Rusija je oluja, a Kina je klimatska promena – na taj način je šef nemačkih obaveštajaca govorio o stranim partnerima u oktobru prošle godine i dodao: “Dakle, moraćemo da se pripremimo za ovu vrstu klimatskih promena u narednim godinama”. U trenucima dok je davao tu izjavu, temperatura među blokovima u međunarodnim odnosima strmoglavo se spuštala do tačke u kojoj danas sve češće možemo čuti da se nalazimo u novom hladnom ratu.

Mašinerija konfrontacije je do tog trenutka bila u punoj opremi, naveo je Njujorker u svom tekstu uz ocenu da, od kada je pao Berlinski zid, svet nije bio toliko duboko podeljen sukobom oko oblika svoje budućnosti. Kako se dodaje, u širem smislu to je raskol između oblasti demokratije i autokratije, u kome se SAD i njihovi saveznici suprotstavljaju Rusiji i njenom dominantnom partneru – Kini, a blokovi u novom hladnom ratu jačaju.  

Temelji novog oblikovanja geopolitike postavljeni su u nizu događaja i kako vreme odmiče, oni samo jačaju: Evropa je na prekretnici odnosa sa Rusjom i pravi radikalan zaokret u vojnoj, ekonomskoj i energetskoj politici. NATO na samitima osuđuje agresiju Rusije ali istovremeno izražava zabrinutost zbog kineskih ambicija.

Ričard Sakva, profesor emeritus na Fakultetu za politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu u Kentu primećuje da broj velikih sila ostaje ograničen na dve – SAD i Kinu, i da je to ono što dovodi do spekulacija o ponovnom uspostavljanju dinamike u međunarodnoj politici koja podseća na prvi hladni rat. Istovreeno dodaje da narativ o drugom hladnom ratu na neki način vraća Rusiji mesto u međunarodnoj politici tako što se prenaglašava moć i status Moskve u međunarodnim odnosima.

Iako istoričari i istraživači diskutuju o ključnim elementima koji definišu “hladni rat”, najčešće se pominju pretnja nuklearnim ratom, blokovske podele, borba za pridobijanje država i međunarodnih aktera na svoju stranu i obilna vojna i ekonomska podrška radi suprotstavljanja neprijateljima. Sve to danas nam deluje prilično poznato. 

Ko je glavni protivnik SAD – Kina ili Rusija?

Govoreći o tome gde su glavne tačke sukoba i da li Zapad vidi Kinu ili Rusiju kao najveću pretnju, Aleksandra Vakruks, izvršna direktorka Dejvis centra za ruske i evroazijske studije na Harvard Univerzitetu kaže da se generalno gledano, kada se govori o hladnom ratu, pre svega misli na ideološki sukob između dva sistema koji se međusobno smatraju egzistencijalnim pretnjama.

“Međutim, ovde nema ideologije iza Putinove agresije i viđenja sveta. U pitanju je dominacija, ali to nije bazirano na bilo kakvoj teoriji, već se temelji samo na onome što je dobro za režim”, naglasila je.

“Ipak”, dodaje Vakruks, “ako kažemo da hladni rat predstavlja sistem supermoći koje su suprotstavljene jedna drugoj, mislim da je reč ‘sukob’ prejaka, ali da imamo ‘kompeticiju’ između SAD i Kine, gde je Rusija manji partner Kine, a htela bi da se o njoj misli kao o jednakom partneru”. 

Vakruks ističe i da je Rusija oslabljena još od početka rata u Ukrajini, pa u ovom trenutku mnogo više zavisi od Kine nego što je to bio slučaj pre godinu dana.

Kako se to ogleda u konkretnim događajima i primerima? Američki zvaničnici su, sudeći prema njihovim izjavama, prilično zabrinuti za moguću ulogu koju bi Kina mogla da ima u budućem razvoju rata u Ukrajini. Pored navoda iz Vašingtona o tome da je “Kina jasno odabrala rusku stranu”, američki zvaničnici u poslednje vreme su nekoliko puta sugerisali da bi Peking mogao da pošalje oružje Rusiji kako bi joj pomogao u ratu sa Ukrajinom.

“Nemamo dokaze da je došlo do konačne odluke u vezi sa tim, ali pokušavamo sve vreme da naglasimo koliko je važno da se takvo nešto ne dogodi”, istakao je direktor CIA Vilijam Barns.

Takođe, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven govorio je u nedavnom intervjuu o ovakvoj mogućnosti, pa je tako naglasio da SAD “pažljivo posmatraju” da li će biti isporuka oružja iz Pekinga u Moskvu.

Iz kineske vlade negirali su sve tvrdnje SAD o pravljenju planova za slanje naoružanja u vidu municije, ali i u drugim oblicima, u Rusiju. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je ovo “upiranjem prstom u odnose Kine i Rusije”.

Jedini preostali nuklearni sporazum između Moskve i Vašingtona 

Još jedna važna komponenta u prethodnom Hladnom ratu, pored konteksta u kom se dve supersile nalaze jedna naspram druge, jeste upravo ono što ih je, između ostalog, i činilo supersilama – nuklearna moć. Sada, nuklearno oružje je ponovo tema o kojoj se često govori, a stvar je dodatno zakomplikovala odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da Moskva suspenduje učešće u sporazumu “Start”, koji je predviđao uzajamnu kontrolu nukelarnog arsenala između SAD i Rusije. 

Ovu vest je Putin saopštio nekoliko dana pre godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu, a u pitanju je poslednji preostali sporazum između SAD i Rusije koji se tiče kontrole nuklearnog oružja.

Odluka Kremlja da suspenduje učešće u “Startu” naišla je na osude Vašingtona, ali su ruske vlasti ipak naknadno pojasnile da će nastaviti da poštuju sva pravila koja su dogovorena tim sporazumom i da ne izlaze iz njega potpuno, ali da, bar za sada, žele da suspenduju svoje učešće.

ProfimediaAktivisti u Berlinu pozivaju na bolju kontrolu nuklearnog oružja, januar 2021.

Odluku Putina da suspenduje učešće Rusije u “Start” sporazumu, Vakruks vidi kao potrebu ruskog predsednika da pokaže kako može i dalje da eskalira situaciju, ali da zapravo ništa ne promeni. Ona dodaje da je ovo zapravo odgovor Moskve na činjenicu da Ukrajina dobija sve više naprednog oružja od saveznika koji su članovi NATO.

Vakruks, međutim, podseća da je tokom Hladnog rata bilo dosta sporazuma o kontroli naoružanja, ali da danas broj tih sporazuma opada, iako je sve veći broj zemalja koje poseduju nuklearni arsenal. Još jednom, ona ističe važnost Kine za aktuelnu postavku na geopolitičkoj sceni sveta.

“Jedan od problema i razloga za to što nemamo više tih sporazuma, jeste to što bi bilo koji takav sporazum trebalo da uključi i Kinu. Ne možete da kontrolišete samo SAD i Rusiju, ako ima bar još jedna zemlja koja u velikoj meri uvećava nuklearni kapacitet”, kaže Vakruks za Euronews Srbija.

“Gvozdena zavesa” u međuzavisnom svetu i pokušaji izolacije

Treća važna komponenta Hladnog rata kakav je nekada postojao, a na koju se mora obratiti pažnja kada se govori o tome da li svet ulazi u sličan period danas, jeste jasna podeljenost između “istoka” i “zapada”, odnosno postavljanje svojevrsne “gvozdene zavese”. Prilagođena današnjim okvirima, “gvozdena zavesa” možda ne mora da se odnosi striktno na zemlje na koje Rusija ima nedeljiv politički uticaj, a glavni razlog za to je upravo važna uloga koju Kina, de fakto ekonomski takmac SAD na globalnoj sceni, danas ima.

Pitanje je, takođe, i koliko je izolacija sa bilo koje strane moguća, kada uzmemo u obzir to da je svet danas mnogo više povezan nego ranije, a to posebno važi za ekonomsku povezanost Kine i SAD – ove zemlje su jedna drugoj u top tri ekonomska partnera.

“Ulazimo u situaciju koja veoma podseća na Hladni rat iako rusko-američki rivalitet nije dominantni trend svetske politike kao ranije. Tu je sada i ona sila o kojoj u ovom trenutku niko ne govori a mnogo je krupnije pitanje od Rusije – u pitanju je Kina. Takođe, tu su i uloge Indije ili globalnog juga u ovim dešavanjima”, rekao je za Euronews Srbija Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike.

Sa druge strane, potencijalnu “gvozdenu zavesu” danas možemo posmatrati i kroz nameru evropskih visokih zvaničnika da izoluju i kazne Rusiju zbog toga što je pokrenula rat u Ukrajini, a to uglavnom pokušavaju da urade uvođenjem sankcija.

Do sada, Evropska unija uvela je deset paketa sankcija usmerenih pre svega ka tome da se Rusija finansijski oslabi zabranom uvoza energenata i druge robe, a određene mere uvedene su i protiv pojedinaca za koje EU smatra da podržavaju rat u Ukrajini.

Međutim, neminovno je bilo da tokom ovih godinu dana rata mnoge strane kompanije obustave svoje poslovanje u Rusiji, što se moralo odraziti i na svakodnevni život stanovnika te zemlje. Tako, na primer, “viza” kartice više ne funkcionišu u Rusiji, i mnogi brendovi su se povukli sa tržišta.

Govoreći o tome da Rusija sada nije jaka kao što je bila ranije, pa da i to moramo uzeti u obzir kada govorimo o “Hladnom ratu 2.0”, i Vakruks je istakla činjenicu da ruske vlasti uglavnom krive Zapad za trenutni sukob.

“Ako pitate Ruse, oni će reći da godinama postoji sukob sa Zapadom i da je ovo intenzifikacija toga, ali njihov argument je da se NATO godinama spremao da ih napadne”, zaključila je Vakruks.

Hladni rat se vratio kao politički stil

Ričard Sakva napominje da je u ranijem sukobu postojala stabilna konfrontacija između dve supersile: SAD i SSSR-a, dok primećuje da je u druhom hladnom ratu sukob veoma razgranat. Dok se prvi fokusirao na Evropu, drugi je u svojoj suštini globalan. 

Kako kaže, Kina danas je daleko moćniji protagonista, nego što je to ikada bio Sovjetski Savez. Istovremeno, logika hladnog rata podrazumeva unutrašnju kontrolu i represiju kaoja se pokazala kobnom za SSSR, a sve to je poučno za Kinu i SAD. 

Ono što je izvesno, ruska invazija na Ukrajinu otvorila je novu eru umeđunarodnoj politici. Kako zaključuje Sakva u svom radu, drugi hladni rat je postao istinski globalni hladni rat koji ima različite frontove u Aziji, na Arktiku, u Africi, u otvorenom moru, ali i oštru gvozdenu zavesu u Evropi. Ističe da se hladni rat kao politički stil vratio.

“Međutim, za razliku od prvog hladnog rata, dublji strukturni pomaci u ravnoteži ekonomske i vojne moći na istoku znače da je politički Zapad pred izazovom kao nikada ranije. Sukob ima ideološku komponentu, ali je ona dvosmislenija nego prilikom prvog hladnog rata”, rekao je on i dodao:

“Drugi hladni rat je opasniji od prvog, a ishod je daleko neizvesniji”. 

Jovan Đurić

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/79811/navlacenje-nove-gvozdene-zavese-drugi-hladni-rat-je-opasniji-od-prvog-a-ishod-je-daleko-neizvesniji/vest