Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

NIKOLA SAMARDŽIĆ: Zamor evropskog proširenja, populistička pobuna i Putinova agresija na Ukrajinu

Napad Rusije na Ukrajinu najednom je porušio evropski poredak koji je nastupio u fazi zamora od proširenja i rasta populizma koji se opravdavao ideologijom stabilokratije, a negovao gasnim aranžmanim

Published

on

Napad Rusije na Ukrajinu najednom je porušio evropski poredak koji je nastupio u fazi zamora od proširenja i rasta populizma koji se opravdavao ideologijom stabilokratije, a negovao gasnim aranžmanima. Postalo je očiglednije da su evropski populisti mreža Putinove agenture, ujedno bliski načelima nemačke istočne politike koja je demokratijom i slobodama trgovala menjajući ih za koruptivne aranžmane i jeftine ruske energente. Zamor politike proširenja postao je cinična barijera ostvarenju strateških potreba Evropske unije na važnim područjima nestabilnosti koje su populisti unosili u vlade država članica, u zajedničke evropske institucije, i u sama jezgra društvenih odnosa. EU je potcenjivala potrebu da strateškom vizijom obezbedi sopstveni koncept sloboda, demokratije i vrednosti. Slabost EU postala je predmet osporavanja suštine evropskog projekta.

Strateški pritisci Rusije na Baltik, Ukrajinu i Zapadni Balkan bili su, iz evropske perspektive, izazovi na periferiji, ali se njihov transcedentan uticaj osećao u svim evropskim vladama. Naspram Putinu, postavila se generacija evropskih lidera lišenih sposobnosti da definišu strateške prioritete i odupiru se korupciji, dok su pretnje iz Rusije postajale sve izazovnije. Ukrajinska kriza 2014, kad se odigrala prva ruska agresija, razotkrila je zabrinjavajuću okolnost, da je EU bez jasne, konkretne i konsenzualne spoljne i bezbednosne politike. Umor proširenja postao je nebriga za susedstvo, ali tamo gde upravo počiva strateška bezbednost. NATO gotovo da je nestao, a evroatlantski bezbednosni okvir se često pominjao u tom smislu, da je politički nekorektan. Na Baltiku, činioci zapadne slabosti bili su populisti u Poljskoj, i neutralne pozicije Švedske i Finske. Rusija je anektirala Krim i otela Ukrajini istočne provincije. Na Balkanu su postajali dominantni rusko hibridno strateško prisustvo i kineska korupcija, uz osovinu koju su formirale Mađarska, članica EU, i Srbija, EU kandidat u procesu pregovaranja. Zamor od proširenja, u čijoj je osnovi bio strah od nekontrolisanog useljavanja tuđe sirotinje, obesmišljen je u talasu migracija koje je 2015. podstakla intervencija Rusije u Siriji. Bregzit je bio najveći udarac evropskom jedinstvu od osnivanja EU, s neprikrivenim simpatijama Kremlja. Izborom Trampa za predsednika SAD 2016. EU je ostala bez strateške podrške pred malignim uticajima Rusije i Kine koji su podrivali demokratiju, liderstvo i suštinu vrednosnog poretka.

Napad Rusije na Ukrajinu, mada očekivan, naglo je izmenio međunarodne odnose, doprineo uspostavljanju političke kohezije i odbrambenog jedinstva u zapadnom svetu, ponudio nove etičke norme. Zamor proširenja EU i populizam najednom su postali politički neprihvatljivi.

Drugi svetski rat nije okončan potpunim porazom totalitarizma. Rusija se nije pomirila s neuspehom u Hladnom ratu. Prošlost koja je prethodila napadu Rusije na Ukrajinu, konkretno od zaoštravanja u odnosima Rusije i Zapada 1999, koje je koincidiralo s dolaskom Putina na vlast, najednom je postala jasnija, u osnovnim konturama, i važnim pojedinostima. Novim uvidima doprinela je istorijska distanca, ali ne zbog nedostatka, zbog oskudice istorijskih činjenica, nego upravo zbog obilja činjenica koje se u savremenim svetski tokovima proizvode, čuvaju, obrađuju, tumače, zahvaljujući digitalnim tehnologijama i brzim komunikacijama. I ta pojava je sasvim nova. Kao da su viškovi istorije doprineli njenim deficitima. Takođe je očiglednije, da dominantan ideološki diskurs, i u najotvorenijim, najslobodnijim društvima, nameće osnovne putanje pretežnog mišljenja. Putin je, naizgled, najednom postao onakav kakav je uvek bio. Ako se njegova karakterologija vremenom menjala, njegova transformacija nikad nije bila suštinska. Kult ličnosti, koji je pratio njegov uspon, opsesije sovjetskom silom i carističkom imperijom, oslonac na tajne službe, prezir zapadne kulture i zapadnjačkih mentaliteta, ontološka sklonost nasilju, odbijanje svakog pluralizma, Putin je u Ukrajini ponovio sebe samog.

Putin je bio Jeljcinov izbor. Putin je Jeljcinu bio potreban kako bi postao paravan za korupciju njegove porodice, i zverstva počinjena u Prvom čečenskom ratu. Zato je bio potreban Drugi čečenski rat. Putin je obezbedio i kontinuitet Jeljcinovog zaoštravanju odnosa prema Zapadu. Tome je poslužila i NATO intervencija u bivšoj Jugoslaviji 1999. Logikom uspostavljenog kontinuiteta, Putin je ponovio model velikih lidera ruske i sovjetske istorije, obrazac koji su samo delimično vremenom prilagođavali sebi, svojim osobinama, i prilikama. Staljinove čistke, intervencije Hruščova i Brežnjeva u Mađarskoj, Čehoslovačkoj i Avganistanu, napad Gorbačova na Litvaniju, ili Jeljcinov Prvi čečenski rat, kao da je iza svih pokušaja nametanja autoriteta stajao onaj isti pogled na druge koji je podsticao Nikolaja II na antisemitske pogrome.

Putin je kleptokrata koji upravlja autoritarnim mafijaškim poretkom. Nova ruska imperija zahteva nov sistem bezbednosti na svojim zapadnim granicama, kako je ne bi uznemiravali zapadno strateško prisustvo i podrivajuće, za Rusiju gotovo neodoljivo dejstvo zapadne demokratije, sloboda, kulture, konzumerizma. Novoj imperijalnoj Rusiji potrebne su, na njenim evropskim obodima, slične, autokratske, populističke diktature. Putin je izgradio primamljiv, naizgled ugodan sistem koji podrazumeva individualnu neslobodu, ali i neopterećenost građanskom odgovornošću, suverenitet nacije, crkve i samodršca koji upravlja svim javnim i tajnim službama, i mišljenjem. Putin je pokušao da ponovo afirmiše legitimitet državnog suvereniteta neograničenog pravilima liberalnog sveta. Rusija, kao u sovjetskim vremenima, interveniše u državama koje su njene strateške saveznice, svuda gde se pojave snage koje zahtevaju više slobode i demokratije. Ali on ne izdiže sovjetsku imperiju iz nepovratne prošlosti. Putin je, naprotiv, ogrezao u materijalističkoj banalnosti, sa svim svojim oligarsima i mogulima, saradnicima i profiterima putinističkog poretka. Njegova ekonomija nije komandna, nego monopolistička. Putin je propovednik „tradicionalnih vrednosti“, u koje sam preterano ne veruje. Putin je moćna brana pred poplavom evropskog agnosticizma, moralne i kulturne dekadencije, izopačenosti, samougađanja, kosmopolitizma.

Osvrt unazad dopušta pretpostavku, da je Putin Rusiji i Evropi potrošio jedno ogromno vreme. Od prvog sukoba Rusije i Zapada, koji je postao trajan, od 1999, do drugog napada na Ukrajinu, proteklo je kao od završetka Drugog svetskog rata 1945, do revolucionarne 1968. Od 2004, od velikog proširenja EU, dovedena su u pitanje važna ishodišta evropske integracije: demokratija, slobode, transparentnost, pluralizam, sekularizam. Ruske službe, oligarsi, diplomatija, korumpirali su evropske političke lidere, partije, medije, intelektualce. Evropske banke, fudbalski klubovi, univerziteti, preplavljeni su ruskim krvavim novcem. Levičarsko nasleđe benevolencije prema Sovjetskom Savezu postalo je mehanizam Putinove normalizacije, bez obzira na zločine u Drugom čečenskom ratu, intervencije u Gruziji i Ukrajini, ubistva novinara i političkih protivnika, gušenje sloboda u Rusiji, i izvoz populizma u EU, i periferiju EU.

EU nije unela strateške planove u veliko proširenje 2004, uključujući integraciju Bugarske i Rumunije 2007, i Hrvatske 2013. Poslednje tri integrisane države još uvek nisu uključene u prostor Šengena. Time je EU dodatno otvorena malignim uticajima kao teritorija koja nije uspostavila geografsku celinu u smislu bezbedne zajednice. Zapadni Balkan nije integrisan bez obzira na obećanje iz 2003. Ostala su otvorena dva važna strateška pravca, Jadransko more i sliv Dunava. EU štaviše nije imala snage da nametne sankcije Putinovim partnerima, 2014, niti 2022, kad su ukrajinske žrtve gasnih i političkih aranžmana preplavile svetske medije.

Putinov napad na Ukrajinu je napad na potencijalnu državu članicu EU. Putin u Ukrajini uništava njenu političku i kulturnu posebnost, njeno pravo da uđe u NATO, njen barok i urbanu civilizaciju. Ukrajina je od Rusije uspešnija, relativno bogatija mada ne raspolaže energetskim resursima, slobodnija i otvorenija. Za razliku od Putinove Rusije, u Ukrajini se menjala vlast. Jedan od Putinovih ciljeva bio je i da u Ukrajini promeni vlast, kako se ona više ne bi menjala.

Odnos EU prema Putinovoj Rusiji mora postati jedan princip. Kako bi taj princip dobio konkretnu svrhu, EU mora donositi odluke kojima će se strateški interesi zaštititi jasnom primenom vrednosti koje su u istorijskom i konstitutivnom jezgru evropskog projekta. U Ukrajini je EU još 2014. ostala bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike, i ona nije konsolidovana ni 2022. Narativ o energetskoj tranziciji je postao pre pitanje strateškog opredeljenja, da li će EU nastaviti da jeftin gas plaća krvlju svojih suseda, dok još uvek dostupna primenljiva alternativa klasičnim energentima. U državama članicama EU populizam se hranio zamorom proširenja, jer proširenje nije odgovaralo Putinu koji je štaviše postavio vazalne režime duž neposredne evropske periferije, u Srbiji i Crnoj Gori, ili Jermeniji, dok Mađarsku uspešno održava na rubu evropskog konsenzusa. Možda trajna promena spoljne bezbednosne politike EU, kako bi postala trajno konzistentna, iziskuje konstitutivne promene same EU, i redefinisanje njenog odnosa sa SAD kako bi se NATO vratio na svrhu svoga osnivanja i postojanja, koja je u odbrani Evrope od sovjetske pretnje. Ta pretnja je samo uspostavila nove, ali ne naročito nove ideološke sadržaje.

(Gradski, Foto: Lična arhiva)

izvor: https://autonomija.info/nikola-samardzic-zamor-evropskog-prosirenja-populisticka-pobuna-i-putinova-agresija-na-ukrajinu/

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

Trending