Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Navlačenje nove gvozdene zavese: “Drugi hladni rat je opasniji od prvog, a ishod je daleko neizvesniji”

Linije globalnih rascepa značajno su se podebljale u prethodnom periodu, što se moglo videti prilikom tajnog putovanja predsednika SAD Džozefa Bajdena u Kijev uoči godišnjice ruske invazije na Ukrajinu i tokom krize sa obarenjam kineskog balona iznad teritorije SAD

Published

on

Rusija je oluja, a Kina je klimatska promena – na taj način je šef nemačkih obaveštajaca govorio o stranim partnerima u oktobru prošle godine i dodao: “Dakle, moraćemo da se pripremimo za ovu vrstu klimatskih promena u narednim godinama”. U trenucima dok je davao tu izjavu, temperatura među blokovima u međunarodnim odnosima strmoglavo se spuštala do tačke u kojoj danas sve češće možemo čuti da se nalazimo u novom hladnom ratu.

Mašinerija konfrontacije je do tog trenutka bila u punoj opremi, naveo je Njujorker u svom tekstu uz ocenu da, od kada je pao Berlinski zid, svet nije bio toliko duboko podeljen sukobom oko oblika svoje budućnosti. Kako se dodaje, u širem smislu to je raskol između oblasti demokratije i autokratije, u kome se SAD i njihovi saveznici suprotstavljaju Rusiji i njenom dominantnom partneru – Kini, a blokovi u novom hladnom ratu jačaju.  

Temelji novog oblikovanja geopolitike postavljeni su u nizu događaja i kako vreme odmiče, oni samo jačaju: Evropa je na prekretnici odnosa sa Rusjom i pravi radikalan zaokret u vojnoj, ekonomskoj i energetskoj politici. NATO na samitima osuđuje agresiju Rusije ali istovremeno izražava zabrinutost zbog kineskih ambicija.

Ričard Sakva, profesor emeritus na Fakultetu za politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu u Kentu primećuje da broj velikih sila ostaje ograničen na dve – SAD i Kinu, i da je to ono što dovodi do spekulacija o ponovnom uspostavljanju dinamike u međunarodnoj politici koja podseća na prvi hladni rat. Istovreeno dodaje da narativ o drugom hladnom ratu na neki način vraća Rusiji mesto u međunarodnoj politici tako što se prenaglašava moć i status Moskve u međunarodnim odnosima.

Iako istoričari i istraživači diskutuju o ključnim elementima koji definišu “hladni rat”, najčešće se pominju pretnja nuklearnim ratom, blokovske podele, borba za pridobijanje država i međunarodnih aktera na svoju stranu i obilna vojna i ekonomska podrška radi suprotstavljanja neprijateljima. Sve to danas nam deluje prilično poznato. 

Ko je glavni protivnik SAD – Kina ili Rusija?

Govoreći o tome gde su glavne tačke sukoba i da li Zapad vidi Kinu ili Rusiju kao najveću pretnju, Aleksandra Vakruks, izvršna direktorka Dejvis centra za ruske i evroazijske studije na Harvard Univerzitetu kaže da se generalno gledano, kada se govori o hladnom ratu, pre svega misli na ideološki sukob između dva sistema koji se međusobno smatraju egzistencijalnim pretnjama.

“Međutim, ovde nema ideologije iza Putinove agresije i viđenja sveta. U pitanju je dominacija, ali to nije bazirano na bilo kakvoj teoriji, već se temelji samo na onome što je dobro za režim”, naglasila je.

“Ipak”, dodaje Vakruks, “ako kažemo da hladni rat predstavlja sistem supermoći koje su suprotstavljene jedna drugoj, mislim da je reč ‘sukob’ prejaka, ali da imamo ‘kompeticiju’ između SAD i Kine, gde je Rusija manji partner Kine, a htela bi da se o njoj misli kao o jednakom partneru”. 

Vakruks ističe i da je Rusija oslabljena još od početka rata u Ukrajini, pa u ovom trenutku mnogo više zavisi od Kine nego što je to bio slučaj pre godinu dana.

 

Kako se to ogleda u konkretnim događajima i primerima? Američki zvaničnici su, sudeći prema njihovim izjavama, prilično zabrinuti za moguću ulogu koju bi Kina mogla da ima u budućem razvoju rata u Ukrajini. Pored navoda iz Vašingtona o tome da je “Kina jasno odabrala rusku stranu”, američki zvaničnici u poslednje vreme su nekoliko puta sugerisali da bi Peking mogao da pošalje oružje Rusiji kako bi joj pomogao u ratu sa Ukrajinom.

“Nemamo dokaze da je došlo do konačne odluke u vezi sa tim, ali pokušavamo sve vreme da naglasimo koliko je važno da se takvo nešto ne dogodi”, istakao je direktor CIA Vilijam Barns.

Takođe, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven govorio je u nedavnom intervjuu o ovakvoj mogućnosti, pa je tako naglasio da SAD “pažljivo posmatraju” da li će biti isporuka oružja iz Pekinga u Moskvu.

Iz kineske vlade negirali su sve tvrdnje SAD o pravljenju planova za slanje naoružanja u vidu municije, ali i u drugim oblicima, u Rusiju. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je ovo “upiranjem prstom u odnose Kine i Rusije”.

Jedini preostali nuklearni sporazum između Moskve i Vašingtona 

Još jedna važna komponenta u prethodnom Hladnom ratu, pored konteksta u kom se dve supersile nalaze jedna naspram druge, jeste upravo ono što ih je, između ostalog, i činilo supersilama – nuklearna moć. Sada, nuklearno oružje je ponovo tema o kojoj se često govori, a stvar je dodatno zakomplikovala odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da Moskva suspenduje učešće u sporazumu “Start”, koji je predviđao uzajamnu kontrolu nukelarnog arsenala između SAD i Rusije. 

Ovu vest je Putin saopštio nekoliko dana pre godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu, a u pitanju je poslednji preostali sporazum između SAD i Rusije koji se tiče kontrole nuklearnog oružja.

Odluka Kremlja da suspenduje učešće u “Startu” naišla je na osude Vašingtona, ali su ruske vlasti ipak naknadno pojasnile da će nastaviti da poštuju sva pravila koja su dogovorena tim sporazumom i da ne izlaze iz njega potpuno, ali da, bar za sada, žele da suspenduju svoje učešće.

ProfimediaAktivisti u Berlinu pozivaju na bolju kontrolu nuklearnog oružja, januar 2021.

Odluku Putina da suspenduje učešće Rusije u “Start” sporazumu, Vakruks vidi kao potrebu ruskog predsednika da pokaže kako može i dalje da eskalira situaciju, ali da zapravo ništa ne promeni. Ona dodaje da je ovo zapravo odgovor Moskve na činjenicu da Ukrajina dobija sve više naprednog oružja od saveznika koji su članovi NATO.

Vakruks, međutim, podseća da je tokom Hladnog rata bilo dosta sporazuma o kontroli naoružanja, ali da danas broj tih sporazuma opada, iako je sve veći broj zemalja koje poseduju nuklearni arsenal. Još jednom, ona ističe važnost Kine za aktuelnu postavku na geopolitičkoj sceni sveta.

“Jedan od problema i razloga za to što nemamo više tih sporazuma, jeste to što bi bilo koji takav sporazum trebalo da uključi i Kinu. Ne možete da kontrolišete samo SAD i Rusiju, ako ima bar još jedna zemlja koja u velikoj meri uvećava nuklearni kapacitet”, kaže Vakruks za Euronews Srbija.

“Gvozdena zavesa” u međuzavisnom svetu i pokušaji izolacije

Treća važna komponenta Hladnog rata kakav je nekada postojao, a na koju se mora obratiti pažnja kada se govori o tome da li svet ulazi u sličan period danas, jeste jasna podeljenost između “istoka” i “zapada”, odnosno postavljanje svojevrsne “gvozdene zavese”. Prilagođena današnjim okvirima, “gvozdena zavesa” možda ne mora da se odnosi striktno na zemlje na koje Rusija ima nedeljiv politički uticaj, a glavni razlog za to je upravo važna uloga koju Kina, de fakto ekonomski takmac SAD na globalnoj sceni, danas ima.

Pitanje je, takođe, i koliko je izolacija sa bilo koje strane moguća, kada uzmemo u obzir to da je svet danas mnogo više povezan nego ranije, a to posebno važi za ekonomsku povezanost Kine i SAD – ove zemlje su jedna drugoj u top tri ekonomska partnera.

“Ulazimo u situaciju koja veoma podseća na Hladni rat iako rusko-američki rivalitet nije dominantni trend svetske politike kao ranije. Tu je sada i ona sila o kojoj u ovom trenutku niko ne govori a mnogo je krupnije pitanje od Rusije – u pitanju je Kina. Takođe, tu su i uloge Indije ili globalnog juga u ovim dešavanjima”, rekao je za Euronews Srbija Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike.

Sa druge strane, potencijalnu “gvozdenu zavesu” danas možemo posmatrati i kroz nameru evropskih visokih zvaničnika da izoluju i kazne Rusiju zbog toga što je pokrenula rat u Ukrajini, a to uglavnom pokušavaju da urade uvođenjem sankcija.

Do sada, Evropska unija uvela je deset paketa sankcija usmerenih pre svega ka tome da se Rusija finansijski oslabi zabranom uvoza energenata i druge robe, a određene mere uvedene su i protiv pojedinaca za koje EU smatra da podržavaju rat u Ukrajini.

Međutim, neminovno je bilo da tokom ovih godinu dana rata mnoge strane kompanije obustave svoje poslovanje u Rusiji, što se moralo odraziti i na svakodnevni život stanovnika te zemlje. Tako, na primer, “viza” kartice više ne funkcionišu u Rusiji, i mnogi brendovi su se povukli sa tržišta.

Ruska rublja oporavlja se u poslednje vreme

Govoreći o tome da Rusija sada nije jaka kao što je bila ranije, pa da i to moramo uzeti u obzir kada govorimo o “Hladnom ratu 2.0”, i Vakruks je istakla činjenicu da ruske vlasti uglavnom krive Zapad za trenutni sukob.

“Ako pitate Ruse, oni će reći da godinama postoji sukob sa Zapadom i da je ovo intenzifikacija toga, ali njihov argument je da se NATO godinama spremao da ih napadne”, zaključila je Vakruks.

Hladni rat se vratio kao politički stil

Ričard Sakva napominje da je u ranijem sukobu postojala stabilna konfrontacija između dve supersile: SAD i SSSR-a, dok primećuje da je u druhom hladnom ratu sukob veoma razgranat. Dok se prvi fokusirao na Evropu, drugi je u svojoj suštini globalan. 

Kako kaže, Kina danas je daleko moćniji protagonista, nego što je to ikada bio Sovjetski Savez. Istovremeno, logika hladnog rata podrazumeva unutrašnju kontrolu i represiju kaoja se pokazala kobnom za SSSR, a sve to je poučno za Kinu i SAD. 

Ono što je izvesno, ruska invazija na Ukrajinu otvorila je novu eru umeđunarodnoj politici. Kako zaključuje Sakva u svom radu, drugi hladni rat je postao istinski globalni hladni rat koji ima različite frontove u Aziji, na Arktiku, u Africi, u otvorenom moru, ali i oštru gvozdenu zavesu u Evropi. Ističe da se hladni rat kao politički stil vratio.

“Međutim, za razliku od prvog hladnog rata, dublji strukturni pomaci u ravnoteži ekonomske i vojne moći na istoku znače da je politički Zapad pred izazovom kao nikada ranije. Sukob ima ideološku komponentu, ali je ona dvosmislenija nego prilikom prvog hladnog rata”, rekao je on i dodao:

“Drugi hladni rat je opasniji od prvog, a ishod je daleko neizvesniji”. 

Jovan Đurić

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/79811/navlacenje-nove-gvozdene-zavese-drugi-hladni-rat-je-opasniji-od-prvog-a-ishod-je-daleko-neizvesniji/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending