Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

NENAD ČANAK: Slučaj popa B.

Published

on

Prijatelji su mi na društvenim mrežama skrenuli pažnju da je u listu „Večernje novosti“ (nedelja, 12.12.2021) na naslovnoj strani najavljen, a u istom broju i objavljen opširan tekst koji se kritički bavi mojim nastupom na sarajevskoj TV Face, u Centralnom dnevniku kod Senada Hadžifejzovića. Ne bi to bilo ništa preterano neobično da potpisnik navedenog teksta pod naslovom „Čanak, fenomen krštenog nekrsta“ nije niko drugi do Njegovo Preosveštenstvo Episkop novosadski i bački, somborski i segedinski Gospodin dr Irinej. (Titulu dotičnog sam doslovce prepisao sa službenog sajta Eparhije bačke, a u daljem tekstu oslovljavanog kao pop B.).

Tekst počinje rečima: „Pre neki dan, 2. decembra, pročitah transkript gostovanja građanina Nenada Čanka u emisiji Face to Face, emitovanoj 26. novembra, i to samo onih delova u kojima se dotični građanin bavi Srpskom pravoslavnom crkvom…“.

Pošto me istinski uveseljavaju vizije stvarnosti čitača transkripata presretnutih TV emisija iz susednih zemalja, kao i uopšte onih koji se po službenoj dužnosti bave presretanjima i transkriptima (a naročito kada se istog jutra na TV sa nacionalnom frekvencijom oglasio osuđeni ratni zločinac Šešelj dr Vojislav proglasivši to za „najbolji polemički tekst u proteklih trideset godina“) popustio sam znatiželji i utrošio nešto vremena na čitanje ovog sočinjenija (po stilu sudeći, produktu napornog rada heterogene grupe autora).

ELEM, pop B. mi zamera što pitam „da li je u današnjoj društvenoj atmosferi moguće biti Srbin a ne biti pravoslavac“ i odgovara da mi to niko ne brani postavljajući pitanje: „Da li danas iko od crkvenih ljudi smatra da gore pomenuti subjekt nije Srbin, Srbin po poreklu, jeziku, slobodnoj samoidentifikaciji iako svi znamo da nije pravoslavac. Nije ni bilo kakav vernik nego je, naprotiv, ideološki, ovde i sada, jedan od najljućih neprijatelja pravoslavlja, protivnik religije kao takve? … Potpisnik ovih redova, recimo, ima neke prijatelje koji su po narodnosti Srbi, po veroispovesti katolici, druge, koji su po narodnosti Srbi, po veroispovesti muslimani, poznaje i poštuje jedan broj Srba koji se izjašnjavaju kao ateisti…“

Bilo bi zaista prosvetljujuće kada bi pop B. naveo imena nekih od tih SRBA katolika ili SRBA muslimana sa kojima prijateljuje, koji su imali mogućnost „slobodne samoidentifikacije“. Gajim opravdanu sumnju u njihovo postojanje, osim ako pop B. ne smatra Hrvate i Bošnjake za Srbe. Upravo, najtačniji opis ovog pristupa nacionalnom pitanju je da su svi koji žive od Vardara pa do Karlobaga – Ogulina – Karlovca – Virovitice Srbi, sa nevažnim dijalektološkim razlikama, osim Arbanasa koji se nameću razmnožavanjem, i onih koji ne bi da budu Srbi, pa se proglašavaju za Hrvate (što znači da su, po prirodi stvari, ustaše), ili za Bošnjake (koji su, naravno balije, potomci Handžar divizije). Za Crnogorce je potpuno jasno da ne postoje (jer su ionako samo komunistička izmišljotina koja traje već stotinama godina).

Nadalje me pop B. optužuje za upotrebu tuđica u mom izlaganju i kaljanje imena i dela patrijarha Pavla. „…primera radi, sveštenici za njega nisu sveštenici već popovi, podrugljivo se služi jevrejskim terminom košer i muslimanskim halal dok se ruga pravoslavnim ‘popovima’. Blaženopočivšeg patrijarha Pavla prezrivo naziva ‘rahmetli’ umesto pokojni ili počivši i optužuje ga da je blagosiljao ljude koje on smatra najvećim ratnim zločincima…“.

Samo par rečenica posle dičenja prijateljima katolicima i muslimanima, moja se upotreba „jevrejskih i muslimanskih termina“ košer, halal i rahmetli smatra „podrugljivim i prezrivim“, iako sam gostovao na TV koju velikom većinom gledaju upravo ljudi koji te izraze redovno koriste u svakodnevnom govoru. Na žalost, najčešće, „rahmetli“.

A o patrijarhu Pavlu ne bih ja da govorim, najbolje je setiti se njegovih reči tokom ratova devedesetih i posle toga:

„Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački.“ (Patrijarh Pavle, „Duga“, 10-23. april 1999).

„Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj.“ (Patrijarh Pavle u pismu lordu Karingtonu, avgusta 1991)

„…Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohije neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda…“ (Poruka patrijarha Pavla, „Pravoslavlje“, 15. mart 2007)

„Crkva je tokom cele svoje istorije, uključujući i XX vek, morala da ostavi po strani svoje primarne dužnosti, kako bi se aktivno uključila u borbu za ujedinjenje srpstva, u kojoj je sveštenik morao da bude i učitelj, i sudija, i da uzme pušku da brani sebe i svoju porodicu.“ (intervju patrijarha Pavla, „Danas“, 5-7. januar 2001).

„Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija – saglasnost između države, odnosno društva i crkve.“ (intervju patrijarha Pavla, „Danas“, 5-7. januara 2002).

Januara 1992. objavio je da crkva i srpski narod nikada nisu priznavali „avnojevske granice i da ničije nagodbe ne obavezuju narod kao celinu, bez njegove saglasnosti i bez blagoslova njegove matere pravoslavne srpske crkve“. (Patrijarh Pavle, Monitor, maj 2006).

„Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle.“ (Željko Ražnatović Arkan, oktobar 1991).

Svi se sećamo fotografije patrijarha Pavla koji lomi slavski kolač sa osobama osuđenim na doživotne robije zbog najtežih ratnih zločina.

Dalje, kaže pop B. „…Dolazi sledeća salva neistina i podmetanja. Srbija, po njemu (po meni, N.Č.) nije više sekularna nego teokratska država, ‘pravoslavna džamahirija’, zato što se u njenom školskom sistemu nalazi veronauka, što se u srpskoj vojsci obeležavaju praznici i to ne samo pravoslavni praznici, kako on podmuklo insinuira, već i praznici pripadnika drugih crkava i verskih zajednica…“

Prvo: Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države (Član 11. Ustava). Osnovna škola je u Republici Srbiji obavezna. Uvođenjem veronauke u državne škole ona je (veronauka) učinjena jednim od dva obavezna izborna predmeta. Dakle, verska nastava se protivustavno nalazi u državnim školama (koje se finansiraju iz poreza koji SPC ne plaća), iako može da se obavlja u verskim objektima (u kojima SPC ne oskudeva). SPC spominjem jer je najjača crkva u Srbiji, a pop B. njen visoki zvaničnik. Uzgred, zamereno mi je i što sam nepravilno vizantijsku arhitekturu novosagrađenih crkava nazvao raško-prizrenskom. Da ne bismo polemisali o tome, preporučujem nadležnima da pogledaju kako izgleda saborna crkva u Novom Sadu i crkve u drugim mestima u Vojvodini, te da uporedi sa novosagrađenim hramovima, pa da uoči razliku. Pop B. treba samo da pogleda kroz prozor.

Da li je unošenje badnjaka verski čin? Da li je slavljenje krsne slave verski čin? Naravno da jesu i niko ne sme nijednom građaninu to pravo da uskrati, kao ni pravo na imendan, bajram ili hanuku ili bilo koji drugi verski praznik. Ali, pop B. zaboravlja (ili ne zna?) osnovnu razliku pred zakonom između građanina i države. Građaninu je dozvoljeno sve što mu nije zabranjeno, a državi je zabranjeno sve što joj nije dozvoljeno. Drugim rečima, kada, recimo, građanin Nikolić master Tomislav unese badnjak u svoju kuću, to je njegovo neotuđivo ljudsko pravo. Ali, kada (O tempora, o mores!) kao predsednik Republike Srbije isti Nikolić master Tomislav unese badnjak u zgradu Predsedništva Srbije, onda on krši načelo sekularnosti, to jest krši član 11. Ustava Srbije. A Ustav dolazi od reči ustava, brana, dakle u pitanju je vrhovni zakon kojim se sprečava samovlašće, pre svega izvršne vlasti. Jer, kada, recimo, MUP bez dozvole počne da slavi slavu (a o tome sam još pre desetak godina postavljao pitanja u NSRS, koja su ostala bez odgovora), onda bez dozvole može sve. MUP je kao i Vojska Srbije instrument sile zasnovan na subordinaciji i jednokomandovanju, te se verski obredi mogu samo narediti, a ne i samovoljno sprovesti. Dakle, u pitanju je kontinuirano podrazumevanje državnih vrhova u proteklom periodu da Srbija treba da se ustroji kao etnonacionalna i klerikalna a ne građanska i sekularna država, i aktivan rad na tome. (Uzgred, nevoljni pop B. Vojsku Srbije naziva „srpska vojska“, ne razumejući u maglovitosti svojih fantazmagorija da nekakva „srpska vojska“ ne postoji, nego samo Vojska Srbije ili, manje spretno, srbijanska vojska. I nije primetio da je prvi na Košarama položio život za Srbiju mladić iz Pančeva, Rumun).

O oveštalim frazama da bih ja da „poklanjam Kosovo“, ne bih da trošim reči, jer niti sam u stanju da tako nešto uradim, niti je moguće nešto pokloniti što je ratom izgubljeno. I to ratom koji je bio samo poslednji u ratovima u kojima je pop B. štedro sasluživao. Tako da priče tipa „ko prizna lažnu državu Kosovo je izdao srpski nacionalni interes“ u prevodu znače „ko ne laže, ne pomaže u cenjkanju“, jer se sve svodi na to ko će šta na Kosovu istrgovati i ko će pre proglasiti pobedu.

Što se tiče mog krštenja krajem devedesetih, pop B. odlično zna da sam se krstio 21. novembra 1998. godine u manastiru Velika Remeta, i zna da su mi na slavu redovno dolazili njegovi bliski saradnici, kao i onaj koji me je krstio. A razlog za to je bio jednostavan: Prijatelj iz detinjstva mi je došao sa željom da se okumimo tako što ću biti kum na krštenju njegovog sina. A pošto sam učen da se kumstvo ne odbija, a za prijatelje čine razne stvari, obavili smo tu formalnost, i to je to. I mislim da je moj razlog za krštenjem bio mnogo ljudskiji i pošteniji od svih potonjih krštavanja i drečavih religioznih pseudofanatizama raznih javnih ličnosti i likova, praćenih žutom štampom i ljubičastim novčanicama.

I, naravno, pop B. smatra Dražu Mihailovića za prvog gerilca u porobljenoj Evropi (iako je prvi bio poljski major Henryk Dobrzański, koji je sa svojom jedinicom u martu 1940. uništio bataljon pešadije Wermachta, a Mihajlović je kolaborirao sa okupatorom, pa na kraju bio streljan zbog ratnih zločina). Pop B. se diči slavom tri srpska naučnika – Tesle, Pupina i Milanovića (dva od tri  rođena u Austriji, pa emigrirali u SAD, a treći rođen u Austrougarskoj, ni danas mu rodna kuća nije u Srbiji). Kaže pop B. „…U naše dane je Novak Đoković prvi teniser sveta…“, a ne vidi od svojih ljudskih skučenosti da je Novi Sad, grad čiji imam čast da budem građanin, imao prvu teniserku sveta još pre trideset godina… A možda se njen uspeh ne sme ni spominjati jer se zove Monika Seleš?

I završava pop B. svoje pismeno (praveći sporadične stilske izlete čak i u vladarsku pluraliju) žalostivom ocenom: „… Srpski narod, međutim, ima danas, kako ja to vidim, planetarno prvenstvo po broju onih koji se ističu u samoporicanju, autošovinizmu, proizvodnji trojanskih konja u Srbiji. Pod tom prizmom posmatram ulogu građanina Čanka na domaćoj javnoj sceni, gde ipak ima jaku konkurenciju među ostalim ‘slučajnim Srbima’.“

Ne sumnjam da je pop B. par puta prelistao Novi zavet, ali to mora sa razumevanjem da se radi, ne mehanički (što bi rekla moja baka Mara, stroga učiteljica iz Dragutinova).

…Ne sudite da vam se ne sudi;

Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.

A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?

Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom?

Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.

(po Mateju)

Očekivao sam ipak malo sadržajniji uradak od popa B. Ljudi koji ga poznaju govore o njegovom obrazovanju, ali ovaj put nisam imao susret sa tim aspektom njegove ličnosti. Mogu samo po delima pomalo da zaključim… Kada neko traži da se izmeste Zmajeve dečije igre kod spomenika Zmaj Jovi jer mu smeta dečija graja, mora da je baš mrzovoljan čovek. Kada neko naloži (i sprovede) uništavanje murala čuvenog francuskog street art umetnika Remeda jer ga ne razume, opravdano je sumnjati u njegove poglede na slobodu i pravo na slobodan izraz. Kada neko daje prostorije na upotrebu organizacijama koje je policija identifikovala kao klerofašističke… no, o tome neki drugi put.

Sve u svemu, kada se neko ko iskreno veruje u Boga tri puta kandiduje za patrijarha i tri puta uđe u tri najbolje plasirana i tri puta ne bude izabran, morao bi da se duboko zamisli šta to Bog hoće da mu poruči.

***

Liga socijaldemokrata Vojvodine prosledila je medijima ovo pismo svoga lidera Nenada Čanka bačkom vladiki Srpske pravoslavne crkve Irineju uz obrazloženje da je tekst, u skladu sa zakonom, kao reakcija dostavljen Večernjim novostima, ali ga one ovog trenutka nisu objavile.

Autonomija

SLOBODNA VOJVODINA

„Ono šta radi SNS sa N1, to radi SVM sa nama“: Mediji na mađarskom u Vojvodini na meti napada

Objektivni, profesionalni mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini dele sudbinu sa istim takvim medijima u Srbiji, samo što na njih, umesto Srpske napredne stranke, vrši pritisak Savez vojvođanskih Mađara, koji pored SNS-a zavise i od partije FIDES mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

„Kontranavijači, nezavisni, objektivni, istraživački novinari pod znacima navoda“, tako glase najnovije uvrede predsednika SVM-a Balinta Pastora upućene nezavisnim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, zbog njihove analize rezultata lokalnih izbora, koje pokazuju jasan pad podrške ovoj manjinskoj stranci.

„Ti navodnici pokazuju Pastorov bes prema nezavisnom novinarstvu“, objašnjava jedan od rukovodećih fondacije „Sloboda štampe“ čiji su mediji već godinama na meti Saveza vojvođanskih Mađara.

„Mislim da je to nedopustivo i neprihvatljivo. Zamislite samo kada bi mi u svojim tekstovima rekli i koristili izraz takozvani političar ili takozvani narodni poslanik“, kaže Peter Kokai iz Szabad Sajtó Alapítvány.

A narodni poslanik i predsednik SVM-a, čije je najnovije pretnje osudio i NDNV, nastavlja paljbu na svom Fejsbuku: „Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici.“

„Malo je komično da u jednoj takvoj maloj zajednici preuzimaju se svi modeli vladanja jedne autokratije, a imaju dve gazde, ustvari dvojicu jer jedan je u Beogradu, drugi je u Budimpešti. A još mladi Pastor optužuje ove nezavisne medije, koji jedva preživljavaju, da služe nekim gazdama“, navodi osnivač portala Napló, Gabor Bodiš.

Da ne služe gazdama dokazuje i činjenica da su im do sada odbili nekoliko desetina lokalnih i pokrajinskih medijskih projekata, čak i najčitanijem mađarskom nedeljniku „Porodični krug“, dok oni podobni SVM-u dobijaju šakom i kapom. Ovih nekoliko objektivnih prolaze kroz isti tretman kao i oni profesionalni na srpskom jeziku.

„Nema nikakve razlike. Ono šta radi Srpska napredna stranka sa N1, sa Nova, to radi Savez vojvođanskih Mađara sa nama“, ocenjuje Janoš Teke iz nedeljnika Családi Kör.

A šta još radi SVM? Pa recimo to, da je potpuno izostavio iz medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta one nepodobne, među kojima se nalazi i portal Autonomija sa svojim podkastom.

Nije prošao bolje ni portal „Transparentna Vojvodina“.

„Mi smo tada dobili odgovor od strane predsednika nacionalnog saveta, da su oni upisali u strategiju jedino te medije sa kojima mogu da zamisle saradnju“, kaže Virag Đurković sa portala Átlátszó Vajdaság.

A oni sa kojima Mađarski nacionalni savet, odnosno SVM ne može da zamisli saradnju, nek se snalaze kako god znaju i umeju, zato su i nezavisni.

Lea Apro (N1)

izvor: https://autonomija.info/ono-sta-radi-sns-sa-n1-to-radi-svm-sa-nama-mediji-na-madjarskom-u-vojvodini-na-meti-napada/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Svaki građanin, hteo – ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu

Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su “Doktori protiv korupcije”

Published

on

By

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.

Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.

Zdravstvo – računica

„Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP“, objašnjava on za Danas.

Za primere uporedivih zemalja, piše ovaj medj, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.

„Mađarska 8 odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara `da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta` izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici, koje taj isti građanin finansira, iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto“, naglašava sagovornik Danasa.

Zdravstvo i težina problema

Karađinović za Danas ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.

„Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub… Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema“, mišljenja je taj lekar, piše Danas.

On predlaže, piše u tekstu, i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.

Moguća sistemska promena u zdravstvu

„Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru“, navodi on za Danas.

Podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo, on još navodi za ovaj medij: „Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu“, navodi on za Danas, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo“.

Karađinović dodaje za Danas i da „na opasnosti od ove fundamentalno promašene norme, a koja kompromituje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je, u nekoliko navrata, ukazivala i Danica Grujičić, prethodna ministarka zdravlja.

Ukazivanja Danice Grujičić na probleme u zdravstvu

„Na žalost, ta ukazivanja, hrabra ali nedorečena, nisu dovela do ukidanja sistemske koruptivne norme. Učeći se na, uslovno rečeno, neuspehu svoje predhodnice, pred ministrom Lončarom u njegovom sadašnjem mandatu, su dve mogućnosti: da se zadrži u okvirima anahrone matrice sadašnjeg dekadentnog modela i zadovolji aktivnostima kvantitativne prirode, ili da napravi zaokret ka drugoj mogućnost koja podrazumeva kvalitativne promene zdravstvenog sistema i reformsku implementaciju strukturnih rešenja iz uspešnih tranzicionih država. Od spremnosti na ukidanje ozakonjenog konflikta interesa će zavisiti pravac kretanja srpskog zdravstva u narednom periodu“, predlaže sagovornik Danasa.

Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, piše Danas, ukazivali su i Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, pre nekoliko dana, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i već pomenuta eks ministarska Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.

„Vi, prepodne radite u državnoj firmi, a popodne privatno“

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je Milić, piše Danas.

Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalj. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, navodi se u tekstu, i to u smislu da li oni uspevaju lečenje da dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol – centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, piše Danas, pod jedan – već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva – koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?

Prilično nedorečeno

Zato, Hajrija Mujović, doktorka medicinskih prava na Institutu društvenih nauka i poredsednica Udruženja za zdravstveno i medicinsko pravo, podseća za Danas da je ministar Lončar ostao prilično nejasan kada je rekao tu stvar o izdavanju računa pacijentima posle poregleda samo da bi videli šta koliko košta u državnom zdravstvu.

„Utisci posle te izjave su različiti, ali se ne shvata razlog uručivana računa. Ne znam koliko su pacijenti zainteresovani da vide račune ukoliko im se već izdvaja iznos od ličnog dohotka za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, ako razmišljamo o tome da li za sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje postoji informacija kako se ona troše i da li dobijamo kvalitetene usluge za taj novac, da li su liste čekanja predugačke i da li sve to može da bude bolje, onda sve to vezujemo za kvalitet zdravstvene usluge“, ističe Mujović za ovaj medij.

Dodaje za Danas da joj se čini da postoji nezadovoljstvo građana da ne mogu adekvatno i na vreme da dobiju zdravstvene usluge.

„Sada možemo samo da apelujemo da se stvari menjaju. Moguće da je namera Lončara u vezi sa izdavanjem računa da se pokaže i da se dosta velika sredstva izdvajaju na lečenje pacijenata ili da su te usluge jeftinije u odnosu na privatni sektor. Ostao je dužan za objašnje građanima šta će im taj račun. Ako bismo sad gledali striktno, po Zakonu o pravima pacijenata, pacijent bi trebalo da zna unapred koliko će neka usluga da ga košta, a ne posle pregleda“, objasnila je ona, piše Danas.

izvor: https://n1info.rs/biznis/svaki-gradjanin-placa-oko-1-000-evra-godisnje-lecio-se-ili-ne-koji-su-problemi-srpskog-zdravstva/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninska vlast da prestane sa kršenjem zakona u slučaju Linglonga

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI smatra da je odluka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine da poništi rešenje Gradske uprave Zrenjanina, kojim je data saglasnost kineskoj kompaniji Linglong da izgradi skladište neopasnog otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dokaz da proces izgradnje ove velike fabrike automobilskih guma obiluje brojnim aktivnostima koje su duboko izvan zakonskog okvira

Published

on

By

Ponovo je dokazano da je Gradska uprava neprijatelj Zrenjanina i njegovih građana.

Najnesposobnija lokalna vlast u istoriji Zrenjanina, skupljena sa koca i konopca, služi samo tome da se po nalogu Vlade Republike Srbije Kinezima odobrava sve što zamisle i sve ono što u civilizovanim evropskim zemljama ne bi smeli ni da pomisle.

Kršenje zakona i podaništvo kineskim tajkunima mora prestati.

Zrenjanin je u srcu Evrope i mi nećemo dozvoliti da fabrika otrova guši njegove građane.

Bahata i nesposobna vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Salapurom, mora da nauči, koliko god joj to teško padalo, da poštuje Ustav, zakone i druge propise države Srbije.

Aleksandar Rudić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/zrenjaninska-vlast-da-prestane-sa-krsenjem-zakona-u-slucaju-linglonga/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

Trending