U regionu vlada potpuni politički haos, koji jedino odgovara nacionalističkim elitama jer oni zahvaljujući mržnji i nacionalizmu opstaju godinama na vlasti.

• Politika
• 01. Sep. 2021  01. Sep. 2021
• 3

Aleksandar Vučić i Milorad Dodik

Balša Božović (Foto: Fonet)

O političkoj situaciji u regionu, politici koju vode Aleksandar Vučić, Milorad Dodik, stanju u Crnoj Gori, Rezoluciji o genocidu u Srebrenici govorio je  za „Slobodnu Bosnu“ predsjednik Izvršnog odbora Regionalne Akademije za razvoj demokratije, Balša Božović.

Kako gledate na političku situaciju u regionu?

– Situacija je najgora od poslednjeg oružanog konflikta do sada. Imate probuđene nacionalizme na svim stranama, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i Albaniji, što govori da se su nacionalizmi sve vreme bili tu i da su se samo pritajili u poslednje dve decenije iz straha od prisutnosti Zapada u regionu. Kada su osetili da se Zapad povukao i posvetio svojim problemima, nacionalizmi su odmah izmileli na površinu i počeli da obnavljaju snove o svojim “svetovima”. Tako imate dominantne tri velikodržavne opcije – “Srpski svet”, “Hrvatski svet” i  “Albanski svet”. To je potvrdio u svom “non-paperu” i Janez Janša, koji u starom maniru nekadašnje jugoslovenske UDB-e neformalno raznim centrima EU predlaže nove etničke granice na ovim prostorima. To, naravno, podrazumeva i nove sukobe i nove ratove, jer tri velikodržavna nacionalizma u podeli teritorija neminovno ne vide male države i male narode poput Bošnjaka, Makedonaca, Crnogoraca i mnogih drugih. Međutim, ukoliko mi dozvolite, skrenuo bih vašu pažnju na još jednu stvar. Ta tri velikodržavna projekta, koja su pokušala da se oslone na podršku Trampove administracije, a da iskoriste trenutne slabosti EU oličene u njenoj unutrašnjoj konfuziji koja traje od izlaska Velike Britanije iz Unije do danas praćena i Covid krizom, ogolila su svoju površnost. Ti nacionalizmi, koji danas međusobno odlično sarađuju (primer Vučić – Rama, Milanović – Dodik, Plenković – Vučić), baš kao nekada Tuđman i Milošević u Karađorđevu, zaboravili su da postoji svet oko njih i da nisu sami na ovom Balkanu. Oni su, zagnjureni u svoje partikularne interese, u snove o svojim istorijskim ulogama i natpisima u čitankama, zaokupljeni  pljačkanjem i laganjem građana radi opstanka na vlasti, zaboravili koliko su zapravo mali. Oni misle da je Balkan jedna salveta koju će oni deliti samo između sebe. Razumete? Oni ne vide da, ako se to dogodi, postoje i drugi nacionalizmi tik u našem neposrednom susedstvu.

POLITIKA ALEKSANDRA VUČIĆA

Koji su to nacionalizmi?

– Recimo, rumunski, koji takođe sanja o teritorijama za koje misle da su nepravedno izgubili u ranijim vremenima, pa onda pitanje rumunsko – vlaških odnosa u Srbiji. Zatim, Bugarska koja ima otvorena pitanja sa Severnom Makedonijom, a pitanje je trenutka kada će se isti problem javiti i sa bugarskom manjinom u Srbiji, jer u nekim opštinama u Srbiji se već vijore bugarske zastave. Zatim, imamo i mađarski nacionalistički projekat kome je Orban nedavno podigao spomenik i učinio ga delom zvanične mađarske politike, a zove se “64 županije”. Ovaj projekat podrazumeva da se veliki delovi Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije nalaze u sastavu velike Mađarske. Da ne zalazimo sada u aspiracije Grčke, Italije i drugih zemalja.  Pritom, kao što znate, sve pomenute zemlje su daleko finansijski i vojno moćnije od Srbije, Hrvatske i Albanije. Umesto Janšinog “non-papera”, bolje bi nam bilo da se posvetimo izgradnji demokratije, građanskih država,  dobrosusedskih odnosa i pomirenja u regionu, ne bismo li sačuvali i ovo malo što nam je ostalo.

Koliko je opasna politika koju vodi Aleksandar Vučić i koliko ona utiče prvenstveno na situaciju u Bosni i Hercegovini?

– Postoji još opasnija teza od te da Aleksandar Vučić vodi opasnu politiku u regionu, a to je da ta politika vodi njega. Jasno je da nakon dolaska na vlast on pokušava da se predstavi kao neko ko je izvukao pouku iz perioda ’90-tih. Međutim, probuđeni srpski nacionalizam od strane Moskve, preko Srpske pravoslavne crkve i njima bliskih grupacija (Srpska akademija nauka i umetnosti, navijači fudbalskih klubova, razna udruženja i stranke koje su pod direktnom kontrolom zvanične i nezvanične Moskve) sužavaju prostor Aleksandru Vučiću da opstane na vlasti uz apsolutnu većinu, te i on onda jaše taj talas nacionalizma i ksenofobije, kako bi politički opstao ne razumejući da će taj talas potopiti i njega. Sada govorim samo o njegovoj politici u regionu, ne zalazim sada u unutrašnju politiku Srbije sa režimom koji Vučić predvodi.

Dakle, srpski nacionalizam je, sa druge strane, izgubio sve ratove koje je vodio, razbio Jugoslaviju u kojoj su Srbi živeli mirno i spokojno, osiromašio građane i odvojio Srbiju od sveta… na kraju, i izgubio teritorije. Zato je odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini neodvojiv od odnosa Srbije i Kosova. Srpski nacionalizam zna i oseća da je Kosovo izgubljeno i sada pokušava da se održi u životu tražeći kompenzaciju u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Zato je i nastao “srpski svet” po uzoru na “ruski svet” – kao poslednja faza na putu u totalno propadanje Srbije. To znači da Republika Srpska bude pre svega deo “srpskog sveta” u trouglu Banjaluka, Podgorica, Beograd. Isto važi i za Crnu Goru koja treba po tom planu da postane “srpska sparta”, gde srpski nacionalizam negira crnogorsku naciju i sve što je crnogorsko. Porazno je za sve nas da to opet proživljavamo u 21. veku.

Srbija stvorena “Memorandumom” SANU 1986. koji je potvrđen i u političkom smislu usvojen na 8. sednici Saveza komunista Srbije 1987. godine kada je Milošević preuzeo punu vlast u zemlji i zajahao talas srpskog nacionalizma koji Srbiju do danas drži centralizovanu i utamničenu jednostavno nije održiva. Meni je žao što gledam kako se raspada u istom nacionalističkom populizmu iz ’90-tih, u pljački, ubistvima i centralističkom ustrojstvu.

Koliko je bitno za pomirenje i suživot u regionu procesuiranje zločina nad civilima u ratovima ’90-tih?

– Regionalna Akademija za razvoj demokratije, kojom predsedavam, zajedno sa njenim članovima iz celog regiona, mladim političarima, liderima, nevladinim organizacijama okupljenim oko Akademije i eksperata iz regiona daće jasan i snažan odgovor na “non-pejper” Janeza Janše i nabujalog nacionalizma u regionu. Mi smatramo da dok se ne kazne odgovorni za ubistva, progone i zločine u ratovima ’90-tih, do tada će narodi prebacivati odgovornost jedni na druge i do tada će trajati ta mržnja, pa čak i neka vrsta nedovršenog i samo zamrznutog konflikta. Svesni smo da nacionalističkim elitama ovakvo stanje vrlo odgovara. Oni na mržnji i nacionalizmu opstaju na vlasti i zato jedino njima nije u interesu da dođe do pomirenja i suživota, jer tu nema mesta za sadašnje tradicionalne nacionalističke političke elite. Svi oni znaju da danas dok vi i ja pričamo stotine ratnih zločinaca slobodno šeta Srbijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i da republička tužilaštva za ratne zločine sve to znaju, a ne rade ništa da ih procesuiraju. Nedavno sam bio u Gruborima i Plavnu, gde je nakon završetka vojne akcije „Oluja“ 1995. godine pobijeno stanovništvo srpske nacionalnosti. Kome su oni smetali u tim selima? Goloruki i bosonogi. Takvih primera ima u BiH i Kosovu koliko hoćete kada su u pitanju sve nacionalnosti. To je naša tragedija – to što je bilans tog rata bio više od četiri miliona izbeglica koje su otišle u beli svet, stotine hiljada ubijenih, ranjenih i prognanih, a političke elite koje su vodile rat  enormno su se obogatile. To mi i danas trpimo.

GENOCID SE DOGODIO I TAČKA

Kako komentarišete Inzkovu odluku o zabrani negiranje genocida i veličanju zločina?

– Kao jedinu ispravnu i u krajnjoj meri zakasnelu. Nije mi jasno zašto se ranije nije donela takva odluka. Mislim da je međunarodna zajednica olako shvatila Zapadni Balkan i prebrzo nas spustila na listi svojih prioriteta. Genocid se dogodio i tačka. Šta znači sramni izgovor: to nije bio genocid, to je bio strašan zločin? A strašan zločin je u redu, a genocid nije? Da li vidite to nepristajanje na suočavanje sa prošlošću? Pa ko će da me ubedi da nije bilo genocida, ako su kosti jednog čoveka pronađene na tri različita lokaliteta?! Da li znaju ti negatori genocida kako se zove kada nečije kosti zakopavate pa iskopavate tri puta? Očekujem da tužilaštvo počne hitno da kažnjava sve oni koji taj zločin negiraju, a od međunarodne zajednice da takvim pojedincima uvodi personalne sankcije. A koliko je Inzko u pravu govore i nebrojene izjave Milorada Dodika koji je prvi priznao Genocid i optužio Mladića i Karadžića za genocid, ali danas, kada je talas nacionalizma toliko preplavio naša društva, sve to poriče, jer misli da mu je to jedini način da opstane na vlasti. Dakle, nacionalizam i negiranje genocida i zločina je biznis našim političkim elitama jer i one same znaju da se desio i da je zločin tu, ali iz lukrativnih razloga i, pre svega, korupcije oni pričaju suprotno. Zato ohrabrujem tužilaštvo BiH da počne da funkcioniše.

Da li je Crna Gora na najboljem putu ka pomirenju, s obzirom da je usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici?

– Rezoluciju o genocidu u Srebrenici je usvojila većina poslanika u Skupštini Crne Gore i to je dobra vest. Nije dobra vest to što je mali broj poslanika vladajuće većine glasao za Rezoluciju, jer je ona faktički usvojena glasovima opozicije. Ali to je važna poruka koju je Crna Gora poslala svima koji su se toj Rezoluciji protivili. Danas je, čini mi se, Crna Gora pod pritiskom upravo te negatorske politike genocida, oličene u “srpskom svetu”, koja pokušava da preko Srpske pravoslavne crkve ostvari svoj cilj, a to je da pokuša da relativizuje i Crnu Goru (pričajući da je referendum o nezavisnosti bio pokraden) i crnogorsku naciju (nazivajući ih nakotom, milogorcima i izmišljenom komunističkom tvorevinom) zbog svega što je Crna Gora uradila u prošlosti, a srpski nacionalisti smatraju izdajom (priznanje Kosova, podrška BiH, osuda genocida nad Bošnjacima, referendum o nezavisnosti, ulazak u NATO, izvinjenje za Dubrovnik itd). Nažalost, Crna Gora je pred velikim izazovima, a podele su veće nego što su ikada bile.

Nedavno ste kazali kako žalite građane Bosne i Hercegovine je im sudbinu kreiraju Čović, Dodik i Izetbegović. Na to ste dodali hrvatsku i srpsku političku elitu, te velike sile sa strane…Možete li to pojasniti?

– Kada se vratimo na ono što smo već rekli, a to je da je nacionalizam za njih biznis i da nas oni svađaju i huškaju jedne na druge i onda i sada samo da bi opstali na vlasti bez obzira na žrtve, zamislimo samo na šta je taj jadan narod osuđen pored takvih političara. Evo samo zamišljam sebe u njihovoj koži… preživim opsadu Sarajeva, rasture se prijateljstva, porodice, poginu najbliži i najvoljeniji… zbog čega? I onda Miloševićevi, Tuđmanovi i Izetbegovićevi mali od palube sada opet hoće da crtaju granice po Bosni i Hercegovini i da je koče i ponižavaju sa svih strana. Pa tu onda imamo Erdogana koji kumuje jednom od njih, to znači da će Putin verovatno sutra kumovati Dodiku…. I kuda nas sve to vodi? Pustite taj jadan narod na miru, maknite ruke od njega. Dosta je više!

Vjerujete li da su Dodiku dani odbrojani i da bi u jednom trenutku mogla izostati podrška Aleksandra Vučića?

– Dodik je samo personifikacija onoga što nam se dogodilo i onoga što nam se događa. Sve bi uradio za mrvu vlasti, a da mu se ne da da pokaže ni oka pameti. Nisam siguran da mu bilo ko može više pomoći, pa ni Vučić. On zna da je bivši političar. Čeka ga velika odgovornost za sve afere koje je imao tokom svoje vlasti kao i za slučaj nerasvetljenog ubistva Davida Dragičevića. U knjizi Vetona Surroia “Zmijske noge”, Veton opisuje Hašima Tačija kao čoveka koji je spreman sve da uradi samo da ostane na vlasti jer bi u suprotnom predavao istoriju u osnovnoj školi u Mališevu. Paralelu možete izvući i za Dodika, ali i za mnoge druge lidere iz regiona. Drugim rečima, to su ljudi koji su veštim manipulacijama došli do velike vlasti, a u nekim drugim okolnostima bi bili ljudi sa margine društva. Tako i Dodik misli da je Dedinje daleko od Laktaša, ali vara se. Sve se preko noći promeni.

Nije tragedija pasti sa vlasti, tragedija je to što ni u jednom momentu nisu razmišljali kako će ih ljudi pamtiti nakon silaska sa vlasti. To je poruka i za Vučića. On je imao šansu i snagu da stvari promeni, ali je umesto toga nastavio tamo gde su mnogi nacionalisti pre njega stali i nastavio da vodi Srbiju u pogrešnom pravcu.

Razgovarala: Elvira KOKOR

slobodna bosna