Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Osim Hrvatske, još dve komšijske zemlje mogle bi da blokiraju put u EU: Sa kojim članicama Srbija ima nerešene sporove

Evropski put Srbije uoči nedavne Međuvladine konferencije na kojoj nije otvoren ni jedan novi klaster blokiralo je ukupno deset zemalja EU, koje nisu bile zadovoljne napretkom u sprovođenju reformi i usklađivanju Srbije sa evropskom politikom. Koristeći snagu veta, svaka od članica može iz svojih razloga bloirati put neke zemlje ka EU, a nakon poruka iz Zagreba kojima je “priznavanje genocida u Srebrenici” kandidovano kao njihov novi uslov, otvoreno je pitanje sa kojim još članicama Unije je Srbija imala ili i dalje ima nerešene sporove.

Published

on

Bilaterlano uslovljavanje nije novina, ni u EU, niti u regionu. Sa njim su se susrele sve zemlje, od Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije…  Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija razgovarao ukazuju na tri zemlje, koje bi, kada je reč o Srbiji, mogle da budu kamen sporticanja zbog nerešenih sporova – Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Tri zemlje sa kojima Srbija deli granicu u više navrata su pokazale spremnost da stave rampu na evropskom putu zemalja Zapadnog Balkana. Od pre dve godine broj zemalja koje daju negativno mišljenje Srbiji za otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU se širi. 

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nedavno je izjavio da Srbija na putu do članstva u EU ima još mnogo posla. U tom smislu pomenuo je vladavinu prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju sa međunarodnim kivičnim sudom, ali je nametnuo i priznavanje genocida u Srebrenici kao jedan od uslova.

I što se tiče Rumunije i Bugarske Srbija je u određenoj vrsti spora – sa Bukureštom oko pitanja manjina i Đerdapa, sa Sofijom se takođe rešavaju pitanja nacionalnih manjina. Ipak, iako prema rečima Milana Igrutinovića iz Instituta za evropske studije, Srbija nije u specifičnom i konkretnom problemu sa nekom pojedinačnom državom članicom, za nas je ostalo još mnogo ozbiljnog posla.

Hrvatska ranije već blokirala Srbiju

Hrvatska je 2016. godine stavila veto na otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije o pridruživanju EU. To poglavlje je trebalo da bude otvoreno 12. decembra 2016. godine, ali se grupa zemalja članica, među kojima je najglasnija bila Hrvatska, nije saglasila.

“Hrvatska je blokirala otvaranje poglavlja zbog pitanja udžbenika na hrvatskom jeziku. Mi sa Hrvatskom nemamo potpisan sporazum o granicama, odnosno imamo otvoreni spor koji u suštini ne rešavamo, možda će se rešavati arbitražom, možda neće, to će zavisiti od volje dve strane. Tu su pitanja nestalih iz rata i prosto generalna klima tih odnosa je uglavnom negativna. Sad dolazi godišnjica Oluje, to će verovatno biti novi prostor za javne sporove i prepucavanja”, navodi Igrutinović.

Novu tenziju na relaciji Beograd-Zagreb izazvalo je pitanje tumačenja zločina u Srebrenici.

“Prvo crnogorska deklaracija, onda reakcija iz Beograda, što je zgodno polužilo makar delu hrvatske političke javnosti da na to upozori i mi često negde zaboravljamo da ako je to zgodna tema za našu internu debatu, na međunarodnom planu ta presuda međunarodnih sudova nije sporna i mi sebi otvaramo spoljnopolitički problem, dajemo šansu drugim zemljama da nas i po tom pitanju opterećuju, da opterećuju ceo proces evropskih integracija”, napominje on.

Igrutinović dodaje da je od pre godinu i po – dve broj zemalja koje daju negativno mišljenje na otvaranje novih poglavlja, odnosno klastera, Srbiji širi i to je sada desetak država članica. Ključni problem u tome je pitanje vladavine prava i reforme pravosuđa.

“Primedbe tih zemalja nisu specifično vezane za naše bilateralne odnose sa Nemačkom, Holandijom, Švedskom, čak ni Bugarskom ili Hrvatskom. Naravno, senzitivniji smo za pitanja odnosa sa Hrvatskom. Mi nismo u specifičnom i konkretnom problemu sa nekom pojedinom državom članicom, mi imamo jedan širi problem, a to je stanje naše reforme pravosuđa, vladavine prava, pitanja visoke korupcije i svega onoga što se nama permanentno zamera u tom procesu. To prosto nije svodivo na pitanje odnosa Srbije i Hrvatske ili pitanje odnosa sa nekom konkretnom državom članicom”, naglašava on.

I Rumunija najavljivala veto

Zvanični Bukurešt je blokirao Srbiju 2012. godine pre nego što je na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Četiri godine kasnije tadašnji predsednik Trajan Basesku je takođe najavljivao da bi Rumunija mogla da stavi veto na priključenje Srbije, ukoliko Srbija ne bude u potpunosti poštovala bilateralni sporazum o zaštiti prava rumunske manjine.

On je tada izjavio da Rumunija “ima ozbiljnu kartu u svojoj ruci”, jer može da ne ratifikuje priključenje Srbije EU i nakon završetka pretpristupnih pregovora.

Rumunija smatra da su i Vlasi koji žive u dolini Timoka Rumuni, dok Srbija tu zajednicu smatra vlaškom manjinom, prenela je tada mađarska državna novinska agencija MTI.

Igrutinović, međutim, navodi da Rumunija u suštini nije bila izraženi oponent u celom ovom procesu.

“Ona je čest potpisnik pisama za ubrzanje procesa evrointegracija, znači ne samo spram Srbije, već i prema ostalim državama u regionu. Pre nekoliko godina je postojao problem. Mi sa Rumunijom imamo međudržavnu komisiju o tim pitanjima manjina i recimo Rumunija je nama zamerala što nismo imali kodirektora te komisije, pa smo ga u nekom trenutku imenovali, onda smo otkočili te bilateralne odnose, ali to se takođe tada nije prenelo u rumunsko planiranje i blokiranje naših procesa. Imamo te sitne bilateralne probleme, ali uglavnom i sama rumunska strana teži da njih minimizuje i da odnosi budu funkcionalniji i solidni”, napominje on i dodaje da sa Bugarskom to često varira.

I Bugarska se trenutno pridružila spisku zemalja koje blokiraju otvaranje klastera, a ova zemlje je i glavni razlog za blokadu pregovora sa Severnom Makedonijom.

“Srbija upala u interni sukob”

Da podsetimo, iako se očekivalo da će Srbija dobiti zeleno svetlo za otvaranje klastera tri i četiri, deset zemalja to nije omogućilo. Nesaglasnost, prema rečima medija, postoji zbog stava da Srbija nije dovoljno napredovala u oblasti vladavine prava, pa su Srbiju stopirale Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Irska, Hrvatska i Bugarska.

“Razne smo izgovore za ovakvu odluku čuli od zemalja koje nisu dale saglasnost za otvaranje klastera, od toga da im je Evropska komisija kasno dostavila izveštaj o napretku u vladavini prava, te da nisu mogli da završe neophodne procedure iako bi podržali otvaranje klastera, preko toga da na ovoj političkoj međuvladinoj konferenciji samo treba da se politički potvrdi primena nove metodologije, do onih koji su rekli da Srbija nije ostvarila neophodan napredak u vladavini prava”, rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović uoči međuvladine konferencije održane 22. juna.

Profesorka Maja Kovačević sa FPN ranije je za Euronews Srbija navela da je otvaranje dva klastera značajan pomak u pregovorima, te da je zato važna poruka da je značajan broj država članica sprečio taj potez.

“Značajan broj zemalja članica želi da pošalje jasnu poruku do očigledno postoji problem. Da li se to tiče samog procesa reformi, ili zapravo žele da ostvare druge ciljeve, na taj način što će vršiti određen pritisak na Srbiju”, navodi Maja Kovačević.

Sličnog mišljenja je i Jelica Minić predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, koja napominje da nije čudno što su u pitanju baš prethodno navedene članice EU i da će Srbija morati intenzivnije da radi na informisanju, na zagovaranju, kao i na lobiranju.

“Moglo se očekivati da će upravo te države biti važna barijera da se otvore novi klasteri. To znači da će Srbija morati mnogo intenzivnije da radi sa pojedinačnim zemljama, ne samo sa Komisijom. Dakle, čeka je jedan naporan proces ubeđivanja i činjenja čitavog reformskog paketa kredibilnijim”, navodi Minić.

Prema rečima Igrutinovića, Srbija, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, su “upale u jednu vrstu internog sukoba unutar Evropske unije”. Kako kaže, uglavnom članice Višegradske grupe, gde prenjače Mađarska i Poljska, jesu glavni zagovarači proširenja EU na Balkan. Ipak, zbog političkog stanja u tim zemljama, odnosno političkih sukoba njihovih vlasti sa mnogim drugim državama članicama, taj proces nema preterano izgledan uspeh.

“Tu postoji i ona međupartijska politika. SNS koji je na vlasti u Srbiji je deo EPP grupacije na evropskom nivou, a oni su često u sporu sa liberalima i socijaldemokratama u Evropi. Kad pogledate prosto ljude koji figuriraju na temu Srbije i srpskih evrointegracija, a dolaze iz EU, to su često liberali i socijaldemokrate koji prosto imaju tu vrstu partijskog prostora da kritikuju Vladu Srbije”, navodi on.

“Taj proces se u mnogome zakomplikovao u poslednjih nekoliko godina i ne izgleda baš jasno i čisto da će se to pojednostaviti i da će se to razrešiti. Mi nemamo jedan konkretan problem koji tu može da se reši, te zamerke koje se upućuju Srbiji u vezi sa vladavinom prava i sporosti reforme pravosuđa, naše ustavne reforme koje su sad na dnevnom redu su trebalo da budu rešene krajem 2017. godine. To je tri i po godine zakašnjenja i to se uzima kao ozbiljan minus, između ostalih stvari”, navodi on.

Primer Severne Makedonije

Napominje i da nije mnogo bitno koja je država članica u pitanju jer se one često interno dogovore da će neka od njih da preuzme kritiku i da na neki način blokira proces.

“Severna Makedonija ima taj jedan veliki problem, kao što je ranije imala sa Grčkom. Mi nemamo taj jedan veliki problem, nije sad Hrvatska sporna kao takva, mi imamo čitav niz manjih problema koji nisu rešivi jednim gestom ili jednim korakom ili u roku od dva-tri meseca. Problem je prosto sistemski, strukturni i ja nisam baš siguran kako će se narednih šest meseci ili godinu dana on rešavati. Pretpostavljam da će biti neka dobra volja ili neka vrsta praktične akcije sa strane zvaničnog Beograda kako bi se to na sledećoj međuvladinoj konferenciji nešto tu otkočilo i omekšao stav tih država članica. Problem ostaje sistemski i strukturni, nije problem bilateralni odnos sa Srbijom ili protivljenje neke konkretne države članice, problem je što smo im dali previše municije da kritikuju taj proces i da ga faktički blokiraju”, navodi Igrutinović.

Kako dodaje, pred Srbijom je ozbiljan posao koji zahteva veliki napor.

“Ako opet budemo blokirani, onda možemo reći da postoji određena vrsta da kažem konkretne malicioznosti i tog prelivanja bilaterlanih odnosa na proces evrointegracija, gde možemo da kažemo da jedna zemlja konkretno problem i da onda moramo da vidimo šta ćemo da radimo. Mislim da to sada nije slučaj, ima još prostora dok ne dođemo u tu konrektnu situaciju”, zaključuje on.

Izvor: euronews.rs

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending