Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Antifašizam Koče Popovića

Na godišnjicu smrti i na Dan oslobođenja Beograda od fašizma

Published

on

Retko kada se istorija pobrine da jednom društvu priredi takvu ironiju, po zasluzi. U danima kada je nacionalističko-fašistički režim Slobodana Miloševića izvodio vojne agresije na susedne i međunarodno priznate Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i kada su zločini prvih ratnih meseci prema Bošnjacima u istočnoj Bosni imali već sve razmere genocida, u Beogradu je 20. oktobra 1992. preminuo Koča Popović. Otpor fašističkom ratu u samoj Srbiji bio je manjinski, ali je postojao. Ipak, nacional-fašizam je pobedio, realizovao je svoje zločinačke i agresivne ciljeve. Na dan kada je Beograd 1944. oslobođen od fašizma, u 1992. godini, otišao je zauvek čovek koji će ostati upamćen, uz Peka Dapčevića, kao otelotvorenje pobede i ključni oslobodilac prestonice od fašizma. Otišao je u godini kada je svima koji su imali dovoljno moralnog i intelektualnog potencijala bilo jasno da je jugoslovenski antifašizam pobeđen i da srpski nacionalizam, uz prećutnu podršku ili licemerna saopštenja Zapada (pobednika u Hladnom ratu), sprovodi agendu čišćenja i istrebljenja od nacionalne i verske drugosti svuda gde je vojno mogao (ili mu bilo dopušteno) da dosegne. Istorijski poraz antifašizma u 1992. godini je bio očigledan. Pobednik nad fašizmom (Beograd, 1944) i čovek koji je slomio kičmu, verovalo se zauvek, četničkoj kolaboraciji i zločinu (Kalinovik, 1943), otišao je u legendu.

***

Današnje poimanje Koče Popovića u Srbiji i njenoj kulturi sećanja, nije lišeno brojnih paradoksa i kontradikcija. U društvu totalnog negiranja antifašizma, Koča nije nepoželjna istorijska ličnost, ali je njegov lik temeljno retuširan. Svuda prisutna nacionalizacija antifašizma nije zaobišla ni interpretacije Koče Popovića. A on bi mogao biti “idealni antifašista” i po meri pervertiranog srpskog istorijskog revizionizma u čijim se temeljima nalazi vladajuća nacionalistička ideologija. Bogataški sin, izdanak prestoničke građanske klase, Srbin po nacionalnosti (mada ne i po profesiji), došao u sukob sa Titom, otišao sa scene kao zagovornik demokratizacije društva itd. Zbog svega toga Koča je danas u Srbiji lišen svojih temeljnih karakteristika i retuširan do neprepoznatljivosti: najpre, srbiziran i temeljno pročišćen od revolucionarnog staža i uverenja, faktički lišen suštinskih svojstava jugoslovenskog antifašizma. Svojski su u tom prevrednovanju Koče Popovića dali doprinos i desno-nacionalistički i liberalno-centristički istorijski revizionizam. Tako su mogući paradoksi da u filmu velikog reditelja Gorana Markovića, Koča, stiče se utisak, postoji više uprkos nego zahvaljujući socijalizmu za koji se borio ili da nacionalisti u Beogradu ukidaju Zagrebačku ulicu i baš njoj daju ime oslobodioca Zagreba – Koče Popovića.

***

Konstantin-Koča Popović rođen je 14. marta 1908. u Beogradu. Njegovi roditelji – majka Ruža, ćerka generala Stevana Zdravkovića, školovana u Beogradu i Parizu, i otac Aleksandar, industrijalac – imali su dva sina i pet kćeri. Bili su materijalno situirani i dobro obrazovani: činjenica koja je bitno odredila Kočin život. Godine 1912. odselili su se u Švajcarsku, gde je Koča, u Katoličkom samostanu u Ženevi i Lozani, završio osnovno školovanje. Počeo je da piše (i misli) na francuskom jeziku (kasnije je govorio još i nemački, engleski i španski jezik). Srpski jezik učio je po povratku iz Švajcarske u Beograd 1921. kada se upisao u Drugu mušku gimnaziju. Bio je odličan đak. Posle mature, u Sarajevu je 1927. završio školu za rezervne oficire, a sledeće godine, otišao je u Pariz na studije.

Koča Popović je upisao pravo, po želji porodice, koje ga nije zanimalo. Položio je ispite sa prve godine a zatim prekinuo i okrenuo se filozofiji. Pariz, tačnije Sorbona, važna je determinanta koja je uticala na Kočin život. Parisko intelektualno i socijalno okruženje, kao i početak velike ekonomske krize 1929–1930. stvaraju prve odgovore na društveno-političke probleme. U Parizu otpočinje i njegova književna aktivnost. Prve radove objavljuje u beogradskom protonadrealističkom časopisu “50 u Evropi”. Jedan je od jedanaestorice potpisnika manifesta “Pozicije nadrealizma”, od 10. januara 1931. godine. Sa Markom Ristićem piše i 26. maja 1931. objavljuje “Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog”.

Koča Popović završava studije filozofije u Parizu (1932). Posle Francuske odlazi u Nemačku, na šestomesečni boravak u Institutu za socijalna istraživanja u Frankfurtu, gde se posvećuje proučavanju marksizma. U to vreme mu je već jasno kakva opasnost preti Evropi od nemačkog fašizma. To ga je definitivno opredelilo ka beskompromisnom intelektualnom angažmanu u svrhu borbe protiv fašizma.

Sa idejom borbenog antifašističkog angažmana, Popović se početkom 1933. vraća u Beograd. Njegov rad je bio poznat policiji i odmah biva uhapšen. Tom prilikom su mu, zauvek, oduzeti rukopisi nastali u Francuskoj. Te godine postaje član KPJ: “U tadašnjim okolnostima u Francuskoj postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predvečerje Drugog svetskog rata, doživljavajući sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazova na koji nema drugog odgovora: moramo se tući”, reći će mnogo kasnije novinaru Aleksandru Nenadoviću (Razgovori s Kočom). Kada je uhapšen posle prijema u KPJ, islednik koji je znao njegovu porodičnu situaciju, pitao ga je: “Razumem njih, gologuzane. Ali, ti Popoviću, zašto se buniš kad imaš sve?” Solidarnost i težnja za pravednije društvo, čak i kada posledice nepravdi nije lično osećao, nagonili su Koču da se posveti antifašističkom i revolucionarnom angažmanu.

***

Smatrao je da je fašizam „autentični proizvod“ određenog stanja kapitalizma u doba njegove opšte krize. Analizirajući doktrine fašističkih pokreta, Koča Popović je 1936. pisao da njih određuju terorizam, borbene formacije, antiparlamentarizam i socijalna demagogija, ukidanje svih ostalih partija, vladavina terora, totalitarna država. Karakteristikom fašizma, smatrao je i „pobunu protiv nauke“ kao idealnu pripremu za propovedanje rasizma, antisemitizma. Ironizirao je fašističko “pozivanje na Proviđenje kao odlučujući faktor u ljudskoj istoriji, kao savršenog overača ’politike svršenih činova’“, koja je značila ponovno uspostavljanje misticizma „kao isključive i svemoćne metode saznanja“. Pobuna protiv nauke, koja se „tako verno odslikava u lomačama knjiga“, odražava se u prosvetnoj politici fašističkih režima, u militarizaciji škola i omladine. Koča Popović je smatrao da fašistički sistemi, koje karakteriše uništavanje progresivnih snaga, borba protiv nauke, protiv demokratije i parlamentarizma, zatvoreni monopolistički sistemi kao sastavni delovi jedne nazadne politike, vide rešenje čitavog niza društvenih pitanja samo u ratu, odnosno da fašizam neminovno vodi u rat. Svaka sličnost sa našom sadašnjicom je namerna.

***

Od svih nadrealista, Koča je jedini ostvario ideal da sa literature pređe u direktnu akciju. Pošto je u Francuskoj, uoči Drugog svetskog rata, zaključio “moramo se tući”, bilo je logično da u julu 1937. ode u Španiju, u kojoj je plamteo rat između legalne vlade, tj. antifašističkih republikanskih snaga i frankističkih pobunjenika koje su uz podršku Hitlera i Musolinija činili: fašistička falanga, španski nacionalisti, konzervativni rojalisti i klerikalci. Rečima slavnog istoričara Erika Hobsbauma: Imali smo jednog neprijatelja – fašizam i jedno bojište – Španiju. Posle beogradskog, time je Koča Popović opisivao svoj drugi koncentrični krug antifašističkog angažmana.

U Španskoj republikanskoj vojsci bio je: običan borac, artiljerijski instruktor, oficir u bateriji, načelnik štaba artiljerijskog diviziona… Iz Španije se vratio februara 1939. i bio interniran u logor u Francuskoj, odakle su ga izvukli tamošnji prijatelji. Još neko vreme živeo je u Parizu. Svi oko njega primećivali su promenu koja se dogodila tokom ratovanja u Španiji. Iz Pariza, Koča Popović se vraća u Beograd septembra 1939. kao promenjen čovek, ubrzo prelazi u ilegalu. Uoči rata, dolazi do sukoba u ilegalnoj KPJ. Po nalogu partije, Koča Popović za partijski zbornik Književne sveske piše pamflet “Ratni ciljevi Dijalektičkog antibarbarusa”. U polemici sa Krležom i njegovim Pečatom, partija nije imala intelektualno zrelijeg polemičara – originalno, ubojito, ali bez dogmatizma i diskriminacije u pristupu.

Potkazan od jednog radnika, Koča Popović je uhapšen krajem 1940. godine. Tokom istrage bio je podvrgnut torturi. U trenutku beznađa pokušao je da u zatvoru izvrši samoubistvo. Posle šestomesečnog zatvora pušten je na slobodu. Zbog sumnje da je odao partijske tajne bio je isključen iz partije. Iako, pokazaće se privremeno, isključen, Koča Popović joj je bio potreban, naročito uoči ustanka: iz bogate građanske porodice, sa zapadnoevropskim, a ne sovjetskim iskustvom socijalizma, u Francuskoj postao levičar, odlično obrazovan, poznat u književnim krugovima Beograda, španski borac. Baš takav je bio potreban. I sam Koča, koji je kao rezervni oficir bio neposredni svedok sloma i rasula u aprilskom ratu 1941. a od tridesetih godina svestan opasnosti od fašizma, nije imao izbora i alternative. Njegov imperativ: “Moramo se tući” bio je imperativ i KPJ – uz onaj drugi, revolucionarni: “Nema povratka na staro”. Uoči ustanka, vraćen je u KPJ, a posle rata odluka o njegovom isključenju je i poništena (1951). Tako prirodno i “samoinicijativno” je i otišao u partizane. Bio je, najpre, običan borac i vodnik, da bi početkom avgusta 1941. postao komandant Posavskog partizanskog odreda.

Rat, koji je mrzeo, ipak je ostao ključna činjenica u životu Koče Popovića. Znao je za sve užase rata i svestan sveg zla fašizma. Jedan rat i jedan fašizam, onaj španski, već je imao u svom iskustvu. Kočin prezir prema ratu dobro je detektovao Vilijam Dikin, šef britanske misije pri Vrhovnom štabu: “Popović je usamljeni vuk, samotan čovek, s retkim trenucima neopreznosti. Imao je primese vojnog genija i mržnje prema ratu.” Jedan od Kočinih paradoksa je bila neminovnost borbenog suprotstavljanja fašizmu, maksima da se “moramo tući”, ali i potonji, ne bez ironije stav, “bežao sam kad god sam mogao”.

***

Presudne bitke partizanskog rata, od borbi u dolini Sutjeske i “samoinicijativna” odluka o proboju neprijateljskog obruča na Zelengori (1943), “pretvaranje katastrofe u trijumf mogu se ubrojiti u presudne bitke našeg narodnooslobodilačkog rata i revolucije”, pisao je njegov biograf Miloš Vuksanović. Tako je nastajala legenda i o Prvoj proleterskoj brigadi i o njenom briljantnom komandantu. Demistifikovaće je tvrdnjom da za vojnu genijalnost presudnog poteza nije zaslužan on, već njegov zamenik Danilo Lekić Španac, naredivši proboj kod Balinovca.

Koča Popović je postavljen za prvog komandanta Prve proleterske brigade koja je formirana decembra 1941. godine. “Tu se ostvarila vekovna želja velikih vojskovođa, da dobar komandant mora imati svoje dobre vojnike. Našli su se Koča Popović, umna glava sa bogatim iskustvom iz Španije i junaci – komunisti Prve proleterske brigade”, piše Vuksanović. Zajedno su prošli ratni pakao zbog koga će Koča Popović, posle svih državnih funkcija i počasti, u 77. godini života, napisati: “Glavno mi je u životu – Prva proleterska”. Sve posle 1945. smatrao je, bilo je “službovanje”.

U završnici rata, Koča Popović je bio komandant Prvog proleterskog korpusa, koji je imao velike uspehe, naročito u drvarskoj operaciji. U julu 1944. postavljen je za komandanta Glavnog štaba za Srbiju, a početkom 1945. za komandanta Druge armije koja je oslobodila Zagreb i pobedonosno završila operacije u Sloveniji. Oslobodilac Zagreba po kome se naziva ulica da bi se uklonila Zagrebačka u Beogradu. Još paradoksa u posthumnom životu Koče Popovića i nonsensi pervertiranog srpskog istorijskog revizionizma. Oslobođenjem Jugoslavije, ispisan je treći i poslednji koncentrični krug antifašističkog angažmana Koče Popovića.

Proslavljeni ratni komandant, Koča je 1945. postavljen na mesto načelnika Generalštaba. U vreme sukoba sa Zapadom zbog Trsta, pa sa Istokom, posle 1948, izazov nije bio mali. Trebalo je preoblikovati armiju za mirnodopska vremena u (post)ratnim uslovima. Brzo se pokazalo da opasnost od rata nije bila definitivno otklonjena. Tršćanska kriza i sukob sa Staljinom predstavljali su ozbiljnu pretnju miru. Na dužnosti načelnika Generalštaba Koča Popović je ostao sedam godina, do kraja januara 1953. godine. Ali to je već posao visokog državnog i partijskog funkcionera koji uz antifašizam počinje i svoj antistaljinistički i antiautoritarni angažman, a to je već neka druga priča. Bio je među retkima koji je Rezoluciju Informbiroa 1948. i raskid sa Staljinom dočekao sa olakšanjem.

U njegovu antifašističku etiku ulazilo je i to što je odbijao da učestvuje u obeležavanju raznih godišnjica iz NOB-a. Naročito posle poniženja koje je doživeo na tridesetoj godišnjici Sutjeske. Nije otišao u Rudo na proslavu godišnjice osnivanja Prve proleterske brigade. “Bio sam tamo kada je trebalo”, govorio je u svom stilu nepatvorene ironije. Reći će i Dolancu, prilikom poslednjeg susreta sa Titom, oktobra 1972: “Izađi, Tito i ja se znamo još sa Sutjeske”.

Paralelno sa interesovanjem za Koču Popovića već od 1980-ih, ali i posle 2000. išlo je i nastojanje da se on preda zaboravu. Nije uključen u knjigu Sto najznamenitijih Srba. Član SANU Pavle Ivić je to obrazložio činjenicom da je Koča Popović držao počasnu stražu mrtvom Titu. Koča Popović je o Titu, u razgovorima sa Aleksandrom Nenadovićem, rekao: “Bio sam i ostajem uveren da je on u našoj revoluciji bio nezamenljiv. Imao je sve odlike autentičnog vođe; sposobnost, odvažnost, odlučnost, dovitljivost. Na čelnoj poziciji niko mu, siguran sam, ne bi bio ravan. Bio je, da tako kažem, pravi vuk, ili ako hoćete kondotjer, što je, inače, njegova karakterna osobina”. Ako Koča i nije, u Sto najznamenitijih Srba (izdavači: SANU i SPC) su uvršteni fašistički vladika Velimirović i nacistički šef kvislinške uprave Nedić. Bez njih je i danas nezamisliv srpski nacionalistički panteon. Sa Kočom Popovićem, morao bi biti nepomirljiv.

(Nomad.ba)

izvor : https://www.autonomija.info/milivoj-beslin-antifasizam-koce-popovica.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidatkinja koalicije „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije

Kandidatkinja na izbornoj listi „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvojila je drugo mesto u izboru nedeljnika „Zrenjanin“ za političku ličnost godine

Published

on

By

Bojana Begović je, samim tim, najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije.

Čestititamo našoj koleginici i svi zajedno ćemo učiniti veliki napor da pobedimo na izborima 2. juna i izborimo se za promene i bolji život u Zrenjaninu.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“, koja nastupa pod rednim brojem 5 na izborima za Skupštinu grada Zrenjanina, je savez Demokratske stranke, Zajedno za Zrenjanin, Zeleno-levog fronta, Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, Narodnog pokreta Srbije-Miroslav Aleksić, Novog lica Srbije i SRBIJE CENTAR-Zdravko Ponoš.

Informativna služba Koalicije
Zrenjanin protiv nasilja – Biram Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/kandidatkinja-koalicije-zrenjanin-protiv-nasilja-biramo-zrenjanin-bojana-begovic-najpopularnija-licnost-zrenjaninske-opozicije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI podržava štrajk prosvetnih radnika

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI ponovo zahteva od Vlade Srbije da se pod hitno pristupi izmenama zakonskog okvira, kako bi se garantovala potpuna bezbednost prosvetnih radnika

Published

on

By

Posle brutalnog premlaćivanja profesora srednje škole u Bačkoj Palanci, sličan slučaj se dogodio i u Beogradu.

Prosvetni radnici su ogorčeni i očekuju podršku javnosti za štrajk koji je za danas najavljen.

U pojedinim novosadskim školama prosvetni radnici će danas u potunosti obustaviti rad, iako su direktori samovoljno doneli odluku da se radi po principu skraćenih časova.

Podržavamo borbu prosvetnih radnika i tražimo od države da hitno reaguje.

Zahtevamo punu bezbednost profesora u školama i status službenih lica za njih!

Bojana Begović
potpredsednica
Lige socijademokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-podrzava-strajk-prosvetnih-radnika/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0gI9feoleuPgCQL3-60mkyG3kZVHBezZYQqn2MHz5Ms2w_3B20i19MMS4_aem_AUPSc0QZg3fRAXESRE_SMgPGPxjNKJS1UOqfzePk8zae64lpNPwNSQGvvnor8tOYlBwn4UuZosF2F90uMGVYXQNb

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

Trending