Novi mandat sa starim izazovima: Kormilo dijaloga Beograda i Prištine u Lajčakovim rukama još dve godine
Uprkos spekulacijama i medijskim napisima u kojima su pominjana neka druga imena, mesto specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu i u naredne dve godine zauzmaće Miroslav Lajčak
Uprkos spekulacijama i medijskim napisima u kojima su pominjana neka druga imena, mesto specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu i u naredne dve godine zauzmaće Miroslav Lajčak. Iako su prve godine na toj funkciji za njega bile veoma izazovne, značajnijih rezultata nije bilo. Primedbe na njegov račun stizale su i od visokih zvaničnika iz Brisela, a iskusni diplomata sada ima novu šansu da doprinese normalizaciji odnosa, što je glavni cilj.
Kako sada stvari stoje, Lajčak će imati težak zadatak i pune ruke posla. Nedavno je izjavio da pre evropskih izbora i izbora u SAD 2024. ima prostora za napredak i da želi da se lideri redovno sastaju.
Sastanak na najvišem nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine, prema njegovim rečima, trebalo bi da bude održan najkasnije do početka septembra. Do toga nije došlo tokom jula, a Lajčak je u pretdodnom mandatu više puta pozivao na smanjenje tenzija. Čini se da ti apeli nisu bili toliko delotvorni, a tenzije su sada povišene zbog odluke prištinskih institucija o registarskim tablicama.
Pod Lajčakovim kormilom dijalog do sada nije značajnije napredovao, a analitičari očekuju da se takva situacija nastavi. Podsećaju da je u ranijim godinama vodeću reč u dijalogu vodio visoki predstavnik EU. S druge strane, određenih pomaka je bilo na nivou tehničkog dijaloga.
Nova prilika za nastavak dijaloga
Miroslav Lajčak je još 1999. godine započeo angažman na Balkanu, kada je bio saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Nakon toga bio je dugogodišnji ministar spoljnih poslova Slovačke, kandidat za generalnog sekretara UN i predsednik Generalne skupštine UN, ali i ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji. Takođe, bio je na pozicijama Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kao i specijalnog predstavnika EU u BiH.
On će se nakon nove odluke Saveta EU nalaziti na mestu specijalnog predstavnuku EU za dijalog do 31. avgusta 2024. godine.
Lajčak učestvuje na sastancima glavnih pregovarača dve strane u Briselu, gde se razgovara o tehničkim pitanjima, ali i u sastancima na najvišem nivou, koji je poslednji put održan pre godinu dana
Tokom perioda dužeg od dve godine, ipak, njegov angažman više puta je dovođen u pitanje zbog izostanka rezultata u dijalogu. Tako je i sam visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao u aprilu da je “za ovaj zadatak postavio jednog od najboljih diplomata i da mora da kaže da treba više da se radi”. Tada su provejavale poruke i o mogućoj smeni Lajčaka po isteku mandata.
Kako je ranije za Euronews Srbija rekao Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu, “dijalog je u ćorsokaku gotovo od kada je Lajčak došao na poziciju”.
Međutim, prošlog meseca došlo je do pomaka postizanjem dogovora o mapi puta za implementaciju energetskih sporazuma, što je nakon dugog perioda zastoja dalo nadu za nastavak pregovora.
Takođe, Mijačić je napomenuo da period koji je nastupio nakon izbora u Srbiji može pogodovati dijalogu jer u narednom perodu neće biti glasanja ni na Kosovu. Ipak, bez obzira na male pomake, tenzija između dve strane i dalje ima, pa dalji koraci nisu izvesni.
Bez obzira i na kritike, Lajčaku produžen je mandat, te je upravo specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine rekao da u periodu između izbora ima prostora da se napreduje u dijalogu.
“Trenutno imamo priliku do početka 2024, zato što će u maju te godine biti evropski izbori, a u SAD će biti predsednički izbori krajem godine. Šta će se dešavati posle tih izbora niko ne zna i zato moramo da se fokusiramo i da koristimo ovih 18 ili 20 meseci. Lideri su toga svesni i zato želimo da se redovno sastaju”, kazao je Lajčak.
Ipak, politikolog Ognjen Gogić smatra da od naredne dve godine ne bi trebalo mnogo očekivati.
“Novi mandat Lajčaka neće uticati na napredak dijaloga jer je njegova uloga da sačuva taj format i to će verovatno nastaviti da čini još dve godine, ali ne treba očekivati neki proboj ili rezultate. On je tokom ove dve godine trebalo da vodi sporazume o sveobuhvatnoj normalizaciji, a nisu se strane približile ni najmanje. Zato se postavlja pitanje na čemu se zasniva odluka da bi trebalo produžiti mandat kada ne vodi cilju kojem bi tebalo”, rekao je Gogić za Euronews Srbija.
On navodi da, zapravo, “te pregovore nije trebalo da vodi specijalni predstavnik, već visoki predstanik EU, Žozep Borelj, kao što je to bilo od 2011. godine”.
Kako je objasnio, dok su dijalog vodile visoke predstavnice EU, Ketrin Ešton i Federika Mogerini, čak su pitanja u dijalogu bila manje značajna od ovih sada.
“A kada se došlo u fazu da se vodi dijalog o statusnim pitanjima to je prepušteno specijalnom predstavniku koji je niži po rangu, što nije imalo smisla i nije bilo očekivano da se postigne rezultat i toga neće biti ni naredne dve godine, sve dok se ne uključi i Evropska komisija kroz visokog predstavnika, ali i države članice”, kazao je Gogić.
Sastanak na visokom nivou
Nedugo nakon dogovora o energetici, intenzivnije je počelo da se govori i o sastanku na visokom nivou, odnosno susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija. Sam Lajčak rekao je da se radi na pripremi tog sastanka i održavanju pre letnje pauze, ali se od te ideje odustalo.
“Najvažnije je da su se premijer Aljbin Kurti i predsednik Aleksandar Vučić dogovorili da se redovno sastaju i da dijalog dovedu na taj nivo, a istovremeno moramo da se pobrinemo da taj treći zvanični sastanak u Briselu bude pozitivan i da ima konkretne rezultate”, rekao je Lajčak.
Prema njegovim rečima, nije važno gde će sastanak biti održan, već njegov kvalitet, ali bi sastanak Kurtija i Vučića trebalo da bude održan najkasnije do početka septembra.
Politikolog Gogić rekao je da je upitno i čemu bi služio sastanak Vučića i Kurtija koji bi se sada održao.
“Oni su se pre godinu dana sastali i to je bilo veoma teatralno. Beograd je bio uzdržaniji i komentarisao je da je Priština nekonstruktivna, a Kruti je pravio šou, tražio priznanje. To je više služilo da se obrate svojoj publici pa ne vidim zašto da se vraćaju na tu pozornicu”, kazao je Gogić.
Takođe, dodaje i da je ipak više uspeha bilo na nivou tehničkog dijaloga.
“Mali rezultati koji su postignuti, dogovor o stikerima i mapa puta za energetiku postignuti su na nižim nivoima i možda zato bolje da se produži dijlog na tom nivou jer nema svrhe da se najviši predstavnici sastaju”, naveo je Gogić u izjavi za Euronews Srbija.
Problem tablica
Ipak, ono što trenutno izaziva tenziju između Beograda i Prištine i jeste pitanje registarskih tablica za vozila. Naime, iako je dogovoreno da režim stikera za tablice izdate u Srbiji do daljeg važi, krajem juna Priština je donela odluku da se do 30. septembra moraju zameniti tablice srpskih gradova na Kosovu za RKS tablice. Radi se o registarskim tablicama “PR”, “KM”, “PZ”, “GL”, “UR”, “JP”, “DA” ili “ÐA”.
Gogić je rekao da se zbog ovog pitanja mogu očekivati nove tenzije na Severu Kosova.
“Pitanje tablica može da dovede do krize na severu Kosova i incidenata već u oktobru jer je rok do kraja septembra da se zamene tablice koje imaju oznake srpskih gradova na Kosovu”, kaže Gogić, dodajući ipak da su one južno od Ibra promenjene prethodnih godina.
“Ostale su KM tablice na severu, a ako se ne izvrši promena konfiskovaće automobile, što se do sada dešavalo južno od Ibra, ali ovo bi značilo da će se ući na sever. Kako stoje stvari, Srbi neće pristati da promene tablice. Tu nekako postoji i pritisak među samim Srbima, ako bi neko hteo, drugi ne bi dozvolili. Onda će Kurti da preduzme neku nasilnu akciju”, naveo je Gogić za Euronews Srbija.
“Lajčak je rekao da to nije do njega već do vladavine prava i sprovođenja zakona. On bi morao da se uključi ako dođe do nasilja. Trebalo bi da se prati situacija i da se preduzmu upozorenja i ako se ne promene tabice na vreme pozove na racionalnost i uzdržanost”, dodao je Gogić.
Smatra da će na snazi ostati režim stikera za tablice iz Srbije “jer se tako kupuje vreme, to je najjednostavnije rešenje i ne može da izazove krizu, ali KM tablice mogu”.
Povodom odluke kosovskih vlasti o registarskim tablicama, za Euronews Srbija ranije je govorio i koordinator grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, ističući da ovaj potez nije iznenađujuć, ali da se nije razmišljalo o problemima koje može da izazove. Kako je rekao, trebalo bi sačekati kako će prištinska vlada precizirati ova pitanja i na koji način če se rešavati ova situacija.
“Bitno je voditi tehnički dijalog o ovom pitanju i naći soluciju za ovako veliki problem. Posledice bi mogle da budu nesagledive, kako će ustanove funkcionisati, kako da se dođe do pacijenata…”, rekao je MIjačić.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.