Stvaranje ovog jedinstvenog tržišta trebalo bi da ima veliki značaj za građane zemalja Zapadnog Balkana koje su njegove potpisnice, i to za lakše preseljenje i pronalazak posla, kao i lakša putovanja. Ipak, najveći značaj vidi se u ekonomskoj saradnji i jačanju ekonomija država članica.

Iako Mali Šengen inicijalno podrazumeva udruživanje Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i Kosova, pregovore i redovne sastanke za sada vode samo zavničnici Beograda, Skoplja i Tirane.

Poslednju konferenciju u okviru Malog Šengena, u utorak su putem video linka održali predsenik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev.

Kako je saopšteno nakon sastanka, sagovornici su saglasni da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Međutim, jedno od pitanja koje se poteže kada je u pitanju ova inicijativa, upravo se tiče pitanja evropskih integracija, i konkretnije, da li je ovaj vid zajednice približavanje EU ili alternativa članstvu. Drugo važno pitanje, koje se tiče i perspektive same incijative, odnosi se na priključivanje ostalih zemalja regiona Malom šengenu, a  kako smatraju stručnjaci, sagovornici portal Euronews Srbija, od toga će zavisiti i dalji napredak čitavog procesa.

Zamena za članstvo ili korak bliže EU?

Ideja o stvaranju jedinstvenog tržišta u vidu Malog Šengena nastala je nakon što je EU 2019. godne odbila početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Iz tog razloga, na samom njenom početku nametnuto je pitanje da li je ovakva zajednica, koja ubraja i zemlje kandidate za članstvo u EU, korak ka pridruživanju ili neka vrsta alternative, jačanja odnosa zemalja Zapadnog Balkana van EU.

Predsednik Srbije naveo je za Euronews Srbija da Mini Šengen nije stvoren kao alternativa EU na Zapadnom Balkanu. Tom prilikom, on je naglasio da članstvo u Uniji ne zavisi samo od nas.

Aleksandar Popov direktor Centra za regionalizam smatra da udruživanje u Mini Šengen predstavlja neku vrstu približavanja EU.

“Čini se da sve tri zemlje žele da uberu malo poena od Evropske unije, stavom da su spremna za regionalnu saradnju, te samim tim kompatibilnni sa EU”, navodi Popov.

Kako ističe, za Srbiju bi bilo bolje da se pokaže veća spremnost za regionalnu saradnju i bolji odnosi sa drugim susedima, pre svega sa zemljama “Dejtonske četvorke”.

“Tu je srž problema u regionu, gomile nerešenih pitanja. Nemamo dobre odnose ni sa Zagrebom, ni sa Sarajevom, još manje sa Podgoricom gde su odnosi zaoštreni do pucanja”, kaže direktor Centra za regionalizam.

Takođe, navodi da do sada nije dogovoreno stvaranje integrisanih graničnih prelaza.

“Zanimljivo je da jedna stvar do sada nije urađena, koja je ključna za prolazak roba pre svega, ali i ljudi, a to su integrisani granični prelazi. Kao što je u EU što je bilo nekada, samo jedna kućica, gde stoje predstavnici carine i policije i jedne i druge zemlje i samo dodaju dokumenta jedan drugom”, objašnjava Popov.

Kako je naveo, potrebna je puna saradnja svih drugih graničnih službi, što bi sprečilo da se stvaraju redovi, kao što možemo videti na graničnom prelazu Batrovci, gde su kolone kamiona ponekat duge i po 10 kilometara.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić navodi za Euronews Srbija da je Mini Šengen priprema za članstvo u EU.

“To je priprema za EU, jer pojedinačno šest ekonomija ne predstavlja bog zna šta, a treba se pripremiti za veliko zajedničko evropsko tržište i zato bi zajedničko balkansko tržište bio pravi put za to. Mini Šengen sadrži četiri evropske slobode, odnosno sadrži pravne tekovine EU, tako da se treba pripremiti za EU budućnost”, objasnla je Grubješić.

Pridruživanje preostalih zemalja

Ipak, sagovornici portala Euronews Srbija saglasni su da je nod suštinskog značaja za ovu inicijativu pitanje pridruživanja preostalih država regiona samoj inicijativi.

“Bitna je suština, ono šta će se raditi i da se i drugi pridruže toj inicijativi”, kaže Grubješić.

Oni smatraju da dalji razvoj inicijative može biti doveden u pitanje bez uključivanja Crne Gore i Bosne Hercegovine.

Ove zemlje bi svojim učešćem u inicijativi doprinele stvaranju jedinstvenog tržišta na celom području Zapadnog Balkana, koji teži ka članstvu u EU, što bi dalje pokazalo dalje poboljšanje odnosa na Zapadnom Balkanu.

“Nedostaju još tri partnera sa Zapadnog Balkana da bi to bila zapadnobalkanska šestorka. Kosovo se Vašingtonskim sporazumom obavezalo da će ući u Mini Šengen. Kada je reč o Crnoj Gori, tu ima prostora za napredak, jer je prethodna vlada smatrala da bi to smetalo njihovom EU putu, što nije tačno, naprotiv”, kaže Grubješić.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, najveći problem su unutrašnja neslaganja.

“U BiH su podeljena mišljenja. Ministar ekonomije je prepoznao dobrobiti ovakve inicijative, ali politički postoji još izvesna doza nepoverenja da se BiH pridruže”, objašnjava potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov objašnjava šta je ono što trenutno povezuje tri zemlje koje pregovaraju.

“Logičnije bi bilo da se krene od srca regije pa da se onda pridružuju druge zemlje. Ovde imamo tri zemlje, gde je zajednički imenitelj prisustvo Albanaca. Imamo Kosovo, koje je trenutno kostur u ormanu, Severnu Makedoniju gde imamo veliku albansku manjinu, a Albanija je domicilna zemlja, tako da je to opterećeno drugim stvarima i nije baš harmonično”, objašnjava direktor Centra za regionalizam.

Kako kaže, dešava se da zemlje koje žele da brišu granice, razmenjuju protestne note, podsetivši da je Srbija poslala protestnu notu Albaniji, kada je na sednici Albanije i Kosova bilo reči o mogućnosti ujedinjenja.

Oni smatraju da dalji razvoj inicijative može biti doveden u pitanje bez uključivanja Crne Gore i Bosne Hercegovine.

Ove zemlje bi svojim učešćem u inicijativi doprinele stvaranju jedinstvenog tržišta na celom području Zapadnog Balkana, koji teži ka članstvu u EU, što bi dalje pokazalo dalje poboljšanje odnosa na Zapadnom Balkanu.

“Nedostaju još tri partnera sa Zapadnog Balkana da bi to bila zapadnobalkanska šestorka. Kosovo se Vašingtonskim sporazumom obavezalo da će ući u Mini Šengen. Kada je reč o Crnoj Gori, tu ima prostora za napredak, jer je prethodna vlada smatrala da bi to smetalo njihovom EU putu, što nije tačno, naprotiv”, kaže Grubješić.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, najveći problem su unutrašnja neslaganja.

“U BiH su podeljena mišljenja. Ministar ekonomije je prepoznao dobrobiti ovakve inicijative, ali politički postoji još izvesna doza nepoverenja da se BiH pridruže”, objašnjava potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov objašnjava šta je ono što trenutno povezuje tri zemlje koje pregovaraju.

“Logičnije bi bilo da se krene od srca regije pa da se onda pridružuju druge zemlje. Ovde imamo tri zemlje, gde je zajednički imenitelj prisustvo Albanaca. Imamo Kosovo, koje je trenutno kostur u ormanu, Severnu Makedoniju gde imamo veliku albansku manjinu, a Albanija je domicilna zemlja, tako da je to opterećeno drugim stvarima i nije baš harmonično”, objašnjava direktor Centra za regionalizam.

Kako kaže, dešava se da zemlje koje žele da brišu granice, razmenjuju protestne note, podsetivši da je Srbija poslala protestnu notu Albaniji, kada je na sednici Albanije i Kosova bilo reči o mogućnosti ujedinjenja.

Izvor: euronews.rs