgrejalo stavove onih koji su tvrdili da će ista ta situacija da bude preslikana i na republičkom nivou.
Vučić je nakon konsultacija naveo da će, čim ga SNS, koja bi trebalo da počne razgovore sa SPS, obavesti koliku je većinu obezbedila, saopštiti mandatara. Vučić je, na konferenciji za medije, kazao da su ga SNS i njeni koalicioni partneri obavestili da već imaju većinu u Skupštini, koja se kreće od 130 do 160 narodnih poslanika.
“Kada budu znali tačno na koji način žele da formiraju vladu, a to očekujem odmah posle konstituisanja Skupštine, rekao sam da me informišu o tome koga žele da predložim za mandatara, i uvere da su obezbedili dovoljan broj glasova za većinu. Istog dana, a najkasnije u roku od 24 sata od toga predložiću mandatara za sastav nove vlade i tada ustavna uloga predsednika u ovom procesu se završava”, podvukao je Vučić.
Odgovarajuci na pitanje da li je deo većine, Ivica Dačić je rekao da je leto i da su te teme veoma važne za medije pa se može pročitati ko će šta biti u novoj vladi.
“Kao čovek sa velikim iskustvom znam da ono što se piše u medijima to sigurno neće biti. Kada je reč o parlamentarnoj većini imali smo razgovore sa predsednikom Republike i zajednički smo izrazili veliko zadovoljstvo zbog rezultata koje smo ostvarili za 10 godina zajedničke saradnje”, napominje Dačić.
Analitičar Đorđe Trikoš je za Euronews Srbij naveo da će SNS sigurno težiti ka tome da koalicija bude što šira jer su proširene koalicije najstabilnije.
“SNS neće težiti tome da ima tek 126 nego će težiti da taj broj bude što veći, što znači da će verovatno ići na to da uđe što veći broj partnera”, rekao je on.
Ko će biti mandatar?
Pitanje na koje možda svi najviše čekaju odgovor je i ko će biti mandatar za sastav nove vlade. Kako je rekao Vučić, to će biti neko ili sa liste SNS, ili eventualno sa liste nekog od koalicionih partnera. Izjavio je i da on razmišlja o četiri imena, od kojih su “dva jasna”.
Gostujući na TV Pink i reagujući na pominjanje imena Ane Brnabić, Siniše Malog, Marka Đurića i Miloša Vučevića, kao mogućih kandidata predsednik je rekao da su pogođena samo dva.
Novinar Nikola Tomić rekao je ranije za Euronews Srbija da veruje da Vučić nije nikoga obavestio da li će imati svoje mesto u vladi, a da je najizvesnije da neku od funkcija imaju Siniša Mali i Ana Brnabić.
A nije poznato ni kako će izgledati raspodela ministarstava i ko će sve dobiti svoj resor, iako se u javnosti već dugo spekuliše o imenima.
Kako će izgledati rasprava u parlamentu?
A dok se broji sitno do formiranja nove skupštine, analitičari već ocenjuju da će parlament ovog puta biti raznovrstan i u njemu će biti dosta pluralizma i različitih tonova.
Predstavnici koalicije Moramo, na primer, rešili su da nastupaju u dva poslanička kluba jer će, kako kažu, tako imati više vremena za predloge. Teme koje će se njima naći na dnevnom redu, kako se može čitati iz najava – rešavanje problema socijalne nejednakosti i zaštita životne sredine.
I lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji je nakon konsultacija izjavio da će lista Ujedinjeni za pobedu Srbije da bude opozicija vlasti, rekao je da nisu “opozicija Srbiji” i da njihova politika nije “politika da u Srbiji bude gore da bismo mi u opoziciji zbog toga dobili neki glas više”. Kako je rekao, očekuje da je vlast spremna da podrži neke zakone i predloge koje će oni imati.
Inače, odbijanje dela opozicije da dođe na sastanak, Nikola Tomić je ocenio kao zauzimanje pozicija pred nastup u parlemantu.
“Ovo je sad zauzimanje startnih pozicija za ono što sledi narednih godina, gde će opozicija parlament doživljavati kao bojno polje, za razliku od ranijeg bojkota parlamenta. Na osnovu ovog prihvatanja i odbijanja predsednika za konsultacije možemo da predvidimo njihove strategije. Deo opozicije će pokušavati da deluje konstruktivno da kritikuje vladu, ali i da stupa u dogovore oko onih politika koje su njoj u interesu dok će deo opozicije delovati destruktivnije, biće manje zainteresovani za dogovore više za vrstu agresivne borbe sa SNS-om u Skupštini”, naveo je novinar Nikola Tomić u izjavi za Euronews Srbija.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.
Goran Ješić najavljuje novu stranku – sedište u Novom Sadu
Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska
Goran Ješić, bivši potpredsednik vojvođanske Vlade i poslanik Demokratske stranke, najavljuje osnivanje nove političke partije koja bi imala sedište u Novom Sadu.
Kako kaže u intervjuu za „Vreme“, vlasti su ga „naterale“ da se ponovo aktivno bavi politikom. Ne samo zbog privođenja i držanja u pritvoru nakon protesta zbog pogibije pod nadstrešnicom u Novom Sadu, nego i jer mu onemogućavaju da se bavi svojim biznisom.
„Osim toga, sve ovo što se dogodilo dovelo je do toga da građani od mene to i očekuju. Dobio sam neverovatno mnogo poruka podrške, sa molbom da se vratim političkom angažmanu“, priča Ješić.
Ali, na koji način? „Pa, to svakako nije Demokratska stranka ili neka već postojeća politička organizacija“, odgovara on.
„Ne mogu sa ljudima koji su protiv EU“
Kaže da će zajedno sa ljudima koji hoće da se sa njim politički angažuju došao do zaključka da je potrebna nova partija „koja će biti jasno ideološki profilisana, koja je će biti nacionalna, a čije će sedište biti u Novom Sadu“.
„Prva takva u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji. No, još mnogo o tome treba da razgovaramo“, dodaje Ješić.
Kako kaže, nema sumnje da je potreban širok narodni front i sabiranje glasova opozicije kako bi se došlo do fer izbora.
„Ali, s druge strane, ja ne mogu da sedim i blisko sarađujem sa nekim ko ima potpuno drugačije, takoreći suprotne svetonazore od mojih. Ne mogu da sedim sa ljudima koji su protiv EU“, navodi Ješić.
Pobeđivao pod svojim imenom
Kako kaže, oduvek je levičar, zagovornik EU, ima jasne stavove o ratnoj prošlosti o odnosu sa državama u regionu.
„Iste stvari sam pričao od početka devedesetih do danas. I ljudi su to poštovali. Iako sam iznosio neke stavove koji nisu bili opšteprihvaćeni, pobeđivao sam na svakim izborima u Inđiji, pod svojim imenom i prezimenom. Građani su procenili da dobro radim svoj posao“, kaže Ješić.
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13
Među njima su ministar u ostavci Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.
Pritvor je za sve predložen da ne bi ometali postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da ne bi ponovili krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Prema osumnjičenoj J. S. M, pored navedenih osnova, i zbog toga što je nedostupna organima gonjenja, te je u odnosu na nju predloženo i izdavanje poternice.
“Više javno tužilašto u Novom Sadu donelo je Naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje su osumnjičeni: J.T, G.V, A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G, Z.S.M, J.S.M. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika“, navodi se u saopštenju VJT.
Viši sud u Novom Sadu odredio je prethodno pritvor do 30 dana Lj. M. M. Nova ekonomija je u četvrtak objavila da je među uhapšenima Ljiljana Milić Marković, koja je u Glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant.
Nakon što je 12 osumnjičenih privedeno i saslušano, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, kako kažu, prema svih 13 osumnjičenih podnelo predlog za određivanje pritvora zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Tužilaštvo je u četvrtak saopštilo da je uhapšeno 12 osoba u vezi sa tragedijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je uhapšeno 12 osoba, a da je još jedno lice u inostranstvu.
Među uhapšenima su ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.