Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Najveći EPS-ovi dužnici: 176 miliona evra moglo je da spreči katastrofu

Više od 20,7 milijardi dinara Elektroprivreda Srbije (EPS) potražuje od 20 najvećih dužnika, među njima ima i više kompanija u stečaju.

Published

on

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Više od 20,7 milijardi dinara Elektroprivreda Srbije (EPS) potražuje od 20 najvećih dužnika, među njima ima i više kompanija u stečaju. Dok EPS potražuje ovaj novac u isto vreme su se čule kritike na nedavnoj sednici Vlade Srbije kojoj je prisustvovao i predsednik Republike Aleksandar Vučić o tome kako treba održavati mrežu, menjati drvene bandere i slično, nakon što je zbog snežnih padavina došlo do havarije koja je ostavila na desetine hiljada domaćinstava neko vreme bez struje.

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije na 10. septembar ove godine potraživalo je od 20 najvećih dužnika nešto više od 20 milijardi i 751 milion dinara. Spisak dužnika je sličan kao i prethodnih godina, osim što na njemu nema Ziđina koji je pre dve godine isplatio dugovanja EPS-u. Važno je napomenuti i da 20 najvećih dužnika ove godine duguje više nego u 2020. kada su dugovali 19 milijardi dinara.

Na čelu spiska najvećih dužnika ove godine je „Železara Smederevo“ nad kojom je pokrenut stečajni postupak, a od koje EPS potražuje nešto više od 4,6 milijardi dinara. Ceo iznos duga je prijavljen u stečajnu imovinu. Iznos njihovog duga ostao je isti kao u 2020. godini.

Inače, kompletnu imovinu Železare je od jula 2016. godine preuzeo novi vlasnik, New-Silkroad Holding Co. Limited iz Kine, a firma je nastavila da posluje pod novim imenom „HBIS Group Serbia Iron and Steel“. Kako tvrde u EPS-u, kineski HBIS koji je preuzeo Železaru redovno izmiruje tekuće obaveze.

Na drugom mestu dužnika nalazi se javno preduzeće „PEU Resavica“ koja duguje 3,4 milijardi dinara ove godine, dok je u 2020. dugovao 2,6 milijardi dinara. Na trećem mestu je „Energetika“ Kragujevac koja ove godine duguje dve milijarde dinara, dok je od ovog kragujevačkog preduzeća EPS u 2020. potraživao 1,7 milijardi.

Na četvrtom mestu nalazi se Infrastruktura železnica Srbije sa nešto više od 1,2 milijarde dinara, sledi je JKP „Toplana“ Bor sa 1,06 milijardi, zatim „SFS“ Paraćin koji je u stečaju i koji duguje 895 miliona dinara.

„Yumco“ Vranje nalazi se na sedmom mestu sa dugom od 822 miliona evra, zatim „Politika“ Beograd sa 821 milionom, JKP „Infostan tehnologije“ Beograd sa 784 miliona dinara duga.

Na desetom mestu je Gradska uprava Kragujevca sa 694 miliona dinara, zatim „Radijator“ Beograd nad kojim je pokrenut stečaj, a koji duguje 671 milion dinara. Zatim sledi, takođe u stečaju, Sirmium Steel sa 577 miliona i JPKP „Lazarevac“ sa 461 milionom dinara duga.

Firma „Holding kablovi“ iz Jagodine duguje 459, a pančevačka „HIP Azotara“ u stečaju 450 miliona dinara. „Vodovod“ Bor i „Vodovod“ Smederevska Palanka duguju 420, odnosno 374 miliona dinara.

Na 18. mestu nalazi se „GSP“ Beograd sa 358 miliona dinara duga, te „FAP Korporacija“ Priboj sa 280 i JKP „Gradska toplana“ u Kruševcu sa 279 miliona dinara duga EPS-u.

Grafika:Slađana Đermanović/Nova.rs

Od duga bi mogli da zamene polovinu drvenih bandera

Predsednik Aleksandar Vučić je naveo da EPS u niskonaponskoj mreži ima 1,846 miliona betonskih stubova i 920.000 drvenih bandera i dodao da je potrebno 350 miliona evra kako bi se zamenile sve drvene bandere. Kada pogledamo dugove najvećih 20 dužnika prema EPS-u u vrednosti od 176 miliona evra, onda možemo da zaključimo da je od tog novca moglo da se zameni polovina drvenih bandera u Srbiji.

Ekonomista Milan Kovačević ističe za „Novu“ da bi EPS trebalo da postupa sa svim dužnicima manje-više ravnopravno, jer ako ne mogu da naplate dug ili isti tolerišu, onda imaju manje novca za samo poslovanje. On navodi da bi EPS trebalo da postupa strože kod onih čije dugovanje prelazi neki ugovoreni rok i da pokušaju da naplate taj novac.

Kada novac duguju preduzeća u stečaju, Kovačević ocenjuje da „tu ne može ništa drugo da se uradi, osim da se eventualno pospeši rešavanje stečaja“.

„Pa ako šta pretekne od imovine u stečaju, onda će oni nešto od toga naplatiti, ali bi trebalo da su već otpisali deo tog potraživanja jer sigurno neće moći sve da naplate“, kaže Kovačević za „Novu“.

Šta je sve EPS mogao da uradi sa potraživanjima dužnika

Imajući u vidu nedavna dešavnaja sa havarijom zbog snežnih padavina, Kovačević navodi da bi od novca dužnika moglo da se obezbedi da se pokrije ugalj i tako ne meša sa blatom, te da se remont termoelektrana završi ranije.

Dodaje da je novac od potraživanja mogao da se upotrebi i za druge investicije kako bi EPS održao svoje kapacitete u dobrom stanju.

„Njihov direktor bi morao da ima uvek veliki cilj kako da pribavi više novca i da se oni odmah upotrebe i da to bude u funkciji veće proizvodnje i boljeg postojanja“, navodi Kovačević za „Novu“.

Naš saogovornik ocenjuje da bi EPS trebalo reogranizovati i da direktor Milorad Grčić „ne spada u neke kalibre za upravljanje tako velikim preduzećem“.

„Uvek svako preduzeće ima interes da što pre naplati svoju robu i usluge, jer uvek ima mnogo ideja kako se novac može potrošiti kako bi se dobili što bolji efekti u preduzeću“, poručuje Kovačević.

Podsetimo, početkom 2019. godine tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je kineski Ziđin otplatio sve dugove Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća (UPPR), te su tada izmerene sve obaveze prema budžetu Srbije, a isplaćene su i obaveze prema EPS-u za isporučenu električnu energiju.

Inače, RTB Bor je, zajedno sa Železarom, Azotarom i još nekim preduzećima, više godina bio među najvećim dužnicima EPS-a.

autor: Aleksandar Nastevski

izvor: https://nova.rs/vesti/biznis/eps-najveci-duznici-2021/

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending