Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Latinka Perović, In memoriam

Vest o smrti nije vreme za racionalne i suve analize. Latinka Perović, koja je preminula 12. decembra 2022. prezirala je patetiku i prazne floskule.

Published

on

Latinka Perović je rođena 4.10.1933. u Beloševcu kod Kragujevca. Osnovnu školu i gimnaziju je završila u Kragujevcu. Dolazi u Beograd na studije 1952, gde je u rekordnom roku diplomirala srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu (1954). Na istom fakultetu završila je i magistarske studije, odbranivši tezu pod naslovom „Dopunske i odredbene sintagme u jeziku Ive Andrića“ (1956). Drugu magistarsku tezu, „Kulturna politika u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata“, odbranila je na Visokoj školi političkih nauka, kasnijem Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1965. Članica KPJ postala je 1951. Sa nepunih 28 godina, 1961. postala je predsednica Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije, krovne ženske organizacije u zemlji (nekadašnji AFŽ). U multinacionalnom okruženju se učila, kako će kasnije reći, razumevanju Jugoslavije kao složene države u kojoj „svi mogu da budu to što jesu“. Na toj funkciji će ostati do kraja 1964. kada je na Petom kongresu Saveza komunista Srbije (1965), izabrana u najviše republičko partijsko telo, Centralni komitet. Na Šestom kongresu Saveza komunista Srbije, novembra 1968. izabrana je za sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, čime je postala najbliža saradnica predsednika CK SKS, Marka Nikezića.

Sve vreme rada u političkom vrhu, posebno tokom 1971. i 1972. sumnjičena je zbog antisovjetizma i zapadnjaštva i osporavana zbog protivljenja represivnim merama, a posebno zbog dijaloga koji je povela sa kritički orijentisanim intelektualcima iz Srpske književne zadruge. Zbog neprihvatanja konzervativnog kursa jugoslovenskog predsednika Tita tokom 1972. i liberalnog odnosa prema disidentima i medijima, Marko Nikezić i Latinka Perović su, tokom četvorodnevnih razgovora sa partijskim vrhom politički stigmatizovani i podneli su neopozive ostavke u oktobru iste godine. Iz SKJ je isključena dve godine kasnije, nakon višečasovnog ispitivanja pred Komisijom Centralnog komiteta, na kojem je odbila da prihvati krivicu („samokritika“) zbog rada na funkciji sekretara CK SKS (1968-1972).

Nakon izgona iz javnog i političkog života, a tokom višegodišnje medijske kampanje protiv nje, posvetila se naučnom radu. Doktorirala je 1975. na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Iste godine zaposlena je u Institutu za istoriju radničkog pokreta, kasnijem Institutu za noviju istoriju Srbije. Do 1983. joj je bilo zabranjeno da objavljuje. Objavila je 22 monografije: Kultura u socijalizmu (Beograd, 1965), Savez komunista u novim uslovima (Beograd, 1967); Savremena uloga avangarde (Beograd, 1969), Pera Todorović (Beograd, 1983); Od centralizma do federalizma (Zagreb, 1984); Srpski socijalisti XIX veka 1-3, knjiga 1: Prvi poznavaoci i pristalice socijalističkih učenja u Srbiji, knjiga 2: Ideje i pokret Svetozara Markovića, knjiga 3: Doktrina narodnjaštva teorijski okvir srpskog socijalizma (Beograd, 1985-1995); Planirana revolucija (Beograd-Zagreb, 1988); Zatvaranje kruga (Sarajevo, 1991), Srpsko-ruske revolucionarne veze (Beograd, 1994); Nikola Pašić u Narodnoj skupštini (Beograd, 1997); Ljudi, događaji, knjige (Beograd, 2000); Između anarhije i autokratije (Beograd, 2006); Zoran Đinđić – etika odgovornosti (Beograd, 2006); Zoran Đinđić i srpsko društvo (Beograd, 2013); Dominantna i neželjena elita (Beograd, 2015); Zatvaranje kruga, drugo izdanje (Sarajevo, 2018); Ruske ideje i srpske replike, (Sarajevo, 2019); Zemlja, ljudi, knjige (Podgorica, 2020).

Priredila je za objavljivanje 21 knjigu istorijskih izvora za XIX i XX vek sa opsežnim predgovorima, među kojima i spise: Pere Todorovića, Nikole Pašića, Avrama Petrovića, Ivana Đurića, Olge Popović Obradović, Zorana Đinđića, Marka Nikezića, Bogdana Bogdanovića, Ivana Stambolića itd. Napisala je desetine naučnih radova i prikaza, kao i više desetina predgovora i pogovora za knjige istorijskih izvora za XIX i XX vek i različite istoriografske monografije. Njena bibliografija broji više od 300 jedinica. U naučnim radovima pre svega je istraživala: istoriju društvenih ideja u Srbiji, korene i istoriju socijalističke misli u Srbiji, ideologiju ruskog i srpskog narodnjaštva, uticaje ruskih ideologija u Srbiji, srpsko-ruske revolucionarne veze, modernizacijske procese u Srbiji, istoriju liberalnih ideja u Srbiji.

Od 1993. do 1999. bila je glavna i odgovorna urednica naučnog časopisa Tokovi istorije koji izdaje Institut za noviju istoriju Srbije, na kome je bila zaposlena od 1975. do 1999, kada je penzionisana u najvišem zvanju – naučnog savetnika. Na navedenom institutu pokrenula je projekat Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. Kao rezultat višegodišnjih istraživanja do sada su u Beogradu izašla četiri istoimena zbornika koje je uredila (I-IV, 1994, 1998, 2003, 2006). Bila je glavna i odgovorna urednica knjige Jugoslavija: poglavlje 1980-1991. (Beograd, 2021).

Od 1995. do gašenja lista (1998) bila je predsednica Saveta Naše Borbe, najuglednijeg nezavisnog dnevnika u Srbiji tokom 1990-ih godina. Sve vreme ratnih devedesetih bila je jedan od najoštrijih i najkonsekventnijih kritičara srpskog nacionalizma i ratne politike Srbije, zbog čega je često bila izložena negativnoj medijskoj kampanji. Nakon nestanka bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića (2000) bila je na čelu Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića. Bila je urednica biblioteke Koreni podgoričke izdavačke kuće CID; članica uredništva časopisa Helsinška povelja; članica Saveta Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji; predsednica Saveta za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića. Svojevrsnu autobiografiju u dijaloškoj formi objavila je u knjizi: Olivera Milosavljević, Činjenice i tumačenja. Dva razgovora sa Latinkom Perović (Beograd, 2010). Dobitnica je brojnih nagrada u Srbiji i regionu u oblasti ljudskih prava, međunacionalne saradnje i antiratnog aktivizma.

Tokom postjugoslovenskih ratova bila je jedan od najistaknutijih kritičara velikosrpskog nacionalizma i ratne politike. Koren uzroka pada u varvarstvo, zločine i mržnju nije tražila u personalnim nosiocima vlasti već u dubinskim strukturnim problemima društva. „Nikada Srbiju nisam objašnjavala Miloševićem, već Miloševića Srbijom“, govorila je. Smatrala je da Srbija mora da se posveti svom razvoju, modernizaciji, da napusti velikodržavni program i koncentriše se na razvoj realne države i društva. Vladavinu prava, građansko društvo, liberalne reforme po zapadnom uzoru i evropsku orijentaciju držala je vrhunskim humanističkim ciljem i preduslovom izvlačenja Srbije iz zaostalosti. Zalaganje za saradnju i afirmaciju svih identiteta u regionu kao i retko razumevanje nacionalne ravnopravnosti u periodu dugom više od pola veka, pribavilo joj je neuporedivo poštovanje na čitavom (post)jugoslovenskom prostoru.

Za sve koji su je znali: radna etika i racionalnost će ostati njene najistaknutije karakteristike. Naučna preciznost, etika odgovornosti prema istoriografiji, strpljivi rad sa mlađim koleginicama i kolegama kao i duboki osećaj odgovornosti prema društvu, vodili su je do poslednjeg dana. Nekoliko sedmica pre smrti završila je veliki esej o Krleži za Peščanik, a iza nje su ostale još tri nedovršene knjige. Naučno, intelektualno, misaono, društveno i političko nasleđe Latinke Perović još dugo će ostati orijentir u društvu za koje je verovala da mora biti pluralno. A u njemu, krhka vertikala koja je opstajala jer društvo da bi bilo demokratsko moralo je negovati alternativu. Ona, moderna, evropska, prosvetiteljska alternativa je nešto što povremeno trpi poraze, ali se ne predaje i odsudno utiče na pluralizaciju društva, rekla je ove godine na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Sutradan se na Peščaniku pojavio tekst u kome je pisalo da „ima nečeg izuzetno privlačnog u optimizmu Latinke Perović“. Radovala se toj oceni…

Milivoj Bešlin, 13.12.2022.

Peščanik.net, 13.12.2022.

izvor: https://pescanik.net/latinka-perovic-in-memoriam/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending