Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

LASLO VEGEL: Politika je nova vera

Fragmenti iz dnevničkih beleški: Revolucija je na neodređeno vreme odložena

Published

on

Priredio: Laslo Vegel
01. mar 2021

ponedeljak, 25. januar 2021.

Analitičari procenjuju kakve bi posledice mogle da ima izbor Bajdena u pogledu Mađarske i Srbije. Ne čitam Bajdenove misli, ne pada mi na pamet da se upustim u bilo kakva predskazanja, ali je lako moguće zamisliti da nije bio srećan kad su do njega doprle vesti da su ga neki članovi mađarske vlade optužili za korupciju, i to nakon što je i senat, u kojem većinu čine republikanci, ustanovio da o tome nema ni govora. Možda je i u Srbiji nekima neugodno, jer se dobro sećaju Bajdenovog čuvenog govora u američkom kongresu 21. juna 2001. godine, u kojem je Miloševića nazvao (posle Hitlera), najopasnijim evropskim političarem koji je na Balkanu pokrenuo četiri rata i sprovodio etnička čišćenja. Bajden je odobravao i vazdušne udare NATO pakta, nije uvažio upozorenja srpskih provladinih akademika i profesora prava. Davno je to, doduše, bilo, i kao što nas uče političari: zaboravimo prošlost, mislimo na budućnost. Možda je to i tačno, ali ako već po direktivi guramo prošlost u zaborav, zašto nazivaju generale iz ona četiri rata – narodnim herojima? To će već biti malo teže objasniti Bajdenu.

sreda, 27. januar 2021.

Večeras je u Beogradu otkriven spomenik Stefanu Nemanji. Prema izvešajima reportera s lica mesta, spomenik je, zajedno s postoljem, visok 23 metra. Svojevremeno je Šopenhauer dao Nemcima koristan savet. Ako hoćemo da naši gradovi budu lepi kao italijanski, pisao je, onda trotoari moraju biti tako popločani, kao što su popločani italijanski treotoari, i neka se okane da podižu kipove na postolju u visini kuće, nego da – naprosto – oponašaju Italijane. Nemci su poslušali savet filozofa, ali je sva prilika da je Šopenhauerov savet kod nas naišao na gluve uši. Pločnici su i u Beogradu, i u Novom Sadu, puni rupčaga, ali postolja su zato grandiozna. (…)

četvrtak, 28. januar 2021.

Revolucije izbijaju kad drugog izlaza nema – pisao je Ralf Darendorf. Ali šta ako svi priznaju da drugog izlaza nema, da je revolucija neizbežna, ali nema revolucionara? Revolucija će biti novi Godo za koga će inteligencija, na konferencijama organizovanim uz podršku mađunarodnih fondacija, svečano objaviti da nikad neće stići, jer niko neće revoluciju. Revolucija je na neodređeno vreme odložena.

petak, 29. januar 2021.

U vezi sa mojom knjigom dnevničko-esejističkih beleški Exterritorium, često me pitaju zašto nisam napisao roman o jugoslovenskim ratovima. Odgovor je jednostavan: u Srbiji nije bilo rata! Nisam hteo da parazitiram na autentičnim pričama bosanskih i hrvatskih pisaca, jer sam imao osećaj da, ako je reč o ratu, nema mesta nikakvoj fikciji. Doživeo sam, međutim, nešto drugo, što bih nazvao doživljajem vakuuma, u kojem se stvarnost pojavila pod maskom fikcije. O tome sam i pisao u jednoj esejističkoj knjizi pod naslovom Vitgenštajn i čije se zaključno poglavlje pojavilo kao novela u jednoj antologiji savremene pripovetke. U onom zatvorenom krugu, u koji sam početkom devedesetih godina stešnjen, u senci jugoslovenskih etničkih i verskih ratova, odvijao se jedan drugi i drugačiji rat: rat brutalnih diskursa, u kojem je uništena jedna zemlja, uništena ideologija socijalizma, u kojem je rođen krvavi kapitalizam i, zajedno s njim, prvi u Evropi, rasplamsao se nacionalni populizam i na scenu stupila harizmatička vlast u kojoj, prema Maksu Veberu, politika poprima skoro verski karakter. Izbrisane su i prošlost, i budućnost, ispražnjena sadašnjost postala je bezobalna. Slobodan Milošević, komunistički predsednik, pretvorio se u versku ikonu. U toj atmosferi je uspostavljen i višestranački sistem, koji do danas nije bio u stanju da se oslobodi nostalgije za novim harizmatičkim vođom. Stvrdnuo se vazduh, kroz prozor sam posmatrao lelujave senke i priznao da pukim negodovanjem nisam više u stanju ni sebe da utešim i opravdam. Uobičajeno strujanje vazduha je prekinuto. Jezivu kakofoniju je bez ikakvog prelaza zamenila tišina, kao da smo čekali prvi puščani hitac. Porađala se zemlja i u ratu duša rodila se prošlost.
Sve manje sam u stanju da mislim na sadašnji brutalni javni jezik. Naprosto ne nalazim za njega reči. Ne znam ni to, šta ga inspiriše? Žudnja za senzacijom? Ideološki fundamentalizam? Želja za isticanjem? Karijerizam? Ili, kako sam prošli put napisao, herostratska strast? Širi se zlokobni autokratizam u kojem će pobediti onaj ko je najglasniji i najgrublji. Nisam slučajno pre nekoliko godina citirao pesnika Lerica Saboa. „budućnost pripada / najbestijalnijem”. Fašista, rasista, veleizdajnik, strani plaćenik – to su reči koje su ušle u svakodnevni život. (…) Zanimljivo je i to, da u poslednje vreme uglavnom ljudi iz vlasti kvalifikuju ovim atribucijama svoje protivnike.

utorak, 2. februar 2021.

(…) Na jednoj tački, u neverici, često ustuknem. Bojim se da se izjasnim o kukavičluku naroda i nacija, i s onom izanđalom frazom izbegavam da progovorim o tome, da je narod nedužan. Kao i mnogi drugi, ni ja nisam u stanju da se oslobodim fame o nedužnom i prevarenom narodu. Kritikujem autokrate, političare, ali šta da mislim o narodu koji ih je na slobodnim izborima izabrao? Volter je bio otvoreniji. „Čisti despotizam – pisao je Volter – jeste kazna za loše vladanje ljudi. Ako neko, ili nekoliko osoba potčini jednu ljudsku zajednicu, to je očigledno moguće samo ako ni zajednica nije dovoljno hrabra, ni dovoljno inventivna da sama upravlja sa sobom. Slične nedoumice su me iskušavale i u jesen 2000. godine, za vreme demonstracija protiv Miloševića. Čudesno je lep bio septembar te godine, nikad ranije nisam video tako blistavo plavo nebo iznad Novog Sada. Trčali smo s Anikom svake večeri na Trg slobode, da učestvujemo u demonstracijama protiv Miloševića. Imao sam zviždaljku, i ja sam zviždao u masi, ali nisam bio u stanju da glasno vičem, „crvena bando”, ne samo zbog toga što tu vlast nisam smatrao „crvenom” nego zato što je to već bilo lično. Nisam psovao zajedno s masom, nisam psovao ponaosob Miloševića ili njegovu porodicu.
Kad sam zviždao, to sam doživljavao kao pobunu protiv pojave, a da sve ostalo govori o ličnostima. Mislio sam da je Milošević samo predstavljao one ideje koje su prebivale u duši masa. Zviždao sam, ali pred mojim duhovnim očima su se pojavile scene iz nedavne prošlosti. Video sam masu koja je skandirala Miloševiću. Među njima je bilo i običnih građana koji nisu za to očekivali neku protivuslugu. Nisu bili nacionalisti, već su samo verovali u bolju budućnost. Mnogi su dokazivali da nisu šovinisti, jedino žele da se ponose svojom nacionalnom pripadnošću. Zato su obožavali Vođu. Da li su zbilja bili nedužni? Iste parole su uzvikivani i tada, iste slogane čujem i danas, a na koje sam se već toliko navikao da više i ne reagujem na njih. Tadašnji Vođa je nestao sa scene, ali ideja ga je nadživela: „nedužni” slogani su ostali. Bilo bi korisno da se malo više posvetim Volterovom upozorenju, mada se bojim da nikad neću moći da razrešim svoje dileme.

četvtak, 4. februar 2021.

Bombastična vest iz Srbije: tužilaštvo je podiglo optužnice protiv jedne grupe „fudbalskih navijača”, zvanih Janičari. Optužnica ih tereti za nedozvoljenu trgovinu narkoticima, za raznovrsna zlodela, među njima i za otmice i ubivstva. Uhapšen je i njihov vođa, Veljko Belivuk. Naravno, „fudbalsko navijačenje” je samo neka vrsta šifre, nezavisna štampa piše da je reč o mafijašima koji su se oteli kontroli države. Da li su sebi dozvolili više no što im je bilo dozvoljeno? Takve priče čitam u nezavisnoj štapi, i pri tome se svaki čas postavlja pitanje: da li će sudovi i tužilaštva rasparati one niti koje vode do jednog ili drugog člana u vrhovima državnog aparata.

subota, 6. februar 2021.

Kratka šetnja, dobrovoljni krantin je učinio svoje. Osvrćem se oko sebe i imam osećaj da poznate ulice, gradske četvrti zure u mene kao u stranca. Neko vreme uživam u blistavom suncu, zatim se vraćam za pisaći sto. U glavi mi se odnedavno mota rečenica velikog pisca dnevnika Žila Renara. „Svaki dnevnik je bekstvo”. Duboko je u pravu: dnevnik je žanr bekstva i monologa. S tom rezervom, da svedok više nema kud da pobegne. I exillium je pod prismotrom. (…)

nedelja, 21. februar 2021.

Povodom smrti Rona Roulsa (1921-2002, sve merodavne evropske novine se prisećaju ovog sjajnog američkog liberalnog filozofa. (…) Popodnevna šetnja. Zastave na pola koplja. Grad je proglasio dan žalosti. Na bilbordu ispred naše zgrade radnici javnog komunalnog preduzeća polako, promišljeno se penju visokim merdevinama, na 50 autobuskih stanica izlepljuju 40 belih megaplakata sa po jednim stihom Đorđa Balaševića, na takav način iskazujući sećanje preminulog pesnika. Nad smrću velikog kantautora žaloste se i vlasti, i opozicija. Porodici su telegrame saučešća uputili predsedica vlade Ana Brnabić i patrijarh Porfirije. U Novon Sadu i u gradovimn bivše Jugoslvije ožališe ga na hiljade obožavalaca.
Provladini tabloidi koji su ga nekad blatili na sav glas i na svakom koraku, sada mu ispisuju panagirike oduševljenja. Balaševića sad svako prisvaja. Istaknuti novosadski intelektualci smatraju da je Balaščević na najbrilijantniji način izrazio duh Novog Sada.
Uveče čitam odlomke iz romana Upotreba čoveka – roman, zapravo, o Novom Sad.

Preveo: Arpad Vicko (autonomija.info)

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending