Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Mala revolucija u Salašarskom pozorištu u Vojvodini: Političke igrarije ili povratak u doba cenzure?

Published

on

U vovođanskom mestu Kavilo u toku je prava mala revolucija. Od sredine jula, ljudi iz cele Vojvodine, ali i šire, hrle ka ovom mestu u kojem živi tek 177 ljudi, a kako bi se usprotivili političkom mešanju u kulturni život ovog dela Srbije.

Svake večeri, publika sedi okupljena oko male pozornice i gleda izvođenje pozorišnog komada režisera Roberta Lenarda “Kazimir i Karolina” Salašarskog teatra (Tanyaszínház, mađaraski naziv). Komad je napisao Edena fon Horvata (Ödön von Horváth) 1930., da bi prvi put bio cenzurisan u doba rasta nacizma 1933. godine. Novu cenzuru komad je doživio sada, 2021. godine, i to na zahtev Mađarskog nacionalnog saveta (MNS) koji je onemogućio njihovu turneju Vojvodinom.

U svom zahtevu da prekinu turneju, MNS je naveo da se u predstavi koristi “neprimeren rečnik”. Savet sa oko 600.000 dinara godišnje (oko 5.100 evra) podržava ovu trupu, kojoj je to značajan prihod.

Odluke je podržao Savez vojvođanskih Mađara (SVM), najveća mađarska stranka u Vojvodini, sestrinska stranka mađarskog premijera Viktora Orbana, koja učestvuje u vlasti kao partner Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića.

Za razliku od političara, javnost i brojni umetnici, u obustavi turneje vide cenzuru i stali su uz kolege. Uprava teatra je nastavila sa predstavama i to svaki dan, do 12. avgusta, koliko je trebalo da budu na putu, odgovarajući zahtevu publike koja dolazi sa svih strana, uključujući i Mađarsku. Posetioci dolaze i donose hranu, piće, dok se svakodnevno prikuplja i novac kao pomoć opstanku pozorišta.

“Ovo leto ćemo preživeti zahvaljujući podršci publike, ali trenutno nemamo uvid u to kako će se dalji život Salaškog pozorišta odvijati”, kaže Daniel Gomboš, direktor pozorišta.

Zvaničnici za sada ćute o odluci da obustave turneju, ali je najavljen susret između predsednika SVM-a Ištvana Pastora i izaslanika mađarskih pozorišta u Vojvodini. Susret, koji bi trebalo da se održi “nakon godišnjih odmora”, mogao bi rezultirati odlukom koja će uticati na sudbina Salašarskog pozorišta, ali može ostaviti i značajan trag u kulturnom životu vojvođanskih Mađara.

Odluke nakon godišnjih odmora

Salašarsko pozorište po mnogo čemu je jedinstveno. Davne 1978. godine osnovali su ga glumac Friđeš Kovač i režiser Đerđ Hernjak, sa idejom da približe teatar svima. Mala trupa se registrovala kao nevladina organizacija, te su počeli obilaziti sela u Vojvodini, igrajući na poljima ili bilo kojem otvorenom prostoru, pred publikom koja je sedela oko pozornice.

Po pravilu, predstave su se igrale pre mraka jer nisu imali rasvetu, dok je trupa putovala pešice i na konjima. Tek pre par godina su se modernizovali i nabavili traktore sa prikolicama za putovanje glumaca i prenos rekvizita, a ove godine su prvi put imali i minibus.

Sve predstave su besplatne, a publika ― ako želi ― može ubaciti novac u šešir sa kojim neko iz trupe prošeta nakon izvođenja predstave. Na ovaj način su decenijama i do udaljenih sela u Vojvodini stizali Šekspir, Molijer, Sterija i mnogi drugi.

Ove godine, u obilazak sela u Vojvodini želeli su krenuti sa predstavom smeštenom na Oktoberfest 1930. godine i koja prati ljubavni par čija se veza raspada usled društvenih okolnosti. Izvođenje je zabranjeno 1933. godine, a tekst spaljen u maju iste godine kada su nacisti masovno palili dela neistomišljenika.

Decenijama kasnije, ovo delo Fon Horvata, pisca mađarskog porekla koji je dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka pisao na nemačkom jeziku, postalo je klasik i ušlo u redovnu lektiru u Nemačkoj i Austriji.

Zvaničnu vojvođansku premijeru predstava je imala 24. jula u Kavilu, a potom još dva izvođenja, nakon čega je trebalo da krenu na turneju, koja se nije desila.

Upitan da pojasni šta se dešava i šta je moguća pozadina ove reakcije, direktor Gomboš za K2.0 kaže da se i sam pita isto. Prenosi stav Uprave da je zabranjivanje bilo koje predstave u 21. veku “bahato i nedopustivo”, te kaže kako su svi zatečeni zahtevom koji je došao od Jenea Hajnala, predsednika MNS.

“Mi smo ga više puta zvali da dođe i pogleda predstavu, čak i pre ove odluke, a on je to ljubazno odbio”, kaže Gomboš.

Gomboš dodaje i kako je čuo kritike da se u predstavi koristi vrlo vulgaran jezik, neprimeren instituciji kulture, te zamerke jer glumci tokom predstave “uriniraju po sceni”, odnosno posipaju vodu glumeći da vrše nuždu. On pak jezik predstave opisuje kao “blago pikantan”, dodajući kako su deca na putu do škole izložena “tvrđem rečniku” nego što se može čuti tokom predstave.

“A uriniranje pored scene pomoću soda vode je jedna od najkomičnijih trenutaka predstave.“

“Salašarsko pozorište, pa kao i svako, ima sluha za kritiku i uvek je otvoreno za dijalog”, kaže Gomboš, dodajući kako Upravi nije data ni prilika da bilo šta kaže. “Čini nam se da je jedina prihvatljiva opcija za predsednika MNS da se turneja prekine.”

Odluku dio javnosti vidi kao političku, iako članovi trupe u izjavama za medije ne žele da nagađaju, nego su odlučni da sačekaju sastanak koji je putem svog naloga na Fejsbuku, pod pritiskom javnosti, najavio Ištvan Pastor, predsednik SVM, “umesto daljih izjava i saopštenja”.

Na sastanku, obavestio je Pastor javnost, sa predstavnicima pozorišta će se razgovarati o njihovoj budućnost, “na šta se čeka već godinama, što je i dovelo do ovog nesrećnog slučaja“.

Pastor je, takođe, objavio i otvoreno pismo u kojem je podržao zahtev MNS-a za prekid turneje, te optužio upravu pozorišta za pokušaj politizacije slučaja. U tom otvorenom pismu na svom Fejsbuk-profilu naveo je i da je “publika Salašarskog pozorišta godinama izložena zlostavljanju“, te da Upravu niko ne kontroliše dok oni “prikazuju ovako katastrofalno ogavne predstave”.

Pastor je najavio i da ne mogu više da se odlažu pitanja koja se tiču budućnosti mađarskih pozorišta, kulturnog života i institucija, što bi, napisao je, trebalo da rezultira “strateškim odlukama”.

Gomboš pak čita pismo kao nagoveštaj da dolaze teška vremena.

“Umesto da idemo dalje, da se razvijamo, postoji pretnja da nas žele ukrotiti”, kaže, dodajući da je uloga teatra da “ukaže i podseti na probleme u društvu – da digne ogledalo prema publici”.

“Neki će se prepoznati i učiniti nešto da se promene. A neki će se uvrediti i pokušati da razbiju to ogledalo. Bojimo se da nam se upravo to događa.”

Recept Viktora Orbana

Osude dolaze sa svih strana.

Žuža Kalmar, glumica drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici, podnela je ostavku na svoju poziciju u Mađarskom nacionalnom savetu zbog odluke o prekidu turneje.

Njena koleginica iz pozorišta, Hermina Greguš (Greguss Erdélyi Hermina), kaže za K2.0 da je “zapanjeno stajala pred činjenicom” da se prekida turneja, smatrajući to “očigledno političkim potezom”. Greguš se ne libi koristiti reč cenzura kada priča o ovom slučaju, te kaže kako je uvođenje kontrole nad bilo kojim oblikom umetnosti i kulturnog života nedopustivo.

Daje i punu podršku Upravi i trupi koja je odlučila nastaviti da igra predstavu.

“Politika nema šta da se meša u te stvari, da ograničava bilo koji oblik slobode misli i kreativnosti, a posebno da određuju ljudima šta je za njih dobro, a šta nije”, kategorična je Greguš Erdelji.

Gabor Bodiš, novinar iz Budimpešte, poreklom iz Subotice, povlači paralelu sa onim što se dešava u Mađarskoj, te kaže kako javnost prisustvuje “političkom marketingu po receptu i naredbi Viktora Orbana”.

On podseća i kako je krajem 2019. godine u susednoj zemlji usvojen zakon koji daje mogućnost vladi Viktora Orbana da se meša u upravljanje institucijama i imenovanje direktora.

“Kada neko manipuliše na državnom nivou, kao Vučić i Orban, onda je to, po mom mišljenju, tragedija za narod”, mišljenja je Bodiš. “Ovde ovo više liči na komediju sa kolateralnim žrtvama.”

“Važno je ‘uriniranje’ i psovke – jer one štetno deluju na našu decu. Nema veze da li toga ima ili nema u predstavi”, ukazuje Bodiš na delove odluke, te otvoreno kaže kako smatra da je pozadina politički marketing uvezen iz Mađarske.

Podseća i da naredne godine, 2022, slede izbori u Mađarskoj, te da se Orban oslanja i na glasove iz inostranstva.

Mađari u Vojvodini su druga etnička grupa po brojnosti i prema poslednjem popisu čine oko 13 posto stanovništva u Vojvodini. U ovom delu Srbije deluje niz kulturno-obrazovnih institucija na mađarskom jeziku, kao i brojni mediji. U osam opština u ovom delu Srbije, Mađari čine većinu.

Većina Mađara u Vojvodini ima i mađarsko državljanstvo. Vlasti u Budimpešti više od decenije pomažu Mađare u Vojvodini na razne načine, uključujući materijalno, dok lider Saveza vojvođanskih Mađara otvoreno podržava Orbana.

Ovde u Vojvodini nema potrebe ukrotiti kulturu, jer ona je već davno ukroćena. Čast malom broju izuzetaka. Sem njih, SVM finansira i kontroliše sve: nekima dopušta veću slobodu, nekima ne”, ocenjuje Bodiš.

Ipak, u svemu što se dešava, deo javnosti vidi malu nadu. I to pre svega u činjenici da se javnost okupila i štiti predstavu i pozorište.

“Ovaj nevešto izveden manevar je dao povod mađarskim intelektualcima da se udruže oko jedne ideje koja može da se podrži”, smatra Bodiš, te dodaje da možda i bude neke koristi od svega.

“Ako se napravi pomak prema nekoj zajedničkoj političkoj akciji, onda ima neke svrhe.”

Daniel Gomboš pak kaže da su dešavanja oko Salašarskog pozorišta mladu glumačku ekipu učinila izuzetno složnom i jakom i da se ta sloga i energija vidi svake večeri.

“Oni će sigurno pamtiti dan kada im je turneja zabranjena, kao i gromoglasno ‘DA’ kada su upitani u dvorištu Salaškog pozorišta da li se slažu da predstavu igramo dalje”, kaže Gomboš.

“Oni su još studenti glume, njih još čeka veliki broj angažmana i, nadamo se, bogata karijera. Lozinka ‘igrao/la sam u Salašarskom pozorištu 2021. godine’ će im sigurno otvoriti vrata drugih pozorišta i obeležiće ih kao hrabre mlade glumce. Ali isto tako će se neka vrata zatvoriti, poput priredbi i manifestacija koje služe političkoj sceni”, smatra Gomboš.

Direktor dodaje da u ovom trenutku trebaju i dobijaju podršku kolega iz Srbije i Mađarske, ali da im najviše znači publika koja neprestano dolazi.

AUTONOMIJA

FOTO NATALIJA JAKOVLJEVIĆ

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending