„Borba protiv klimatskih promena određuje kako ćemo živeti u budućnosti, kako ćemo se kretati i moramo da se upoznamo sa alternativnim načinima kretanja poput javnog transporta, autobusa, vozova, bicikala. Klimatske promene su veliki izazov za čovečanstvo. Svaki građanin ima odgovoronost da doprinese smanjenju emisija“, rekao je Žiofre, navodi se u saopštenju.

On je istakao da time doprinosimo i borbi protiv klimatskih promena, ali i poboljšanju kvaliteta vazduha koji dišemo.

Povodom Evropske nedelje mobilnosti, čiji je cilj promovisanje alternativnih načina kretanja zarad očuvanja životne sredine, Žiofre je istakao da su kroz različite projekte koje finansira EU postojale mogućnosti za implementaciju najsavremenije tehnologije i najbolje prakse u upravljanju životnom sredinom.

„Ti projekti su dotakli sve aspekte naše zelene agende, od poboljšanja kvaliteta vode do poboljšanja upravljanja otpadom i očuvanja biodiverziteta. Finansijska i tehnička pomoć Evropske unije je bila ključna za ubrzanje našeg putovanja ka zelenijoj Srbiji“, istakao je Žiofre.

Zamenik gradonačelnika Novog Sada Igor Crnobarac rekao je da godinama uspešno rade na tome da grad bude prepoznatljiv i funkcionalan kao biciklistički grad.

„Kontinuirano ulažemo sredstva u proširenje mreže biciklističkog saobraćaja, koja se u Novom Sadu prostire u dužini od preko 100 kilometara, i razvijamo mrežu biciklističkih staza koje povezuju naseljena mesta na teritoriji Grada, čime doprinosimo i razvoju cikloturizma“, kazao je Crnobarac.

Predsednik Novosadske biciklističke inicijative Marko Mazalica rekao je da je „Kritična masa“ događaj kojim žele da pozovu građane da voze bicikl i pokažu da je on odlično prevozno sredstvo.

(FoNet, foto: Beta)

izvor: https://autonomija.info/zofre-eu-finansira-zelenu-agendu-u-srbiji/

Kako je saopšteno, odbornici Bojana Begović, Dejan Čapo, Aleksandar Marton i Nataša Lalić su postavili pitanja o tome šta se dešava sa započetim, a nerealizovanim projektima, rokovi ističu, projekti se ne završavaju, a gradska imovina propada.

Zatražili su informaciju o tome kada će građani Zrenjanina dobiti zdravu pijaću vodu.

„U aprilu je istekao rok koji je premijerka Brnabić zacrtala kao rok za dobijanje tehnički ispravne vode, a ovih dana ističe i rok kada je trebalo da bude završena fabrika vode. Vidimo da rezultata nema, a Zrenjaninci nemaju nikakve informacije o tome šta se dešava“, poručeno je na sednici.

Takođe, radovi na poslednjoj deonici obilaznice najavljeni za proleće, nisu započeti. Građani se javljaju i žale da su gužve u saobraćaju nehumane, a stvaraju se velikim delom zato što nema obilaznice oko grada, pa se teretni saobraćaj odvija u gradskim ulicama. Ni najavljeni auto-put Novi Sad – Zrenjanin – Beograd nije još započet, a očigledno se još uvek ne zna ni trasa, budući da je menjana u junu mesecu. Odbornici LSV – Vojvođani su zatražili zvaničnu informaciju o ovim važnim infrastrukturnim projektima za naš grad.

Odbornik Dejan Čapo je postavio pitanje o tome koje aktivnosti je lokalna samouprava preduzela u cilju poboljšanja standarda građana, budući da su plate u Zrenjaninu niže i od pokrajinskog i od republičkog nivoa.

Odbornici su, osim kritika aktuelnoj vlasti, uputili i konstruktivne predloge za rešavanje alarmantnih problema sa kojima se naš grad suočava. Predložili su formiranje radne grupe za poboljšanje položaja mladih, radnog tela da se ljudima u selima obezbedi adekvatna zdravstvena zaštita, kao i radne grupe za poboljšanje uslova i kvaliteta života u selima na teritoriji grada Zrenjanina. Predložena je i Izmena Odluke o mesnim zajednicama grada Zrenjanina kojom bi se izvršila modifikacija finansiranja mesnih zajednica tako da se polovina prikupljenih sredstava vraća mesnim zajednicama.

Vladajuća većina nije udostojila odgovora na važna pitanja niti predstavnike građana u Skupštini grada kao ni same građane i građanke, čime se, ocenjuju, nastavlja „11 godina dug bahati i ignorantski odnos“ po kom je poznata.

(Autonomija, foto: LSV)

izvor: https://autonomija.info/skupstina-zrenjanina-sta-je-s-nerealizovanim-projektima-kad-stize-pijaca-voda/

Rakićeva je na početku izlaganja sa prisutnima podelila razočaranje činjenicom da se u našoj prosveti kreira simulacija obrazovanju. – U situaciji kada je obrazovanje kod nas postalo irelevantno, onda i ne čudi veoma mali broj nastavnika, dece i roditelja koji bi se borili za bolji status prosvete – istakla je profesorka Rakić.
Ozbiljna država, a to može biti samo ona bez ove vlasti, mora obrazovanje shvatiti kao pitanje od najbitnijeg dugoročnog značaja.
– Nama je i u društvu i u prosveti potreban svojevrstan “pokret otpora”, jer samo tako ćemo popraviti sadašnju katastrofalnu situaciju-zaključila je profesorka Olgica Rakić.
Profesor Ljevar je u ime učesnika u protestu uputio podršku profesorima VI beogradske Gimnazije koji su već mesecima u štrajku a danas su najavili i početak štrajka glađu. – Kada prosvetni radnici moraju da štrajku glađu da bi se izborili za svoja prava, to je onda velika sramota i društva i države – istakao je Ljevar.

Podsećanja radi, Agencija za energetiku Republike Srbije odobriila je zahtev Javnog preduzeća “Srbijagas” da gas poskupi za 10 odsto od 1.novembra ove godine.

Nakon te odluke prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama iznosiće 4,54 dinara po kilovat satu bez poreza i taksi, odnosno 5,02 dinara po kilovat satu sa porezima i taksama.

S obzirom na to da je Srbija prošle godine sklopila povoljan dugoročni ugovor o snabdevanju ruskim gasom koji našoj zemlji omogućava veoma nisku cenu “plavog energenta” iz Rusije u iznosu od 310 do 408 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, a da nadležni tvrde da su formirane dovoljne rezerve gasa u podzemnom skladištu Banatski dvor (286 miliona kubnih metara) i skladištnim kapacitetima koje iznajmljujemo u Mađarskoj (200 miliona kubnih metara) postavlja se pitanje da li je, treće po redu poskupljenje “plavog energenta” za potrošače u Srbiji od početka godine, zaista bilo potrebno ili je isključivo posledica aranžmana sa MMF-om, kako bi u budžetu bilo dovoljno sredstava za redovnu otplatu odobrenih kredita.

Eksperti ističu da su nadležni, kada su donosili odluku o poskupljenju “plavog energenta” bili rukovođeni ispunjavanjem zahteva MMF-a po pitanju vraćanja kredita a ne parametrima vezanim za kretanja na tržištu.

Srbija naime ima dugoročan ugovor o uvozu ruskog gasa u iznosu od 2,2 milijarde kubnih metara po cenama među najnižim koje nudi Moskva. Preostalih 800 miliona kubnih metara potrebnih za redovno snabdevanje potrošača u našoj zemlji Srbijagas ruskom državnom gigantu Gaspromu plaća oko 790 do 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Ta cena je znatno veća od one dogovorene dugoročnim ugovorom ali sa druge strane opet manja od tržišne cene “plavog energenta” na evropskim berzama.

Predsednik Pokreta za zaštiitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da su se nadležni odlučili na povećanje cene gasa isključivo zbog postignutog aranžmana sa MMF-om i da ne postoje ekonomski razlozi za korekciju.

– Poznato je da MMF traži da se u etapama podižu cene gasa i struje u Srbiji kako bi se obezbedila popuna budžeta, odnosno kako bi se omogućio redovan priliv sredstava iz kojih će se podmirivati dodeljeni krediti. Dakle, do poskupljenja nije došlo zbog ekonomske potreba za tim već kako bi se uvažila dinamika korekcije cena energenata u Srbiji koju zahteva MMF. Tako se teret inflatornog udara prebacuje na potrošače. Sasvim je sigurno da će poskupeti i struja što će u velikoj meri uticati na pogoršanje životnog standarda građana u uslovima ekomske krize. Na taj način će, u iznosu od čak dve trećine, biti anulirani efekti povećanja minimalne zarade, penzija i smanjenja cena određenih životnih namirnica – naglašava naš sagovornik koji dodaje da će veće cene energenata u velikoj meri otežati egzistenciju potrošača.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da će povećanje cene gasa za domaćinstva svakako povećati troškove života kao i da bi u narednom periodu trebalo očekivati i donošenje odluke o korekciji cena za privredu.

– Bojim se, a voleo bih da grešim, da će za privredu povećanje cene gasa biti u većem procentu od deset odsto što će dovesti do toga da zbog većih troškova vlasnici tih preduzeća podignu cene svojih proizvoda. Srbijagas ima povoljniju cenu ruskog gasa po osnovu dugoročnog ugovora a da li će cena za domaćinstva nakon poskupljenja 1.novembra biti dovoljna za poslovanje preduzeća zavisiće od toga po kojoj će ceni kupovati gas od Gasproma za količine koje nisu predviđene ugovorom. Te cene će opet biti niže od berzanskih. U konkretnom slučaju, kada je reč o korekciji cene za domaćinstva, jasno je da je ona, u prvom redu, bila motivisana obavezama preuzetim prema MMF-u vezanim za otplatu kredita – navodi naš sagovornik.

Podsećanja radi, gas je prvi put ove godine poskupeo, 1. januara kada je njegova cena za domaćinstva i male potrošače porasla za oko 11 odsto. Druga korekcija cene nastupila je 1.maja kada je “plavi energent” poskupeo za 10 odsto.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/poskupljenje-gasa-1-novembar/

Sva istraživanja pokazuju da se građani negativno gledaju na političke stranke, a da njihov posao smatraju prljavim i to je prvi problem s kojim se opozicija suočava pored kontinuirane demotivacije od strane vlasti sloganom svi su isti, al oni pre su najgori. Ipak, pet su stvari koje opozicija okupljena u dve kolone može uraditi. Prva okupljena oko građanskih ideja, otvorenog društva i poštovanja ljudskih prava dok zagovara ključne reforme na putu ka Evropskoj uniji, a druga kolone koja ima nacionalističke, konzervativne i desne ideje.

Jedinstvo opozicije: Ključni faktor za pobedu opozicije na izborima jeste postizanje širokog političkog i koalicionog jedinstava i to u dve kolone. Jedna kolona treba da se usaglasi oko zajedničke platforme i kandidata kako bi smanjila rascep glasova među različitim strankama okupljenih oko liberalnijih i socio-demokratskih programa. Tu pre svega mislim na SSP, DS, LSV, PSG, Glas i sve one pokrete na lokalu koje dele njihove ideje. S druge strane, Dveri, Zavetnici, Radikali, DSS i stranka Vuka Jeremića ne bi trebalo da budu deo te grupacije već da oforme drugu kolonu. Građanska i nacionalna stuja bi tako polarizovala glasove u duboko podeljenom društvu i mogli bi s obe strane da oduzmu deo glasača vladajućoj većini, ali bi brže, jače i bolje motivisale svoje glasače na izborni dan i još vežnije, ne bi odvratile glasače od izbora neprirodnim koalicijama. Te dve struje zajedno ozbiljno bi ugrozile SNS-SPS koaliciju, kompromise koje bi pravili da formiraju vlast bili bi bolni, ali u ovoj političkoj atmosferi neophodni da bi se jedanaestogodišnja vladavina okrnjila.

Mobilizacija birača: Opozicija treba da usmeri napore na mobilizaciju pre svega svojih birača. Dve struje nemaju dodrirnih tačaka osim svrgavanje rđave vlasti. Zato je važno da dođu do što većeg broja glasača u narednih nekoliko meseci. To uključuje terenski rad, organizaciju događaja, kampanje na društvenim medijima i direktno komuniciranje sa građanima. Važno je informisati birače o svojim planovima i viziji za Beograd, ali i ukazivati na nesposobnost, korumpiranost i neispunjavanje megalomanskih obećanja beogradske vlasti.

Transparentnost i odgovornost: Opozicija treba da se istakne kao politička snaga koja će unaprediti transparentnost, odgovornost i vladavinu prava. Obećanja o smanjenju korupcije i poboljšanju upravljanja gradom mogu privući podršku građana. Ovo je klizav teren jer ukoliko neubedljivi, građani će poslušati glas koji odzvanja svim medijima o tome kako su svi isti, a ako korupcija i dalje cveta, nema ni očekivanja da kada ode Kurta i uzjaše Murta da će se nešto promeniti. Obećanja moraju biti realna i kredibilna.

Fokus na lokalnim pitanjima: Opozicija treba da se fokusira na konkretne lokalne probleme i potrebe građana Beograda. Predstavljanje realnih rešenja za infrastrukturne probleme, javni prevoz, urbanizaciju i socijalne politike može privući glasove. Ukazivanje na lošu infrastrukturu, prljav grad, reke i vazduh može biti mobilišuće za mnoge, pogotovo mađu i visokoobrazovanu grupaciju glasača.

Angažman mladih i nezavisnih glasača: Mladi i nezavisni glasači često imaju ključnu ulogu u gradskim izborima. Opozicija treba da usmeri svoje napore na angažovanje ovih grupa, nudeći politike koje odražavaju njihove vrednosti i brige. Grupacija 18 do 30 godina najmanje izlazi na izbore kada gledamo procente izlaznosti, ukoliko se generiše kampanja koja bi njima bila razumljiva i doticala njihove brige kao što su bezbednost, nasilje, dostupnost narkotika, mogućnost zaposlenja posle završene škole potencijalno bi generisala nove glasove.

Naim Leo Beširi

Iako se ukupni dug, kao zbir javnog i privatnog duga, u poslednje dve godine smanjuje, i to smanjenje je pokrilo tek dve trećine rasta duga tokom pandemijske 2020. godine.

Dugovi država, odnosno javni dug iznosio je 91 bilion dolara, odnosno 92 odsto BDP-a, što je smanjenje od 3,6 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. U prošloj godini javni dug je smanjen oko osam odsto, što je tek polovina povećanja iz pandemijske godine.

Istovremeno je smanjen i privatni dug za 6,4 procentnih poena na neverovatnih 146 odsto BDP-a ili oko 144 biliona dolara.

Zanimljivo je da je odnos duga prema BDP razvijenih zemalja dvostruko veći nego zemalja u razvoju, ne računajući Kinu. Dok su razvijene zemlje dugovale 278 odsto BDP-a, dug zemalja u razvoju je iznosio 124 odsto BDP-a. Dok je javni dug razvijenih ekonomija iznosio 114 odsto BDP-a, javni dug zemalja u razvoju je iznosio 55 odsto BDP-a.

O javnom dugu Srbije piše se naširoko, on iznosi 33,2 milijarde evra, prema podacima u julu, i 50,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, manje se govori o spoljnom dugu zemlje. Spoljni dug čini dug u inostranoj valuti i države i privatnog sektora i pokazalo se u svetskoj finasijskoj krizi 2008. godine kao veliki problem, posebno za manje razvijene zemlje, kada je kapital počeo da se povlači u matice.

Spoljni dug Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje, iznosio je 43,6 milijardi evra. To je oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Veći deo našeg spoljnog duga odnosi se na državu, odnosno na javni dug. Od 35 milijardi evra javnog duga, 24,5 milijarde evra se odnosi na spoljni dug, a preostalih oko 10,5 milijardi evra na unutrašnji javni dug.

Drugi deo spoljnog duga duguje privatni sektor, pre svega banke i privreda.

Prema podacima NBS, banke su na kraju marta dugovale 4,2 milijarde evra, od čega je 1,5 milijarda kratkoročan dug.

Preduzeća duguju inostranstvu 14,7 milijardi evra.

Najveći deo duga privrede , oko 14,2 milijarde evra, odnosi se na druga pravna lica u inostranstvu, koje NBS vodi kao „ostali kreditori“.
Pored toga preduzeća duguju oko 255 miliona evra EBRD-u, 135 miliona evra Evropskoj investicionoj banci i još oko 73 miliona razvojnim bankama i agencijama drugih zemalja.

Banke takođe najviše novca duguju drugim bankama u inosranstvu, ali su značajni kreditori i EBRD sa 623 miliona evra i EIB sa 434 miliona evra.

Kada se radi o državi, 8,7 milijardi evra duguje raznoraznim poveriocima koji su kupili državne hartije od vrednosti.

Stranim vladama država duguje skoro dve milijarde evra, dok razvojnim bankama i agencijama drugih država dugujemo 4,47 milijardi evra.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/spoljni-dug-srbije/