Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Miloš Petrović: Zapadni Balkan – poligon za tajnu diplomatiju?

Published

on

Tokom prethodnih meseci svedočili smo pravoj hiperprodukciji neslužbenih dokumenata, „non-pejpera“, u međunarodnim političkim krugovima.

Još polovinom jula slovenački evroposlanik Klemen Grošelj uputio je pisanu molbu evropskim telima za pristup neformalnom dokumentu navodno predloženom od strane slovenačkog premijera Janeza Janše na temu promene granica na prostoru Zapadnog Balkana. Nakon više meseci glasnog ćutanja, iz Evropskog saveta stigao je odgovor da „nikakav non-pejper nije cirkulisao, niti je bio razmatran“, među članovima i u okviru radnih grupa te institucije. Međutim, Grošelj smatra da time nije dobio odgovor na postavljeno pitanje, te je najavio da će ponoviti svoj zahtev. Ipak, sudeći po stavu evropskih ustanova, poslovično sklonih neizjašnjavanju i tromim reakcijama, krajnje je optimistično očekivati da će građani dobiti više informacija u vezi sa nizom kontroverznih ideja koje su preplavile medijski etar polovinom tekuće godine.

Vratimo se malo unazad: nepomičan pristup evropskih tela prema Regionu, potpomognut nepovoljnim tokom kovid-krize, iznenadno je prekinut proletos, objavljivanjem niza „ne-papira“ koji su podstakli razmišljanja o aktuelnim problemima i perspektivama za njihovo prevazilaženje na tzv. Zapadnom Balkanu. Prvenstvena svrha tih aktivnosti deluje da je postignuta; o izazovima na jugoistoku Starog kontinenta ponovo se diskutovalo, bez obzira na brojne manjkavosti takvog pristupa. S druge strane, činjenica da se u 21. veku o stvarima poput prekrajanja granica uopšte i govori upućuje na jedan dosta krupniji problem: na večitu izloženost zapadnobalkanskih država spoljnim uticajima i idejama.

Ne-papiri u različitim oblicima oduvek su postojali. Memorandumi uobučajeno služe razmatranju saradnje između različitih aktera u domenima intersektorskih, međudržavnih ili međunarodnih odnosa. U takvim dokumentima skiciraju se određeni aspekti koji mogu da budu unapređeni, bez da se subjekti na to u konkretnom trenutku obavezuju. Radi se o ispitivanju terena, o sagledavanju mogućnosti, koje prethodi potencijalnom stupanju u pravno-proceduralne radnje. S druge strane, forma može biti i takva da obavezuje, ukoliko to strane žele. Primera radi, Londonski ugovor iz 1915. godine, na osnovu kojeg je Italija stupila u Prvi svetski rat na strani Antante, iako namerno eufemistički, zvanično je naslovljen memorandumom, što se delom može objasniti i njegovom tajnovitošću. Naime, taj je dokument, između Francuske, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije, potpisan tajno, i njegovim takvim imenovanjem ta se činjenica želela učiniti što neupadljivijom.

Kakve veze ima navedeni istorijski primer sa aktuelnim ne-papirima?

Londonski memorandum je takođe sugerisao pomeranje granica, a slično spomenutim non-pejperima, sadrži i element tajnovitosti; pored toga, jednim delom se odnosi na isto područje, na zapad Balkanskog poluostrva. Taj je dokument godinama bio skrivan u diplomatskim arhivama i nedostupan javnosti; s druge strane, i današnji autori non-pejpera i njihov kredo su skriveni. Pored toga, još je jedna stvar uporediva: činjenica da se o granicama u jugoistočnoj Evropi polemiše izvan tog područja, tj. od strane drugih aktera, dok, kako izgleda, lokalni predstavnici nisu njihovi direktni učesnici.

Po svoj prilici, tu paralele mahom prestaju – radi se o suštinski drugačijim okolnostima, motivima, o različitom vremenskom kontekstu. Londonski akt artikulisan je u jeku do tada najvećeg rata koji je besneo kontinentom. Bliže poređenje nije umesno, ali skrivene aktivnosti koje okružuju ta dokumenta predstavljaju zajednički sadržilac, koji pokreće brojne nedoumice. Čiji bi se interesi namirivali pomeranjem granica takođe ostaje upitno. Evropska unija podvlači da su međe Regiona konačne; da li je u tome usamljena? Ili možda i u njenim redovima ima skrivenih motiva? Da li se radi o još jednoj buri u čaši vode, koja je namenjena plasiranju neke druge ideje? Ili o upozorenju da se stabilokratska logika bliži svom kraju? Pošto nema zvaničnih odgovora, mogu se samo tumačiti eventualne promene kursa pojedinih aktera, i to nakon izvesnog vremena.

Pored toga što javnost nije saznala nimalo o pozadini političkih ideja koje su zastupljene u ne-papirima, slabo se šta desilo što bi moglo da uputi na bilo kakve izmene u domenu spoljne politike. U međuvremenu je jedino došlo do produbljivanja inicijative „Otvoreni Balkan“, potpisivanjem tri dokumenta o regionalnoj saradnji između predstavnika Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Projekat je još ranije implicitno podržan od strane prethodne američke administracije, a postoje naznake da je Evropska unija kao odgovor na nju lansirala ideju o zajedničkom regionalnom tržištu (koja je takođe u toku, kao viši oblik integracije). EU se ovaj put nije negativno odredila spram „Otvorenog Balkana“, ali jeste podvukla da je važno da njene aktivnosti i ciljevi budu usklađeni sa idejom o regionalnom tržištu, i da svaki projekat treba da bude što inkluzivniji spram drugih zemalja regiona. Možda povezivanje između Beograda i Tirane, kao i Skoplja, treba posmatrati kao neku vrstu odgovora: bilo kakav oblik integracije predstavlja korak napred u odnosu na ideje o dezintegrisanju koje su iznete u non-pejperima. Projekat se brendira kao lokalna ideja, mada, kako je to tradicionalno slučaj, verovatno predstavlja i rezultat prelamanja određenih međunarodnih interesa u regionu. Naime, pored EU, brojni međunarodni akteri imaju svoje preferencije, interese, perspektive i poželjne pravce razvoja stvari, u ovoj, sve manjoj, zapadnobalkanskoj enklavi. Kovid-kriza te fenomene nije proizvela, već ih je samo učinila vidljivijim, a sigurno i ozbiljnijim.

Tajna diplomatija, koja je dugo doprinosila neizvesnostima i nepoverenju u međudržavnim i internacionalnim okvirima, anatemisana je još pre stotinu godina, iako su neki njeni recidivi ostali. Pa ipak, jedno stoleće kasnije, milioni stanovnika Regiona čitaju o svojim potencijalnim sudbinama kroz prizmu bezimenih međunarodnih kartografa, kao što su to radili njihovi zabrinuti preci. Istina, o Zapadnom Balkanu „barem“ se ponovo govori. Ali da li će nečija njiva završiti na pogrešnoj strani granice, ili će karaula da preseče inače funkcionalne zajednice, aspekt je o kojem se malo priča. Reflektori su usmereni; javnost gleda put pozornice. Ali činjenica da su ne samo majstori svetla, već i scenaristi i producenti nepoznati, a naročito činjenica da su „spoljni“, i dalje me vraća na utisak o ranijim istorijskim epohama. Skrivena diplomatija je tada ispraćena iz međunarodnih odnosa kao nepovoljan fenomen, ali sada deluje da vidimo njen veliki povratak, i to u regionu koji je oduvek prožet nestabilnostima i animozitetom. Pored toga: svako dete zna da ne treba paliti šibice u blizini zapaljivih područja. Požar se nije desio, ali šibice – u bilo čijim rukama – ostaju korisno sredstvo za privlačenje pažnje.

Dr Miloš Petrović je gostujući predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Autor je studije „Vek od završetka Velikog rata: analitički osvrt na odabrana dokumenta iz istočnoevropske diplomatske istorije“

(Euractiv.rs, foto: Pixabay)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending