Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Nezaposleni građani Srbije priželjkuju prosečnu platu od 860 evra

BEOGRAD – Građani Srbije kada traže posao u proseku očekuju zaradu od 860 evra, što je za 13 odsto više nego prethodne godine kada su očekivanja bila 760 evra, pokazalo je veliko regionalno istraživanje Infostuda

Published

on

Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi stanje kako na tržištu rada Srbije, tako i u celom regionu.

Rastu očekivanja zaposlenih kada je reč o zaradi, pa praćeno standardom u zemljama, ispitanici u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.640 evra u proseku, potom Hrvati sa 1.200 evra.

Sa druge strane, najniža očekivanja su prisutna među ispitanicima u Severnoj Makedoniji od 770 evra, a interesantno je da ispitanici iz BiH imaju čak 20 odsto veća očekivanja nego prošle godine i prosek željene zarade sada iznosi 940 evra.

Međutim i pored inflacije, a izgleda da plate ne prate taj trend, tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu tokom ove godine, naveo je u saopštenju Infostud.

Čak 62 odsto ispitanika niti je dobilo povišicu niti je očekuje

Više od polovine ispitanka iz naše zemlje (čak 62 odsto) niti je dobilo povišicu niti je očekuje, a svega 16 odsto očekuje da će do povišice, ipak, doći do kraja godine.

U poslednjih godinu i po dana posao je promenilo 38 odsto ispitanika iz Srbije, a u narednih godinu dana na ovaj korak je spremno čak 65 odsto.

Istraživanju su se priključili partnerski portali za zapošljavanje iz regiona MojPosao.net iz Hrvatske, MojPosao.ba iz BiH, Deloglasnik.si iz Slovenije i Vrabotuvanje.com.mk iz Severne Makedonije.

Istraživanje je sprovedeno kroz ispitivanje stavova sa fokusom na tri demografske grupe ispitanika: zaposleni, nezaposleni i oni koji se i dalje školuju.

U istraživanju je učestvovalo više od 5.700 ispitanika, od kojih je skoro 2.300 ispitanika iz Srbije.

Među ispitanicima naše zemlje bilo je 54 odsto zaposlenih, 42 odsto nezaposlenih i četiri odsto onih koji se školuju.

Visina zarade najvažniji faktor prilikom odabira poslodavca.

Iako je prethodnih godina najvažniji faktor za odabir poslodavca bio međuljudski odnosi, ove godine je inflacija očigledno odradila svoje, te je visina plate postala najvažniji faktor prilikom odabira posla (65 odsto ispitanika).

Dobri međuljudski odnosi i dalje su nam važni i nalaze se na drugom mestu (63 odsto).

Mogućnost učenja i napredovanja je zadržalo visoku treću poziciju (34 odsto), ali primetno je i da pridajemo sve veći značaj radnom vremenu (32 odsto).

Zanimljivo je da se visina zarade našla na prvom mestu u gotovo svim zemljama regiona osim Slovenije, gde su dobri međuljudski odnosi i dalje na prvom mestu.

Na pitanje šta smatraju da je najbitnije za dobijanje posla, najveći broj naših ispitanika smatra da su to znanja i veštine, kao i motivacija i želja za zaposlenjem. Radno iskustvo se našlo na trećem mestu, dok se formalno obrazovanje kao faktor našao na poslednjem mestu (manje od tri odsto ispitanika).

Slična situacija je i u regionu gde uz ispitanike iz naše zemlje i ispitanici iz BiH i Hrvatske ističu znanje i veštine, dok Makedonci i Slovenci veći značaj pridaju motivaciji i želji za zaposlenjem.

Strah od gubitka posla najveći u Srbiji. Iako se u svim zemljama regiona vidi pad u procentu straha od gubitka posla, u Srbiji je on prisutan u najvećoj meri gde svaki treći ispitanik strahuje da bi mogao izgubiti radno mesto, a najmanje se brinu Makedonci sa svega 19 odsto.

I ako smo do sada imali pojačanu potražnju za radnicima, ispitanici očekuju da će se taj rast verovatno usporiti.

Dve trećine smatra da će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje. Samo 13 odsto smatra da neće doći do nikakvih promena, dok devet odsto njih misli da će se rast nastaviti.

Rad od kuće

Pre dve godine pandemija je nametnula i omogućila rad od kuće, pa smo tokom prošle godine svedočili da je ovaj vid rada bio prisutan u velikoj meri kod većine zaposlenih kojima je posao to dozvoljavao.

Sada, kada se većina aktivnosti vratila u normalu, radnici se sve više vraćaju na radna mesta.

Trenutno dve trećine ispitanika iz naše zemlje radi u potpunosti iz kancelarije, pošto im posao ne dozvoljava rad od kuće, svaki peti ispitanik radi iz kancelarije i pored toga što im posao omogućava rad od kuće.

Svega šest odsto ispitanika radi u potpunosti od kuće, a 10 odsto po hibridnom modelu.

Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva, ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34 odsto), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (14 odsto).

Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radila za državno preduzeće, dok svaki peti ispitanik bi pokrenuo privatni biznis. Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde najveći broj ispitanika, ipak, bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

Više od polovine nezaposlenih (53 odsto) traži bilo kakav posao

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nezaposlena tri meseca ili manje, 16 odsto je bez posla između šest i 12 meseci, dok čak 20 odsto ljudi na posao čeka duže od pet godina. Više od polovine nezaposlenih (53 odsto) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o poslu u struci ili izvan nje, dok 36 odsto traži posao isključivo u struci.

Posao u struci u najvećoj meri traže nezaposleni iz BiH, a u najmanjoj oni iz Makedonije.

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao.

Tako 42 odsto kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki treći ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor.

Svega 12 odsto ispitanika kaže da odgovor dobije često ili uvek, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je ovaj procenat iznosio 18 odsto.

U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (53 odsto), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (17 odsdto).

Ipak, sa druge strane, skoro 40 odsto kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (35 odsto), veruje da će novi posao pronaći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok pet odsto njih već čeka posao ili već rade. Svaki četvrti veruje da će potraga za poslom trajati od tri do šest meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da odrade praksu (69 odsto) ili da rade honorarno (56 odsto), dok je svaki treći ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica je da čak 37 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (osam odsto) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok 56 odsto ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave, naveo je Infostud.

izvor: https://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nezaposleni-gradjani-srbije-prizeljkuju-prosecnu-platu-od-860-evra_1394120.html

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Vesić ne radi svoj posao. Premijerka Brnabić da obezbedi sigurnost na železničkim prugama

Novi Sad, 29. januar 2023 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od premijerke Ane Brnabić da Vlada Srbije pod hitno započne sanaciju železničkih pruga na kojima se u poslednje vreme dešavaju iskliznuća vagona-cisterni sa opadnim otpadom

Published

on

By

Građani su veoma zabrinuti, jer je samo u poslednjih mesec dana zabeleženo, najmanje šest akcidenata, u kojima je bilo i stradalih.

Resorni ministar Goran Vesić ne čini ništa da stanje popravi, pa se postavlja pitanje zašto je on i dalje član kabineta Ane Brnabić.

LSV očekuje hitnu reakciju, jer bezbednost građana i zaštita životne sredine moraju biti na prvom mestu.

Rade Maleš

član Glavnog odbora

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17705

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bivši NATO general, odlikovan za hrabrost tokom rata u BiH: Ko je Petr Pavel, novi predsednik Češke?

Penzionisani NATO general Petr Pavel izabran je za novog predsednika Češke Republike

Published

on

By

Pavel je rođen 1. novembra 1961. godine, a na izbore se kandidovao kao nezavisan, uz podršku koalicije SPOLU.

Nakon pobede u prvom krugu predsedničkih izbora, bitku protiv Andreja Babiša dobio je i u drugom, i postao predsednik Češke.

Ko je Petr Pavel?

Petr Pavel nekadašnji je predsednik Vojnog komiteta NATO-a i načelnik Generalštaba čeških oružanih snaga.

Završio je vojnu gimnaziju u Opavi nakon čega je nastavio školovanje u Vojnoj školi kopnene vojske u Viškovu.

Po završetku škole, pridružio se čehoslovačkoj vojsci kao padobranac.

Godine 1985. pridružio se Komunističkoj partiji Čehoslovačke, ostajući član do pada komunističkog režima u Čehoslovačkoj, a kasnije je svoje članstvo u Komunističkoj partiji nazvao greškom.

Pavel je nastavio vojne studije na Vojnoj akademiji u Brnu, a nakon Baršunaste revolucije studirao je na Odbrambenom obaveštajnom koledžu u Betezdi, Štabnom koledžu u Kemberliju, Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, i diplomirao na Kraljevskom univerzitetu u Londonu sa zvanjem magistra međunarodnih odnosa.

Tokom svoje karijere, general Pavel bio je na raznim funkcijama, među kojima su najistaknutije zamenik vojnog i vazdušnog atašea Češke Republike u Belgiji, komandant čeških specijalnih snaga, zamenik direktora Operativnog odeljenja u češkom Ministarstvu odbrane, nacionalni vojni predstavnik u Centralnoj komandi SAD i nacionalni vojni predstavnik u SHAPE-u u Belgiji.Petr Pavel govori češki, engleski, francuski i ruski. Sa prvom ženom Hanom ima dva sina, ali su se kasnije razveli.Trenutno je u braku sa svojom drugom ženom Evom.

Odlikovan za hrabrost tokom rata u Bosni

Nakon diplomiranja, Pavel je počeo sa radom u Vojnoobaveštajnoj službi.

U to vreme služio je i u Zaštitnim snagama Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNPROFOR-a).

Početkom 1993. francuski vojnici su se našli na udaru hrvatskih snaga. Zbog srušenog mosta francuski kontigent nije mogao da spase svojih 55 pripadnika blokiranih u bazi.

Čehoslovački bataljon je bio jedina funkcionalna jedinica UNPROFOR-a u to vreme i 29 vojnika na čelu sa potpukovnikom Petrom Pavelom poslato je u pomoć francuskoj jedinici blokiranoj u bazi.

Nakon dvočasovnog putovanja, čehoslovački vojnici su stigli u ugroženu bazu, ali je nekoliko francuskih vojnika već bilo mrtvo, a ostali  ranjeni.

Bazu Karin bombardovale su hrvatske i srpske snage. Čehoslovačka jedinica je morala da prođe terenom koji su kontrolisali srpske paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana.

Nakon što je jedinica stigla do tačke gde je Pavel mogao da pregovara sa srpskim komandantom da dozvoli Čehoslovacima da evakuišu Francuze, Hrvati su otvorili artiljerijsku vatru, primoravši Pavela da pozove njihov štab i zatraži da prekinu paljbu, što su oni i učinili.

Evakuacija francuskih trupa je na kraju bila uspešna. Francuski ministar odbrane je odlikovao četiri čehoslovačka vojnika francuskim vojnim krstom – među njima i potpukovnika Petra Pavela. Postao je poznat zahvaljujući toj operaciji, piše RSE.

Nakon operacije u Bosni i Hercegovini, Pavel je služio na raznim pozicijama u češkoj vojsci, uključujući vojnu obaveštajnu službu, diplomatiju i kao komandant brigade specijalnih snaga.

Bio je zamenik načelnika generalštaba Oružanih snaga Češke Republike od jula 2011. do juna 2012. godine. Zatim je unapređen u načelnika Generalštaba.

Na predlog Vlade Češke Republike imenovan je 2014. za predsednika Vojnog komiteta NATO-a. Napustio je aktivnu vojnu službu 2018. godine.

izvor: https://www.danas.rs/svet/petr-pavel-predsednik-ceske-biografija/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lajčak u “diplomatskoj ofanzivi” s petorkom u EU koja ne priznaje Kosovo: Uklapanje kockica za dinamičniju fazu dijaloga

Nakon što je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavljen francusko-nemački plan u dijalogu Beograda i Priština, za koji je rečeno da ga je podržalo i pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak u najnovijoj rundi “diplomatske ofanzive” sastao se sa predstavnicima Španije, Kipra, Grčke i Slovačke

Published

on

By

O detaljima tih susreta ne zna se mnogo, ali su najnovija dešavanja još jednom otvorila staro pitanje – da li je i pod kojim uslovima moguća promena raspoleženja u evropskoj petorci?

“Sastao sam se sa predstavnicima četiri od pet zemalja u poslednja dva dana da razgovaramo o ovom predlogu. Sastao sam se sa ministrom spoljnih poslova Španije, Slovačke i Kipra, sa specijalnim izaslanikom Grčke i sastaću se sa ministrom spoljnih poslova Rumunije. Ove zemlje veoma pomno prate proces, jer je pitanje Kosova i Srbije regionalno pitanje”, rekao je Lajčak.

U pokušaju da sazna više detalja o tim sastancima, dopisnica Euronews Srbija iz Brisela kontaktirala je ambasade pomenutih pet zemalja. Odgovor je stigao iz stalnog predstavništva Republike Slovačke pri EU u kom se navodi da za sada ne žele da komentarišu bilo kakve predloge. Kako su naveli, podržavaju Lajčaka i razgovore pod okriljem EU, a podvlače i da je stav Slovačke po pitanju nezavisnosti Kosova definisan 2007, te da bi svaka potencijalna promena po tom pitanju zavisila isključivo od rezultata dijaloga Beograda i Prištine.

A taj dijalog ušao je u novu fazu posle francusko-nemačkog plana, za koji je predsednik Srbije rekao da je sada postao de fakto pregovarački okvir za Republiku Srbiju. Branka Latinović iz Foruma za etničke odnose kaže za Euronews Srbija da je pomenutih pet zemalja verovatno dalo zeleno svetlo da se otpočne proces u vezi sa tim dokumentom.

Podsetila je da je priznanje jedne države diskreciono pravo svake zemlje, ali je navela da je kontekstu Lajčakovih sastanaka teško govoriti o “pritiscima”.

“Mislim da je u pitanju pre svega jedan pregovarački proces tima EU za stavljanje u dinamičniju fazu pregovora za evropski plan u vezi sa dijalogom EU i Prištine, i da se sada tu mora naći mesto kako uklopiti kockicu u vezi sa pet članica. Mislim da su tu moguća dva pravca. Jedan je da ovih pet država prizna Kosovo i na taj način automatski i prihvati budući sporazum kad i ako do njega dođe, a drugi je da se koristi diplomatska procedura da te države ne dovode u pitanje konsenzus, ali da zadrže postojeći stav. To je izvodnjivo, ima dosta slučajeva kada jedna zemlja obrazloži svoj glas u kontekstu da nije želela da naruši postizanje saglasnosti, ali da se ne dovodi u pitanje njen odnos prema nekom pitanju”, rekla je ona za Euronews Srbija.

Analitičari ističu da je moguće da nemaju svih pet zemalja jednako čvrstu poziciju kada je reč o nezavisnosti Kosova, odnosno da su oči jednih uperene ka dijalogu Beograda i Prištine, dok je za druge nepoznanica da li bi menjali svoj stav.

Prethodnih meseci se u više navrata spekulisalo da bi Grčka najpre mogla da promeni pristup, ali od ambasadorke te zemlje u Srbiji  Marije Levadi još jednom stiže uveravanje da Atina ne menja svoju poziciju o Kosovu.

“Lajčakovi sastanci nisu slučajni” – kakva je pozicija Grčke?

Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Atina prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a pre dve godine se govorilo i o Kancelariji za trgovinske odnose i ekonomske poslove koju Priština ima u Atini i koja je “unapređena” u Kancelariju za kosovske interese u Atini.

“Što se same Grčke tiče, već izvesno vreme u tim diplomatskim krugovima je priustvo mišljenje da Grčka treba urediti odnose sa Albancima, odnosno da je nacionalni interes Grčke da se urede odnosi i sa Albanijom i sa Albancima uopšte. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da sadašnja vlast u Grčkoj je pod jakim uticajem Vašingtona, tako da ako Vašington bude tražio nešto u vezi sa tim, mislim da će Grčka promeniti stav. Za sada naravno i Atina i sve ove zemlje će čekati rezultate misije Lajčaka i procesa dijaloga”, rekao je za Euronews Srbija Nikos Palpas, dopisnik ERT.

Govoreći o Lajčakovim sastancima i objavama, on napominje da ih posmatra kao neki vid upozorenja, pa i pritiska na Beograd, šta će se desiti ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan.

“E sad da li od tih zemalja koje imaju labilan stav, ja tu svrstavam i Grčku, možda bi promenili stav ukoliko bi Beograd odbio taj francusko-nemački plan. S druge strane, Kipar i Španija oni imaju čvršći stav i verovatno će razmišljati malo duže”, rekao je Palpas.

Kako dodaje, većina partija u Grčkoj je protiv toga da se prizna nezavisnost Kosova, ali u Ministarstvu inostranih poslova postoje diplomate koje smatraju da je nacionalni interes da se uredi odnos sa Albancima, a to podrazumeva i priznanje.

On, međutim, napominje da će se sačekati da se vidi šta će se dogoditi u procesu dijaloga Beograda i Prištine.

“U krajnjem slučaju ako dođemo do nekog sveobuhvatnog sporazuma, onda će verovatno sve zemlje priznati nezavisnost Kosova. Cela ova priča sa Lajčakom nije slučajno sad objavljena, nije slučajno sada razgovor, jer pre svega mora da se vrši pritisak na Beograd da promeni stav, da prihvati taj plan i zbog toga je sva ta priča sa sastancima”, rekao je on.

“Međukorak” do konačnog sporazuma

Govoreći o pomenutom predlogu za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, Lajčak je rekao da on sadrži 11 tačaka, kao i da su sve verzije predloga objavljene u medijima izmišljotina. On je u emisiji “Rubikon” na televiziji Kljan Kosova naglasio da ukoliko jedna od strana ne prihvati plan da će međunarodna zajednica reagovati na odgovarajući način i da će podržati jednu stranu više, ili će smanjiti podršku drugoj strani.

Na pitanje da li može doći do izmena u predlogu nakon što Lajčak obavi još jedan krug razgovora sa dve strane, Latinović ističe da su neki predlozi već prihvaćeni, a neki ne.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić navodi da je francusko-nemački predlog samo međusporazum – međukorak do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, odnosno do ulaska Srbije u EU.

Kak ističe, prethodne sporazume je uništio Kurti, i zato je sada potreban “Kurti – Vučić sporazum”, kao i da se stvore uslovi da Srbija prihvati Kosovo, kako bi tri od pet članica EU učinile isto. Slovačka, Grčka i Rumunija čekaju da se Vučić i Kurti rukuju, da se prizna Kosovo, rekao je on i dodao da sada ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati.

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/76168/lajcak-u-diplomatskoj-ofanzivi-s-petorkom-u-eu-koja-ne-priznaje-kosovo-uklapanje-kockica-za-dinamicniju-fazu-dijaloga/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SAD uvele sankcije radikalima Vjerici Radeti i Petru Jojiću

Sjedinjene Američke Države (SAD) sankcionisale su članove Srpske radikalne stranke i bivše poslanike u parlamentu Srbije Vjericu Radetu i Petra Jojiću zbog umešanosti u korupciju, objavio je američki Stejt department 27. januara

Published

on

By

“Radeta i Jojić su, dok su bili poslanici Skupštine Srbije, podmićivali i zastrašivali svedoke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kako bi ih odvratili od iznošenja inkriminišućih dokaza protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je naknadno osuđen za ratne zločine”, navodi se u saopštenju portparola Neda Prajsa (Ned Price).

Dodaje se da je ponašanje Radete i Jojića ometalo sudski proces, zbog čega je tribunal u Hagu izdao međunarodne naloge za njihovo hapšenje, kao i da je ugrožavalo regionalnu stabilnost i negativno uticalo na interese SAD.

Ističe se da odluka SAD potvrđuje “posvećenost borbi protiv korupcije koja šteti javnom interesu, ometa ekonomski prosperitet partnera i ograničava sposobnost vlada da efikasno odgovore na potrebe građana”.

Kako je navedeno u saopštenju, SAD podržavaju demokratiju i vladavinu prava u Srbiji i nastavljaju da traže odgovornost za one koji zloupotrebljavaju javnu vlast zarad lične koristi.

Sankcijama je, kako je navedeno, obuhvaćen i sin Petra Jojića, Gojko Jojić. Kaznene mere, kako je navedeno, uvedene se u okviru odredbe 7031 Zakona o budžetu Stejt departmenta kojom se sankcionisanim osoba zabranjuje ulazak u SAD.

Haški tribunal traži, Srbija ne da Radetu i Jojića

Petra Jojića i Vjericu Radetu je Haški tribunal, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je Haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

Viši sud u Beogradu je 2016. godine odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

izvor : https://www.slobodnaevropa.org/a/radikali-radeta-jojic-sankcije-sad/32242979.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

NVO: Direktorka škole u Sečnju izložena progonu jer nije dozvolila održavanje verskog obreda

Vojvođanske nevladine organizacije pozvale su danas “građane, civilni sektor i opozicione stranke” da podrže direktorku Osnovne škole “Aleksa Šantić” iz Sečnja Oliveru Marjanović, koja je, kako se navodi, izložena “progonu” jer nije dozvolila da se povodom školske slave, Svetog Save, u ustanovi kojom upravlja obavi verski obred

Published

on

By

Organizacije su u saopštenju ocenile da iza “neljudskog progona” stoje “kleronacionalistički režim Aleksandra Vučića, njegovi mediji i Srpska pravoslavna crkva”.

“Greh Olivere Marjanović je samo u tome što je poštovala Ustavom i zakonima garantovan sekularizam države, kao i civilizacijske norme, odnosno što je obelodanila da u obrazovnoj ustanovi kojom upravlja – neće biti sprovođen verski obred na dan tzv. školske slave Sveti Sava”, stoji u saopštenju.

Navodi se da je direktorka zbog tog čina proglašena za “neprijatelja društva, izdajnicu, traži se njena smena, na nju nasrću lokalni silnici i nasilnici, dobija pretnje i uvrede, a najavljeni su i protesti desnih ekstremista ispred škole”.

“Ukoliko ne uspemo da zaštitimo Oliveru Marjanović, onda nećemo uspeti ni da zaustavimo ovu zemlju da nastavi stranputicom – odnosno da u potpunosti postane verski zatucana država-mafija u kojoj neće biti mesta ni za koga ko nije pognuti sluga državnih i crkvenih vlasti”, ocenile su nevladine organizacije.

Saopštenje su potpisali Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić”, Savez antifašista Vojvodine, Vojvođanska politikološka asocijacija, Zelena mreža Vojvodine, Centar za interkulturalnu komunikaciju, Građanska akcija Pančevo i Centar za održive zajednice.

(Beta)

izvor: https://autonomija.info/nvo-direktorka-skole-u-secnju-izlozena-progonu-jer-nije-dozvolila-odrzavanje-verskog-obreda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Država da stane u zaštitu direktorke škole u Sečnju

Novi Sad, 27. januar 2023 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od republičkog ministra prosvete i pokrajinskog sekretara za obrazovanje da stanu u zaštitu direktorke Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Sečnju Olivere Marjanović, koja je izložena progonu i medijskom ličnu zbog odluke o načinu proslave školske slave Svetog Save u školi.

Published

on

By

Pozivamo ministra i sekretara da svojim autoritetom zaštite direktorku i pokažu da Ustav Srbije nije samo mrtvo slovo na papiru, te da je njime jasno definisan sekularni karakter države.

Takođe, pozivamo Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Savet za štampu da učine sve da se prekine medijsko šikaniranje direktorke i da se kazne oni koji su u tome učestvovali.

Srbija ne sme postati srednjevekovna država u kojoj se drugačiji stav smatra izdajom i otpadništvom.

Vreme lomača davno je iza nas.

Aleksandar Marton

Portparol

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17704

Continue Reading

Trending