Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto je epidemiološka situacija u Srbiji alarmantna. Sagovornici su bili epidemiolog profesor Zoran Radovanović i Dušan Teodorović, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je reči o tome zašto vlast u Srbiji ne preduzema mere da se zaustavi širenje kovida već samo upućuje apele da se ljudi vakcinišu, zašto je Krizni štab za borbu protiv pandemije pasivan, zbog čega broj vakcinisanih ne prelazi 50 procenata iako Srbija ima dovoljno vakcina, koliko je jak antivakserski pokret u Srbiji, zašto Lekarska komora Srbije ne reaguje kada pojedini lekari vode kampanju protiv vakcinacije.

Razgovaralo se i o tome kako je beogradski Medicinski fakulet jedini u Srbiji uveo kovid propusnice, zbog čega nije uvedena obavezna vakcinacija za zaposlene u zdravstvu među kojima ima dosta nevakcinisanih, da li je predsednik Vučić u pravu kada tvrdi da bi se uvođenjem obavezne vakcinacije prekšio ustav, da li je Vučić protiv restrikcija zato što među biračima Srpske napredne stranke ima dosta antivaksera, pa se boji da bi restriktivne mere negativno uticale na njegov rejting, kao i o tome kakve će biti posledice sadašnjeg odnosa vlasti prema pandemiji.

Omer Karabeg: Zašto vlast ne preduzima mere da zaustavi širenje virusa već samo upućuje apele da se ljudi vakcinišu?

Zoran Radovanović: Problem je u tome što se vlast ne rukovodi interesom naroda nego vlastitim rejtingom. Čovek koji u ovoj zemlji o svemu odlučuje svestan da antivakcinaši predstavljaju znatan deo populacije i ne želi na njih da udari. Njemu odgovaraju ksenofobični i mrziteljski glasovi, štaviše on ih neguje.

Tako da imamo šizofrenu situaciju – vlast upućuje poruke da se ljudi vakcinišu, ali istovremeno na prorežimskih televizijama ogroman prostor dobijaju antivakcinaši, ljudi koji tvrde najbesmislenije stvari o virusu – da ta bolest ne postoji, da je sve to propaganda i da su u vakcinama čipovi.

Dvostruka igra

Dušan Teodorović: Ovaj režim u svemu igra dvostruku igru. Pred Evropom se hvali visokim nivoom demokratije u Srbiji, a na domaćem terenu demokratija se guši na svakom koraku. Tako je i sa vakcinacijom. Neki od ljudi koji na televizijama govore protiv vakcinisanja imaju profesorske i doktorske titule. Šteta koju je naneo, recimo, doktor Nestorović je nemerljiva.

Mislim da tu ima elemenata i za krivičnu odgovornost, ali svakako za poništavanje profesure bez obzira što je otišao u penziju i za izbacivanje iz Srpskog lekarskog društva. To bi normalna država morala da uradi.

Omer Karabeg: Zašto ne reaguje Lekarska komora kada njeni članovi šire antivaksersku propaganda?

Dušan Teodorović: Srpsko društvo i mnoga stručna i naučna udruženja karakterišu kukavičluk i oportunizam. To važi i za Lekarsku komoru koja ćuti i dozovoljava da Nestorović radi to što radi. To važi i za Građevinski i Saobraćajni fakultetet koji ćute kada se predlaže mreža linija metroa koja pogoduje privatnim interesima. Tako je u svim segmentima društva. Srpsko društvo je društvo kukavica.

Antivakseri

Zoran Radovanović: Među ozbiljnim ljudima u akademskoj zajednici Nestorović i njemu slični uživaju prezir. Pre godinu i po dana pet uglednih lekara tražilo je od Lekarske komore da se Nestoroviću oduzume licenca. U Lekarskoj komori sve vreme tvrde da zbog kovida ne mogu da se sastanu da bi o tome raspravljali, mada im se ostale aktivnosti normalno odvijaju. Isti zahtev uputlo je i udruženje lekara “Ujedinjeni protiv kovida”. Opet ništa nije preduzeto.

Mislim da je Nestorović državni projekat. Državi odgovara da ima čoveka koji će da relativizuje naučne istine, da dovede u pitanje sistem naučnog mišljenja i da ga devalvira. On to jako uspešno čini. Cilj je da se konfrontiraju vakcinaši i nevakcinaši, pa da se onda pojavi vođa kao spasilac da arbitrira.

Dušan Teodorović: Srbija je okupirana zemlja. O svemu odlučuje jedan čovek i on po drugi put demonstrira svoju monstruoznu formulu 100:1. Kao što je devedesetih godina pretio da će 100 Bošnjaka da strada za jednog ubijenog Srbina, duboko verujem da je spreman da 100 ljudi umre od kovida da on ne bi izgubio nijedan glas na izborima. Njegov cilj je da Srbiju drži u pokornosti sa njim na vrhu. Da ova vlast želi dobro Srbiji, ona bi se drugačije ponašala.

Kao što uoči izbora umeju da idu od vrata do vrata i skupljaju glasove tako bi mogli da šalju svoje aktiviste da ubeđuje narod da se vakciniše. Da im je stalo do zdravlja naroda izbacili bi sa televizije Zadruge i rijaliti programe i bavili se edukacijom ljudi objašnjavajući im svrsishodnost vakcinisanja. Oni to ne žele. Njih interesuju samo izbori i ostanak na vlasti.

Vakcina i ustav

Omer Karabeg: Predsednik Vučić kaže da bi se uvođenjem obavezne vakcinacije prekršio ustav. Da li je u pravu?

Zoran Radovanović: Apsolutno nije. Kako to može da kaže čovek koji svakog dana krši ustav ove zemlje. Njegova zvanična ovlašćenja su daleko manja od onog što on radi. Vučić tačno zna šta piše u ustavu, a tri meseca se prenemaže tvrdeći da ne zna da li bi obavezna vakcinacija bila po ustavu. Pa trebalo je da pita Ustavni sud. Svaki pripravnik će mu reći da po članu 20 ustava mogu da se suze prava građana ako situacija to zahteva. To je regulisano i zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti gde se u nekoliko članova eksplicitno navode takve situacije. Jedna od njih je ova u kojoj se sada nalazimo.

Pošto je sada epidemiološki vanredna situacija, čak i ministar zdravlja može da naredi obaveznu imunizaciju, ograniči kretanje i zabrani putovanja van određenog područja. U tom smislu on ima ogromna ovlašćenja i sve to je u skladu sa ustavom. Tako je i u drugim evropskim zemljama. To što tvrdi Vučić je apsolutna neistina.

Dušan Teodorović: Duboko verujem da se uvođenjem obavezne vakcinacije ne bi prekršio ustav zato što verujem stručnjacima.Zdravstveni propisi svakako omogućavaju da se izvrši obavezna vakcinacija. Ja sam imao dvadesetak godina i pamtim da je u našoj nekadašnjoj zemlji, koja se zvala Jugoslavija, 1972. godine za vreme epidemije velikih boginja za tri nedelje vakcinisano 18 miliona ljudi i spašeno desetine hiljada života.

Sada živimo u drugačijoj zemlji. Sada posilni Miloševića, Mire Marković i Vojislava Šešelja vode ovu zemlju. Kada čovek sluša ministra zdravlja Zlatibora Lončara svakome je jasno da čovek takvih performansi ne može da obavlja tu funkciju.

Apelujem na hrabre pojedince i institucije se brane od kovina i da bez odluke vlade uvode kovid propusnice i druge mere kao što su to uradili na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Jer, ako je nečije pravo da se ne vakciniše, ja kao vlasnik kafića imam pravo da odredim ko će da sedi u mom lokalu na mojim stolicama. Moje pravo ne može da bude manje od njegovog. Mi moramo da branimo ljudske živote od vlade koja je spremna da žrtvuje ljudske živote da ne bi izgubila glasove na izborima i da bi opstala na vlasti. Moramo da se samoorganizujemo u ovoj tragičnoj situaciji po Srbiju.

Zoran Radovanović: To što je uradio Medicinski fakultet potpuno je normalno. Neetički je i nehumano da osoblje i studenti hodaju po hodnicima bolnica, ulaze u bolesničke sobe i zaražavaju bolesnike. Nije im dosta što su bolesni, treba da dobiju još i kovid. Moralna i profesionalna obaveza dekanskog kolegijuma bila je da uoči nove školske godine donese takvu meru.

Ovo nije bolest sa takvom smrtnošću kao što je bila variola vera, tako da ja ne bih zagovarao obaveznu vakcinaciju svih građana. Ali bilo je normalno, kad smo već imali toliko vakcina, da smo od januara išli na obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika i javnih službi. Da je uvedena obavezna vakcinacija za nastavnike i učitelje u školama bi bila mnogo bezbednija situacija.

Umesto toga mi smo, da ne bi bacili vakcine, molili strance da dođu da se vakcinišu i poklanjali vakcine šakom i kapom. Isto je bilo i sa nabavkom respiratora. Bilo je važno nabaviti i medijski pokazati da smo najbolji, prvi u Evropi i svetu. Kad smo sve to nabavili, više nismo znali šta s tim da radimo jer je država izgubila interes za zdravstveno prosvećivanje i objašnjavanje značaja vakcinacije.

Jedan čovek se pita za sve

Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da među zdravstvenim radnicima ima dosta onih koji odbijaju da se vakcinišu?

Dušan Teodorović: Ne mogu da shvatim da je neko lekar ili medicinska sestra, a da odbija vakcinaciju. To znači da ne veruje u svoju struku, u ono za šta je obučavan. Za mene su to neverovatne stvari i ja to jedino mogu da povežem sa raspadom društva. A srpsko društvo je trenutno u raspadu. Ne znam kakvo drugo objašnjenje da dam.

Tokom pandemije bili smo svedoci cirkuskih predstava Aleksandra Vučića zarad dobijanja političkih poena. Predsednika Kine nazivao je bratom, dočekivao je kineske avione sa vakcinama. Respiratori su nekontrolisano kupovani bez ikakve analize koliko ih je potrebno i po kojoj ceni. O svemu je odluku donosio jedan čovek koji se nije libio da čak daje instrukcije lekarima o tome kako se koristi respirator.

Ovoj vlasti je važnije da se prave spomenici, jer se to vidi i seku se vrpce, nego da se uvede kanalizacija. Tako je i sa vakcinama. Najvažnije je da se Vučić slika na aerodromu sa kineskom ambasadorkom, a posle nek ide kako ide.

Omer Karabeg: Zašto Ministarstvo zdravlja nije uvelo obaveznu vakcinaciju za sve zdravstvene radnike kao što je to urađeno u mnogim evropskim zemljama?

Zoran Radovanović: Ovde se pita samo jedan čovek čak i za najmanje stvari. Svaka inicijativa se sputava, niko ne sme ništa da uradi sam na svoju ruku. Zato smo svedoci i haosa do koga je došlo kada je u pitanju lečenje obolelih. Ako neko ima nesreću da se razboli mora po šest, sedam sati da čeka pred kovid ambulantom. Sve je toliko neorganizovano. Nama su zdravstvene ustanove žarišta zaraze. Ministarstvo ništa ne može samo da reši. Sve zavisi od jednog čoveka, a u zemlji sa sedam miliona ljudi nemoguće da iz jedne glave izađu sve odluke.

Lični primer

Omer Karabeg: Šta bi u ovoj situaciji trebalo uraditi da bi se zaustavilo širenje kovida?

Zoran Radovanović: Prvo bi trebalo postaviti pitanje odgovornosti onih koji nisu ništa radili. Kod nas postoji krivični zakonik po kome je kažnjivo nepreduzimanje mera u situaciji kada zdravstvena situacija to nalaže. O pandemiji je po zakonu trebalo da brine Republička komisija za zarazne bolesti sastavljena isključivo od stručnjaka. Trebalo je da bude formirana do marta prošle godine. Ona uopšte nije bila aktivirana. Umesto toga napravljen je Krizni štab koji je u početku imao četrdesetak članova, pa je posle to svedeno na 28.

U Kriznom štabu prevagu imaju političari. Krizni štab je išao iz krajnosti u krajnost. Na početku smo imali čvrst lockdawn koji je trajao sedam nedelja, a onda se zbog izbora otišlo u drugu krajnost u nešto što zovemo švedskim modelom.

Švedski model nije bio baš najmudriji jer su na kraju Šveđani imali tri puta više umrlih od Norvežana i pet puta veću smrtnost od Finaca. Naš model je bio mnogo labaviji i nedosledniji i zbog toga smo mi u vrhu zemalja koje su najviše pogođene kovidom. U svetskim razmerama na prvom mestu je Peru a onda se mi, zavisno od perioda, borimo za drugo ili treće mesto. Za tako porazan učinak neko bi u normalnim uslovima morao da odgovara.

Krizni štab je morao da preduzme energične mere još početkom jula kada je dnevno bilo oko 60 zaraženih. Oni to nisu to želeli, rekli su – čekamo da bude 500. Kad je došlo do 500, posle dva-tri dana broj zaraženih se popeo na 1.000, pa na 3.000 i sada smo blizu 8.000. Očigledno nije postojala namera da se nešto preduzme.

Ja mislim da bi bilo neophodno da se hitno uvede obavezna vakcinacija zdravstvenih radnika i zaposlenih u javnim službama. Morale bi se preduzeti energične mere zatvaranja. U ovoj situaciji mere bi morale da budu mnogo strožije, a one su skoro nikakve. Jako je važno kako se ponaša vrh države.

Ako se predsednik republike i ministri okupljaju, grle, ljube, pevaju, ne nose maske, onda je to jako loša poruka za građane. Početkom leta narod je prestao da sluša Krizni štab i skinuo je maske. U prodavnicama, u kafićima, u vozilima javnog prevoza manje od polovine ljudi nosi maske. Imaju negativan primer. Mere moraju svi da poštuju, a posebno oni koji su na vrhu države.

Dušan Teodorović: U srpskom društvu u ovom trenutku nedostaje lični primer. Građani bi svakog dana morali na televizijama da vide apsolutno poštovanje svih propisanih mera – maske, držanje rastojanja i sve ostalo. Neophodna je apsolutna vakcinacija državnih službenika, insistiranje na poštovanju mera, lični primeri, televizijska propaganda vakcinacije, odlazak od vrata do vrata kako bi se ljudi ubedili da se vakcinisu. Neohodna je organizovana akcija. To je jedini put da se zaštitimo od kovida.

Omer Karabeg: U zaključku, kakve će biti posledice zbog ovog sadašnjeg odnosa vlasti prema širenju kovida?

Dušan Teodorović: Čujem da smo dostigli brojku od 8.500 zaraženih. Verovatno je stvarni broj daleko veći. Srbija je među najgorima na svetu. Posledice će da budu tragične za živote ljudi ako se ovo ne zaustavi.

Zoran Radovanović: Ne samo da će biti tragične posledice, mi ih već sada osećamo. Suočeni smo sa bolešću čije sve posledice još uvek do kraja ne znamo. To je sistemsko oboljenje koje po svemu sudeći znatno skraćuje životni vek. Čak i kada ste preležali blaži oblik kovida, možete imati teške posledice – vaš kardiovaskularni sistem može biti desetak godina stariji nego što je bio pre, bubrezi i jetra mogu da budu oštećeni, kapacitet pluća manji nego što je bio ranije. Kad sve to saberete – to su nesagledive posledice.

Omer Karabeg

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-mediji-antivakseri/31488275.html