Bilaterlano uslovljavanje nije novina, ni u EU, niti u regionu. Sa njim su se susrele sve zemlje, od Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije…  Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija razgovarao ukazuju na tri zemlje, koje bi, kada je reč o Srbiji, mogle da budu kamen sporticanja zbog nerešenih sporova – Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Tri zemlje sa kojima Srbija deli granicu u više navrata su pokazale spremnost da stave rampu na evropskom putu zemalja Zapadnog Balkana. Od pre dve godine broj zemalja koje daju negativno mišljenje Srbiji za otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU se širi. 

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nedavno je izjavio da Srbija na putu do članstva u EU ima još mnogo posla. U tom smislu pomenuo je vladavinu prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju sa međunarodnim kivičnim sudom, ali je nametnuo i priznavanje genocida u Srebrenici kao jedan od uslova.

I što se tiče Rumunije i Bugarske Srbija je u određenoj vrsti spora – sa Bukureštom oko pitanja manjina i Đerdapa, sa Sofijom se takođe rešavaju pitanja nacionalnih manjina. Ipak, iako prema rečima Milana Igrutinovića iz Instituta za evropske studije, Srbija nije u specifičnom i konkretnom problemu sa nekom pojedinačnom državom članicom, za nas je ostalo još mnogo ozbiljnog posla.

Hrvatska ranije već blokirala Srbiju

Hrvatska je 2016. godine stavila veto na otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije o pridruživanju EU. To poglavlje je trebalo da bude otvoreno 12. decembra 2016. godine, ali se grupa zemalja članica, među kojima je najglasnija bila Hrvatska, nije saglasila.

“Hrvatska je blokirala otvaranje poglavlja zbog pitanja udžbenika na hrvatskom jeziku. Mi sa Hrvatskom nemamo potpisan sporazum o granicama, odnosno imamo otvoreni spor koji u suštini ne rešavamo, možda će se rešavati arbitražom, možda neće, to će zavisiti od volje dve strane. Tu su pitanja nestalih iz rata i prosto generalna klima tih odnosa je uglavnom negativna. Sad dolazi godišnjica Oluje, to će verovatno biti novi prostor za javne sporove i prepucavanja”, navodi Igrutinović.

Novu tenziju na relaciji Beograd-Zagreb izazvalo je pitanje tumačenja zločina u Srebrenici.

“Prvo crnogorska deklaracija, onda reakcija iz Beograda, što je zgodno polužilo makar delu hrvatske političke javnosti da na to upozori i mi često negde zaboravljamo da ako je to zgodna tema za našu internu debatu, na međunarodnom planu ta presuda međunarodnih sudova nije sporna i mi sebi otvaramo spoljnopolitički problem, dajemo šansu drugim zemljama da nas i po tom pitanju opterećuju, da opterećuju ceo proces evropskih integracija”, napominje on.

Igrutinović dodaje da je od pre godinu i po – dve broj zemalja koje daju negativno mišljenje na otvaranje novih poglavlja, odnosno klastera, Srbiji širi i to je sada desetak država članica. Ključni problem u tome je pitanje vladavine prava i reforme pravosuđa.

“Primedbe tih zemalja nisu specifično vezane za naše bilateralne odnose sa Nemačkom, Holandijom, Švedskom, čak ni Bugarskom ili Hrvatskom. Naravno, senzitivniji smo za pitanja odnosa sa Hrvatskom. Mi nismo u specifičnom i konkretnom problemu sa nekom pojedinom državom članicom, mi imamo jedan širi problem, a to je stanje naše reforme pravosuđa, vladavine prava, pitanja visoke korupcije i svega onoga što se nama permanentno zamera u tom procesu. To prosto nije svodivo na pitanje odnosa Srbije i Hrvatske ili pitanje odnosa sa nekom konkretnom državom članicom”, naglašava on.

I Rumunija najavljivala veto

Zvanični Bukurešt je blokirao Srbiju 2012. godine pre nego što je na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Četiri godine kasnije tadašnji predsednik Trajan Basesku je takođe najavljivao da bi Rumunija mogla da stavi veto na priključenje Srbije, ukoliko Srbija ne bude u potpunosti poštovala bilateralni sporazum o zaštiti prava rumunske manjine.

On je tada izjavio da Rumunija “ima ozbiljnu kartu u svojoj ruci”, jer može da ne ratifikuje priključenje Srbije EU i nakon završetka pretpristupnih pregovora.

Rumunija smatra da su i Vlasi koji žive u dolini Timoka Rumuni, dok Srbija tu zajednicu smatra vlaškom manjinom, prenela je tada mađarska državna novinska agencija MTI.

Igrutinović, međutim, navodi da Rumunija u suštini nije bila izraženi oponent u celom ovom procesu.

“Ona je čest potpisnik pisama za ubrzanje procesa evrointegracija, znači ne samo spram Srbije, već i prema ostalim državama u regionu. Pre nekoliko godina je postojao problem. Mi sa Rumunijom imamo međudržavnu komisiju o tim pitanjima manjina i recimo Rumunija je nama zamerala što nismo imali kodirektora te komisije, pa smo ga u nekom trenutku imenovali, onda smo otkočili te bilateralne odnose, ali to se takođe tada nije prenelo u rumunsko planiranje i blokiranje naših procesa. Imamo te sitne bilateralne probleme, ali uglavnom i sama rumunska strana teži da njih minimizuje i da odnosi budu funkcionalniji i solidni”, napominje on i dodaje da sa Bugarskom to često varira.

I Bugarska se trenutno pridružila spisku zemalja koje blokiraju otvaranje klastera, a ova zemlje je i glavni razlog za blokadu pregovora sa Severnom Makedonijom.

“Srbija upala u interni sukob”

Da podsetimo, iako se očekivalo da će Srbija dobiti zeleno svetlo za otvaranje klastera tri i četiri, deset zemalja to nije omogućilo. Nesaglasnost, prema rečima medija, postoji zbog stava da Srbija nije dovoljno napredovala u oblasti vladavine prava, pa su Srbiju stopirale Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Irska, Hrvatska i Bugarska.

“Razne smo izgovore za ovakvu odluku čuli od zemalja koje nisu dale saglasnost za otvaranje klastera, od toga da im je Evropska komisija kasno dostavila izveštaj o napretku u vladavini prava, te da nisu mogli da završe neophodne procedure iako bi podržali otvaranje klastera, preko toga da na ovoj političkoj međuvladinoj konferenciji samo treba da se politički potvrdi primena nove metodologije, do onih koji su rekli da Srbija nije ostvarila neophodan napredak u vladavini prava”, rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović uoči međuvladine konferencije održane 22. juna.

Profesorka Maja Kovačević sa FPN ranije je za Euronews Srbija navela da je otvaranje dva klastera značajan pomak u pregovorima, te da je zato važna poruka da je značajan broj država članica sprečio taj potez.

“Značajan broj zemalja članica želi da pošalje jasnu poruku do očigledno postoji problem. Da li se to tiče samog procesa reformi, ili zapravo žele da ostvare druge ciljeve, na taj način što će vršiti određen pritisak na Srbiju”, navodi Maja Kovačević.

Sličnog mišljenja je i Jelica Minić predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, koja napominje da nije čudno što su u pitanju baš prethodno navedene članice EU i da će Srbija morati intenzivnije da radi na informisanju, na zagovaranju, kao i na lobiranju.

“Moglo se očekivati da će upravo te države biti važna barijera da se otvore novi klasteri. To znači da će Srbija morati mnogo intenzivnije da radi sa pojedinačnim zemljama, ne samo sa Komisijom. Dakle, čeka je jedan naporan proces ubeđivanja i činjenja čitavog reformskog paketa kredibilnijim”, navodi Minić.

Prema rečima Igrutinovića, Srbija, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, su “upale u jednu vrstu internog sukoba unutar Evropske unije”. Kako kaže, uglavnom članice Višegradske grupe, gde prenjače Mađarska i Poljska, jesu glavni zagovarači proširenja EU na Balkan. Ipak, zbog političkog stanja u tim zemljama, odnosno političkih sukoba njihovih vlasti sa mnogim drugim državama članicama, taj proces nema preterano izgledan uspeh.

“Tu postoji i ona međupartijska politika. SNS koji je na vlasti u Srbiji je deo EPP grupacije na evropskom nivou, a oni su često u sporu sa liberalima i socijaldemokratama u Evropi. Kad pogledate prosto ljude koji figuriraju na temu Srbije i srpskih evrointegracija, a dolaze iz EU, to su često liberali i socijaldemokrate koji prosto imaju tu vrstu partijskog prostora da kritikuju Vladu Srbije”, navodi on.

“Taj proces se u mnogome zakomplikovao u poslednjih nekoliko godina i ne izgleda baš jasno i čisto da će se to pojednostaviti i da će se to razrešiti. Mi nemamo jedan konkretan problem koji tu može da se reši, te zamerke koje se upućuju Srbiji u vezi sa vladavinom prava i sporosti reforme pravosuđa, naše ustavne reforme koje su sad na dnevnom redu su trebalo da budu rešene krajem 2017. godine. To je tri i po godine zakašnjenja i to se uzima kao ozbiljan minus, između ostalih stvari”, navodi on.

Primer Severne Makedonije

Napominje i da nije mnogo bitno koja je država članica u pitanju jer se one često interno dogovore da će neka od njih da preuzme kritiku i da na neki način blokira proces.

“Severna Makedonija ima taj jedan veliki problem, kao što je ranije imala sa Grčkom. Mi nemamo taj jedan veliki problem, nije sad Hrvatska sporna kao takva, mi imamo čitav niz manjih problema koji nisu rešivi jednim gestom ili jednim korakom ili u roku od dva-tri meseca. Problem je prosto sistemski, strukturni i ja nisam baš siguran kako će se narednih šest meseci ili godinu dana on rešavati. Pretpostavljam da će biti neka dobra volja ili neka vrsta praktične akcije sa strane zvaničnog Beograda kako bi se to na sledećoj međuvladinoj konferenciji nešto tu otkočilo i omekšao stav tih država članica. Problem ostaje sistemski i strukturni, nije problem bilateralni odnos sa Srbijom ili protivljenje neke konkretne države članice, problem je što smo im dali previše municije da kritikuju taj proces i da ga faktički blokiraju”, navodi Igrutinović.

Kako dodaje, pred Srbijom je ozbiljan posao koji zahteva veliki napor.

“Ako opet budemo blokirani, onda možemo reći da postoji određena vrsta da kažem konkretne malicioznosti i tog prelivanja bilaterlanih odnosa na proces evrointegracija, gde možemo da kažemo da jedna zemlja konkretno problem i da onda moramo da vidimo šta ćemo da radimo. Mislim da to sada nije slučaj, ima još prostora dok ne dođemo u tu konrektnu situaciju”, zaključuje on.

Izvor: euronews.rs